Ovo proleće zaslužuje da se pomene. Znate ono kad ljudi kažu kako se izgubilo proleće, da se iz zime ide pravo u leto… e, pa ovog proleća nije tako. Ono je u ove krajeve došlo veoma rano, posle neobično blage zime, i nije pretoplo, nego je baš onako kako bi trebalo da bude… idealno.
Ovog proleća se desilo nekoliko važnih stvari. Najpre izašao je prvi srpski gastronomski online časopis Mezze. U njemu su učestvovale Ana i Marija (glavne urednice i dizajnerke), Maja, Jelena, Milica, Dragana, Lana, Sanja, Olivera, Mihaela and me.
Meni se baš puno sviđa kako je ispao. Kada ga uporedim sa srpskim štampanim magazinima koje sam kupila na aerodromu vraćajući se iz Srbije stvarno odskače. Sve devojke su napravile super jela, plus odlične fotografije. Baš sam radoznala da vidim u šta će se pretvoriti ovaj projekat.
Zatim, prvi put u životu sam zasadila malu gradsku baštu. I rasadnik čak. Nedavno su se pojavili prvi izdanci mog povrća i cveća i neviđeno sam uzbuđena. Ovo ispod be trebalo da bude paradajz.
Za taj poduhvat je trebalo da izgradimo leju ili kako se to ovde zove raised garden bed koji se inače pravi i u regularnim baštama. Prednosti ovakve leje su višestruke (toplija zemlja, dobra drenaža, odsustvo korova, itd) i zato se ovde tako često praktikuju. Posadila sam puno toga, a sad čekam biljke da izrastu. U mojoj gradskoj bašti će se naći rukola, kejl, blitva, zelena salata, peršun, mirođija, pradajz, jagode, bosiljak, origano, majčina dušica, žalfija, taragon,ruzmarin, nana, morač, smokve, itd. Naručujem i stablo višnje ovih dana, to mi baš nedostaje ovde.
A sad se malo prepustite slikama proleća zabeženih u jednom parku blizu Vašingtona. Ovog vikenda lale su bile u punom cvatu i apsolutno su dominirale celim vrtom.
