Ko poznaje moju decu zna kako se sudbina poigrala sa mnom. Dakle, ja koja uživam u hrani, obožavam da kuvam i svašta da spremam, sam doživela to da imam najprobirljiviju decu na svetu, koja jedva da vole nešto da jedu. Mislila sam da će to da ih prođe kad malo porastu, ali moja deca ne odustaju. Nekad mislim da je to više do njihovog stava i otpora da im se bilo šta nameće, pa i hrana.

Da budem iskrena, i moj muž i ja smo bili u sličnom fazonu kad smo bili mali, ali moja deca sad imaju toliko više opcija od onih koje sam ja imala. Dok deca naših prijatelja pravo sa vrata idu u moju kuhinju, i proveravaju da li sam nešto zanimljivo pravila, ili me otvoreno pitaju da li ima neki snek ili slično, dok mi njihovi roditelji šalju fotografije olizanih tanjira, da, druga deca toliko vole stvari koje im šaljem, mojoj deci ne pada na pamet da se slično ponašaju.

Opet moja deca dosta znaju o hrani, što ne čudi jer su dosta izložena istom – često spremaju hranu sa mnom, ja im to dozvoljavam za razliku od moje mame, što ume da bude veoma naporno, ipak iako učestvuju u njihovom pravljenju odbijaju da jedu neka jela i poslastice; dosta znaju o uzgajanju biljaka, zbog naše baštice; vole da postavljaju sto i da dekorišu hranu, pa čak i da je fotografišu (vrlo neobično); često ih vodimo u restorane, tako da moj sin već ima listu svojih omiljenih restorana kao i internacionalnih kuhinja.

Poražena, ja im onda kažem, Zapamtite, deco, kad jednog dana odete od kuće, na koledž, plakaćete za maminom kuhinjom!  Njih to nešto ne potresa. Ipak, skoro sam ih uhvatila kako razgovaraju, Znaš, kad budemo otišli na koledž, mi ćemo praktično da budemo siročići, sami bez roditelja… baš kao Oliver Tvist🙂

Ishrana moje dece je vrlo monotona, uglavnom puna proteina i ugljenih hidrata, meso nikada ne odbijaju, kao ni morske plodove… puter od kikirikija, mleko, pica, hleb i peciva, čili, pasta bolonjeze i naravno domaća supa. Moja ćerka može supu da jede za doručak, ručak i večeru, sve sa šargarepom i mesom, i naravno, domaća supa se kod nas uvek kuva. I zbog supe uvek nam preostane puno kuvanog mesa, više piletine nego junetine. I pravo da vam kažem ja ne volim da bacam hranu, pogotovo što uvek kupujem organsku piletinu koja nije jeftina, čak ni mačka neće da je jede, i onda po pravilu spremam kremastu pileću salatu, ili ređe Enčiladu.

Pileća salata je super stvar, lako se pravi, i ima toliko zdravih sastojaka koje možete da stavite u nju, ipak kad je toliko često jedete pomalo dosadi. Onda jednog dana sam se setila da u nju stavim avokado, i baš mi se svidela. Zapravo sve je počelo od ovog preliva sa avokadom za salatu.

I da, u ovu salatu možete da stavite i kisele krastavčiće, kapar, suvo i koštunjavo voće, razno začinsko bilje i začine, mladi luk, rendani sir, skuvane leblebije, grašak, itd. Ja najviše volim da je jedem na prepečenom hlebu i sa malo zelene salate.

Kremasta pileća salata sa avokadom

Sastojci:

1 avokado, dovoljno zreo

4-5 kašika kisele pavlake ili grčkog jogurta

1/2 kašike soka od limuna

So i biber prema ukusu

2 kašičice dižonskog senfa

2 kašike svežeg lišća korijandera

1 stablo celera, sitno iseckano

1 mali čen belog luka, sitno iseckan

Pileće grudi, skuvane u supi, i iseckane

Za služenje: susam

Priprema:

Najpre pomešajte meso avokado i pavlaku dok ne dobijte glatku smesu, tome dodajte sok od limuna, so i biber, senf, iseckano lišće korijandera, beli luk, zatim iseckano stablo celera i piletinu. Sve dobro pomešajte, dodajte još začina ako je potrebno, pospite susamom i služite uz prepečen hleb.