Ovog puta sam izabrala za svoj rođendan nešto manje komplikovanu tortu nego obično, ali vrlo interesantnu i ukusnu. Nemam ideju zašto se zove Beli Egipat, neko je pominje i kao Belu Egipćanku, možda zbog toga što je bele boje, i što iseckani lešnici podsećaju na pustinju. Ima zanimljivu kombinaciju sastojaka, iako lešnici obično idu u čokoladnu tortu, ovog puta imamo tortu sa dva svetla fila. Torta je fino mekana i kremasta sa hrskavim komadićima pečenih lešnika. Žuti, poslastičarski krem je obogaćen belom čokoladom, a u belom filu od šlaga se nalazi krem sir koji mu daje čvrstinu i prijatan kiselkasti ukus.
Inače donekle podseća na Moskva šnit tortu jer i ona ima kore od belanaca i žuti krem i šlag.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite okrugli pleh prečnika 23 cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Najpre napravite kore. Mutite sneg od 3 belanaca i 3 kašike šećera mikserom dok ne dobijete čvrst sneg. U to umešajte 3 kašike mlevenih lešnika i 1 kašiku brašna, ali spatulom. Stavite smesu u pleh i pecite koru 15 minuta. Sve isto ponovite za preostale dve kore.
Dok se kore hlade napravite filove.
Poslastičarski krem napravite tako što ćete u jednoj posudi pomešati žumanca i mleko. U šerpici u kojoj ćete kuvati krem pomešajte gustin i šećer. Smesu sa žumancima i mlekom pomešajte sa sadržajem u šerpici pa je stavite na šporet i zagrejte na umerenoj vatri. Dok kuvate krem sve vreme mešajte. Vremenom će krem postajati sve gušći. Kad počne da ključa kuvajte ga još tačno 1 minut, a zatim sklonite sa vatre.
Umešajte odmah u njega belu čokoladu i ekstrakt vanile. Možete i sad da u krem stavite puter. Pokrijte skroz krem plastičnom folijom i stavite u veću činiju, koju ste ispunili ledom, da se ohladi. Možete da puter stavite u već ohlađeni krem, ali prethodno morate da ga ulupate mikserom, pa onda izmikasti sa kremom.
Beli krem ćete dobiti tako što ćete mikserom mešati slatku pavlaku i šećer u prahu, kao i omekšao krem sir.
Slažite tortu kad su kore skroz ohlađene i to na sledeći način:
Prva kora
Žuti krem (trećina)
Beli krem (polovina)
Druga kora
Žuti krem (trećina)
Beli krem (polovina)
Treća kora
Stavite tortu u frižider na sat vremena da se malo zgusne, pa preko nje stavite preostali žuti krem. Ponovo stavite tortu u frižider da penoći. Sutradan napravite šlag od slatke pavlake i šećera u prahu i time pokrijte tortu. Imaćete dovoljno šlaga za dekoraciju u vidu ružica. Pospite svuda tortu iseckanim ili mlevenim lešnicima.
Pogledajte ovde moj video kako da napravite Beli Egipat tortu.
Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.
Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.
Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, CharlotteRoyale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.
Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:
Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.
Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.
Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju, zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.
Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.
Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.
Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.
Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!
Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.
Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.
To je baš lepo, zadovoljna sam ja.
Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.
Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi.
U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.
Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.
Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.
U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.
U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.
Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.
Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.
Svake godine za rođendan sebi napravim neku posebnu tortu. Trudim se da sebi ulepšam dan poslasticom koja je drugačija od ostalih rođendanskih torti. Nekad potrošim dosta vremena da osmislim nešto originalno ili oživim neku zaboravljenu tortu. Tako je i ova torta sa bademima i orasima nastala.
Ove godine sam imala izazov jer sam morala da napravim tortu bez brašna, bila sam na izvesnoj gluten free dijeti pošto sam imala neki problem sa stomakom, srećom sada je sve u redu.
Kada sam razmišljala o korama za tortu, setila sam se ovog Sardinijskog kolača sa bademima, recept sam objavila prošle godine, bio je veoma popularan sa razlogom. Doduše, napravila sam neke izmene, umesto rikote sira, koristila sam kiselu pavlaku. Ovakave kore su mnogo sočnije i ukusnije od klasičnog patišpanja sa bademima, a tu je i zavodljivi ukus pomorandže koji dolazi od izrendane kore.
Filovala sam tortu sa džemom od kajsija, izuzetno se lepo slaže sa korama, i na kraju pokrila tortu kremom od putera i oraha koji sam koristila ranije za Tortu kraljice Marije. Meni se taj krem mnogo dopada, ali ako mislite da je torta previše teška, i želite lakšu verziju, onda umesto ovog fila napravite šlag od umućene slatke pavlake.
Kao i svake godine na moj rođendan je bio kijamet, padao je sneg i napolju je bilo baš neprijatno. Uveče smo muž i ja otišli na večeru. Ostavili smo decu komšijama, uzeli taksi i nekako se po susnežici dovezli do restorana. Bili smo prvi gosti u malenom peruanskom restoranu. Uskoro su došli i drugi gosti i mesto je bilo puno. Kao što se to obično dešava, kada je neko ružno i preteće vreme, atmosfera u restoranu ume da bude potpuno suprotna onoj napolju. Sigurno da nevreme natera ljude da budu zahvalni na toplom mestu, hrani i tome što su u društvu drugih ljudi, pa makar i neznanaca.
Restoran drži porodica koju poznajemo, njihov sin ide sa našom decom u školu, a i u istom je fudbalskom timu sa našim sinom. Moram da kažem da su mi više puta predlagali jednu veoma originalnu ideju, da kad dolazimo u njihov restoran povedemo i decu, o kojima će žena da brine dok muž i ja imamo večeru, oni žive iznad restorana. Možda ćemo to da uradimo jednog dana. Restoran nije baš za decu, hrana je vrlo sofisticirana i veoma lepo servirana. Peruansku hranu ne čine samo pečeni pilići, to je vrlo raznovrsna i fina kuhinja, sa puno uticaja sa strane, recimo iz Japana, odakle ima puno useljenika. Otuda ne čudi što se u restoranu služi seviče u sjajnom “tigrovom mleku”, verovatno najbolji u celom gradu. Restoran je svaki put bio pun kad god smo bili u njemu, veoma je cenjen i posećen od poznavaoca dobre hrane. Petkom i subotom se u restoranu nudi prix fixe menu, to znači da postoji samo jedna narudžbina sa 5 jela i jednim desertom. Ta opcija nije jeftina, ali ima smisla, jer sve je tako lepo pipremljeno i uklopljeno da kad završite obrok osećate se sasvim zadovoljno i lako.
Ovog puta nije bilo gostiju poreklom iz Južne Amerike, koji se daju lako prepoznati po španskom jeziku i temperamentu. Uglavnom su bili parovi, a jedna grupa vremešnijih gostiju je takođe slavila rođendan. U početku je bila mirna atmosfera, a onda je jednom gostu ispao nož, pao je na pod i odleteo sve do gostiju koji su sedeli na drugom kraju restorana. Bilo je dovoljno samo to da se desi da odjednom restoran oživi, da ga ispuni žagor, smeh i dobro raspoloženje.
U jednom trenutku je ceo restoran pevao Happy birthday pesmu, najpre starijoj slavljenici, pa meni, i po prvi put mi to uopšte nije smetalo.
Grupa ljudi koja je proslavljala rođendan je donela tortu od kuće, to nije neuobičajena stvar za američke restorane, slavljenica ju je sama pravila i bila je veoma ponosna na nju. Gospodin, njen muž, je prišao našem stolu i ponudio nas je istom. Neka hvala, već smo pojeli kolač koji je bio na meniju, a i kod kuće nas je čekala ova torta. Nekako sam uspela da se kontrolišem, da se ne pohvalim slikom ove moje torte. Morali smo uskoro da idemo, napolju nas je čekao isti vozač koji nas je dovezao, to mi se nikada nije desilo odkako se vozim Uberom. Dobro raspoloženje smo preneli i u taksi, i vozač, poreklom iz Bangladeša, nas je sa smeškom posmatrao u retrovizoru.
Rođendanska torta sa bademima i orasima
Sastojci
za dve kore:
230g putera, na sobnoj temperaturi
300g šećera
8 jaja, na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca
Izrendana korica jedne cele pomorandže
1 kašičica ekstrakta badema
2 kašičice ekstrakta vanile
400g brašna od badema (vidi recept), može sa opnom ili bez
300g kisele pavlake
za fil:
5 kašika džema od kajsija
za krem:
200g mlevenih oraha
100ml vrelog mleka
200g putera, na sobnoj temperaturi
200g šećera u prahu
*ukoliko ne želite da dekorišete tortu ružicama, onda prepolovite mere
Za dekoraciju:
1/2 šake iseckanih listića od badema, sirovih ili prepečnih
Priprema:
Pripremite dva okrugla pleha prečnika 23cm. Obložite ih papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Najpre mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte im žumanca, jedno po jedno. Na kraju dodajte ekstrakte badema i vanile, i izrendanu koricu pomorandže. U to varjačom umešajte kiselu pavlaku i brašno od badema.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. Zatim ih dodajte u prethodnu smesu, iz više puta, nemojte previše da mešate varjačom, umućena belanca imaju svrhu da kolač bude nadošao i izdašan.
Stavite umućenu smesu u pleh i pecite kolač oko 45 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je kolač ispečen, pažljivo ga izvadite ga iz pleha. Kad su kore dobro ohlađene filujte ih džemom od kajsija.
Krem ćete napraviti tako što ćete mlevene orahe da potopite u vrelo mleko. Kad se potpuno ohlade mikserom ćete ih mešati sa omekšalim puterom i šećerom u prahu dok ne dobijete ujednačenu smesu. Stavite smesu u dresir kesu i ostavite je u frižideru da se malo stvrdne. Zatim nanesite krem po torti, za ružice koristite Wilton nastavak 1M. Poređajte listiće badema oko torte.
Volim da smišljam i pravim nove stvari, nekad mi ti projekti ne uspeju, ali sa ovom tortom to nije slučaj, super je ispala, zato sam i odlučila da je stavim na blog. Ideja da napravim tortu od suvih šljiva natopljenih rakijom sa puno crne čokolade je sama po sebi vrlo interesantna, ali dug je put od ideje do uspešne realizacije.
Kako je nastala ideja za ovakvu tortu? Najpre bližio mi se rođendan, a ja tada volim sebi da napravim nešto posebno. Baš u to vreme sam pratila serijal Chef’s Table, i tu odgledam epizodu posvećenu Ani Roš, slovenačkoj samoukoj kuvarici, koja je prošle godine proglašena za najboljeg ženskog kuvara u svetu. Anin restoran, “Hiša Franko”, se nalazi u malom planinskom mestu u dolini reke Soče, blizu granice sa Italijom. Pejzaži iz tog mesta su prelepi, ali vidi se da taj kraj pasivan, teško je zamisliti da se u njemu krije restoran koji privlači gurmane iz raznih delova sveta. Njen muž, koji u restoranu radi kao somelijer, je nasledio taj restoran od svog oca. Pre nego što se odlučila za kulinarsku karijeru, Ana je studirala u Italiji i planirala je da se bavi diplomatijom. Ideja da ostane u rodnom kraju i da vodi restoran za njene roditelje je bio veliki poraz, znak nedostatka ambicije njihove ćerke, čak su prestali da komuniciraju sa njom. Najinteresantnije je to što Ana do pruzimanja restorana nije imala nikakav trening niti je kuvanje posebno zanimalo. Bile su potrebne godine učenja i usavršavanja da bi njena kuhinja postala priznata i hvaljena kako od kritike tako i od mušterija. Mnogi naglašavaju da je upravo taj nedostatak klasičnog kulinarskog treninga razlog zašto je njena hrana tako originalna i drugačija. Ana kad priča deluje vrlo ozbiljno, rekla bih da je veoma vredna, posvećena i disciplinova osoba, nije neka sentimentalna i nežna “slatkica”. Međutim, njena jela izgledaju vrlo ženstveno, lepršavo, skoro poetski.
I kakve sad veze ima moja torta sa Anom Roš? Ne, nije u pitanju njen recept za tortu. Kao što sam pomenula njen kraj nema značajnu kulinarsku tradiciju, vrlo je pasivan, ima tek par interesantnih lokalnih specijaliteta, a to su sir i autohtona vrsta pastrmke iz obližnje reke, kao i samoniklo jestivo bilje. E, Ana je uspela da tu hranu inkorporira u svoju kuhinju i da joj lokalni pečat. A ljudi su uvek u potrazi za nečim novim i autentičnim, i rado prelaze dug put nebili probali njenu hranu. Tako je Ana umesto da ode u svet sa svojom diplomom, ona je osvojila i dovela svet ka sebi, u svoje rodno mesto. Razmišljajući kako slična stvar može da se primeni i kod nas, da se nešto tipično lokalno oplemeni i postane moderno, došla sam na ideju da napravim ovu tortu.
Ja mnogo volim da kombinujem suvo voće sa alkoholom i da ga koristim u kolačima, to im daje jedan poseban nivo. Umesto omiljenog burbona i ruma, koristila sam našu šljivovicu, koja može da ima veoma prijatnu aromu. Torta je morala da bude čokoladna, jer se šljive odlično slažu sa njom. Znala sam da torta neće biti kao one klasične sa nekoliko kora i filom, samo trebalo je odabrati da li će da bude slična ovom kolaču sa suvim kajsijama, ili ovoj jednostavnoj čokoladnoj torti bez brašna. Utom sam našla na netu francusku tortu koja je veoma ličila na moju ideju. Međutim, bila je suviše jednostavna, morala sam da joj dodam ganaš i čokoladne kugle od oraha, šljiva i meda, da bi izgledala svečanije. I bila sam veoma zadovoljna rezultatom.
Dakle ova torta na prvi pogled uopšte ne podseća na domaću kuhinju, ali kad je budete probali, ukus šljiva, rakije i oraha će vam biti tako blizak i neobično prijatan.
Čokoladna torta sa šljivama i rakijom
Sastojci:
220-250g suvih šljiva bez koštica, krupno iseckanih
200 – 250ml šljivovice
350g kvalitetne crne čokolade (od 60% kakaa pa naviše)
170g putera
6 jaja
3-5 kašika šećera
1/2 kašičica soli
100g krupno mlevenih oraha
za kugle:
100g natopljenih šljiva
150g krupno mlevenih oraha
1-2 kašike meda
za ganaš:
150g crne čokolade
100ml slatke pavlake
1 kašika šećera
Priprema:
Prelijte suve šljive rakijom, poklopite ih, i ostavite da tako prenoće.
Zagrejte rernu na 165C(325F). Pripremite okrugao pleh kome se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm. Obavezno ga obložite papirom za pečenje.
Odvojte belanca od žumanaca.
Na pari otopite 350g čokolade i puter, koristite dupli sud. Dodajte šećer prema ukusu i malo soli. Sklonite posudu sa pare i u to umešajte oko 170g iseckanih natopljenih šljiva, nemojte ih cediti.
Mikserom mutite belanca dok niste dobili čvrst sneg. U smesu sa čokoladom umešajte brzo žaumanca i krupno mlevene orahe. Tome dodajte sneg od belanca, i to u više navrata. Nemojte previše da mešate spatulom, važno je da nema belih tragova belanca. Stavite smesu u pripremljeni kalup i pecite je oko 40 minuta, na srednjoj rešetki.
Kad je kora ispečena ostavite je u plehu par minuta a onda skinite papir za pečenje sa ivice i dna, pa je pažljivo stavite na stalak za torte. Kad je torta dovoljno ohlađena stavite je u frižider.
Za to vreme napravite čokoladne kugle. U multipraktiku pomešajte orahe, iseckane natopljene šljive, i med prema ukusu. Stavite smesu u frižider da se malo stvrdne, a onda od nje pravite rukama male kugle. Ponovo ih vratite u frižider.
Napravite ganaš tako što ćete u vrelu pavlaku umešati komadiće čokolade, kuvajte sve u duplom sudu, dodajte tome šećer prema ukusu. Dok se ganaš greje na slaboj pari u njega ubacujte viljuškom prethodno ohlađene kuglice, i ređajte ih na papir za pečenje. Možete da ih pospete mlevenim orasima dok se ganaš još nije stegao. Stavite ih u frižider da se brzo stegnu. Preostalim ganašom prelijte ohlađenu tortu. Na kraju poređajte po njoj čokoladne kuglice.
Pre služenja torta ostavite je napolje da se zagreje, oko pola sata. Secite parčiće uz pomoć zagrejanog noža.
Rođena sam prvog, drugog, u tri sata, jednog nedeljnog jutra. Bio je neki veliki kijamet, kako drugačije da bude na moj rođendan, i kada je mama počela da se porađa, moj tata, u panici, je istrčao napolje, i to samo u čarapama, nekako se dovukao do telefonske govornice i pozvao taksi.
U nedelju ujutru, probudila me je dečija vriska, negde oko pet i trideset. Deca su se sjurila sa sprata i uskočila pravo u naš krevet. Srećan rođendan, mama! Poljubci i strasni zagrljaji. Jedva su dočekali moj rođendan.
O, ne, ne mogu da ustanem tako rano, samo još malo sna! Kasno sam sinoć legla. Valjda će se muž pozabaviti decom. Kroz glavu mi prolaze momenti sa sinoćne rođendanske večere. Bilo je dobro, zadovoljna sam. Ja i mojih sedam drugarica. Nekako smo se ugurale u majušnu sobicu restorana. Pregovori sa gazdom restorana oko rezervacije večere, on je insistirao da nas ipak bude samo šest, nisu mi ulivali poverenje. Pravi prahipsterski restoran sa gazdom koji prilično opušteno vodi svoj biznis, opet to mesto je godinama unazad uvek na listi najboljih restorana u Baltimoru. Ali, sobica je bila sjajna, puno neobičnih detalja, recimo, velika tapiserija na zidu sa Džonom Kenedijem i par bitnih američkih presednika, neki uređaji, valjda stari gramofoni, nabacane knjige, gramofonske ploče, i muzika iz 60-tih, baš sam se osećala kao u filmu Žurka (The Party), sećate se tog ludila od filma koji je harao zimskim bioskopom.
Devojke su bile vesele, iako je bio haos oko parkiranja, ja sam mudro izabrala restoran veoma blizu moje kuće, kao ne mogu da nosim moju tortu daleko. Uspela sam da je uguram u restoran, obično ne gledaju pozitivno na tu ideju, ali objašnjavam im da je u mom slučaju to postalo tradicija, nigde me nisu odbijali. Istina, osećam se glupo da mi večeru plaćaju drugarice, to je ovde takav običaj, pa volim da ih ipak nečim obradujem. Izabrala sam prilično ekscentričnu tortu, punu čokolade, Čokoladna smrt, tako je zovu. Da budem precizna, utrošila sam u nju skoro kilo čokolade, pa sad vi vidite.
Klopa u restoranu je bila dobra, dominirali su riba i morski plodovi, atmosfera sjajna, čuli smo lepe vesti, smejale smo se prepričavajući sto puta jedne te iste priče, i bile smo prilično glasne, ali imale smo svoj kutak. Na kraju je došao konobar i pitao, Ko je iz Srbije neka digne ruku. Nas četiri. Naša bartenderka je iz Srbije, zove se Zorana. Mislim da sam je srela jednom, živi samo jedan blok niz moju ulicu, verovatno vozi onaj Fiat koji ima na zadnjem delu nalepnicu SRB.
I dalje sam u toplom krevetu, koliko ima sati, šest i petnaest. Au, skroz sam zaboravila na tenisko finale u Australiji. Sigurno još uvek igraju, Novak i Mari… da pogledam na telefonu koliki je rezultat. Ne mogu, sigurno će me razbuditi, hoću još da spavam. Neviđena sam zentara kad Nole igra, mnogo ga volim ali se i mnogo nerviram, mogla bih da gledam reprizu. Deca i muž su sišli dole, u sobi je mir, ponovo se bacam u san.
U osam se budim, miris prženih jaja i slaninice me izvlači iz kreveta. To je nešto što najviše volim za doručak, pogotovo kad ga drugi spreme. Nole je pobedio, osmeh na licu. Malo pre devet izlazimo iz kuće i kolima idemo do sportskog centra. Deca odlaze u kids zone, muž sa komšijom odlazi da igra skvoš, to im je nedeljna rutina, ja ću da malo čitam dok mi ne počne čas joge. Srećem Eleni, Grkinju, nastavljamo razgovor koji smo započele juče, na dečijoj žurci gde smo se i upoznale. Uz espreso prebiramo po balkanskoj politici i ekonomiji, promene u Grčkoj, da li će biti bolje, i tako to… obe smo skeptične jer nas je život ovde naučio kako stvari funkcionišu u ekonomiji, nema besplatnog ručka i najlakše se dele pare iz državne kase, što više država ima moć to je veća korupcija, porezi moraju se se plaćaju, ali i da budu manji, itd. Njen muž je Nemac, o ironije, kaže da njen svekar neće da plaća grčki dug.
Odlazim na čas joge sa ogromnom flekom espresa na mojoj snežno beloj majci. Uvek se uzbudim kad pričam o politici i ekonomiji. Javljam se Anstaziji, slatkoj Ruskinji, čiji lik potpuno odgovara njenom imenu, i ona me nešto bledo gleda. Posle mi prilazi da mi kaže da me nije prepoznala jer sam baš puno smršala, nije istina, to je sigurno zbog nove frizure i šiški. Mesecima se već ne merim pošto nemam vagu u kući, moja ćerka je uspela da joj zada konačni udarac tako što je već ko zna koji put skočila na nju. Kažem joj da mi je rođendan, i ona me pita za godine, i ja joj kažem i ona me izbuljeno gleda. Ok, lepo je to što misli da izgledam mnogo mlađe, ali uzemiravaju me takve reakcije.
Peške se vraćam kući, muž i deca su već tamo. Kucam, čujem sina kako viče, Katarina, ime devojke koja treba da dođe da ih čuva uskoro, onda njegovo razočarenje kad me je ugledao. U kući divan prolećni miris zumbula, eno ih na stolu u vazi, divni su. Muž se baš potrudio, dostojna zamena za ogromne bukete mimioza koje mi je poklanjao dok smo živeli u Srbiji.
Uskoro dolazi Katarina, naša devojka koja je ovde na doktorskim, živi tek par kuća udaljena od nas. Ovo je prvi put da čuva našu decu i ona su veoma uzbuđena jer dolazi neko nov i još uz to priča srpski. Izlazimo iz kuće, muž i ja, i još se nismo odlučili u koji restoran da idemo, u turski, koji se nedavno otvorio, ili u iranski, u kojem sam već bila i znam da je dobar, odlučujemo sa za ovaj poslednji.
U iranskom restoranu odmah naručujem njihov sjajni baba ganuš, ovde sam pokušala da ga rekonstruišem, i pileće ražnjiće sa šafranom. Oni služe divan pirinač, ja sam odabrala onaj sa mirođijom i bobom, muž sa suvim višnjama. Prilazi nam konobar i pita nas kojim to jezikom pričamo i tako počinje razgovor. Njegov stric je vlasnik restorana, on mu pomaže. Mlad i kulturan dečko. Upoznaje nas sa njegovom sestrom, jednom prelepom markantnom mladom ženom. Ona nam nudi kolače od badema koje je pravila, nisu loši, vuku na turske. Pričaju nam svoju emigrantsku priču, išli u Iran, pa se vratili u Ameriku i tu ostali. Pokušavam da se setim popularne iranske knjige po kojoj je snimljen film na francuskom, ali ne mogu da se setim naziva, Persepolis, tek sam se kasnije setila, moj muž dobacuje Argo, kakav Argo, ne verujem da su Iranci oduševljeni kad im spomeneš taj film.
Hvalim restoran kako je elegantan i kako je hrana uvek super, tu sam zapravo pre godinu dana sa prijateljicam slavila rođendan. O, pa tebi je rođendan, kuća časti dezert. Međutim muž me naprasno podseća da moramo da se vratimo kući zbog dece, ništa od slatkosti, inako nas čeka čokoladna torta kod kuće. Pozdravljamo se i odlazimo.
Čim sam ušla u kuću proveravam testo za picu koje se diže pa skoro ceo dan. U šest nam dolaze komšije na Superboul žurku i pravimo picu. Provalili smo da je pravljenje pice najbolji načina da nahranimo i zabavimo naše goste. Uvek su oduševe kvalitetom, kao iz dobrog restorana, plus okupe se u kuhinji i gledaju kako pečem picu, za njih je to strava događaj. Recept je ovde.
Sin je “izgoreo” u iščekivanju Superboula, zeva i razdražen je. Njegova je bila ideja da pravimo okupljanje. Odlučio je da će ipak da navija za Sihoks iz Sijetla. Dolaze gosti sa decom i donose još hrane, gvakamole sa kuminom, ček, i dip sa dimljenim lososom, nešto što je tipično za Sijetl, gde je moja komšinica neko vreme živela. Ok, onda pica predstavlja Petriots. Sa Amerikancima uvek neke teme.
Iskreno, finale me ne zanima preterano pošto u njemu ne učestvuju Rejvensi iz Baltimora. Mada volim američki fudbal, uopšte nije loš kad se ukapiraju pravila igre, zanimljiviji mi je od našeg fudbala, o bejzbolu da ne govorim. Zapanjena sam činjenicom da Tom Brejdi ima 37 godina, kvoterbek Petriotsa, zaista super izgleda.
Gledamo muzičku pauzu tokom poluvremena i moram da priznam da je šou očajan, visoke tonove Kejti Peri slabo tolerišem, a tek minorni nastup Lenia Kravica, koji čak nije pevao svoje pesme. Kažu da sada dizajnira tapete u Francuskoj.
Fajront je bio i pre kraja utakmice, svi smo bili jako umorni. Kijamet je počeo, već se formirao mali sloj snega. Otvaram kompjuter prvi put tokom celog dana, odgovaram na čestitke. U krevetu pokušavam da čitam knjigu dok ne padnem u san, i nerviram se zato zašto mi treba toliko vremena da je završim, a moj muž ju je tako brzo pročitao, to se nikada ne dešava. Prođe još jedan rođendan. Sad sam u fazonu da sam srećna što dadajem godine, još uvek sam u dobroj životnoj formi, to mi je važno, i zbog porodice a i zbog sebe, to je valjda neki uspeh. Da, i dalje uživam u hrani i mogu sve da jedem. Life is good.
Torta Čokoladna smrt
(Death by Chocolate Cake)
Recept je preuzet iz jednog američkog kuvara, uglavnom sam ga detaljno sledila. To je jedna solidna čokoladna torta, ipak sledeći put bih gledala da kore budu sočnije, stavila bih više sirupa i džema od malina, samo joj to fali da bi bilo Wow! efekta.
Inače kora su onako tipično američke, dosta se mrve, i teške su za sečenje, možete bez problema da koristite one đenovske, evropske i finije. I da, ja sam koristila gorku čokoladu, sa 60% kakaa, a u receptu se pominje poluslatka. Torta uopšte nije bila previše slatka, ukus čokolade je dominirao, a to mi je i bio cilj.
2 jajeta, na sobnoj temperaturi, belanca i žumanca odvojena
4 kašike kisele pavlake
390g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
Sastojci za sirup (ovaj deo ne postoji u receptu, ali ja mislim da mora da ga bude):
1/3 šolje vode
1/3 šolje šećera
1/3 šolje svetlog ruma
Sastojci za prvi fil:
300g džema od malina
3 kašike svetlog ruma ili sličnog alkohola
Sastojci za drugi fil:
400g čokolade (gorke ili poluslatke)
4 kašike svetlog ruma
230g putera
Sastojci za čokolodanu glazuru:
200g čokolade (gorke ili poluslatke)
240ml slatke pavlake
1/4 kašičice soli
3 kašike šećera
Sastojci za dekoraciju:
150g strugane čokolade sa pilerom (gorke ili poluslatke)
Sveže maline
Šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23cm. Obložite ga iznutra hartijom za pečenje.
Otopite čokoladu na pari i dodajte joj puter i vodu. Kuvajte sve uz mešanje dok ne dobijete glatku ujednačenu smesu. Sklonite je sa vatre i u nju dodajte šećer i vanilu i ostavite da se ohladi. Kasnije joj dodajte umućena žumanca i pavlaku.
U drugoj posudi pomešajte brašno, koje ste prosejali, prašak za pecivo, sodu bikarbonu. To dodajte smesi sa čokoladom i dobro promešajte.
U posebnoj posudi umutite belanca u čvrst sneg i onda ih dodajte u predhodno umućenu smesu, ali koristite spatulu ili varjaču. Smesu sipajte u pleh za pečenje i pecite u zagrejanoj rerni.
Ovakve vrste kora obično se raspuknu na površini ali nemojte da se uznemiravate zbog toga. Oko 60 minuta pecite koru, proverite čačkalicom da li je dobro pečena. Kad je gotova izvadite je iz kalupa i ostavite da se skroz ohladi.
U međuvremenu napravite čokoladni fil tako što ćete otopiti na pari čokoladu i puter i tome dodati svetli rum. Fil ćete najbrže i najbolje ohladiti tako što ćete ga staviti u posudu napunjenu ledom.
Isecite koru na tri dela. Svaku natopite sirupom, zatim stavite džem od malina koji ste zagrejali sa svetlim rumom, i na kraju čokoladni fil. Ovo je jako važno – da vam bude lep i pravilan oblike torte uvek je slažite u okruglom kalupu kome ste uklonili dno. Tortu zajedno sa kalupom pokrijte folijom i ostavite u frižideru da prenoći.
Sutradan napravite ganaš sa čokoladom i slatkom pavlakom. Kad se ganaš malo zgusne napravite glazuru na torti. Vratite tortu u frižider.
Kada se glazura stegne rasporedite komade strugane čokolade i svežih malina. Pospite tortu šećerom u prahu.
Tortu služite tako što ćete je držati van frižidera bar 30 minuta. Čokolada mora malo da omekša.
Recept za ovu tortu je premijerno objavljen u magazinuMezze pod nazivom Torta od badema sa džemom od malina, u odeljku koji je bio posvećen bezglutenskoj ishrani. Da, ova torta nema ni mrvicu pšeničnog brašna. Kore se sastoje samo od brašna od badema, jaja i šećera. Tu je i džem od malina kao fil i šlag. Ima li išta jednostavnije od toga? O da, definitivno spada u niskokalorične torte.
To je torta koju sam pravila više puta ove godine, skoro sam samo nju i pravila ako me pamćenje dobro služi, zato što je toliko jednostavna i ukusna.
Ne pravim često torte, kad to radim služim se uglavnom tuđim proverenim receptima. Ipak, ova tortu mogu donekle da nazovem mojom kreacijom, zato sam se okuražila da joj dam i ime, po mojoj ćerki. Pre neki dan sam joj je pravila za treći rođendan.
Krenula sam od originalne verzije španske tradicionalne torte Tarta de Santiago. Ta torta je baš obična, više podseća na kolač, bez fila i šlaga, samo posuta šećerom u prahu. Međutim, kada joj se doda fil od džema i šlag postaje pravo malo savršenstvo od torte. Plus, u kore sam dodala više bademovog brašna. Originalno u koru ide i izrendana korica pomorandže ili limuna, ali ja sam želela da ukus badema bude čist i dominantan pa sam ga dodatno pojačala ekstraktom od badema, koji ide i u koru i u šlag. Džem od maline se neverovatno dobro slaže sa ukusom badema, mada možete da stavite i džem od mešanog šumskog voća.
Kao što sam rekla, vrlo je jednostavna za pravljenje, jedino što je fora u tome da se žumanca i belanca odvojeno mute, i da kada se meša sa brašnom od badema to bude jako brzo, jer badem brzo upija tečnost i onda se zgrudva. Tako ćete dobiti izdašnu koru, koja inače mnogo lepo miriše kad se izvadi iz rerne. Možete praviti i služiti tortu isti dan, ali je bolje da ona nafilovana prenoći u frižideru jer u tom slučaju kore lepo upiju džem.
Sledi recept za tortu prečnika 20cm, ukoliko želite da napravite spratnu tortu kao na prvoj slici uvećajte količinu datih sastojaka za 25%, u i tom slučaju gornja kora se peče u okruglom plehu prečnika 15cm.
Za kore:
300g sirovih badema
8 jajeta, na sobnoj temperaturi
140g šećera u prahu
1/4 – 1/2 kašičice ekstrakta od badema
Za fil:
200g kvalitetnog džema od malina ili šumskog voća
Za šlag:
300ml slatke pavlake
3-4 kašike šećera u prahu
1/4 – 1/2kašičice ekstrakta od badema
Za jednostavniju dekoraciju torte vam treba:
Par komada malina, zamrznutih
Grubo iseckanih badema
Za složeniju dekoraciju torte vam treba:
Par komada zamrznutih kupina i malina, i sveže borovnice
Grubo iseckanih badema i pistaća
Listići nane i matičnjaka
Priprema:
Najpre napravite bademovo brašno. Iako možete da ga nađete u kupovini radije ga sami napravite, jer ono kupovno je suviše fino, a kora je mnogo lepša kad je brašno krupnije samleveno. Ovo brašno se pravi od oguljenog badema, a njegovu koru ćete najlakše skinuti ako bademe na minut potopite u vrelu vodu. Stisnite zrno prstima i ono će odmah izaći iz opne. Kada ste oljuštili bademe prosušite ih, ja to radim uz pomoć rerne, na veoma tihoj vatri. Zatim ih sameljite u multipraktiku.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite okrugao pleh za tortu, prečnika 20 cm, papirom za pečenje.
Razdvojte belanca od žumanaca. Belanca čvrsto umutite mikserom. U drugoj većoj posudi mikserom dobro umutite žumanca i šećer, dodajte im ekstrakt od badema. Spatulom umešajte badem u smesu sa žumancima. Pošto se bademovo brašno brzo zgrudva u tečnosti potrebno je da to sve brzo odradite. Trećinu belanaca umešajte spatulom u tu smesu, zatim dodajte još jednu trećinu, i na kraju poslednju. To je najbolji način da sve dobro umutite ali da i imate izdašno testo.
Smesu izručite u pripremljeni pleh i stavite da se peče na srednoj rešetki. Pecite 45-50 minuta, dok središnji deo ne postane dovoljno čvrst.
Kad je kora ispečena izvadite je iz rerne, posle par minuta i iz pleha, i stavite na rešetku da se ohladi.
Kad je torta ohlađena rebrastim nožem isecite kore na tri dela. Filujte ih džemom od malina. Tortu ostavite u frižideru da prenoći jer će na taj način kora da lepo upije fil.
Sutradan napravite šlag i njime pokrijte tortu. Malinama i istucanim bademom je dekorišite.
Ukoliko pravite spratnu tortu, koru u manjem kalupu pecite oko 25 minuta. Obe kore filujte sa džemom od malina. Šlag stavite najpre na veliku, a zatim na nju dodajte manju, koju ćete takođe pokriti šlagom.
