Pošto sam se nedavno vratila iz Francuske, tradicionalno sam odmah spremila nešto što me podseća na to putovanje. A inspiracije nije manjkalo. Odlučali sam se da to bude nešto iz Provanse. Izabrala sam jednostavan letnji kolač sa voćem. Dok smo se vozikali Provansom često smo viđali uz put štandove sa voćem, i tu je dominirala kajsija (abricot), pošto joj je sezona, pa sam se odlučila za to voće. Lavandu sam izabrala jer je ona tako tipična za Provansu, a i htela sam da udenem u post kratku priču o poljima lavande. Tu je i braon puter, opet tipičan za francusku kuhinju, koji ima vrlo fin orašasti miris u ukus, mada možete da koristite i običan puter. Kad se sve to ujedini dobija se kolač zanimljivog i kompleksnog ukusa koji se ne zaboravlja. Iako podseća na domaći kolač sa kajsijama, drugačiji je.
Polja lavande u Provansi
Istina je, ima nešto tako privlačno i uzbudljivo kada se nađete u polju lavande. I nije to samo zbog okeana nežne ljubičaste boje u kojem se kupa pogled, već je i do zanosnog mirisa, i zvukova cikada, tako tipičnih za Mediteran.
Prvi put sam ugledala polja lavande iz brzog voza na putu od Pariza do Avinjona, i uverila se da izgledaju čarobno, pogotovo kada se smenjuju sa pšeničnim poljima boje zlata. Lavanda u Provanasi cveta od sredine juna do avgusta, imajte to na umu kada budete planirali put. Posle smo, vozikajući se kolima po Provansi, povremeno viđali polja lavande, ali se nismo zaustavljali, jer smo imali unapred zacrtanu destinaciju – Abbaye Notre-Dame de Sénanque. U pitanju je cisterinski manastir iz XII veka koji je jedna od glavnih atrakcija među ljubiteljima lavande. Kao što možete da vidite na fotografijama manastir izgleda idilično, kao da gledate neku staru umetničku sliku. Inače, manastir se nalazi istočno od reke Rone, nedaleko od živopisnog gradića Gordes.
Kad smo se spustili do manastira, čekalo nas je mnoštvo turista sa istom idejom. Nekako sam uspela da se slikam okružena lavandom bez turista u kadru, što smatram velikim uspehom.
Pri manastiru je prodavnica raznih suvenira koja mnogo lepo izgleda. Pored brojne kozmetike i preparata sa lavandom, tu su i razni lokalni kolačići, bombone, džemovi, med, i svašta još. Sve je lepo upokavano i brendirano, i sve mi to govori da ništa od toga nije napravljeno u manastiru. Ipak, dobra je ideja, sigurna sam da manastir privlači veliki broj turista zahvaljujući lavandi, i pravi fini profit od suvenirnice.
O lavandi kao začinu sam odavno pisala na blogu, pogledajte ovde. Meni se veoma dopada kao začin, ali važno je da nađete pravu meru, jer ako je stavite previše, nije dobro. Ako se i vama dopada ideja da koristite lavandu u kuhinji, probajte onda i ove recepte:
3/4 kašičica sušene lavande, sitno iseckane (nemojte da preterujete sa količinom)
2 krupna jajeta, na sobnoj temperaturi
80-100g meda (livadskog)
6-7 svežih kajsija
za posip:
šećer u prahu
priprema:
Najpre napravite braon puter. U šerpici sa svetlim dnom kuvajte puter na umerenoj vatri, uz stalno mešanje, dok se ne formiraju braon čestice na dnu šerpe, oko 6-8 minuta. Najpre će da se formira bela pena na površini, ali će vremenom da se smanji, i tečnost će poprimiti smeđu boju, a i zamirisaće na lešnik. Pazite da ne zagori puter. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni plah, prečnika 25 cm. Namažite ga puterom i pospite brašnom.
Operite kajsije i natapkajte ih papirom. Prepolovite ih, i svaku polovinu isecite na 3 jednake kriške.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i iseckanu lavandu.
U drugoj većoj posudi mikserom ulupajte jaja, pa im u tankom mlazu dodajte otopljeni braon puter. Dodajte med, i zatim umešajte spatulom smesu sa brašnom od badema.
Rasporedite smesu ravnomerno u plehu, pa poređajte kriške kajsija. Pecite kolač oko 35 minuta.
Kad je kolač ispečen izvadite ga iz rerne i ohladite. Pre služenja pospite ga šećerom u prahu.
Mnogo volim ove puterste i prhke kolačiće, pogotovo kada se kombinuju sa interesantnim sastojcima i začinima. Recimo ove kolačiće od limuna i maka, pa kolačiće sa limetom i bosiljkom, ili ove sa grejpfrutom, i sad su na red došli kolačići sa lavandom i limunom. Veoma se slično prave kao ovi sendvič keksi sa lavandom, ali ipak drugačije izgledaju. Nisam izdržala da im ne dodam belu čokoladu, i to obojenu u ljubičasto, da podsećaju na lavandu, ali vi to ne morate, i bez nje kolačići su neodoljivi.
Meni se veoma sviđa miris lavande, svugde je imam po kući, ali u kolačima morate da budete pažljivi sa njenom količinom, ako preterate, neće biti dobro. Dodala sam joj malo limunove korice, pa i vanilu, tako da kad zagrizete kolačiće, počnu da vam se smenjuju ukusi, i veoma prijaju jer ne zna se koji je lepši.
Imala sam skoro neko damsko okupljanje pa sam ih u tu svrhu pravila, i još svašta nešto:
Oduvek sam želela da budem član kluba knjige, još od kada sam čula da tako nešto postoji. Želja mi se ostvarila kada sam došla u Ameriku, jer je to ovde vrlo česta praksa. Član sam kluba knjige više od 13 godina. Prva polovina rada našeg kluba je lepo funkcionisala, i sad funkcioniše, ali izbor knjiga poslednjih godina je baš loš. Uopšte današnja popularna literatura je u dubokom kanalu, jedino mi nije jasno kako se i ukus članova kluba toliko promenio na gore. Istina, broj i članovi kluba su se manjali tokom godina, ali nas nekoliko su tu od samog početka.
Ja jesam generalno tolerantna osoba, ali loš ukus teško podnosim. Opet kad otkrijem nekog sjajnog autora, ili knjigu, mome oduševljenju nema kraja, ja jednostavno moram da to podelim sa drugima, i to se dešavalo na početku rada kluba. Da, razmišljala sam da odem iz kluba, i iskreno ne znam zašto to nisam učinila, možda zato što i dalje volim da budem član kluba knjige, što sam rob rutine, i što cenim privrženost klubu ostalih članova, većina ljudi vidi u tome obavezu i vrlo brzo odustane. Probala sam razne šeme da nekako popravim prosek kluba, učlanjivala ljude kojima sam jasno predočila da želim bolji izbor knjiga, ali bez rezultata.
Opet, čim vidim da je bezveze knjiga, koje skoro uvek nabavljam i slušam preko aplikacije Audible, ja otkažem knjigu pa ne moram da je plaćam, to mi je velika uteha. Ranije bih čitala knjigu do kraja, čisto da vidim do kakvog besmisla može da ode, ali sad više ne gubim vreme.
A i idemo svakog meseca u neki novi restoran, gde imamo sastanke kluba knjige, što može da bude prijatno iskustvo. I ostale članice kluba tolerišu moju bezrezervnu kritiku knjiga, možda zato što sam strankinja.
Ne mislim da svaka knjiga treba da ima umetnički kvalitet, može da bude i zabavna, ali moram da ima neki kvalitet. Današnja popularna literatura je toliko loša da za koju godinu se niko neće sećati tih knjiga, iako imaju neverovatne rejtinge i bezbroj prikaza na Amazonu i Goodreads. Literarne nagrade takođe više ništa ne znače. Čitam trenutno priče od Hemingveja, i ne mogu da se načudim da se ukus američke populacije toliko promenio. Danas njegove knjige niko ne bi objavio. I ranije su se pisale loše knjige, ali ne kao danas, ipak one kvalitetne su nadživele sve. Za vreme korone sam čitala hard core klasike, recimo Don Kihota, i potpuno sam bila zatečena kvalitetom pisanja, humorom, humanošću, relevantnošću, iako je taj roman star pola milenijuma.
Čini mi se da se knjige danas objavljuju isključivo za klubove knjiga – vrlo banalne i sentimentalne priče, vrlo predvidljive, sa nekim političkim temama koje su trenutno in. Tu su jednodimenzionalni karakteri koji izgledaju skoro kao karikature. Svi ti romani su toliko isti da imam osećaj da poslednjih šest godina čitam jednu te istu knjigu. I na kraju, iz nekog razloga često se romani pišu iz uglova različitih protagonista, ali daleko je to od romana Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela. I da pisane su isključivo da se dopadnu ženama, jer su one najčešći konzumenti belestristike. Zato se većinom objavljuju ženski autori, jer oni kao najbolje razumeju žene, opet moji najomljeniji pisci su većinom muškarci, i uopšte ne znam zašto ima bilo kakve veze kakvog je pola autor. Ne, roman ne mora da ima baš ništa zajedničko sa mojim životnim iskustvom da bih uživala u njemu, što je u potpunosti suprotno današnjem doživljaju literature. U tome je čar umetnosti što može da nas izmesti, ne moramo stalno da budemo zaglavljeni u sopstvenim mislima i iskustvu, i što ume da nas iznenadi, jer proizvodi emocije koje nikad nismo iskusili, pošto smo se toliko uživeli u likove iz romana. Taj beg od sebe može da bude vrlo terapeutski, uzgred dobra literatura zaista pomaže da se razume ljudska priroda i da se predvidi ponašanje drugih.
Poslednja knjiga koju smo čitali u klubu knjige je – Tomorrow, Tomorrow, Tomorrow. Ta knjiga je trenutno hit, nisam stigla još ni do trećine knjige kad sam prestala da je čitam. Da je nisam slušala, i da sam imala fizičku knjigu u rukama, samo bih je zafrljačila. To je tipična današnja popularna luteratura. I ono što najviše uznemirava je to što ogroman broj ljudi voli takve knjige.
Ono što važi za hranu to važi i za književnost. Dobar ukus može da se razvije samo konzumacijom kvalitetne hrane tj. čitanjem klasika. Ako mene pitate, bolje ne čitati ništa, nego nekvalitetnu literaturu. Nećete sigurno od toga postati pametniji, i niti će vam to obogatiti život. Bolje da se umesto toga bavite nekim korisnim hobijem.
Ako vas do sada nisam obeshrabrila i želeli bi da budete član novog online kluba knjige, kojeg vodim sa Aleksandrom, zemljakinjom iz Vašingtona, onda mi se javite. U novom klubu knjige:
gledaćemo da odaberemo kvalitetne knjiga za čitanje, i trudićemo se da to budu puno knjiga domaćih autora, to je dobar način da se one popularišu. Vrlo je važno da knjiga može da se lako nabavi i da je prevedena na engleski.
sastanci kluba knjige će biti online što nam daje mogućnost da klub postane internacionalan, iako ćemo za sada da se fokusiramo na Severnu Ameriku
sastanak je jednom u dva meseca, to je sasvim dovoljno vremena da se knjiga pronađe i pročita.
svako ko se pojavi na tri sastanka postaje punopravan član kluba, što podrazumeva da učestvuje u izboru knjiga.
članovi kluba će moći da izglasaju sledeću knjigu za čitanje od više ponuđenih naslova.
sva komunikacija će se obavljati preko Facebook grupe kluba knjige.
online sastanak će ići preko Zoom-a ili FB messengera, najbolje vikendom.
sledeća knjiga za čitanje, za avgust mesec, je Baba Jaga je snijela jaje (Baba Yaga Laid an Egg) Dubravke Ugrešić.
ako ste zainteresovani, pošaljite mi poruku preko mog FB, IG ili u komentaru. Tu ćete dobiti i ostale detalje.
Aleksandra i ja smo već imale prvi sastanak kluba knjige, izabrana knjige je bila – Gvozdena zavesa (Iron Curtain) Vesne Goldsvorti. Meni se dopao roman, i preporučujem vam da ga pročitate.
Inače mnogo volim da pratim YouTube kanale vezane za knjige i pisce, u moru njih tek par zaista volim da poslušam, i tu često dobijem ideju šta da čitam. Ovi su mi omiljeni:
Better Than Food – baš gotivim ovog lika, odlično radi svoj posao, često mi da ideju šta da čitam od savremenih autora.
Fiction Beast – ovaj kanal je fokusiran na klasike, i nisu samo prikazi knjiga teme, već je mnogo kompleksniji. I produkcijski je odlično napravjen.
Art of Darkness – ovaj opskurni kanal se bavi životima pisaca, i uopšte umetnika. Posle slušanja ove epozode o Hemingveju, poželela sam da ponovo pročitam sve njegove knjiga, ali ovog puta na engleskom.
Kolačići sa lavandom i limunom
sastojci:
280g brašna
Prstohvat soli
170g šećera u prahu
istrugana korica jednog manjeg limuna
225g putera, na sobnoj temperaturi
1 žumance
1 kašičica vanilinog ekstrakta
1 kašičica sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu
Za ganaš sa belom čokoladom:
1-2 kašika slatke pavlake
1/2 kašičice sušenih lavandinih pupoljaka
60g bele čokolade, izlomljene
ljubičasta boja za kolače
Kalup u obliku kruga ili cveta prečnika oko 5 cm
Veliki plitki pleh
Priprema:
Prosejte brašno i dodajte mu soli. U drugoj posudi mikserom mešajte šećer, izrendanu koricu limuna, lavandu i omekšao puter na srednjoj brzini. Posle par minuta mešanja, kada dobijete kremastu smesu, dodajte jedno žumance i vanilin ekstrakt. Nastavite sa mešanje a zatim postepeno dodavajte brašno dok ne dobijete gustu smesu. Na kraju umešajte samlevene lavandine pupoljke. Podelite testo na dva dela, oblikujte ih u diskove, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoje 1 sat, da se stvrdnu.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Pospite radnu površinu sa malo brašna, izvadite jedan disk testa i razvucite ga oklagijom na debljinu od 3-4 mm, zatim kalupima izvlačite okrugle oblike i ređajte ih na pleh za kolače koji je pokriven papirom za pečenje. Stavite pleh sa testom u zamrzivač na 5 minuta (tako će kolačići da sačuvaju oblik), pa ga prebacite u rernu i pecite oko 10 minuta, pre nego što ivice na kolačićima ne počnu da dobijaju svetlo braon boju. Kad su kolačići gotovi ostavite ih par minuta u plehu a zatim ih prenesite na rešetku za hlađenje. To isto ponovite sa novom turom kolačića.
Napravite ganaš tako što ćete zagrejati do ključanja kašiku dve slatke pavlake i njoj dodati izmrvljenu belu čokoladu. Mešajte ganaš dok se čokolada ne istopi dodajući malo ljubičaste boje za hranu. Stavite ganaš u dresir kesicu i istiskujte ga na kolačiće. Kad se ganaš stvrdne služite kolačiće.
Napomena: Jačina arome lavandinih pupoljaka varira, odredite je prema intenzitetu mirisa. Nemojte da preterujete sa njenom količinom.
Pre neki dan sam primetila da je lavanda procvetala, pa sam se setila ovog preukusnog sendvič keksa sa ukusom lavande, filovanog ganašom od bele čokolade. Lavanda se ne koristi samo u kozmetici već i u kuhinji, ali morate da pazite da ne preterate sa njenom količinom. Više o lavandi pročitajte ovde, tu možete da nađete i recept za Domaću moka kafu sa ukusom lavande, ili pogledajte recept za Bostonske kapkejkse sa čokoladnom glazurom sa ukusom lavande.
Uvek sam preferirala englesku lavandu, koja je daleko popularnija od one francuske. Međutim, ovog proleća francuska lavanda je počela da mi se veoma sviđa, morala sam da stavim njenu fotografiju u ovaj post. Sve na fotografiji “vrišti” – Mediteran! Baš nedostaje u ovo doba godine.
Inače, volim da pravim ove kekse svojim drugaricama za neke bitne događaje… zamislite ove kekse upakovane u neku lepu kutiju, sa grančicom lavande kao dekoracijom – pravi damski poklon.
Sendvič keksi sa lavandom filovani ganašom od bele čokolade
Sastojci:
2 šolje (260g) brašna
Prstohvat soli
170g šećera u prahu + za posipanje keksa
225g putera, na sobnoj temperaturi
1 žumance
1 kašičica vanilinog ekstrakta
1 kašičica sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu
Za ganaš sa belom čokoladom:
3-4 kašike slatke pavlake
120g bele čokolade, izlomljene
1/2 kašičice sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu, opciono
Kalup za kolače u obliku srca
Priprema:
Prosejte brašno i dodajte mu soli.
U drugoj posudi mikserom mešajte šećer i omekšao puter na srednjoj brzini. Posle par minuta mešanja dodajte 1 žumance i vanilin ekstrakt. Zatim postepeno dodavajte brašno dok ne dobijete gustu smesu. Na kraju umešajte samlevene lavandine pupoljke. Podelite testo na dva dela, oblikujte ga u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji 1 sat.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo, najpre jedan disk testa i razvucite ga oklagijom na debljinu od 3-4mm, ne bi smeli da budu predebeli jer se od njih prave sendviči, zatim kalupima izvlačite srcolike oblike i ređajte ih na pleh za kolače pokriven papirom za pečenje. Stavite pleh u rernu i pecite oko 10 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju svetlo braon boju. Kad su keski gotovi ostavite ih par minuta u plehu a zatim ih prenesite na rešetku za hlađenje. To isto ponovite sa novom turom keksa.
Napravite ganaš tako što ćete na pari u staklenom sudu najpre zagrejati tri-četiri kašike slatke pavlake i njoj dodati izmrvljenu belu čokoladu i istucane lavandine pupoljke. Mešajte ganaš dok se čokolada ne istopi. Filujte kekse sa ganašom koji se malo ohladio. Na kraju služite spojene kekse posute šećerom u prahu.
Napomena: Jačina arome lavandinih pupoljaka varira, odredite je prema intenzitetu mirisa. Kao što rekoh, nemojte da preterujete sa njenom količinom.
Ovaj post je jedan od onih u koji strpate nekoliko tema. Prva se odnosi na sledeće postove u najavi, zatim tu je priča o lavandi, nastavak serijala o začinskom bilju, i na kraju recept za Domaću moka kafu sa ukusom lavande koji je objavljen u septembarskom broju online magazina Mezze. Kako imam veliki problem da se držim isplaniranog redosleda tema koristim ovu priliku da ih zvanično objavim sa nadom da ću obećanje ispuniti.Evo liste za sledeći mesec:
I darivanje! Uoči praznika reših i ja da nekome budem Deda Mraz. Imam jedan mali problem, još uvek se dvoumim između dve knjige, jedna je o pisanju o hrani (kuvari, blogovi, magazini, itd.), a druga je o fotografisanju hrane. Obe su veoma popularne i korisne, i meni iskreno podjednako intresantne, ali možda vi možete da mi pomognete da se odlučim.
Inače, ja sve svoje planove u vezi mojih blogova zapisujem u vreme pauze za kafu, pre nego što mi počne čas joge. Sedim u lobiju sportskog centra, deca su u kids zone-u, i uz kafu i Ipod, planiram i planiram…
Lavanda
Jedna od najpopularnijih biljaka kako zbog svog fenomenalnog mirisa tako i zbog svoje dekorativnosti. Dosta kasno ljudi su počeli da je upotrebljavaju u kuhinji. Koristi se sušena i sveža, i to cvetovi i lišće. Zato što je veoma aromatična nemojte preterivati sa količinom.Vrsta koja je najpopularnija jeste engleska lavanda. Francuska tj. ona koja se uzgaja na Mediteranu je nešto drugačija. Vrlo je jednostavna za uzgajanje, traži puno sunca i porozno tlo. Kad su blaže zime može da preživi.
Često se stavlja par pupoljaka lavande u teglu sa šećerom koji posle izvesnog vremena poprimi njenu aromu. Taj šećer se koristi u spravljanju raznih kolačića i peciva. Lavanda se koristi uglavnom u čokoladnim kremovima, zatim je koriste i u pravljenju krem brulea i sladoleda. Tehnikom infuzije koristi se za spravljenje osvežavajućih napitaka, kafe, ili u vinu. Pored slatkiša koristi se i u slanim jelima, kao recimo u pripremi jagnjetine i zečetine. Takođe, može da se koristi sa šljivama, trešnjama, rabarbarom, jagodama, kupinama i borovnicama. Lepo se se slaže sa ruzmarinom, origanom, timijanom, marjoramom i peršunom. Pored recepta koji sledi upotrebu lavande možete naći i u ovom kolaču Kapkejks sa bostonskim kremom i čokoladnim glazurom sa ukusom lavande.
Domaća moka kafa sa lavandom
Moka kafa, jedno od dekadentnijih napitaka, odlična je kako hladna tako i topla. To je kombinacija latte kafe i čokolade. Pošto retko ko poseduje espreso mašinu u svojoj kući ovo je moja verzija kako da sami napravite moka kafu a da bude slična onoj koju kupujete u kafićima.Uz to ja sam dodala i ukus lavande da napitak napravim još raskošnijim i zanimljivijim.
Za 4 šolje kafe potrebno vam je:
1 šolja slatke pavlake
1 kašičica suvih cvetova lavande
50g čokolade
4 šolje filter kafe
Malo šlaga,opciono
Priprema:
Najpre slatku pavlaku zagrejte u manjoj šerpici, kad počne da ključa dodajte joj kašiku suvih cvetova lavande.Kuvajte sve zajedno par minuta, sklonite sa vatre, i ostavite 15 minuta da ukus lavande prožme pavlaku.To je inače popularan način da dodate ukus lavande bilo čemu. Isto to možete da uradite i sa mlekom.
Koristeći cediljku očistite slatku pavlaku od cvetova lavande. Ponovo vratite pavlaku u šerpicu, zagrejte je i dodajte joj čokoladu koja će se ubrzo istopiti.
Napravite filter kafu. Sipajte je u šolje. Stavite 2-3 kašike čokolade sa pavlakompo šolji.I dodajte šlag ukoliko želite.
