Verujem da puno ljudi nikada nije čulo za ovu destinaciju, koju često zovu evropski Havaji, jer se Azorska ostrva nalaze u sred Atlanskog okeana, daleko od kopna, pa nije lako dopreti do njih. Neobično je što pripadaju Portugalu, jer su udaljena od matice oko 850 kilometara. Iako na Azorima žive Evropljani, kako kročite na ovdašnje tlo, osećate da to nije Evropa. Nisu ni egzotična tropska ostrva, a ni hladna ostrva na severu Evrope kao što su Farska ostrva i Island. Na momente podsećaju na južnu Evropu, ali nije tako toplo i ima dosta zelenila. Zapravo Azorska ostrva imaju po malo od svih nabrojanih mesta i upravo ih to čini tako posebnim. Tokom boravka na njima osećala sam se kao u snu, potpuno preplavljena raznoraznim utiscima. Sve vreme sam se osećala da to što me okružuje nije stvarno – da li je moguće da ovakvo mesto zaista postoji na našoj planeti?

Kad smo muž i ja prvi put pogledali na YouTube video zapise sa ovih ostrva, prošle godine u ovo vreme, sutradan smo kupili avionske karte, a sledeći dan bukirali hotel. Odmah sam znala da je to destinacija za nas, i nisam pogrešila, jer su Azori bilo jedno od najlepših mesta na kojima smo bili. Zamislite arhipelag vulkanskih ostrva od kojih je svako posebno – dole su okean i plaže, a u središtu vulkanske planine, pokrivene zelenim pašnjacima na kojima pasu mnogobroje krave, pa se osećate kao da ste zalutali u Švajcarskoj. Kad se popnete na planine, pogled puca na nestvarno lepa jezera, baš kao da ste na Alpima. Ima tu i tropske vegetacije od koje zastaje dah i mediteranske atmosfere zbog evropske arhitekture i ljudi.

Jedan od posebnih kvaliteta jeste i osećaj kao da ste u vremepolovu koji se zaustavio negde u drugoj polovini 20. veka i to ume danas veoma da prija. Recimo možete da odete na gradsku plažu najvećeg grada i da svi izgledaju normalno, da se osećate bezbedno i opušteno. Zanimljivo je i to što smo zamalo mogli da budemo na ostrvu zajedno sa Novaka Đokovićem, koji je tu boravio malo pre nas.

Već sam ranije pisala o azorskoj kuhinji, i taj tekst možete da pogledate ovde.

Istorija i geografija

Mi smo boravili na ostrvu Sao Miguel, koje je najveće i najviše posećeno ostrvo, i ima najveću populaciju. Jedan dan smo proveli u obilasku ostrva Piko. Smestili smo se u glavnom gradu – Ponta Delgada. Inače azorski arhipelag ima 9 ostrva koja su prilično raštrkana. Iako ima puno vulkana erupcije nisu česte, poslednja je bila pedesetih godina prošlog veka na ostrvu Faial, što je dovelo do velike emigracije stanovništva u Ameriku i Kanadu. I pre toga, zbog prenaseljenosti ostrva ljudi su masovno emigrirali na američko tlo. Zato ne čudi da tamošnje stanovništvo dobro vlada engleskim jezikom. Dosta gastarbajtera iz Amerike obilaze Azore, otuda direktne avionske linije. Naš let sa aerodroma Newark je trajao 5 sati, što je podnošljivo. Postoje direktne linije i za neke evropske gradove, ili se preseda u Lisabonu.

Kao što sam pomenula, ostrva su vulkanskog porekla, što utiče na izgled i bujnu vegetaciju ostrva. Mala brdašca, rasuta po ostrvima, koja izgledaju kao usamljene kupole, često pokrivene zelenom travom, su nekada davno izbacivala lavu.

Vreme

Ovo je mesto na planeti gde temperatura vrlo malo varira tokom cele godine, dnevna razlika može da bude tek 2-3 stepena. Kada smo mi boravili, u prvoj polovini jula, bilo je 21-25 stepeni Celzijusa. Na ostrvima nikada nije zabeležena temperatura viša od 30 stepeni. Ono što je nepredvidiljivo jeste kiša, koja ovde često pada, i otuda toliko zelenila. Najviše padavina ima zimi, a najmanje u julu, avgustu i septembru, pa je tada najbolje da posetite ostrva. Pošto je vreme tako nestabilno, i vlada mikroklima, nije baš moguće osloniti se na vremensku prognozu. Ipak, dosetili su se stanovnici ovih ostrva da postave kamere širom ostrva, tako da na određenom vebsajtu možete da vidite kako je vreme na različitim atrakcijma i prema tome planirate posetu. Nas je kiša uhvatila dva puta, ali nije bilo ništa strašno, brzo je prošla.

Iako pored ostrva prolazi Golfska struja, i greje vodu, more nije baš toplo, doseže najviše 23 C. Doduše može da se kupa, posle par minuta plivanja telo se brzo zagreje. To je i najveća mana ove destinacije, ali i prednost, jer ovde uglavnom dolaze pre svega ljubitelji prirode, ne tipični turisti koje privlače plaže. Mada i za to postoji rešenje. Na ostrvu se nalaze topli izvori u kojima može da se kupa, a i postoje plaže gde se meša topla izvorska voda sa morskom. Takođe, ponegde na obali postoje bazeni ispunjeni morskom vodom koja tu može da se zagreje.

Nikada nisam bila na letovanju gde je temperatura bila tako umerena i moram da priznam da mi to veoma prija, pogotovo što su danas leta postalo nesnosno vruća.

Smeštaj

Boravili smo u sjajnom hotelu nedaleko od centra – Azoris Royal Garden. Ne izgleda nešto posebno sa ulice, ali kad uđete unutra odmah ćete promeniti mišljenje. Posebno je lep hotelski atrijum sa japanskim vrtom, a tu je i spoljašnji bazen i divna bašta. Meni se najviše svideo pogled sa naše terase, mogla sam da vidim plavetnilo mora. Iz hola hotela se moglo videti dugačko unutrašnje dvorište jedne stare žute vile, i iz nekog razloga bila sam opčinjena njome. Čudno, izgled zgrade sa ulice nije bio u korelaciji sa zadnjim delom i velikim zaklonjenim dvorištem. Mogu da zamislim kako je nekad to sve izgledalo kada je bilo u punom sjaju.

Ljudi

Pored toga što dobro pričaju engleski jezik, meštani nisu previše znatiželjni, ni nametljivi, a opet su ljubazni i prijateljski nastrojeni. Tolerišu turiste ali imaju i svoj život, nije sve podređeno gostima. Ono što mi se najviše sviđa kod njih je to što vole cveće i dosta paze na svoju okolinu. I rekla bih da nije to samo zbog turizma, već ovdašnji stanovnici vole svoja ostrva, ma kako život na njima ponekad izgledao izolovano i usamljeno.

Jednom smo tako prolazili kolima glavnom ulicom kroz centar jednog gradića, i doživeli smo neobičan prizor – kao da su se svi meštani tu okupili, posedali na zidiće uz put, i ćaskaju dok posmatraju prolaznike.

Tradicija

Izgleda da ovdašnja populacija veoma drži do svoje tradicije, i mnogo vole da slave verske praznike. Tu je muzika koju svira duvački bend, raznorazna dekoracija na trgu, ljudi koji igraju u kolu, deli se hrana, i sa najvećim uzbuđenjem se prati smotra specijalno dekorisanih pikapova, sa čipkom i cvećem, koji predstavljaju ostrvske opštine. Ta pomalo provincijska atmosfera je tako prijatan kontrast globalnoj monokulturi, koja je pustila svoje pipke svuda, pa je sve postalo dosadno isto.

Arhitektura

Pored uživanja u prirodi, ovde možete da vidite i zanimljivu arhitekturu, prenetu sa evropskog kontinenta, sa puno interesantnih detalja. Ovde su crkve i starija zdanja često ukrašavana crnim vulkanskim kamenom, koji je u dramatičnom kontrastu sa belom bojom fasade. I naravno dosta fasada je dekorisano oslikanim pločicama – to je tako tipičan portugalski stil.

Nemali broj kuća i vila su napušteni, i to izgleda tužno. Zbog vlage i “plodne” prašine, biljke vrlo lako okupiraju napuštena zdanja.

Turisti

Najviše turista dolazi iz Zapadne Evrope, to su uglavnom zaljubljenici u prirodu koji vole da pešače, planinare, i puno njih kampuje. Obavezno rentirajte auto, jer bez vožnje kolima propustićete da vidite divne pejzaže, a i neće biti lako da doprete do raznih atrakcija.

Inače nema previše turista, što ne znači da ih uskoro neće biti sve više, jer njihov broj brzo raste poslednjih godina. Tome je sigurno doprinelo i to što su Azori često na listama top destinacija.

Plaže

Plaže na Sao Miguel su obično peščane, vrlo lepe i uređene. Pesak je tamnije boje zbog vulkanskog porekla ostrva, to se posebno primećuje kad je mokar. Na ostrvu Piko ne postoji nijedna peščana plaža, ali svejedno jedna mi je ostala u posebnom sećanju. Iako je betonirana i ograđena, meni se veoma svidela, ne mogu da prežalim što nisam ponela kupaći.

Mosteiros plaža je prva na kojoj smo bili i na njoj smo dočekali zalazak sunca za koje kažu da je ovde najlepši.

Praia do Fogo plaža se nalazi na jugoistoku ostrva i vrlo je interesantna. U njoj se meša topla izvorska voda sa morem, a možete da vidite i rečicu koja se uliva u more. Ambijet je pomalo tropski, zbog trošne zemlje i vegetacije.

Hortenzije

Iako nisu domaća kultura, hortenzije su izdominirale ostrvima, tako da su postale simbol Azora. One se nalaze svuda, a najviše uz puteve, tako da dok vozite krivudavim putevima imate utisak da prolazite kroz cvetne tunele, i to je zaista posebno iskustvo. Hortenzije cvetaju tokom jula i avgusta i ljubičasto-plave su boje.

Krave

Krave su neizostavan detalj na Azorskim ostrvima. Tako su krotke i smirene dok pasu, da ne možete da skinete pogled sa njih. Livade na kojima pasu su obično ograđene električnom žicom. Često su crno-bele, ali ih ima i svetlih boja.

Glavne atrakcije

Sete Cidades, su sigurno najveća atrakcija ostrva Sao Miguel. U pitanju je vidikovac odakle puca pogled na jezera predivnih boja. To su nekadašnji vulkanski krateri ispunjeni vodom. Oko njih su zelena polja načičkana kravama i plavim hortenzijama, a u daljini se vidi more. Kada je vedro nebo sa po kojim oblakom koji pravi senku, sve izgleda nadrealno lepo. Važno je da u posetu idete samo po vedrom vremenu.

Pošto smo se spustili do jezera, moja porodica se vozila po njima u pedolini, dok sam ja obilazila crkvu uz jezero i zavirivala u dvorišta načičkana saksijama sa cvećem.

Ponta de Ferraria je atrakcija koja se nalazi u zapadnom delu ostrva, i nije je loše posetiti pre obilaska vidikovca. Tu možete da se kupate u moru u koji ulazi termalna voda pa se smenjuju topla i hladna voda. Iznad obale se nalazi vidikovac sa predivnim pogledom. Tu inače prate kretanje kitova.

Furnas je čuveno banjsko mesto sa brojnim mineralnim izvorima i gejzirima. Ne možete da omašite ovo mesto jer već sa puta sa vide brojni izvori iz kojih šiklja vodena para. Mislim da ovde postoji pedesetak izvora, i još odavno je popularno banjsko mesto.

Tu se nalazi i sjajan park, Terra Nostra, sa tropskim rastinjem i cvećem, u kome je smešten veliki spoljašnji termalni bazen. Voda je puna gvožđa pa otuda narandžasta boja. Vrlo je topla, ne možete baš puno vremena da provedete u njoj. Mi smo boravili u bazenu dok je kiša padala, tako da je to bilo zanimljivo iskustvo.

Nažalost, minijaturno ostrvo Vila Franca do Campo nismo mogli da slikamo dronom, jer odozgo može najbolje da se sagleda sva njegova lepota. To je inače pored jezera i najprepoznatljivija slika sa Sao Miguel ostrva. U prošlosti ostrvo je stradalo od zemljotresa, i nekadašnji krater je ispunila voda, pa je sad to eksluzivna plaža. Morate da unapred prijavite dolazak, jer na ostrvu ne može da bude više od 200 ljudi. Do ostrva se dolazi brodićem.

Posle boravka na ovom ostrvcetu nije loše da svratite do impresivne crkve Nossa Senhora da Paz, koja se nalazi na kopnu, uzdignuta nad gradićem Vila Franco de Campo. Stepenište koje vodi u crkvu, ukrašeno pločicama sa scenama iz Hristovog života uz koje rastu plave hortenzije, je stvoreno za fotografisanje. Odatle puca lep pogled na more i ostrvo Vila Franco de Campo.

Puenta Delgada se sastoji od istorijskog jezgra, i oboda koji podseća na savremene gradove. Kad se popnete na kulu gradske opštine, što ume da bude izazov, možete najbolje da vidite kako izgleda grad. U centru ima dosta starih crkvi i samostana, koji daju poseban šarm gradu. Jednom sam videla prodavnicu ručnih radova u sklopu nekog samostana, u izlogu su bili izloženi tradicionalni miljei i stolnjaci. Jedna od časnih sestra me je pozvala da svratim unutra, ali nešto sam žurila u hotel zbog dece, i kada sam sledeći put otišla tamo, samostan je nažalost bio zatvoren.

Ulice u gradu su uske, a ni ivičnjaci nisu previše široki; oni su često ukrašeni dekoracijom od belih kamenčića. U gradu ima dosta restorana, tradicionalnih i modernih, i hrana je generalno dobra.

Portas da Cidade se nalazi na glavnom trgu i predstavlja kapiju grada. Tu je uvek najveća gužva, i vrlo je popularno mesto za fotografisanje.

Ostrvo Piko

Ostrvo Piko (Pico) je udaljeno nekih 45 minuta leta zapadno od Sao Miguela. Putovanje brodom traje dugo, i nema čestih polazaka, tako da je ovo najbolja opcija. Ovo ostrvo je najmlađe u Azorskom arhipelagu pa otuda naviše vidljivih tragova vulkanske lave. Poneki delovi obale su potpuno crni, čak se vidi skamenjena lava, i predeli izgledaju kao sa druge planete.

Već kako izađete iz aviona primetićete veliki ugašeni vulkan, koji se uzdiže u sred ostrva. To je Piko, najviša planina u Portugalu. Samo zato što smo bili sa decom nismo se popeli na nju, inače bi to rado uradili. Na ovom ostrvu ima manje turista, veći je mir, i možete da osetite svakodnevni život meštana. Ovo ostrvo, nekad poznato po lovu na kitove, danas je više okrenuto ka turističkim turama za razgledanje kitova.

Blizu aerodroma se nalazi muzej vina, okružen čokotima, gde mogu da se naprave lepe fotografije. Tu možete da vidite autohtonu vrstu drveća (dragon tree) koje pripada rodu dracena.

Glavni razlog što smo otišli na ovo ostrvo su vrlo impresivni vinogradi, morala sam to da vidim svojim očima. Čokoti vinove loze su ograđeni zidićima od tamnih vulkanskih stena da bi se povisila temperatura i time omogućilo bolje rađanje grožđa, što je morate priznati vrlo kreativno. Tu su i crvene staze koje prolaze kroz vinograde, što pridadaje lepoti pejzaža. Crvena vetrenjača nadvisuje vinograd i sa nje možete da uživate u neobičnom prizoru. Preko puta se vidi ostrvo Sao Jorge.

Ostrvo nije veliko i za jedan dan možete da vidite dosta toga. Na obali su tihi gradići, a kako se krene ka vulkanu u unutrašnjosti, klima i priroda se drastično manjaju. Polako predeo sve više podseća na Alpe, crna boja je zamenjena zelenom, i oblaci se formiraju oko planine Piko. U jednom trenutku nailazimo na krdo krava koje nadgleda bik kapitalac, što nam upotpunjuje utisak.

Svaki čas stajemo kolima da se divimo fascinantnoj prirodi. Na kraju se vraćamo na obalu, obilazimo uspavane gradiće, u jednom smo ručali sa lokalcima. I onda se avionom vraćamo u Sao Miguel.

Mislim da ima smisla odvojiti više vremena za boravak na Azorima, i obići više ostrva, jer svako je priča za sebe. I da, oduvek sam maštala da idem na Galapagos ostrva, ali posle ovog putovanja i ne moram.