Mnogo volim italijanske kolačiće koji se prave od bademovog brašna, tako su lagani i puni arome, spolja hrskavi, unutra chewy, što bi ovde rekli, baš kako treba da izgledaju praznični kolačići. Bademovo brašno se baš dosta koristi u italijanskoj kuhinji, često u kombinaciji sa limunom i pomorandžom. Inače, ovi kolačići su iz Sijene, već sam pisala o tom gradu ovde, i obično se prave za Božić. Sastojci su im skoro isti kao za makoronse. Ovalnog su oblika i puni napuklina.
Ako volite italijanske poslastice sa bademovim brašnom probajte i ove recepte:
Dok čitate recept, ili još bolje pravite ove kolače, kliknite na video gore, da bi uživali u divnoj muzici baroknog italijanskog kompozitora Tomasa Albinonija.
Moram da priznam da sam za pravljenje ovih kolačića bila inspirisana poznatim italijanskim romanom koji trenutno čitam, tj. slušam – The Betrothed / Promessi Sposi / Zaručnici, autora Alesandra Manconia. Ovaj roman, objavljen u prvoj polovini 19. veka, o nesrećnim ljubavnicima iz 17. veka, iz Lombardije, je obavezna lektira u italijanskim školama. Pošto sam digla ruke od savremene beletristike, okrenula sam se dosta starijim delima, i za sada mi prijaju. Ova knjiga dosta podseća na roman Don Kihot.
Italijanski kolačići od badema sa pomorandžom – Ricciarelli
sastojci:
3 belanaca, na sobnoj temperaturi
280g šećera u prahu
1/4 kašičice ekstrakta badema
1 kašičica ekstrakta vanile
Izrenedana kora cele pomorandže
300g bademovog brašna (ovde pogledajte kako da ga sami napravite), ako su krupnija belanca dodajte više brašna
1/2 kašičice soli
za posip:
80g šećera u prahu
priprema:
Umutite belanca mikserom dodavajući im postepeno šećer u prahu. Kad ste dobili čvrst sneg u to umešajte brašno od badema, i dodajte izrendanu koru pomorandže, ekstrat badema i vanile i so. Sve dobro promešajte i stavite smesu u frižider da se stvrdne preko noći.
Sutradan zagrejte rernu na 145C (300F). Pripremite pleh i obložite ga folijom.
Izvadite stegnutu smesu i oblikujte je u valjak a zatim ga uvaljajte u šećer u prahu. Secite komade testa i oblikuje ih kao na slici dole. Pospite ih šećerom u prahu. Pecite kolačiće 16-20 minuta. Na kraju ugasite rernu malo je otvorite i posle 15 minuta izvadite pleh sa kolačićima.
Obožavam kesten. Svaki put ka gad ugledam u prodavnici, što nije često, moram da ga kupim, bez obzira na cenu. Kako sam ga skoro nakupovala u većoj količini, ali one već ispečene i očišćene, morala sam ponovo da napravim ove kolačiće jer su mi se veoma svideli.
Prvi put sam probala ove kolačiće od kestena kod moje prijateljice koja ih je spremala za slavu. Tražila sam joj odmah recept i ona me je uputila na kulinarski blog Smitten Kitchen, koji inače volim da pogledam jer je jedan od najboljih američkig blogova.
Recept je vrlo jednostavan, jedva sam se kontrolisala da mu ne dodam još nešto. Srećom ništa nisam dirala pa sam na kraju dobila vrlo kvalitetne kolačiće. Kad ih probate imate osećaj kao da jedete kesten pire, ali sa drugačijom teksturom. Baš su zanimljivi, i zaslužuju da se nađu u mojoj kolekciji sitnih prazničnih kolača.
saveti:
kestenje možete da pečete ili da kuvate, prvo je uskusnije, drugo se lakše čisti.
ovo je dobar bazični recept sa kojim možete da se igrate: recimo možete da kolačiće umačete u topljenu čokoladu umesto da ih valjate u šećer; ili recimo da im dodate jaje, itd.
umesto vanile možete da dodate tamni rum, koji se veoma lepo slaže sa kestenom.
što se tiče oblika, kolačići mogu da budu loptastog ili blago spljoštenog oblika, kao što možete da vidite na slikama.
300g kestena (ispečenog, očišćenog i iseckanog) – ovde možete da vidite kako da skuvate i oljuštite kesten
225g putera, na sobnoj temperaturi
120g šećera u prahu
250g brašna
1/2 kašičice soli
2 kašičice ekstrakta vanile
za posip:
120g šećera u prahu
1/4 kašičice cimeta u prahu
1/8 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
priprema:
U multipraktiku sameljite kesten. Tome dodajte 120g šećera u prahu i omekšao puter i pulsirajte par puta. Zatim dodajte brašno, kome ste dodali so, i na kraju ekstrakt vanile. Trebalo bi da dobijete ujednačenu smesu.
Dobijenu smesu stavite u frižider na pola sata da se malo učvrsti.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite veliki plitki pleh kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Rukama oblikuje loptice veličine oraha i ređajte ih po plehu. Ako želite da kolačići budu pljosnatiji pritisnite ih dnom od čaše. Pecite ih u rerni 14-16 minuta, dok im dno ne počne da braoni.
Izvadite kolačiće iz rerne i ostavite ih u plehu oko 5 minuta. Zatim ih valjajte u šećer u prahu kome ste dodali cimet i oraščić. Služite kolačiće kad se ohlade, najbolje uz čaj ili kafu.
Nema jednostavnijih i aromatičnijih kolačića do ovih sa limunom. U Americi imaju dobar izraz koji ih najbolje opisuje – crowd-pleaser, to znači da im se svi raduju i da će najverovatnije prvi nestati kad ih odnesete na raznorazna okupljanja. To se meni upravo dogodilo pre neki dan, kad sam ove kolačiće odnela na završni klavirski koncert moje ćerke. Posle koncerta, kada je bila mala zakuska, nekako se saznalo da sam ih ja donela, pa su mi ljudi prilazili da ih oduševljeno hvale i da traže recept. Malo mi je bilo čudno to njihovo ushićenje, na kraju to su vrlo jednostavni kolačići, ali mislim da znam šta im je toliko prijalo – osvežavajući i neodoljivi miris i ukus limuna. A i domaći kolači su po pravilu nabolji.
Tako da ako vam treba ideja šta da odnesete na slična okupljanja, sada znate šta da napravite.
Ovi kolačiči sa limunom vrlo podsećaju na italijanske amaretti kolačiće, koji su podjednoko ukusni, ali imaju drugačije sastojke.
Taman da iskoristim priliku da vam ispričam nešto vrlo zanimljivo a tiče se života u Americi. Htela sam i ranije da pišem o tome, ali nije bilo prilike. Osim toga za koji dan će biti događaj u školi, zapravo dva, koji ću po prvi put organizovati, do sada sam to uspešno izbegavala, mada sam često učestvovala u raznim projektima. Mislim da je razlog za moj otpor bio taj što u vreme kada sam ja išla u školu roditelji nisu ni u čemu učestvovali, otišli bi na roditeljski, eventualno na otvorena vrata i to bi bilo to, malo me nervira što se od roditelja danas toliko toga očekuje. Zatim, ne mora uvek da se dovlači hrana za svaki događaj, neće deca ostati gladna. Tu je i dekoracija u neograničenim količinama, iako jeftina za mene je to nepotrebno trošenje novca. Ali, Amerikanici obožavaju dekoraciju i nošenje kostima, i za to koriste svaku priliku. Na kraju, mogu deca i nešto sama da urade, ne moraju svuda roditelji da idu za njima i da ih organizuju.
Doduše mogu da razumem potrebu za organizovanjem događaja za prikupljanje novca, naša škola je privatna sa ograničenim resursima, ali to rade sve škole. Moguće da je razlog za to što ovde ima ne tako malo ljudi koji u radu izvan posla traže smisao života, to im dođe kao neki važan hobi. To nije samo ograničeno na rad u školi već kojekakve volonterske akcije, za njih to ima smisla iako nemaju nikakvu finansijsku nadoknadu za uložen rad i trud. Naša škola je izrazito mala, svi se znaju, i funkcionišu kao neka poveća porodica. Mnogim roditeljima to je način da se socijalizuju, i oni se međusobno druže izvan škole. Ima još jedna stvar a to je da porodica ima obaveznih 25 sata volontiranja tokom školske godine, ali umesto toga mogu da plate određeni iznos.
Naravno, nisu svi roditelji angažovani oko dešavanja u školi, ali ipak ima ne tako mali broj onih koji su baš aktivni. Ako su ambiciozni mogu da da uđu u savet roditelja i da dobiju neku funkciju. Ja sam često room parent, i to samo zbog toga što nastavnicima ne mogu da kažem ne.
Neki od tih događaja za prikupljanje novca za školu su bili sjajno organizovani, još uvek se sećam jedne žurke “The roaring twenties” (Lude dvadesete), malo pre pandemije, kako je bila vesela i kako su roditelji u parovima dolazili obučeni u kostime iz tog perioda. Eto, to me uvek iznova fascinira kako Amerikanci imaju tu posvećenost, commitment, i kako šta god da rade nekako to “ljudski” odrade. Vrlo su organizovani, tačni i pouzdani, i to ne samo kada je posao u pitanju. Naravno nisu svi takvi, ima ovde svakojakih ljudi, ali opet to mi ne narušava opšti utisak. Sad ću vam navesti nekoliko primera.
Do pre neku godinu, kad je preminula, mis Širli je dolazila u školu svaki dan, na početku i na kraju nastave, da pomaže učenicima da pređu ulicu. Nekada su u nju išla njena mnogobrojna deca. Još uvek se sećam njenog lika, bila je sigurno u svojim 80-im, sa flouroscentim prslukom i “stop” znakom kako ćaska sa učenicama. Na kraju, kad je napustila ovaj svet, posvetili su joj taj mali deo ulice, tu sada stoji njeno ime na crvenom znaku, za dugo sećanje.
Puno roditelja učestvuju kao treneri za razne sportove, naročito očevi, kod nas je fudbal najpopularniji. Pre nekoliko godina imala sam jedno krajnje neobično iskustvo. Naime jednom je tako trebalo da fotografišem fudbalske timove iz škole, i desi se da malo pre ugovorenog fotografisanja jedan od roditelja, koji je bio asistent trenera, tragično premine. Predloženo mi je da ga nekako umetnem u grupnu fotografiju, što sam učinila u fotošopu, i uopšte nije loše ispalo. Udovica je bila veoma zadovoljna, vrlo joj je bilo važno da se vidi da je njen suprug vodio školski fudbalski tim. Kad smo kod tog nesrećnog događaja da pomenem i to kako su se roditelji lepo organizovali da pomognu nesrećnoj porodici, od pripreme hrane pa do prikupljanja novca, a to se dešavalo više puta.
Ipak, neprikosnovena kraljica roditeljskog učestvovanja u školi je Lora. Nekada davno je bila nastavnica muzičkog, a onda se doškolovala i postala advokat. U svim aktivnostima je prisutna, uvek sa sobom vuče razne igrice, animacije i slatkiše za decu. Ništa joj nije teško, naprotiv, puna je energije i elana, sve stiže. Nekako je lepo biti u blizini osobe koja je tako vredna i organizovana i nikada se ne žali. Pri tome je “stara škola”, nema kod nje nikakavog nonsensa sveprisutnog u današnjem američkom društvu. Naša deca idu i ista odeljenja, i naše ćerke se dosta druže, tako da se često viđamo. Posebno poslednjih meseci pošto sam joj pomagala u pripremi školskog mjuzikla. Da, ona je rešila da sama napravi školski mjuzikl, u brojnim je i sama učestvovala kao glumica. Poduhvat je bio veoma ambiciozan, trebalo je izaći na kraj sa toliko dece, a probe umeju da budu vrlo duge i naporne, ko je učestvovao u predstavama zna kako to izgleda, da ne pominjem prateću dramu oko podele uloga. Angažovala je Lora i svog muža, koji je inače di džej, on je radio na zvuku, pa i oca koji je radio na scenografiji. Predstava je bila vrlo uspešna, i ja sam tako promenila mišljenje o učestvovanju roditelja u školskim aktivnostima. Naime, posle pandemije, deca su postala željna vannastavnih aktivnosti, vrlo rado u njima učestvuju, i da nije bilo Lore, ona bi bila uskraćena za jedno vrlo lepo i važno iskustvo. Skoro je bio neki sportski dan, cela škola u nekom parku, i samo odjednom skupila se deca iz raznih odeljenja i počeše da plešu i pevaju pesme iz mjuzikla, sva vesela i zadihana. A muzika, i uopšte ceo mjuzikl Čarobnjak iz Oza, je fenomenalna. Da nije bilo te predstave ne bih ni saznala da se moja ćerka baš dobro oseća na sceni, iako često ime da bude stidljiva i nesigurna. Uspela je da “ukrade šou”, i to kao zamena za Doroti, i dirne i nadahne ljude koji su gledali predstavu. I moj sin, koji je bio dekorater, ima vrlo lepo iskustvo sa predstave, to mu je omogućilo da se oseća korisno i da se druži sa decom iz drugih odeljenja. A ja sam konačno počela da cenim mjuzikle.
Over the Rainbow pesma u izvođenju moje ćerke.
Kolačići sa limunom
sastojci:
80g putera, na sobnoj temperaturi
180g šećera
Izrendana korica celog limuna
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
3 kašike lumunovog soka
420g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičica soda bikarbone
1/4 kašičice soli
1 1/2 šolja šećera u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). I obložite papirom za pečenje veliki plitki pleh.
Najpre u jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikorabonu. Zatim mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad dobijete kremastu smesu tome dodajte izrendanu koricu limuna. Zatim dodajte jaja, komad po komad, dok sve vreme mešate smesu mikserom. Zatim dodajte sok od limuna i smesu sa brašnom i sve dobro promešajte.
Dobićete gustu smesu koju ćete oblikovati u loptice nešto manje od golf loptica. Svaku lopticu uvaljajte u šećer u prahu i ređajte po plehu. Na kraju čašom ili nekim sličnim predmetom pritisnite loptice testa da ih malčice spljoštite.
Pecite kolačiće oko 10 minuta na srednjoj rešetki rerne. Tokom pečenja kolačići će malo da se rašire i izgledaće raspuknuti. Posle 5 minuta boravka na plehu, izvan rerne, prebacite ih na rešetku za hlađenje.
Sa potpunom sigurnošću tvrdim da je rad u kuhinji težak fizički posao, pa i onaj umni. Neverovatno je da neki ljudi taj rad doživljavaju zdravo za gotovo, čak ga i podcenjuju. Kuvanje, pogotovo pravljenje kolača, iliti baking, traži dosta spretnosti, prakse, kreativnosti, poznavanje namirnica, znanje iz hemije, itd, i ono što je najvažnije – potrebna vam je i izvesna inteligencija, jer zapravo sve vreme rešavate raznorazne probleme.
Ovog meseca sam se toliko naradila oko pripreme kolača, i svega ostolog, da sam dobila, verovali ili ne, zapaljenje mišićnog tkiva u grudnom košu, ne znam kako se to zove kod nas. Eto, i to se dešava.
Dok ovo kuckam, pijem kafu i jedem poslednji kolačić od badema koji je preostao, da bih se zaista uverila da je dobar i da je dovoljno svež posleg dužeg vremena čuvanja, i moram da priznam da je odličan, iako tako jednostavan. Ukus badema i putera su jendostavno neprevaziđeni. Umesto perlica možete koristiti listiće badema.
I za kraj, želim svima, koji prate moj blog i koji ga sutra praznuju, Srećan Božić! Provedite ga u lepom raspoloženju, miru i dobroj trpezi!
Jednostavni kolačići od badema
Sastojci:
115g putera, na sobnoj temperaturi
100g šećera
1 jaje, na sobnoj temperaturi
1/4 kašičice bademovog ekstrakta
100g brašna od badema (može sa ljuskom ili bez), ovde možete da vidite kako da ga napravite
100g brašna
Za dekoraciju: razne perlice ili listići badema
Priprema:
Pripremite veći tanki pleh tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje.
Mikserom mutite omekšao puter sa šećerom dok ne dobijete ujednačeni krem. Dodajte jaje i ekstrakt badema. U tu smesu mikserom umešajte belo brašno i brašno od badema.
Kad ste dobili ujednačenu smesu kašikom za sladoled vadite testo i stavljajte ga na pripremljeni pleh, napravite razmak oko 2cm. Pleh stavite u zamrzivač da se testo malko stvrdne, oko 15 minuta. Za to vreme zagrejte rernu na 175C (350F).
Izvadite pleh iz zamrzivača, i rukama oblikujte testo u loptice. Čašom ili nekim drugim predmetom pritisnite svaku lopticu dok ne dobijete oblik kolačića kao na slici. Takođe, tako možete da utisnete ukrasne perlice u kolače.
Stavite kolače da se peku 10 – 15 minuta, vreme zavisi od jačine rerne. Najbolje je da na osnovu boje utvrdite da li su kolačići pečeni, ako po obodu počnu da dobijaju zlatnu boju znači da su gotovi.
Kolačiće izvadite iz rerne i ostavite na plehu nekoliko minuta, a zatim stavite na rešetku da se potpuno ohlade.
Ništa tako ne podseća na američku kuhinju kao ukus putera od kikirikija. Zato kolačići sa ovim puterom nisu retkost, zapravo masovno se prave. Ipak, ja vam ovog puta ne predstavljam one vrlo tipične, već kolačiće od putera koji su pufnastiji, imaju manje sastojaka, spolja su hrskavi a unutra kremasti, zdraviji su i meni se više dopadaju.
Nemoj da vas zavara njihov skroman izgled, to su vrlo jednostavni kolači, nemojte trošiti vreme na njihovo oblikovanje, doduše možete dobiti ujednačeniji izgled ukoliko koristite za njihovo oblikovanje drugačiju kašiku za sladoled od moje.
I da, ovi kolačići su idealni za kuhinjske projekte sa decom, vrlo se jednostavno prave, a verujte mi deca će ih obožavati. Pripremila sam vam i video da vidite kako se prave.
Na blogu postoji još jedan recept za slične kolačiće, ali sa puterom od badema. Pronađite ga ovde.
Moj sedmogodišnji sin me je skoro obavestio da u školi obrađuju biografije poznatih ljudi, i da će uskoro imati prezentaciju o njima, on je izabrao Džordža Vašingtona Karvera. Kaže mora za prezentaciju da se obuče tako da podseća na njega, ali ne sme ništa da se kupuje, moramo da budemo kreativni. I već smo počeli da zamišljamo belu periku na glavi mog sina, kad on reče, ali u pitanju je drugi Džordž Vašington, Karver! Ko je sad pa taj? Sad ću da pogledam na internetu… jao, šta sad da radim, kako da dete napravim da liči na njega, a da budem kreativna. Moram da priznam da mi je svašta padalo na pamet. Pipremiću mu vrećicu sa kikirikijem u mahuni, to je bar jednostavno, a muža ću poslati u Marshalls da mu kupi neko jeftino odelo sa košuljom i kravatom. Zamišljamo ga u tome i krišom se smeškamo.
Sad se vi pitate zašto vam pričam sve ovo, pa zato što zaista postoji velika veza između Džordža Vašingtona Karvera i kikirija, možda čak i sa kolačima od kikirija. Iako mnogi ljudi u Americi pogrešno veruju da je on izumeo puter od kikirikija, Karver je bitan zato što je prvi upoznao farmere sa Juga o korisnosti uzgajanja kikirija, do tada je pamuk apsolutno dominirao njihovim plantažama, i tokom cele svoje karijere popularisao ovu kulturu, pokušavao je da nađe što više načina za njegovu primenu, pa je čak skupljao i objavljivao recepte sa kikirikijem. Kao što je Dositej Obradović upoznavao Srbe sa krompirom, tako je Karver pokušavao da ubedi Amerikance da uzgajaju kikiriki, jer njegova biljka kao i ostale mahunarke obogaćuje zemljište, ljudi su manje zavisni od prinosa pamuka, pa čak mogu na kikirkiju da više zarade.
Možda vama to ne izgleda kao posebno bitno dostignuće, ali morate da imate na umu vreme kada je on živeo i društvene okolonosti. Rođen je kao rob u drugoj polovini devetnaestig veka, zatim odgajan od svojih nekadašnjih vlasnika, i pored prepreka zbog njegove boje kože uspeo je da završi fakultet, pa i da magistrira. Posvetio se nauci, posebno botanici, i uspeo je da dođe do mnogobrojnih otkrića. Za života je doživeo veliku popularnost, američki presednici i uspešni privrednici su se družili sa njime, on je bio simbol toga da i crni ljudi mogu da nađu svoje mesto i budu uspešni u američkom društvu.
Danas je kikiriki neverovatno popularan u Americi, posebno puter od kikirkija, na šta se utroši polovina njegove ukupne proizvodnje.
Kolačići od putera od kikirikija
Sastojci za 22- 24 komada:
400g domaćeg ili kupovnog putera od kikirikija (pogledajte ovde kako se pravi)
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
200g smeđeg šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
Krupna so, opciono
Priprema:
Stavite papir za pečenje preko dva tanka pleha.
Mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne udvostruči. Dodajte ekstrat vanile i puter od kikirikija i sve to mešajte varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, kašikom za sladoled zahvatajte smesu i onda je polažite na pleh. Pravite razmak između jer će kolačići da narastu tokom pečenja. Na kraju ih pospite krupnom solju. Zatim pleh stavite u zamrzivač na 15 minuta.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Pecite kolačiće 10-12 minuta, dok ne počne da im ivica tamni. Iako su još vrlo mekani izvadite ih iz rerne i ostavite ih u plehu desetak minuta, dok se ne stegnu, prebacite ih na žicu da se ohlade, a zatim ih služite.
