Ovaj članak nije jedan od onih koji će vam pričati o slavi, istoriji, proizvodnji  i ostalim stvarima koje ćete naći u više manje svim pisanijima o ovom piću, već mi je ideja da vas ohrabrim da se upustite u konzumaciju i istraživanje vina bez ikakvog straha i kompleksa.

Ogromna ponuda raznih vrsta i brendova vina može da bude veoma zbunjujuća. Takođe, priča o količini tanina, bukeu,  geografskom poreklu, berbi toj i toj, i još puno drugih detalja čine da se običan laik ne snalazi lako u svemu tome. Ipak, imajte na umu da je najvažnije da uživate u vinu, i to treba da vam bude glavna ideja vodilja, čak i ako ne znate suvu teoriju o ovom piću.

Pre par godina profesor sa fakulteta mog muža pozove nas i ostatak klase na degustaciju vina. Događaj je bio izuzetno organizovan. Ne treba da pominjem de je profesor bio veliki poznavalac ovog pića i ponosni vlasnik impresivne kolekcije vina u podrumu. Pored jako mnogo sireva, voća i hlepčića, koji se obično serviraju uz degustaciju vina, na jednom stolu  nas je čekalo šest vrsta vina, sve boce obavijene aluminijumskom folijom, da se ne vide etikete, i označene brojevima. Svi učesnici su dobili upitnike gde je trebalo da ocene maskirana vina i da ga ih povežu sa datim opisima arome i mirisa.  Na kraju su javno objavljeni rezultati.  Ja sam imala samo jedan tačan odgovor i nekako mi nije bilo svejedno. Za to krivim drugi krug degustacije gde mi se sve pomešalo, ali da ne preterujem i nisam bila neki poznavalac vina.  Uglavnom, taj događaj je bio neka vrsta prekretnice u mom interesovanju za vina.

Na pomenutoj degustaciji krajnji rezultat je bio sledeći – studenti su ubedljivo izglasali kao najbolje vino ono koje je bilo najjeftinije. To može da znači dve stvari: cena ne mora da govori o kvalitetu, ali i isto tako moguće je da učesnici nisu imali dovoljno razvijen i instančan ukus da prepoznaju najkvalitetnije vino.  I to je upravo poenta mog članka. Nemojte odmah da se obeshrabrite misleći da vam treba puno para i puno teorijske potkovanosti da bi našli odlično vino. Ono što vam treba je, slično uživanju u klasičnoj muzici i mnogim drugim dobrim stvarima, praksa i razvijanje osećaja da prepoznate lepo i kvalitetno vino.

Kako da uđete u svet vina

Moja savet je da počnete istraživanje tako što ćete kupovati vino u specijalizovanim prodavnicama. U običnim supermarketima teško da ćete naći dobro vino, jer su ona pravljena za masovno tržište, gde cena a ne kvalitet igra ključnu ulogu. U prodavnicama vina ćete često naći dobro obučene prodavce koji se veoma razumeju u vina i oni će vam pomoći da nađete odgovarajuću vrstu. Takođe, te prodavnice često imaju specijalnu ponudu vina koja nisu skupa ali su dobra. 

Nabavite vodič ili enciklopediju o vinu iz koga možete da dobijete puno korisnih informacija. Ovo je moj izvor: The Sotheby’s Wine Encyclopedia, DK.

Restorani su takođe dobar izvor za otkrivanje dobrih vina. Kada mi se neko vino u restoranu posebno dopadne,  a zaboravila sam mu ime, obično idem na vebsajt restorana da se podsetim. Tako sam pronašla neka od svojih omiljenih vina.

Na internetu ćete takođe naći mnoštvo foruma sa komentarima dobrih poznavalaca o kvalitetu pojedinih vina i njihovom uparivanju sa hranom.

U svom istraživanju vina možete da se fokusirate na regiju (dolina Napa i Sonoma u Kaliforniji i upšte vina sa Zapadne američke obale su oblast mog interesovanja), ili vrste vina (Merlo, Rizling, Roze, Malbek, itd).  Za one koji se odluče za Pinot noir postoji jedan mnogo dobar igrani film posvećen toj vrsti vina – Stranputice (Sideways).

Dobar način da zapamtite i ocenite vina koje ste konzumirali jeste da čuvate pampure, na koje možete da dopišete podatke o vinu ili iscrtate onoliko zvezdica koliko mislite da to vino vredi (na primer, na skali od jedan do pet). Ipak, sva vina nemaju tu vrstu čepova tako da možete da koristite i tabele u ekselu (znam da suludo zvuči, ali ja sam ih imala) i da tu zabeležite utiske o vinu koje ste probali.

Crno ili belo vino

Neki ljudi se odlučuju prema dobu godine. Belo i roze leti, crno zimi. Inače, belo vino se služi hladno, crno na sobnoj temperaturi. Pri odabiru vina trebalo bi da se pre svega rukovodite jelom koje konzumirate. O uparivanju vina sa hranom saznajte više ovde.

Kvalitet vina može da varira od berbe do berbe. Sušna ili vlažna leta mogu puno da utiču na ukus vina, zato je godina proizvodnje tako važna. Uz to, mnogim vinima se kvalitet poboljšava sa godinama provedenim u pordrumu.

Vina uglavnom dobijaju ime po vrsti grožđa od koga se prave, mada ima i vina koja su mešavina više sorti. Najpopularnije vrste vina u Americi su: crna, Kaberne sovinjon, Merlo, Pinot noir, Širaz, Zinfandel i bela, Sovinjon blan, Šardone, Pino Griđio (Gri), Rizling, itd. O njima ima puno toga da se priča, pre svega o njihovom uparivanju sa hranom, ali to traži već neku drugu i dužu priču a ja bih da se zadržim na jednostavnim savetima kako da otkrijete dobra vina.

Još par korisnih saveta

Kad ste u restoranu nemojte da vas zbuni taj famozni ritual serviranja vina, sve je u stvari jako jednostavno. Onome ko naručuje konobar donosi flašu vina, najpre je pokaže gostima, zatim otvori. Onda sipa malo vina u čašu, i naručilac ga omiriše i proba tj. testira da li mu se dopada. Bez problema možete da odbijete vino ako vam se ne sviđa, nemojte da vam bude glupo, jer ionako vam restoran naplaćuje dosta za to zadovoljstvo.

Moj savet vam je takođe da nikad ne kupujete vino sa nekim provokativnim imenom. Proizvođači često lukavo pokušavaju da primame kupce nekim neobičnim nazivom ala Vesele žene i slično… suvišno je reći da su obično fokusirani na žensku populaciju. Jedino dobro vino koje sam probala sa takvim nazivom jeste bilo Menage a trois (Ljubavni trougao) i nijedno više.

Nekada je tek par zemalja bilo poznato po prozvodnji  vina, ali sada izgleda kao da se skoro svuda prave. Francuska je i dalje na vodećem mestu, zatim Italija (mada ta vina nisu baš kontrolisana i sistematizovana kao ona francuska), SAD, Španija, Nemačka. Danas sve više vina dolazi iz Južne Amerike, ali i iz Australije i Novog Zelanda. Meni su omiljena vina iz Kalifornije, voćkasta i pune arome, ali volim da probam i razna druga.

Nažalost moje poznavanje domaćih srpskih vina je jako limitirano. Uglavnom sam probala ona za široku potrošnju, jer sam počela ozbiljnije da se interesujem za vino tek kada sam došla u Ameriku. Znam da postoji dosta novih malih vinarija, i živo me zanima kakva vina proizvode. Ukoliko imate neka omiljena domaća vina obavezno me obavestite, sa zadovoljstvom ću ih probati sledeći put kad dođem.