Tek što smo ušli u Sijenu, posle vožnje biciklom od nekih 20 kilometara po neviđenoj julskoj vrućini, javili smo se vodiču puta, simpatičnom Pjetru, i grupi sa kojom smo bili krenuli iz Firence, i “sa dušom u nosu” uputili ka prvom restoranu, smeštenom preko puta stare dominikanske crkve. Dok smo čekali hranu da dođe, komentarisali smo predivan pogled na sijensku katedralu. Utom je stiglo predjelo, čuvena toskanska čorba sa starim hlebom – Ribolita, i onako izgladnelim i iscrpljenim izgledala nam je kao neko carsko jelo. I od tada u našem sećanju veza između Ribolite i Sijene je postala neraskidiva.

Inače, Italijani su majstori da naprave odlično jelo od ostataka hrane, pada mi na pamet Fritata i razne salate, a pošto se i sama palim na frugalizam u kuhinji, tim više cenim jela kao što je ovo, jeftino a ukusno… može da hrani porodicu danima, zapravo kako dani prolaze sve je bolje.

Mene već od ranije fasciniraju čorbe sa starim hlebom, Pappa al Pomodora sam u dva navrata stavljala na blog, zajedno sa Ribolitom to su dve najpopularniji letnje čorbe u Toskani, i svuda ćete ih naći.

Sijena je priča za sebe. Svuda vidite samo dve boje, narandžastu boju fasada i plavo nebo. Za razliku od Firence koja je pravi renesansni grad, Sijena potpuno odiše poznom gotikom. Da, zaista je fascinantna. Iako ne volim da idem na izvikane destinacije, ne volim mravinjak turista oko sebe, ovaj grad mora da se vidi i doživi. Uopšte stari italijanski gradovi su puni neverovatne lepote.

Kao što vidite na slikama sve je bilo puno ljudi, i glavni trg, i okolina katedrale, i restorani. Mi smo ipak uspeli da pronađemo usamljene puteljke, i u nekom trenutku smo bili na lokaciji sa koje je bio najbolji pogled na grad. U miru sam uspela da ga fotografišem. A sad malo uživajte u Sijeni.

Kad smo došli kući Ribolita se uvukla u naš porodični meni. Često je pravimo, pogotovo ovih dana kada moja baštica proizvodi velike količine lisnatog kelja i blitve. Da ne zaboravim bitan detalj, kad kuvate razne italijanske čorbe ima jedan tajni sastojak koji ih čini mnogo ukusnijim – još jedan ostatak, kora od Parmezana… znate ono što vam na kraju ostane, pa se stvrdne i više ne možete da ga koristite. Obavezno tu koru sačuvajte u frižideru i koristite za kuvanje ovakvih čorbi.

Sastojci:

3 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

1 veća šargarepa, iseckana

2 celerova stabla, iseckana

2 čena belog luka, iseckana

1 1/2 l vode ili pileće supe

200ml soka od paradajza ili mlevenog paradajza iz konzerve

1 1/2 kašičica soli

1/4 kašičica mlevenog bibera

Kora Parmezana, opciono

1 velika konzerva pasulja, crveni ili beli, ili kombinovani

1 kašičica svežeg ruzmarina, iseckanog

1 kašičica sveže žalfije, iseckane

1 veza lisnatog kelja ili blitve, ukoliko koristite lisnati kelj odstranite drške i iseckajte preostali deo

1/2 vekne starog bageta, ili običnog hleba, iseckanog na kocke

Parmezan za služenje

Priprema:

U loncu zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi. Dodajte iseckani luk, dinstajte ga oko 3 minuta, zatim dodajte iseckanu šargarepu i celer, poklopite lonac, smanjite vatru i sve dinstajte oko 10 minuta, uz povremeno mešanje.

Na kraju dodajte iseckani beli luk, i posle pola minuta sipajte paradajz sok, supu tj. vodu, pasulj, koru od Parmezana, ruzmarin i žalfiju, so i biber. Pojačajte vatru i kuvajte dok čorba ne počne da vri, zatim vatru smanjite i kuvajte još oko 20 minuta. Dodajte iseckani kejl ili blitvu, i na kraju iseckani hleb. Sačekajte oko desetak minuta da se ukusi prožmu i onda služite čorbu uz sveže izrendan Parmezan.