Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Ima nešto neverovatno zavodljivo u tradicionalnim italijanskim kolačima u kojima obično dominiraju bademi i citrusi. Sećate li se onog divnog sardinijskog kolača sa rikotom, bademima i pomorandžom? Ovoga puta kao iznenađenje kolaču je dodata tipična namirnica sa ovog podneblja – palenta. Ne sećam se da je moja porodica skoro toliko uživala u nekoj poslastici kao što je ova. Kolač nije duže trajao od jednog popodneva.
Za vikend, išli smo u naše omiljeno pozorište. U pitanju je bila matine predstava, i ovoga puta smo poveli decu sa nama, bilo je organizovano čuvanje dece.
Pozorište je smešteno u jednom vrlo zapuštenom delu downtown-a, u starom centru. Iako su tog dana ucvetale krošnje drveća po gradu delovale tako lepo i skladno, na ulici je vetar raznosio đubre, okolne zgrade su izgledale oronulo i zapušteno, a na ivičnjacima su se mogli videti beskućnici. Kako smo izašli iz taksija, uputili smo se ka ulazu u pozorište, par koraka nas je delilo od potpuno drugačije stvarnosti. Foaje je već bio pun sveta, i sa vrata se mogao osetiti prijatan miris kafe i koktela. Ipak, nedostajao mi je miris parfema, zapravo intezivan miris pomešanih parfema, koji se može osetiti na sličnim događajima u Srbiji. Nedostaje mi čak i raznovrsna publika koja se sreće u srpskim pozorištima, na ovakvim događajima ovde se uglavnom okuplja stariji svet, moj muž i ja uvek imamo utisak da činimo najmlađu publiku. Ranije smo često odlazili na koncerte klasične muzike baltimorskog simfonijskog orkestra, gde je čini mi se publika bila još starija. Nekada mislim da samo zahvaljujući njima ovakva vrsta umetnosti još uvek postoji, ovdašnjim mlađim generacijama to uopšte nije interesantno. Ne, karte nisu puno skupe, koštaju otprilike kao večera u nekom malo finijem restoranu. Pozorišta, kao i slične ustanove, se ovde uglavnom finansiraju iz budžeta grada, kao i mnogobrojnim privatnim donacijama.
Rekla bih da su velike putujuće produkcije, recimo sa Brodveja, mnogo posećenije nego ova manja pozorišta, iako je kvalitet na veoma zavidnom nivou. Programski koncept dosta podseća na naša pozorišta, jedino što ovde predstave traju samo jednu sezonu.
Everyman theatar, kako se zove pozorište, je naše najdraže kulturno mesto, posećujemo ga godinama. Pre se nalazio na jednom drugom mestu, uz njega je tada bila prava palačinkarnica, u koju smo rado svraćali posle predstave (obožavam da jedem street food posle nekog događaja zbog koga sam se posebno sredila, onda kada postoji ozbiljan rizik da uništim garderobu nekom flekom). Nova zgrada koja je namenski pravljena za ovo pozorište je vrlo lepa, moderna i udobna. U foajeu postoji mali bar gde se obično služe kokteli koji imaju neku vezu sa predstavom koja se daje, i ono što je najvažnije iste možete da pijete u gledalištu.
Komad koji smo gledali je bio Dinner with Friends, autora Donalda Margulies-a, njegovo smo jedno drugo delo već ranije gledali. Predstava je reklamirana kao priča koja se vrti oko hrane, a zapravo je bila klasična pozorišna tema o komplikovanim ljudskim odnosima. Veoma mi se svidela. Glumci su, kao i obično, bili odlični (jedna od glumica je učestvovala u seriji the Wire, glumila je ženu gradonačelnika), rotirajuća scenografija je bila impresivna, sve je bilo baš kako treba da bude. Već posle par minuta mogla sam da pogodim da je komad pisan u 20. veku, doduše na samom kraju, jer gotovo sva današnja dela koje imam prilike da čitam ili gledam su previše banalna, isprazna, dosadna i politizovana.
Interesantno je bilo videti kompleksni odnos dva mlađa sredovečna para, dugogodišnjih dobrih prijatelja. To je priča o tome kako često umemo da na prijatelje projektujemo naše vrednosti i naš stil života, jer super je kad smo isti i kad sve radimo zajedno. I kad oni u nekom trenutku pokažu svoju volju i neposlušnost, dešava se nešto slično razvodu. Onda počinje preispitivanje svog života, šta je to uopšte prihvatljiv način života, suočavanje sa krizom srednjeg doba, i slični lomovi. Najbolnije je suočavanje sa istinom, da, neki ljude vole da dominiraju, pa i u odnosima sa prijateljima, osećaju potrebu da nameću svoje stavove i ideje drugima, čak se podsvesno osećaju superiorno zbog neuspeha ovih drugih. Drugi pak se osećaju loše u jednom takvom odnosu, i na kraju požele da se oslobode istog, pronalaze neki novi životni put koji im nije nametnut od strane prijatelja, porodice ili sredine. Postoji i film rađen prema ovom komadu.
E, tokom predstave je zaista bilo priče o hrani, i to onoj italijanskoj, između ostalog se jeo jagnjeći but i upravo ovaj kolač. Pored ukusa hvalili su i to što je bezglutenski (to je valjda bila metafora za snobizam). Već sam osećala zazubice tokom predstave, u kojoj je čak dat i recept, pa sam ga izguglala čim se završila predstava, i odlučila da ga pravim prvom prilikom.
Italijanski kolač od limuna, badema i palente
Sastojci:
180g brašna od badema (kako da ga sami napravite pogledajte ovde)
110g palente (prosejte brašno zbog krupnijih komada)
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
180g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
1 1/2 kašika izrendane korice limuna
3 jaja, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za služenje:
Maline, šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23cm, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, palentu, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Tome dodajte izrendanu koricu limuna i ekstrakt badema. Dodavajte jaje po jaje i na kraju postepeno umešajte smesu sa brašnom.
Ovu smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite je oko 45 minuta, na srednjoj pregradi.
Kad je kolač gotov, izvadite ga iz rerne, i posle par minuta pažljivo izvadite iz pleha. Služite ga kad se potpuno ohladi uz šećer u prahu i maline.
Ako ste ljubitelj kiselo-slatkog ukusa, što obično znači da obožavate poslastice sa limunom, onda ste na pravom tragu, ovde ćete pronaći recept za jednu od najpopularnijih i najukusnijih slatkih pita – pitu od limuna sa šaum kremom.
Kada sam radila na mom kuvaru, pita od limuna je bila u širem izboru. Međutim, odustala sam od nje i to zbog kolača od limuna, jer su veoma slični, nedostaje samo šaum krem. Kao i pita i kolač od limuna je vrhunska poslastica, svi koji su ga probali sigurno znaju o čemu pričam, zato morate obavezno da ga probate.
Kolač od limuna (Lemon bars), Američki kuvar, strana 144.
Mogla bih da kažem da je “mrtva trka” kad bih upoređivala pitu od limuna sa još jednom savršenom američkom citrusnom slatkom pitom, Key Lime pie, pitom od limete.
Pravljenje ove pite nije posebno komplikovano osim jednog detalja, a to je šaum krem. Morate da ga umutite tako da ne bude ni previše a ni premalo umućen. Mutite ga dok ne dobijete stabilan krem sjajne i glatke teksture koji još nije počeo da se grudva. Ukoliko okrenete vanglu nadole, u kojoj se šaum pravio, i krem ne pada, znači da je dovoljno umućen.
Takođe, svi koji ste ga pravili znate da se šaum brzo topi, nema tu mnogo pomoći, osim da pojedete pitu istog dana kada ste je pravili, tj. da šaum napravite dan posle, ili da probate da umutite italijanski šaum, nešto komplikovaniji krem, koji je vazdušastije i svilenije teksture, sa njime se filuje Vasina torta. Ja sam čak stavljala cream of tartar, čija je funkcija da stabilizuje šaum krem. Ništa nije pomoglo jer sam ostavila pitu da prenoći u frižideru, kasno sam je napravila, pa se zbog toga šaum smanjio tako što je počeo da se topi. Ništa strašno, ali mi je zasmetalo. Na slikama je pita dan posle.
Možete da koristite rernu ili onu alataku što izbacuje vatru, kuhinjski brener, da biste zapekli šaum, i da bi dobio lepu boju. Ja sam čula da je rerna bolja opcija, pa sam nju i koristila. Inače, miris zapečenog šauma je neverovatno lep.
Što se tiče kore možete da koristite običnu koru za pitu kao što sam ja to učinila, samo sam joj dodala više šećera.
Pita od limuna sa šaum kremom
Sastojci
za koru:
150g brašna
3 kašike šećera
1/4 kašičice soli
115g putera, iz frižidera
50ml veoma hladne vode
za krem:
280ml vode
200g šećera
3 kašike gustina
2 kašike brašna
Prstohvat soli
Izrendana korica 2 manja limuna
120ml sok od isceđenog limuna (oko 4-5 komada), obavezno ga procedite
4 žumanceta
1 kašičica ekstrakta vanile
2 kašike putera
za šaum:
4 belanca, na sobnoj temperaturi
6 kašike šećera u prahu
1/2 kašičice cream of tartar
1 kašičica ekstrakta od vanile
Priprema
kore:
Najpre umesite koru, i to najbolje u multipraktiku. Prvo pomešajte brašno, šećer i so, par puta, pa u to umešajte hladan puter iseckan na manje kocke. Kad dobijete sipkavo testo, posle 15 sekundi, testu postepeno dodavajte vodu, kroz gornju rupu, posle 30 sekundi mešanja izvadite testo iz multipraktika. Rukama oblukujte testo u vidu diska, uvijte ga u plastičnu foliju i stavite u frižider na 1 sat.
Zagrejte rernu na 200C (400F), i pripremite sud, keramički ili stakleni, dimenzija oko 25cm, u kojem će se peći pita.
Pošto se testo ohladilo, razvucite ga oklagijom u krug nešto veći od suda u kojem će se peći pita. Testo stavite u sud, rukama ga oblikujte da prianja uz sud. Možete sad da uklonite višak testa uz ivicu suda tako što ćete preći preko ivice oklagijom, ili ih uklonite pošto ste testo ispekli, ili čak ivicu oblikujte kao za klasičnu pitu od jabuka.
Preko testa stavite aluminijumsku foliju a preko toga rasporedite pasulj ili pirinač, sve u cilju da se testo tokom pečenje na nadigne i izgubi lep oblik. Peceti ovako koru oko 10 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 10 minuta, dok kora blago ne porumeni.
krema:
Dok se kora peče napravite krem, u šerpici pomešajte žicom za mućenje gustin, brašno, so i šećer, tome dodajte postepenu vodu, limunov sok i narendanu koricu. Stavte šerpi na vatru i kad smesa počne da ključa sklonite smesu sa ringle. Pola šolje od ove smese umutite u posebnoj posudi sa četiri žumanca, a onda tu smesu postepeno dodajte tečnosti koja ste ponovo vratili na vatru, uz stalno mešanje. Posle par minuta kuvanja, kada se krem zgusne, sklonite ga sa vatre i u njega umešajte dve kašike putera i ekstrakt vanile. Ohladite krem i ravnomerno ga rasporedite po ispečenoj kori.
Pokrijte pitu plastičnom folijom i ostavite u frižideru, najbolje da prenoći, a sutradan napravite šaum.
šauma:
Mikserom mutite belanca, najpre slabijom brzinom pa sve jačom, i kad ste dobili sneg postepeno dodavajte šećer u prahu, cream of tartar, i mutite dok ne dobijete odgovarajući sneg. Pri kraju dodajte ekstrakt vanile.
Šaum ravnomerno stavite preko krema od limuna, kašikom izvlačite pipke, ili stavite šaum u dresir kesu i onda ga nanesite. Pošto ste zagrejali rernu na 175C (350F), pecite pitu 10 minuta dok šaum ne počne da tamni.
