Dugo su mi vanilice bile neomiljeni kolač, uvek su ostajale poslednje, nepojedene, u gomili prazničnih sitnih kolača. Pamtila sam ih kao suv kolač neprivlačnog izgleda. Ko zna kada sam ih poslednji put jela sve do jednog dana kada sam odlučila da ih napravim. I tada sam shvatila da sam se mnogo ogrešila o vanilice – kako su divno ukusne, tope se u ustima, posebno su lepe kad se služe uz kafu. Čak i posle dosta vremena mogu da se jedu, poslednje koje sam jela su bile tri nedelje stare, i opet su bile super. Tako su fino prhke, pa kad osetite ukus vanile, korice limuna i na kraju ukus džema od kajsije, rastopite se od lepote. Pre neki dan sam poslužila komšinicu vanilicama, Amerikanku, ona je moj “pokusni kunić”, i pitala je kako joj se dopadaju. Rekla je da joj se veoma sviđaju, podsećaju je na evropske kolače. To su ti da znaš, Loren, najpoznatiji srpski kolačići!
Vanilice su srpska verzija lincer kolača?
Brzo sam shvatila iščitavajući recepte za vanilice da se radi o shortbread kolačiću, koji se pravi od brašna, šećera i putera, i da dosta podseća na lincer kolačiće, poreklom iz Austrije. To su takođe sendvič kolačići, filovani džemom, ali sa rupicom u središnjem delu u vidu kruga, zvezde ili cveta, i ne valjaju se u šećer u prahu već posipaju. Takođe, lincer kolačići su tanji ali i veći od vanilica, i dodaju im se mleveni bademi. Sasvim je moguće da smo preuzeli lincer kolačiće, kao i mnoge druge stvari, iz austrijske kuhinje, ali smo im dodali sastojke tipične za naše podneblje, a to su mleveni orasi i svinjska mast, i zato mogu da se smatraju autentičnim srpskim kolačima.
Vanilice kao vanila
Pošto se ovi kolačići zovu vanilice, upotreba vanile je veoma važna. Kod nas se najčešće koristi vanilin šećer, pomešan sa šećerom u prahu. Možda je to bilo dovoljno dobro nekada, kada je prava vanila bila skupa i nedostupna, ali danas gledajte da koristite šipku vanile ili kvalitetan ekstrakt vanile, jer to vanilice zaslužuju. Vanilin šećer je zapravo “hemija”, nema u sebi ništa od vanile, i iskreno ima neki čudan hemijski ukus. Ovde možete više saznati o vanili, kako se dobija i koristi. Pravi vanilin šećer možete sami da napravite tako što ćete čuvati šipku vanile (ja za to koristim očišćenu mahunu od semenki) u šećeru u prahu, u tegli koja je dobro zatvorena, minimum dve nedelje.
Takođe, vanilu možete da dodate direktno u testo, kao što ja to činim, koristeći zrna vanile koje ste izvadili iz jedne mahune, ili ekstrakt vanile.
Kad smo kod začina, nemojte da izostavite izrendanu koricu limuna, to daje kolaču izuzetno prijatan ukus i miris.
Mast, margarin ili puter
Vanilice se tradicionalno prave sa svinjskom mašću, nikad to nisam probala jer sam čula da je teško navići se na taj ukus, ali vi ako možete da nabavite čistu i kvalitetnu mast slobodno je koristite. Naravno da koristim obožavani puter, jer sa njim je sve mnogo ukusnije. Zaboravite na margarin, koji nije ni zdrav, a ni ukusan.
Mleveni orasi
Možete testu da se dodajete i mlevene lešnike i bademe umesto oraha, ako volite da ekspermentišete, ali samo da znate da su orasi dosta masniji i da to utiče na teksturu. Sad mi pada na pamet da sledeći put probam tostirane orahe, da vidim da li će to da napravi razliku. A možda da stavim pekane umesto orasa, koji su još masniji.
Džem od kajsija je najbolji
To je još jedan od lokalnih sastojaka koji ne bi trebalo da zaobilazite. Svašta bih lepo mogla da kažem o džemu od kajsija, kad su u pitanju torte i kolači jednostavno to je savršen džem. E sad, ima jedan detalj o kom treba da povedete računa – često vanilice izgledaju umrljano zbog previše džema koji izlazi iz sendviča. Da bih to izbegla ja pravim nešto šire vanilice, da bi dobila veći prostor za mazanje džema, i stavljam tanji sloj džema, tek da malo proviri kad prilepim vanilice. Tako neće delovi da klizaju i da se razdvajaju, što je veoma važno.
Takođe, izbegavajte da mažete komade voća u džemu.
Debele ili tanke vanilice
To nas dovodi do još jednog važnog detalja – debljine vanilica. Moram da priznam da male debele vanilice izgledaju veoma privlačno, često padnem u iskušenje da im čak dodam prašak za pecivo, ali zbog površine na koju se maže džem, i zbog toga što ne volim kada su suve, ja ih pravim tanje i šire. Prečnik kalupa kojima isecam vanilice je 4 cm. Debljina testa kada ga razvučem je oko 5 mm, tako da debljina vanilica bude od 1 do 1.5 cm.
Gledajte da vam testo bude ujednačene debljine, jer u protivnom se neće ravnomerno peći. Vanilice treba da budu svetle boje, tek malčice zlatne na dnu.
Šećer u prahu
To je problem koji ne znam kako da rešim. Naime, kolači ne budu tako privlačni kada se uvaljaju u šećer u prahu, jer posle nekog vremena masnoća iz kolača počinje da deluje na izgled šećera. Možda ih treba posipati šećerom pre konzumacije, ali to onda nisu prave vanilice.
Pečenje vanilica
Ima jedan trik kada su peku ovakvi shortbread kolači – pre nego što stavite testo da se peče ohladite ga u frižideru ili zamrzivaču. Zahvaljujući tome puter će se stvrdnuti i kada se testo bude peklo u rerni zadržaće oblik. Pecite kolače najbolje na temperaturi između 165-175C (330-350F), vanilice treba da ostanu svetle.
Vanilice dugo traju
Ogromna prednost vanilica je što mogu dugo da traju, čak su vremenom sve ukusnije. Čuvajte ih u zatvorenoj kuhinji.
Idealan praznični kolač
Ovo je idealni kolač za praznike tako da nije čudo da je jedan od najčešćih kolača na božićnoj i slavskoj trpezi. Najlepše izgledaju kada se nanižu kao na donjoj slici. Vanilice daju lep balans čokoladnim kolačima.
Vanilice
Ovaj recept sam probala mnogo puta, i uvek su mi vanilice lepo ispadale. Ne koristim mast, ali puter je dostojna zamena. Prava vanila i korica limuna zaista prave veliku razliku. Veličina vanilica je takođe važna. Javite mi utiske.
sastojci:
445g brašna + rad sa testom
1/3 kašičice soli
200g mlevenih oraha
200g putera, na sobnoj temperaturi
200g šećera
izrendana korica celog limuna, najbolje organskog ili još bolje domaćeg
2 jajeta srednje veličine, na sobnoj temperaturi
1 kašika ekstrakta vanile ili 1 šipka vanile (koristite semenke sastrugane)
za fil:
pola teglice džema od kajsija
za posip:
150g šećera u prahu
priprema:
Najpre u jednoj posudi stavite prosejano brašno i u to umešajte so i mlevene orahe.
U drugoj posudi mikserom mešajte šećer, izrendanu koricu limuna i omekšao puter. Kad ste dobili ujednačenu kremastu smesu, posle oko 7 minuta mućenja, tome dodajte jaja, komad po komad, zatim dodajte ekstrakt vanile i smesu sa brašnom. Kad ste dobili ujednačenu smesu podelite je na dva dela, obložite plastičnom folijom i svaki deo oblikujte u tanji disk. Testo stavite u frižider na sat-dva da se stvrdne.
Zagrejte rernu na 165C (330F).
Izvadite jedan disk testa, pospite radnu površinu i testo brašnom, i razvlačite testo dok ne dobijete ujednačenu debljinu 4-5 mm. Ako je testo duže boravilo u frižideru ostavite ga kratko na sobnoj temperaturi da malo omekša. Isecajte testo kružnim kalupom za kolače prečnika 4 cm. Ako se testo lepi, obložite kalup brašnom. Stavljajte testo na veliki plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Pre odlaska u rernu ohladite testo, ja ga stavljam u zamrzivač na 5-7 minuta, time se čuva lep oblik. Pecite vanilice oko 10 minuta, vreme zavisi od vaše rerne, zato nije loše da budete pored nje i da proverite koliko vremena je potrebno da se kolači ispeku. Vanilice treba da ostanu svetle, tek na dnu mogu da se blago zarumene.
Pošto su kolači ispečeni, ostavite ih u plehu 3-4 minuta, pa ih stavite na rešetku da se ohlade.
Ponovite sve sa preostalim testom. Dok razvijate testo za novu turu pecite u rerni prethodnu, i tim redom.
Kad su ohlađene filujte vanilice džemom od kajsija. Stavite džem u središnji deo donjeg dela, pa ga pritisnite gornjim delom. Džem ne bi trebalo da curi, tek malo da proviri.
Na kraju uvaljajte vanilice u šećer u prahu i čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Video kako se prave vanilice, koji može dosta da vam pomogne, pogledajte ovde.
