Ako postoji blogerka koja ima više recepata za kolače sa bademima od mene, neka se slobodno javi! Bademi su moja opsesija. Iako nisam odrasla na njima, jer kod nas ne raste badem, kad sam počela da ih koristim, najpre kao zamenu pšeničnom brašnu u želji da smanjim unos kalorija, odmah sam ih zavolela, i stalno ih koristim, i proširujem repertoar njihove upotrebe. Italijanska i španska kuhinja prednjače u korišćenju badema, njihovi kolačići sa bademima su mi omiljeni, i njih imam nekoliko na blogu – amaretti, ricciarelli, praznični kolačići sa bademima. To su sve manje-više isti recepti koji imaju male varijacije, i to pravi priličnu razliku. U suštini, to su sve kolačići sa marcipanom, koji se dobija tako što se bademovo brašno pomeša sa šećerom u prahu, i dodaju mu se belanci, ali može i voda. Uostalom kako se pravi marcipan i o njegovom poreklu možete da pogledate ovde.
Tako i ovi kolačići imaju bazu u marcipanu, ali i razne druge dodatke kao što su suvo voće, limunova korica, itd. Nemaju uopšte pšeničnog brašna u sebi. Uz to su pokriveni iseckanim bademima, mada su to mogli da budu i pinjoli. Ukus im je apsolutno neodoljiv. U to su se uverili kupci mojih kolača na nedavnom Božićnom bazaru.
Na božićnom bazaru
Bila je to impulsivna odluka, prijavila sam se da učestvujem na Božićnom bazaru u novoj školi moga sina. Osećala sam obavezu da i ja nešto doprinesem, budući da nisam skoro ceo semestar učestvovala ni u jednoj školskoj aktivnosti. I što da krijem, uživam da pravim kolače, pogotovo u ovo doba godine. Na kraju se ispostavilo da su ti bazari profi, da tu učestvuju mali biznisi koji non-stop idu po tim događajima. Za mene je to bilo novo iskustvo, ali sam odavala utisak prekaljenog učesnika, što i nije bilo teško, jer ljudi nisu mogli da odole mojim evropskim kolačima. Samo su obigravali oko našeg štanda. Moja ćerka je bila oduševljena idejom da mi bude asistent, i pomogla mi je naročito u dekoarciji štanda. Pravila sam kolače dva dana, i pitala se šta mi to treba, pa sam ih pakovala, kalkulisala cene, i na kraju smo ih stavile u kola i krenuli na bazar.
Bazar je bio odlično organizovan, doduše nismo dobili baš najbolje mesto, verovatno zato što smo bili početnici, ali nije to uticalo bitno na prodaju. Bilo je interesantno sresti različite ljude, bilo je tu i par mojih prijatelja, i uopšte se nisam umorila ćaskajući sa njima. Naravno, sve to je bilo propraćeno lekcijama mojoj ćerki kako da komunicira sa ljudima, tehnikama prodaje, prezentaciji, itd. Ja imam diplomu magistarskih studija iz biznisa (MBA), ali teorija nije isto što i praksa. Što se tiče direktne prodaje, tu vam ne treba puno škole, najvažnija je komunikacija sa ljudima. Ko je obdaren talentom da ume da priča i sasluša ljude, pri tome nije previše gord, ima dovoljno samopozdanja da ga ne uzbuđuje odbijanje, uporan je i dopadljiv, sigurno će biti uspešan u tom poslu. Nisu svi stvoreni za takvu karijeru, i zato su u Americi ti poslovi veoma dobro plaćeni. Moja ćerka je stidljiva u novom okruženju, inače je vrlo pričljiva, i mislim da je to za nju bilo vrlo važno iskustvo. Praksa čini čuda. Ona inače sa svojom drugaricom povremeno prodaje narukvice, koje same prave, ispred kuće, i generalno voli takve stvari.
Najpre, vrlo je važno imati dobar proizvod. Biraš koje ćeš kolače praviti u skladu sa prilikom i klijantelom. Zatim, važno je da proizvodi lepo izgledaju, i da su lepo upakovani. Takvi će uvek privući pažnju. Kako da dekorišete medenjake pogledajte ovde, a ovde kako da napravite dekorativne stakliće na njima.
Ali ni kvalitetan proizvod a ni usluga nisu dovoljni bez dobrog marketinga. Jedna od bitnih lekcija u prodaji je da ako imaš dobar proizvod u ponudi, podeli ljudima besplatne primerke, neka se sami uvere u to. Tako sam i ja uradila. Trebalo je da vidite rekacije ljudi kada bi probali semplove mojih kolača, Mmmmm! Tastes great! Delicious! Amazing! Realy good! Mislila sam da će ljudi zbog kovida da zaziru od takvih stvari, ali to nije bio slučaj. Naravno da će biti dobri kada su puni putera, mirisnih začina i uopšte najkvalitetnijih mogućih sastojaka. Pravila sam ih kao da ih spremam svojoj porodici. Prosečan Amerikanac retko ima priliku da proba nešto tako kvalitetno, oni obično kupuje te kolače po supemarketima, koji su puni jeftinog margarina i šećera, toliko su slatki da i nemaju ukus. I zato su tako jeftini. Sve iole kvalitetnije je dosta skuplje, to važi za sve u Americi.
Sledeća lekcija je prezentovati kupcima selling point, naći detalj zbog kojeg je proizvod tako dobar, nešto što ga izdvaja od ostalih. Pored toga što su domaći to su evropski božićni kolači. Pridev evropski je u Americi obično sinonim za kvalitetniju i sofisticiraniju hranu. Znam, sigurno mislite kako su gingerbread kolači američki, ali Amerikanci misle da su evropski, što i jeste tako, iako su u Americi vrlo popularni. Medenjaci su pravljeni sa miksom od čak pet začina i imaju u sebi mleveni crni biber i ušećereni đumbir. Wow! Lincer kolači su austrijski, i filovani su čak sa tri različita džema, od malina, jagoda i kajsija. Ljudi vole raznovrsnost i da mogu da biraju. Kolači od marcipana su gluten-free. Really? I samo su od marcipana pravljeni tako da su malo skuplji. Fascinirao ih je sastojak marcipan, zvučao im je veoma sofisticirano, što je i istina, ruku na srce. Iako je komad koštao 3 dolara, rasprodati su. Ljudi jesu osetljivi na cenu, ali to dosta zavisi i od mušterija, dobro je poznavati svoju klijantelu.
Zatim, ako ljudi kupe više proizvoda, punudi im popust. To je win-win situacije za obe strane. Tako da je dobro ponuditi različite veličine pakovanja. Mi smo prodavali pojedinačno kolače, ali i kombinaciju od tri, i imali smo u ponudi i kutiju sa deset kolača.
I na kraju tu je plaćanje. Nemaju ljudi puno keša sa sobom ovih dana, morali smo da im ponudimo i drugu opciju za plaćanje. Koristili smo aplikaciju Venmo, odštampali smo QR kod, i to nam je dosta pomoglo.
Ali tu se ne zaustavlja moja cookie avantura, čeka me još par događaja ovog i narednog meseca, i pravljenje još dosta kolača.
Kolačići od marcipana
Sastojci za oko 24 komada:
200g brašna od badema (ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g šećera u prahu
prstohvat soli
1 kašika izrendane limunove korice
80g suvih višanja/tešanja/brusnica, iseckanih
2 krupnija belanca, na sobnoj temperaturi
3 kašike meda
2 kašičice ekstrakta vanile
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za valjanje:
1 belance, umućeno
150g badema iseckanog na ljuske (radije ih kupite, nego da seckate sami badem)
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite veliki plitak pleh, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema sa šećerom u prahu i tome dodajte so, iseckano suvo voće i izrendanu koricu limuna. Sve dobro promešajte kašikom.
U drugoj posudi mutite 2 belanca mikserom, dodajući im med, dok ne dobijete gust sneg. Na kraju umešajte ekstrakt od badema i vanile.
Umućenim belancima postepeno dodavajte smesu sa bademovim brašnom, mešajući sve spatulom. Kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu, kašikom za sladoled vadite loptice testa, neka budu veličine oraha. Oblikujte ih rukama u loptice i zatim uvaljajte u umućeno belance pa u badem iseckan na listiće. Loptice ređajte po plehu.
Pecite ih u rerni oko 15 minuta, dok se listići badema ne zarumene.
Možete na kraju ove kolačiće da pospete i šećerom u prahu.