zimska salata Archives - So i biber blog

Priznajem, ima nešto u seckanju hrane što me veoma smiruje. Ta ritmična radnja, u kojoj je preciznost vrlo važno, deluje blagotvorno na moju psihu. Kad tome dodam još i činjenicu da obožavam hrskavu teksturu salata, i uopšte jela, koje se dobijaju seckanjem sastojaka, onda ne čudi što sam izabrala da se salata od celera, jabuka i šargarepe sa prelivom od meda nađe na mom blogu.

Ja ovakvu salatu mogu da jedem ceo dan, ali mislim da je idealna za večeru. Takođe, savršen je izbor za ovo doba godine, jer je moćan izvor vitamina za naš organizam koji nestrpljivo iščekuje proleće i prve plodove.

Kod nas je ovih dana sve u znaku zimske Olimpijade. Pratimo je svi zajedno, obično uveče. To su trenuci kada je cela porodica na okupu u family room-u (koja je pored toga study, music i guest room), nedavno opremljenu novim televizorom. To se retko dešava, da gledamo televiziju svi zajedno, jer nemamo kablovsku, zato su nam to vrlo specijalni momenti.

Dok traje olimpijski program, sin sve vreme udara hokejaškim štapom tenisku lopticu, dok mi gledamo gde će da završi, ćerka izvodi piruete oponašajući klizačice na ledu, mačka se lenjo proteže na krevetu, dok ja grickam ovakve salate, i navijam.

Američki prenosi sportskih događaja mogu da budu vrlo naporni, najpre jer su puni reklama, zatim, oni imaju sopstvenu režiju koja je uglavnom fokusirana na američke sportiste, i to ne na sve, već samo na one najpopularnije. Tu je puno napornih side stories iz života tih sportista. Međutim, deci se dopadaju te priče, već su počeli da razmišljaju koji će video da im se nađe u njihovim biografijama, kao i da smišljaju pobedničke govore. Moj sin je već naučio popularnu frazu – sve što sam postigao u životu to je zahvaljujući mojim roditeljima:)

Meni ova takmičanja dobro dođu da poentiram porukom – dosadna ponavljanja, na koje se žali moja ćerka, su deo sporta i bilo koje druge aktivnosti, samo ponavljanjem se dolazi do savršenstva. Ima tu i dosta sreće, zato je važno da budu dobri đaci, to je sigurnija opcija.

Moja ćerka je dobila projekat u školi u vezi Olimpijade. Treba da napiše tekst o omiljenom zimskom sportu kao i sportisti, takođe, treba da izabere jednu od država učesnica i da napiše par rečenica o njoj. Ja sam glasala da to bude Rusija, jer omiljeni sport moje ćerke je umetničko klizanje, a oni su najbolji u tome, a sportista neka bude fascinantna klizačica – Jevgenija Medvedjeva. Mama, ali u školi su ruske sportiste nazvali cheaters, ne želim da me diraju zbog toga. Tek tada sam saznala da je bilo problema oko dopingovanja ruskih sportista u šta je bila umešana država, ali nisam odustajala od Rusije. Na kraju, ćerka je sam izabrala državu, nacrtala njenu zastavu i napisala šta zna o njoj – u pitanju je Srbija, sa njenih četiri učesnika.

U svoj toj euforiji oko zimskih sportova, obećala sam ćerci da ću uskoro da je vodim na klizanje, a to je jedan od mojih većih strahova – šlem na glavi i štitnici su obavezni, moja ćerka je toliko sklona padanjima i povredama da ne mogu da rizikujem.

Salata od celera, jabuka i šargarepe sa prelivom od meda

Sastojci za 2-3 osobe

Za preliv:

80 ml ulja

1 kašika limunovog soka

1 kašika meda

1/3 kašičica soli

1 manji koren celera, očišćen i iseckan na tanke štapiće

2 jabuke, oljuštene, očišćene i iseckane na tanke štapiće

1 šaka baby ili 2 srednje šargarepe, očišćene i iseckane na tanke štapiće

Sok od limuna

2-3 kašike krupno iseckanih lešnika, sirovih ili još bolje prepečenih

Suvo grožđe, opciono

Priprema:

Najpre napravite salatni preliv tako što ćete pomešati sve sastojke u maloj teglici, poklopite je i energično mešajte dok se sastojci ne sjedine.

Pomešajte iseckane jabuke, celer i šargarepu. Dok ih seckate ne zaboravite da ih natapkate limunom da ne bi oksidisali.

Pomešajte ove sastojke sa prelivom od meda i pospite ih sa lešnicima ili suvim grožđem.

Prošla nedelja je prošla u novinama. Počela sam da koristim novi kompjuter, tehničko čudo miljama naprednije od moje stare mašine, koja nikako nije htela da “crkne”, da je zamenim novom. Ovaj novi kompjuter je lepši, monitor je mnogo veći i boje su tako lepe na njemu, wireless je, ima i touch screen, i ko zna još koliko neotkrivenih novih funkcija, ali ja se još nisam rastala od mog starog, eno ga u drugoj sobi, i dalje radim na njemu.

U međuvremenu i WordPress je uveo novu verziju, i evo me, kuckam na njoj, i nerviram se zato što je sve promenjeno. Osećaj je isti kao kad menadžer prodavnice, u koju često idete, odluči da nešto promeni da bi poboljšao prodaju ili šta već, pa reši da promeni raspored, pa se ti snalazi, sigurno izgubiš bar 15 minuta po kupovini. Stvarno nije u redu. I ne samo to, danas kad promeniš jednu stvar, ispadne globalni sajber kuršlus – moj vebsajt ne radi dobro u pretraživaču Chrome, pa sad ti piši pisma svima redom… provalila sam u čemu je problem, do plugina, ali ne želim da se rastanem od njega.

Zaista nisam neko ko ne voli novine, ali te tehničke me uništiše. Sad znate da me nikada nećete videti u nekim od onih dugih redova u kojima ljudi čekaju ispred radnje da kupe neku od tehničkih novotarija.

Ipak, ovog vikenda sam doživela nešto što me je silno obradovalo, a nije novo, već veoma staro prijateljstvo. Na kratko sam uspela da se vidim sa starim drugom koji je u Baltimoru bio u prolazu. Išli smo zajedno u gimnaziju, čak i na fakultet, i nevezano za školu puno smo se družili. Sedimo u restoranu sa raskošnom božićnom dekoracijom, božićna muzika ne prestaje, veoma daleko od mesta u kome smo rasli, čak su i moja deca sa nama, i pričamo, i nekako i dalje imam taj stari osećaj kad sam sa njim… kao da sam juče išla da ga sa posetim u njegovoj učionici za vreme velikog odmora. Toliko je vremena prošlo i toliko toga se izdešavalo, ali još uvek sa velikim uzbuđenjem pričamo o stvarima koje nas oduševljavaju, nije ni čudo da se trenutno ložimo na istu seriju, koja nije baš previše popularna, delimo isto razmišljanje u vezi umetnosti, društva, života, i smejemo se, puno se smejemo, kao i uvek, i mnogo smo bučni.

Da li zbog stresa oko novina koje su me skoro zadesile, ili zato što nas ovde retko ko posećuje iz Srbije, ali meni je toliko prijao susret sa mojim starim drugom… to trajanje, iako smo se puno promenili, i dalje smo isti.

Salatu od cvekle i rukole sam toliko puto pravila da je pravo čudo da se nije našla na blogu, ipak ovog puta je sa jednom novinom – žutom ili zlatnom cveklom. Definitivno se razlikuje od crvene, manje je aromatična, i ima manje tog “zemljanog ukusa”, od koga moj muž zazire. Često se služi u salatama sveža, iseckana na tanke listiće. Meni se svidelo kako salata sa njom izgleda, nikad lepše.

Ako ste ljubitelj cvekle pogledajte još jednu salatu sa cveklom i potaž čorbu od cvekle.

Salata od crvene i žute cvekle sa rukolom

Sastojci za 4 osobe:

4 srednje cvekle

4-6 šaka baby rukole

1/2 šake Feta ili kozijeg sira

Za salatni preliv:

100ml ekstra devičanskog maslinovog ulja

100ml balzamik sirćeta

2 kašičice dižonskog senfa

So i biber prema ukusu

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Cveklama odstranite drške sa listovima, i dobro ih operite, koristite grubu stranu sunđera. Svaki komad cvekle uvijte u aluminijumsku foliju, poređajte u neki plitki sud za pečenje, i pecite u rerni oko 50 minuta, dok ne postanu meke, najbolje je da to proverite ubodom viljuške u meso cvekle. Kad se cvekla ispekla, ostavite je da se ohladi, ali ne potpuno. Uklonite koru sa nje nožem, i isecite je na kriške.

Dok se cvekla peče napravite salatni preliv. U teglicu stavite sve navedene sastojke, poklopite je dobro poklopcem, i onda energično mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu emulziju.

Na kraju pomešajte rukolu, cveklu i salatni preliv prema ukusu (ostatak zadržite za druge salate), i na kraju pospite salatu sirom. Služite cveklu dok je još topla.