Kakva je razlika između mafina i kapkejksa, sigurno ste se bar jednom zapitali.
Izgedaju slično, ali ipak se razlikuju. Primetila sam da neki ljudi ne prave uopšte razliku, što je razumljivo jer su to ipak za nas strani kolači. Od pre par godina počeli su da se prave i kod nas, i vidim da je veliko interesovanje, valjda zato što su tako jednostavni za pravljenje, i dekorativni, i ne morate da ih sečete, a i deca ih vole.
Tome u prilog ide i činjenica da su dva najposećenija posta na mom blogu Mafini od čokolade, i Čokoladni kapkejksi.
Da krenemo od mafina…
Mafini mogu da budu slatki i slani.
Mafini imaju gušće testo, slično ono kao za slatki hleb ili peciva. Kada se mešaju suvi (brašno, prašak za pecivo) i vlažni sastojci (jaja, ulje, puter, kao i šećer) zajedno, onda se ne preteruje sa mešanjem, jer mafini u tom slučaju neće biti rastresiti.
Mafine radije jedete za doručak, ili kao neki snek, ne baš kao dezert. Oni su više kao svakodnevna hrana, a kapkejksi su za posebne prilike.
Obično u testu se nalaze razni sastojci, od svežeg voća, preko koštunjavog i suvog voća, a ako su slani tu svašta može da ide, sir, slaninica, šunka, razno povrće i začinsko bilje, itd.
Kada su slatki onda može da im se doda na vrh šećer ili mešavina od šećera, putera i brašna što ovde zovu streusel, ali pre odlaska u rernu. Kako to izgleda pogledajte na drugoj slici.
Zbog drugačijeg testa ne moraju da se stavljaju u papirnate korpice, što je obavezno za kapkejks, jer ako pleh samo malo nauljite mafini se neće zalepiti tokom pečenja.
A sad o kapkejksima…
Iskreno, meni je oduvek bio problem da ih prevedem na srpski jezik. Kada bi se doslovce prevodilo bilo bi šolja-kolač. Ako zadržimo kapkejk(s) onda bi trebalo da ih menjamo po padežima, što znači dodavanje odgovarajućih nastavaka. Moram priznati i tada zvuči rogobatno, ali bar je jezički pravilno. Znači umesto da kažem pravim kapkejks, trebalo bi da bude pravim kapkejkse. Videćete da sam ja u ranijim postovima o njima jezički dosta lutala, ali od sada se držim ovog pravila.
Kapkejksi su uvek slatki.
Kapkejksi se uvek stavljaju u papirne korpice.
Kapkejksi se spremaju kao dezert, za posebne događaje. Valjda su zato tako dekorativni.
Kapkejksi imaju testo kao za torte i kolače, mnogo mekše i sočnije od onog za mafine. Puter je obavezan sastojak, koji se uvek meša sa šećerom, a onda se tome dodaju jaja, i na kraju mleko i brašno. I u ovo testo se dodaju razni drugi sastojci, ali ne toliko često kao kod mafina.
Kapkejksi uvek imaju fil na vrhu. Tu opet postoji problem oko prevođenja. Za mene je fil nešto što ide između dva dela testa, ili ispunjava nešto, ono što mi prvo pada na pamet je fil za tortu, a glazura je nešto što ide na vrh i oko torte.
U Americi postoje dva izraza frosting i ajsing (icing). Moram da napomenem da ni ovde ne postoje jasne razlike i tumačenja često variriraju, od države do države, od jedne domaćice do druge, ali ugrubo frosting više odgovara našem filu, a ajsing glazuri.
Frosting je više kremasta stvar u koji se stavlja puter i krem sir, a ajsing je lakši i obično je na bazi šećera u prahu.
Možda je najbolji izraz za ono što ide na vrh kapkejksa – krem.
|
Kapkejk sa puterom od kikirikija by Ina Garten |
Da ne bi preskočili tako važan detalj kao što je filovanje kapkejksa evo par najpopularnijih:
– Običan šlag
– Royal icing (šećer u prahu, belanca)
– Butter icing (šećer u prahu, puter)
– Buttermilk icing (šećer u prahu, buttermilk, jaja)
– Glace icing (samo šećer u prahu i voda)
– Choclate frosting (čokolada, puter, šećer u prahu)
– Ganache frosting (čokolada, slatka pavlaka)
– Meringue frosting (belanca, puter, šećer u prahu), itd.
Pored fila na kapkejkse se stavlja razna druga dekoracija: bobičasto voće, koštunjavo voće, razne perlice, fondan, tu stvarno može da se bude veoma kreativan.
Mafini i kapkejski imaju i svoje hibride, na primer kad se stavi fil na mafin, ali to je pre izuzetak nego pravilo. Ili kad u testo za mafine ide puno putera i mleka pa više podsećaju na kapkejkse.
Sad slede dva recepta, jedan je za mafine, a drugi za kapkejkse. Imala sam nameru da ih “suočim” i da vam pokažem njihove razlike. Oba slatkiša imaju zajedničke sastojke – brusnicu i pomorandžu. Mislim da je ovo idealno vreme za ovakvu kombinaciju.
Ovo je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica za ovaj mesec Zoki, alijas Pomoravka, sa temom – brusnica.
Mafini sa svežim brusnicama i pomorandžom
Sećam se kad je moj sin bio baš mali, tada je najviše voleo da jede Orange-cranberry muffin. On bi ga bukvalno “otresao”, više bi bilo mrva oko njega nego u njemu. Zbog te njegove ljubavi prema njima zvali smo ga Muffin man. Onda je potpuno prestao da ih jede, sve do danas kad ih je zbog gladi probao. Odnekud se javila stara strast i sve ih je pojeo.
U Americi ovo je jedan od najčešćih kombinacija, pored Mafina sa borovnicama, Mafina od bundeve, Mafina od banana, itd. Prvi put sam koristila sveže brusnice i za mene su one bile neverovatno lepo iznenađenje. Kad ih gledam nekako mi liče na šipak i sve mislim baš su suve, šta će od njih da ispadne. Međutim, apsolutno su divne kad se mafini ispeku, i dobiju baš intezivno crvenu boju.
Sastojci za 12 komada:
260g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
60g svežih brusnica
180ml ceđenog soka od pomorandže
150g šećera
1 kašika strugane kore od pomorandže
1 jaje
60ml ulja
Šećera u prahu za posipanje
Priprema:
Zagrejte rernu na 205C (400F). Pleh namažite uljem ili stavite papirnate korpice.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo. Zatim toj smesi dodajte brusnice, oprane i osušene. U drugoj posudi promešajte sok i struganu koru od pomorandže, šećer, 1 jaje i ulje.
U nju dodajte smesu sa brašnom. Varjačom pomešajte vlažne i suve sastojke, ali ne previše. To će se tokom pečenja lepo rasporediti.
Stavite smesu u pleh za mafine. Pecite oko 15-18 minuta. Kad su mafini pečeni posle 2-3 minuta stavite ih na žicu za hlađenje.
Pospite mafine šećerom u prahu.
Kapkejksi sa brusnicama
Sastojci za 12 komada:
Za biskvit:
113g putera, na sobnoj temperature (ovo je jako važno, inače nećete moći dobro da ga umutite)
175g šećera
2 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
175ml mleka
175g brašna
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
Za džem od brusnice:
60g svežih brusnica
175ml vode
2 kašike likera od pomorandže Grand Marniera-a
175g šećera
1 kašika ušećerene kore od pomorandže, sitno iseckane (opciono)
Za krem od brusnice:
275g krem sira, na sobnoj temperaturi
113g putera, na sobnoj temperaturi
70g šećera
3-5 kašika džema od brusnica
Priprema biskvita:
Zagrejte rernu na 175 (350F). Stavite papirnate korpice u pleh.
U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prstohvat šećera i prašak za pecivo.
U drugoj posudi mikserom mešajte mekan puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. Dodajte joj jaja i vanilin ekstrakt. Na kraju umešajte mleko.
Dodajte smesi brašno.
Sipajte smesu u korpice na plehu, do 3/4 njihove visine.
Pecite biskvit oko 25 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz pleha i poređajte na žicu za hlađenje.
Džem od brusnica
U manjoj šerpici stavite sveže brusnice, vodu, šećer, Grand Marnier i kuvajte ih na umerenoj vatri oko 20 minuta. Što duže kuvate to će džem biti gušći.
Inače ovaj džem možete uz razne stvari da koristite. Uz pečenje, ali i za razne kolače i torte. Apsolutno je božanstven.
Krem od brusnica:
Zagrejte krem sir i puter na sobnu temperature. To je jako važno, inače se neće lepo miksati. Puteru i krem siru dodajte šećer. Mikserom mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu i na kraju dodajte džem od brusnice, količinu po vašoj volji. To će uticati na boju krema takođe. Kod mene na slikama je neka bleda nijansa, to je zato što sam stavila malo džema, jer sam krem pravila sa lebnah sirom, umesto krem sira, a on je ređi. Krem stavite u dresir vrećicu, i ostavite ga u frižideru da se malo zgusne.
Slaganje kapkejksa:
Oštrim nožem napravite udubljenje na vrhu biskvita. U tu rupu ćete staviti ohlađeni džem od brusnica. Zatim vrh biskvita dekorišite kremom. Nije obavezno da to bude dresir vrećicom, možete krem da nanesete špatulom ili nožem.