Ako ste pošteno istražili moj blog, onda znate da sam veliki ljubitelj badema, nemali broj poslastica sam napravila sa njima. Već sam mu posvetila čitav članak, u kome možete da nađete i recept kako da dobijete bademovo brašno. Sada sam išla korak dalje i od njega napravila marcipan. Ako ste zainteresovani, imam i recept za bademovo mleko.

Mislim da ćemo se svi složiti da u mnogim evropskim kuhinjama marcipan ima vrlo posebno mesto.  Srešćete ga u čuvenim pecivima kao što su nemački stolen, kroasani, i venac sa marcipanom, zatim njime se pokriva čuvena švedska Princeza torta, zatim tu su čokoladne praline punjene marcipanom, marcipan se stavlja u mnogobrojne kolače i torte, i naravno tu su čuvene figurice obično u obliku voća, koje se služe samostalno ili kao dekoracija. Danas možete lako nabaviti marcipan u prodavnicama, međutim onaj domaći je neprevaziđen, jer tako sami kontrolišete procenat badema u njemu, jer što ga je više to bolje. Nije toliko naporan za pravljenje, a užitak je neverovatan.

Marcipan nažalost nije baš previše popularan u našoj kuhinji, zato što se kod nas ne uzgaja badem i što je u prošlosti bio redak i skup proizvod. Proverila sam u Patinom kuvaru, postoji tek par recepata sa marcipanom, jedan mi se posebno svideo – urme punjene marcipanom i čokoladom.

Marcipan je inače poreklom sa Bliskog Istoka, ipak u evropskim poslasticama je njegova upotreba dostigla jedan poseban nivo. Veoma je popularan u Italiji i Španiji, gde se uzgaja badem, ali i u centralnoj i severnoj Evropi. Sećam se čak da sam tokom boravka u Mađarskoj, u Sentandreji, boravila u muzeju marcipana, izgleda da je i tamo  popularan. Postoje dva najveća centra marcipana u Evropi, jedan je u Nemačkoj, u Libeku, a drugi u Španiji, u Toledu. Pošto sam prošle godine boravila tamo, eto povoda da se kroz fotografije prošetamo po tom srednjevekovnom gradu. Kao što ćete videti na slikama, grad je vrlo živopisan, i u brojnim radnjama ćete primetiti izloge sa pregršt kolača napravljenih upravo od marcipana.

Marcipan se pravi tako što ste pomeša fino bademovo brašno sa šećerom u prahu, ili ušpinovanim šećerom, najbolje u multipraktiku. Tu je i obavezan dodatak bademovog ekstrakta (može i bademov liker) i malo tečnosti, belance ili voda. Kad dobijete glatku smesu, onda je lepo rukama oblikujete u valjkasti oblik. I eto, to je cela nauka.

Domaći marcipan

Sastojci:

140g finog brašna od badema (pogledajte recept za njegovo pravljenje ili ovaj video )

120g šećera u prahu

1 kašičica ekstrakta badema (ili 2 kašičice likera od badema, kao što je Amaretto)

2-3 kašike vode

1 kašičica ružine vodice, opciono

Priprema:

Potopite sirove bademe u skoro kipuću vodu, i posle 2-3 minuta ih ocedite. Rukama skinite opnu sa badema, i zatim ga prosušite u rerni na niskoj temperaturi. Sameljite bademe u multipraktiku, i prosejte brašno na kraju. Za marcipan vam treba vrlo fino brašno.

Bademovo brašno i šećer u prahu sameljite u multipraktiku, posle par minuta smesa će početi da se grupiše, tada dodajte ekstrakt badema, ružinu vodicu, ukoliko je imate, i vodu. Mešajte sve dok ne dobijete potpuno sjedinjenu smesu. Prebacite je na radnu površinu i mesite kao da je u pitanju testo. Zatim ga oblikujte u valjkasti oblik, pokrijte plastičnom folijom i čuvajte u frižideru, par nedelja. Pre rada sa marcipanom zagrejte ga da bi omekšao.

Toledo

Kad sam prvi put ugledala panoramu Toleda, pomislila sam, Vidi, stvarno liči na čuveni El Grekov pejzaž. Verovatno su sličan osećaj uzbuđenosti imali putnici namernici vekovima ranije pri ulasku u ovaj grad. Čak i kad se popnete do grada, pogled na okolna brdašca, koja se uzdižu nad rekom koja obilazi oko utvrđenog grada, deluju isto tako dramatično i i bajkovito.

Ako ste u poseti Madridu, izdvojte jedan dan, toliko je dovoljno, za posetu ovom gradu. Brzim vozom se tamo stiže za 45 minuta. Ako niste već pročitali moj članak o proputovanju Španijom za deset dana, onda neka vam to bude korisni uvod.

Kao što sam pomenula, ovde postoji bezbroj radnji sa konditorskim proizvodima od marcipana, njihovi izlozi često izgledaju vrlo raskošno. Međutim, ja bih izdvojila one skromne radnje sa  pravim domaćim kolačima od marcipana koje časne sestre prave u manastirima pa ih onda ovde prodaju. Inače, legenda kaže da su marcipan, iliti mazapán, kako ga ovde zovu, prve napravile časne sestre početkom XIII veka, kada je jedne godine prinos pšenice podbacio pa je stanovništvo gladovalo, a i onako su već bili iscrpljeni ratujući  protiv Mavara (Arapa koji su okupirali Španiju), te su se one dosetile da naprave marcipan umesto hleba. Kasnije je u Francuskoj jednoj kraljevskoj glavi pala na pamet slična ideja.

Marcipan su najverovatnije u Španiju doneli Arapi. Istorija korišćenja ovog proizvoda je duga, a danas je čak marcipan iz Toleda geografski zaštićen proizvod. 

Kad se nađete u Toledu ja bih vam savetovala da izaberete par važnih mesta vrednih posete, recimo katedralu, i vožnja vozićem oko grada je obavezna, jer su pejzaži neverovatni, ostalo vreme se šetajte po gradu bez nekog posebnog plana, ionako grad ima ne tako jednostavan raspored ulica, često ćete se gubiti, ali, nikako se nećete izgubiti, jer Toledo nije veliki grad.

Dok se tako budete šetakli naićićete na šarmantne trgove, restorane u kojima bi trebalo da probate nešto od divljači, po tome je ovaj kraj poznat, zatim svratite u neki kafe, gde morate da probate ćurose sa toplom čokoladom.

Katedrala je na mene ostavila najveći utisak. I spolja, a i iznutra, je veoma bogato ukrašena, možete samo zamisliti kakav je utisak ostavljala na nekadašnje ljude. Vitraži, dramatične skulpture svetaca i anđela, reljefi koji opisuju biblijske i istorijske događaje, sve gusto načičkano, kao da je svaki prazan prostor morao biti ispunjen. U jednom zdanju prepliću se gotički, renesansni, barokni i neoklasistički stil. Tu su i brojne raskošno ukrašene kapele, zatim sakristija sa veoma vrednim slikama El Greka, Ticijana, Belinija, Velaskeza, Karavađa i Goje. Cela ta predstava bogatstva, raskoši i moći doživljava svoj vrhunac u oslikanoj kupoli na svodu iz koje dopire sunčeva svetlost.

Moj omiljeni deo je unutrašnje dvorište crkve koje odiše nekim neverovatnim spokojem, kao protivteža drami unutar crkve, valjda zbog prijatne za oko vegetacije. Slobodno uplatite turu za obilazak glavnog zvonika, odatle je mnogo lep pogled na grad.

Umesto obilaska muzeja El Greka, mi smo se odlučili za posetu crkvi svetog Tome, u čijem se ulazu nalazi El Grekova čuvena slika Sahrana grofa Orgaze. Osim slike, koja je jedno od njegovih najboljih dela, crkva nije baš vredna posete.

Na kraju se spustite do bedema koji su nekada utvrđivali grad, uživaćete ne samo u krajoliku i arhitekturi, već i u interesantnoj vegetaciji koju čine oleandri, čempresi, borovi, žbunovi ruzmarina i agave.