Svake godine za rođendan sebi napravim neku posebnu tortu. Trudim se da sebi ulepšam dan poslasticom koja je drugačija od ostalih rođendanskih torti. Nekad potrošim dosta vremena da osmislim nešto originalno ili oživim neku zaboravljenu tortu. Tako je i ova torta sa bademima i orasima nastala.
Ove godine sam imala izazov jer sam morala da napravim tortu bez brašna, bila sam na izvesnoj gluten free dijeti pošto sam imala neki problem sa stomakom, srećom sada je sve u redu.
Kada sam razmišljala o korama za tortu, setila sam se ovog Sardinijskog kolača sa bademima, recept sam objavila prošle godine, bio je veoma popularan sa razlogom. Doduše, napravila sam neke izmene, umesto rikote sira, koristila sam kiselu pavlaku. Ovakave kore su mnogo sočnije i ukusnije od klasičnog patišpanja sa bademima, a tu je i zavodljivi ukus pomorandže koji dolazi od izrendane kore.
Filovala sam tortu sa džemom od kajsija, izuzetno se lepo slaže sa korama, i na kraju pokrila tortu kremom od putera i oraha koji sam koristila ranije za Tortu kraljice Marije. Meni se taj krem mnogo dopada, ali ako mislite da je torta previše teška, i želite lakšu verziju, onda umesto ovog fila napravite šlag od umućene slatke pavlake.
Kao i svake godine na moj rođendan je bio kijamet, padao je sneg i napolju je bilo baš neprijatno. Uveče smo muž i ja otišli na večeru. Ostavili smo decu komšijama, uzeli taksi i nekako se po susnežici dovezli do restorana. Bili smo prvi gosti u malenom peruanskom restoranu. Uskoro su došli i drugi gosti i mesto je bilo puno. Kao što se to obično dešava, kada je neko ružno i preteće vreme, atmosfera u restoranu ume da bude potpuno suprotna onoj napolju. Sigurno da nevreme natera ljude da budu zahvalni na toplom mestu, hrani i tome što su u društvu drugih ljudi, pa makar i neznanaca.
Restoran drži porodica koju poznajemo, njihov sin ide sa našom decom u školu, a i u istom je fudbalskom timu sa našim sinom. Moram da kažem da su mi više puta predlagali jednu veoma originalnu ideju, da kad dolazimo u njihov restoran povedemo i decu, o kojima će žena da brine dok muž i ja imamo večeru, oni žive iznad restorana. Možda ćemo to da uradimo jednog dana. Restoran nije baš za decu, hrana je vrlo sofisticirana i veoma lepo servirana. Peruansku hranu ne čine samo pečeni pilići, to je vrlo raznovrsna i fina kuhinja, sa puno uticaja sa strane, recimo iz Japana, odakle ima puno useljenika. Otuda ne čudi što se u restoranu služi seviče u sjajnom “tigrovom mleku”, verovatno najbolji u celom gradu. Restoran je svaki put bio pun kad god smo bili u njemu, veoma je cenjen i posećen od poznavaoca dobre hrane. Petkom i subotom se u restoranu nudi prix fixe menu, to znači da postoji samo jedna narudžbina sa 5 jela i jednim desertom. Ta opcija nije jeftina, ali ima smisla, jer sve je tako lepo pipremljeno i uklopljeno da kad završite obrok osećate se sasvim zadovoljno i lako.
Ovog puta nije bilo gostiju poreklom iz Južne Amerike, koji se daju lako prepoznati po španskom jeziku i temperamentu. Uglavnom su bili parovi, a jedna grupa vremešnijih gostiju je takođe slavila rođendan. U početku je bila mirna atmosfera, a onda je jednom gostu ispao nož, pao je na pod i odleteo sve do gostiju koji su sedeli na drugom kraju restorana. Bilo je dovoljno samo to da se desi da odjednom restoran oživi, da ga ispuni žagor, smeh i dobro raspoloženje.
U jednom trenutku je ceo restoran pevao Happy birthday pesmu, najpre starijoj slavljenici, pa meni, i po prvi put mi to uopšte nije smetalo.
Grupa ljudi koja je proslavljala rođendan je donela tortu od kuće, to nije neuobičajena stvar za američke restorane, slavljenica ju je sama pravila i bila je veoma ponosna na nju. Gospodin, njen muž, je prišao našem stolu i ponudio nas je istom. Neka hvala, već smo pojeli kolač koji je bio na meniju, a i kod kuće nas je čekala ova torta. Nekako sam uspela da se kontrolišem, da se ne pohvalim slikom ove moje torte. Morali smo uskoro da idemo, napolju nas je čekao isti vozač koji nas je dovezao, to mi se nikada nije desilo odkako se vozim Uberom. Dobro raspoloženje smo preneli i u taksi, i vozač, poreklom iz Bangladeša, nas je sa smeškom posmatrao u retrovizoru.
Rođendanska torta sa bademima i orasima
Sastojci
za dve kore:
230g putera, na sobnoj temperaturi
300g šećera
8 jaja, na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca
Izrendana korica jedne cele pomorandže
1 kašičica ekstrakta badema
2 kašičice ekstrakta vanile
400g brašna od badema (vidi recept), može sa opnom ili bez
300g kisele pavlake
za fil:
5 kašika džema od kajsija
za krem:
200g mlevenih oraha
100ml vrelog mleka
200g putera, na sobnoj temperaturi
200g šećera u prahu
*ukoliko ne želite da dekorišete tortu ružicama, onda prepolovite mere
Za dekoraciju:
1/2 šake iseckanih listića od badema, sirovih ili prepečnih
Priprema:
Pripremite dva okrugla pleha prečnika 23cm. Obložite ih papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Najpre mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte im žumanca, jedno po jedno. Na kraju dodajte ekstrakte badema i vanile, i izrendanu koricu pomorandže. U to varjačom umešajte kiselu pavlaku i brašno od badema.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. Zatim ih dodajte u prethodnu smesu, iz više puta, nemojte previše da mešate varjačom, umućena belanca imaju svrhu da kolač bude nadošao i izdašan.
Stavite umućenu smesu u pleh i pecite kolač oko 45 minuta, na srednjoj rešetki. Kad je kolač ispečen, pažljivo ga izvadite ga iz pleha. Kad su kore dobro ohlađene filujte ih džemom od kajsija.
Krem ćete napraviti tako što ćete mlevene orahe da potopite u vrelo mleko. Kad se potpuno ohlade mikserom ćete ih mešati sa omekšalim puterom i šećerom u prahu dok ne dobijete ujednačenu smesu. Stavite smesu u dresir kesu i ostavite je u frižideru da se malo stvrdne. Zatim nanesite krem po torti, za ružice koristite Wilton nastavak 1M. Poređajte listiće badema oko torte.
Čuvajte tortu u frižideru.
