Nije lako voleti artičoke, pre svega zbog njihovog čišćenja, ali kad se zaljubite u njih, to vam neće padati teško, samo da osetite taj neverovatan ukus. Srećom, sa praksom lako ćete savladati deo sa čišćenjem. Možda je najbolje da najpre počnete sa pripremom bejbi artičoka, jer se one dosta lakše čiste. Iako tako izgledaju, bejbi artičoke nisu mladi plodovi, to su pupoljci koji se formiraju sa strane glavnog krupnog cveta na biljci. Ukus im se ne razlikuje od krupnih artičoki.
Tokom istorije artičoke su bile posebno cenjena hrana, i dostupna samo eliti, danas pak svi imamo mogućnosti da je spremamo, i zato treba da to iskoristimo. Artičoke su veoma neobično povrće, počevši od biljke, koja izgleda kao ogroman čičak, zatim plodova koji su zapravo ogromni pupoljci cveta, pa sve do načina konzumacije. Artičoke se najviše gaje i koriste na Mediteranu, zato što im pogoduje ta klima, posebno u Italiji i Francuskoj, čak ih ima i u Hrvatskoj, tu je najpoznatije jelo artičoke punjene mladim bobom.
Kod artičoka se jedu samo mekani delovi, pre svega srce, koje se nalazi pri stablu pupoljka, oljušteno stablo, i unutrašnji mlade latice. Tvrde spoljašnje latice zajedno sa oštrim vrhovima, kora stabla, kao i sama unutrašnjost cveta se odstranjuju. Artičoke mogu da se pripremaju na pari, kao u ovom receptu, zatim da se dinstaju, prže, peku u rerni, ili na grilu. Nekada se koristi samo srce od artičoki, kao u ovom popularnom dipu, ili se pune kao ove. Sastojci, kao što su maslinovo ulje, beli luk, limun, timijan, estragon, pinjoli, peršun, se savršeno slažu sa artičokama. Ja bih još dodala da su najbolje kad se služe uz ajoli.
Pogledajte ovaj video, u njemu je lepo opisana priprema artičoki.
Trenutno je njihova sezona, i otuda ne čude razne manifestacije u čast artičoki u ovo doba godine. Kad smo kod toga nedavno je izbio veliki skandal u Italiji zato što je glavni jevrejski rabin proglasio čuveno jevrejsko jelo sa artičokama, poreklom iz Rima, da nije košer. Naime, to jelo podrazumeva prženje artičoki u dubokom ulju, ali pošto se ne čiste prilikom pripreme, onda se dešava da u njoj ostanu crvići i razni insekti, pa zbog toga ne može da bude košer tj. nije u sladu za jevrejskim zakonima o ishrani.
Kao i svaka delikatna hrana i ova traži umešnost i kultivisan ukus da biste uopšte mogli da uživate u njoj. Baš kao i sama umetnost, koja u mnogo čemu podseća na kuvanje, traži edukaciju, praksu i izloženost kvalitetnim stvarima. Otuda moj mali esej na temu zašto je lepota bitna pri kraju posta, zajedno sa fotografijama dela klasične umetnosti iz “večnoga grada”, Rima. Da, artičoke su veoma popularne u Rimu.
Bejbi artičoke sa testeninom
Sastojci:
1kg bejbi artičoka
1 limun
1/2 kg integralne testenine (razni makaroni)
2 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckanog
3 grančice timijana
1/2 kašičice soli
1/4 bibera
1/2 šolje suvog belog vina
1 kašika limunovog soka
1 šaka izrendanog parmezana
Iseckani sveži peršun
Priprema:
Čišćenje bejbi artičoki je prilično jednostavan poduhvat. Najpre pripremite činiji su 1l vode u koju ste ocedili ceo limun. Odsecite dršku artičoki na na nekih 2cm dužine i ljuštolicom skinite koru sa nje. Zatim skidajte latice sa artičoki dok ne dođete do onih nežnih i svetlo zelene boje. Isecite vrh artičoke reckavim nožem, oko 1/4 pupoljka. Makazama isecite oštre vrhove latica ukoliko ih ima. Presecite oljuštenu artičoku uzdužno na četiri dela, i na svakom uklonite mali deo koji predstavlja središte cveta, ukoliko je formiran. Ubacite očišćeni deo artičoke u vodu sa limunovim sokom. Morate sve brzo da radite jer meso artičoke brzo menja boju kad je izloženo vazduhu, zato se i stavlja u vodu sa limunom.
Zagrejte vodu da bi skuvali testeninu. Dok se voda greje stavite preko šerpe posudu za kuvanje na pari. U njoj ćete kuvati na pari artičoke oko 10 minuta. Posolite ih malo, i poklopite poklopcem.
Dok se artičoke kuvaju u tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckani beli luk, grančice timijana, i posle 1 minuta dodajte limunov sok, so i biber i belo vino. Posle par minuta umešajte izrendan parmezan, i na kraju dodajte skuvane artičoke.
Kuvajte testenine prema upustvu sa pakovanja, i kad su skuvane pomešajte ih sa artičokama i sosom, dodajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, i izrendanog parmezana. Jelo služite odmah.
Za mene je Italija sinonim za lepotu. Čini mi se da se nigde lepota nije toliko primila kao na ovom parčetu zemaljine kugle. U pitanju je klasična lepota, koja odiše veštinom, harmonijom oblika i boja.
Pre par meseci sam gledala ovaj izuzetan dokumentarni film, Why Beauty Matters, napravljen od strane britanskog filozofa i pisca Rogera Scrutona, i bila sam pod velikim utiskom. Svako ko voli umetnost treba da ga pogleda. Nekako baš u to vreme su se pojavili portreti bivšeg nam predsednika i njegove žene. Ko imalo poznaje umetnost i ima ukusa, svestan je koliko su portreti nemušto i banalno napravljeni. Ipak, mnogi su bili oduševljeni, Nacionalna galerija u Vaštingtonu nikada nije bila toliko posećena, svi su došli da vide pomenute portrete. Nisam mogla da verujem, pitala sam se da li je to do nedostatka ukusa ili je u pitanju kult ličnosti i stoga potpuno odsustvo objektivnosti. Naravno da sam se setila priče Carevo novo odelo. U tom mom neverovanju shvatila sam da su stvari otišle predaleko, da je već dosta dugo društvo okruženo ružnim i banalnim stvarima, bez ikakve autentičnosti, pa sam rešila da se ozbiljno pozabavim podučavanju svoje dece o umetnosti. Bio me je strah da će i oni jednog dana postati kao već pomenuti posetioci muzeja.
Vikendom sam svoju decu vodila u obližnji muzej, koji pored toga što ima veoma zanimljiv dečiji program, koji smo često posećivali, ima odlične kolekcije dela koje pokrivaju skoro sve istorijske periode. Išli smo od sobe do sobe, krenuli smo od starog Egipta. Pošto su videli egipatske mumije, krenuli smo u deo sa starogrčkim umetničkim delima, najviše im se svideo nakit iz tog perioda. Onda smo krenuli dalje, starorimska umetnost, pa ranohrišćanska, vizantijska, to im je važno jer znaju da je taj period mami bio inspiracija za njihova imena. Zatim od zapadne srednjevokovne umetnosti i renesanse, preko baroka, završili smo u modernoj umetnosti.
Meni lično jedan od najlepših i najuzbudljivijih stvari kod roditeljstva jesu neograničene mogućnosti da svojoj deci otkrivam lepe i važne stvari, bilo da je u pitanju muzika, književnost, likovna umetnost, istorija, čak i matematika. Ipak, to nije tako jednostavno, jer moja deca gube interesovanje čim vide da mi je do nečega mnogo stalo. Zbog toga smišljam suptilne načine kako da ih zaintrigiram, priznajem nekada gubim strpljenje i postajem previše dramatična, sigurna sam da će me se sećati kao ekscentrične mame. Nekad ih čak podmićujem, jer podučavanje dece važnim stvarima nema cenu.
Da, umetnost jeste važna, i ukus mora da se razvija i neguje, a to je moguće jedino ako smo izloženi umetnički vrednim delima. Kao i kod književnosti, ako niste čitali klasike i vredna dela, onda sigurno ne možete da date pravi sud o nekoj knjizi.
Lepota je istina. Tu nema kalkulisanja, želje da se dopadne, to je užasna potreba da se podeli sa drugima veoma važna poruka, nešto što će ljudi prepoznati. To stvara osećaj uznemirenosti i katarze, pauzu od banale svakodnevnice – eto, to je umetnost.
Ima joše jedna stvar koja mi je važna da prenesem deci a to je da cene i poštuju prethodne generacije koje su gradile sve ovo što imamo danas. Nismo mi ništa bolji od njih, i to što imamo tako razvijenu tehnologiju, slobodu izbora, itd, to je samo proizvod znanja i kreativnosti koje se gomilalo tokom vekova.
Bilo je i ranije trećerazrednih umetnika koji su bili dosta uspešni, sada zaboravljeni, ništa to nije novo, ipak, mislim da će naše vreme ostati upamćeno kao izuzetno ružno i neautentično. Ako iko ikad napravi vremensku mašinu, sigurna sam da će retko ko poželeti da poseti našu epohu. Pogledajte samo današnje medije na šta liče. Odsustvo lepote je uznemiravajuće.
A sad se opustite i uživajte u pravoj lepoti.
