Volim francusku kuhinju. Kad bolje razmislim to mi je najomiljenija kuhinja. Vrlo je raznovrsna, puna putera, slatke pavlake, maslinovog ulja i začinskog bilja, veoma sofisticirana, zahtevna, ali zaista izuzetna, šta god sam spremala bilo je van svake kategorije.
Ne znam u čemu je fora ali Francuzi znaju da prave vrhunske hlebove i peciva, najbolja vina, najukusije sireve, najlepše torte i kolače, da ne nabrajam. Mora da su vrlo ponosni zbog toga. Opet nećete naći puno francuskih restorana izvan Francuske kao recimo italijanskih, grčkih, kineskih, indijskih, itd, a razlog je taj što franuska jela nisu tako jednostavna za pravljenje, podrazumevaju retke i skupe sastojke, vrhunske tehnike, što znači da vam za otvaranje francuskog restorana treba dobar kuvar i dosta para. Opet u finijim restoranima uvek ćete naći po neko francusko jelo na meniju.
Ovi majonezi su omaž francuskoj kuhinji. Mislim da je sada idealno vreme za njihovu pripremu… zamislite razna mesa na roštilju, pa ribu i morske plodove, grilovano povrće, salate, hamburgere i sendviče.
Ne treba da vam pričam koliko je domaći majonez ukusniji od kupovnog. Dodatak maslinovog ulja daje svemu poseban šmek ali ne preterujte sa njim, jer ekstra devičansko maslinovo ulje ima vrlo izraženu aromu, i kad bi majonez pravili samo od njega, dobili biste veoma opor ukus.
Pored recepta za majonez stavila sam i onaj za ajoli. To je ustvari majonez sa belim lukom. Poreklom je iz Provanse i piše se Aïoli, možete da ga zovete i aioli, nego meni bolje zvuči ajoli, a i ne lomim jezik dok ga izgovaram. Ja sam mu dodala svež bosiljak i ne mogu da vam opišem kako je to dobro ispao. Mislim da ću ovog leta samo to jesti… paradajz & ajoli tost sendviči su moja slaba tačka.
Znam da ga neki ljudi od početka otpisuju zato što misle da nije zdrav, ali ako napravite domaći majonez gde apsolutno kontrolišete izbor namernica i pri tom koristite nerafinisano ulje, ne vidim razlog zašto ne bi bio zdrav. I još je tako jednostavan za pravljenje. Ustvari ima jedna kvaka, a to je što ponekad žumance neće da se umuti sa uljem. Razlozi mogu da budu brojni, najčešće je taj da žumance nije na sobnoj temperaturi. Zato sam vam stavila dva različita metoda dobijanja majoneza. U receptu za ajoli ide kašičica vrlo hladne vode i to je kao fora da vam se dobro umuti majonez. Meni se ranije dešavalo da majonez ne uspe, ali od kada koristim taj metod nisam imala taj problem, što ne znači da ga neću imati.
Da ne zaboravim, očekujte uskoro još jedan članak na mom blogu o čuvenim francuskim sosevima – holandez, remulad i bearnez sos.
Domaći majonez od maslinovog ulja
1 žumance*, par sati na sobnoj temperaturi
¼ kašičice soli + prema ukusu
1 kašika limunovog soka
1 kašičica dižonskog senfa
210ml light maslinovo ulje (uglavnom se koristi za prženje) + 30ml ekstra devičanskog maslinovog ulja (ono je jačeg ukusa i dodaje se salatama)
U posudu stavite žumance, so, limunov sok i senf. Žicom za mućenje sve izmešajte. U jako slabom mlazu dodavajte maslinovo ulje dok drugom rukom žicom mešate smesu. Dobićete vrlo brzo gustu masu svojstvenu kupovnom majonezu.
Ovaj posao traje par minuta a dobijate zdrav i ukusan majonez. Čuvajte ga u frižideru oko nedelju dana.
* Napomena: jaje mora da bude sveže i kupljeno kod proverenog proizvođača jer su živa jaja nosioci vrlo opasnih bakterija.
Ajoli sos
Sastojci:
1 čen belog luka, srednje veličine, sitno iseckan
4-5 listova svežeg bosiljka
1 kašičica ledeno hladne vode
Priprema:
Na dasku sa sečenje na jednu gomilu stavite krupnu so, iseckan beli luk i bosiljak. Oštrim nožem seckajte sve dok ne dobijete smesu sličnoj pasti. Umesto toga možete koristiti presu za beli luk.
U posudu stavite žumance, limunov sok, hladnu vodu i senf, i mešajte sve žicom za mućenje. Dodavajte u početku vrlo malo a kasnije veći mlaz ulja, mešajući sve vreme dok ne dobijete gustu smesu sličnu kupovnom majonezu.
Na kraju umešajte smesu sa belim lukom, bosiljkom i solju.
* Napomena: jaje mora da bude sveže i kupljeno kod proverenog proizvođača jer su živa jaja nosioci vrlo opasnih bakterija.