Veliki sam ljubitelj skonsa, popularnog engleskog peciva. Sve mi se sviđa u vezi njih, i njihov miris i ukus, i to što se brzo prave, i zato što mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima. Postoje razni recepti za skonse, ali ono što im je zajedničko je da sadrže brašno, prašak za pecivo, puter, šećer i tečnost u vidu jogurta, mleka ili slatke pavlake. Nekad se testu dodaju i jaja, kao u ovom receptu za skonse sa borovnicama i limunom ili u onom za klasične engleske skonse.
Važno je da svi sastojci budu hladni, posebno puter i tečnost koja se stavlja u testo. Ako stavljate zamrznuto voće, pošto ga otopite, dobro ga ocedite. U receptu imate postupak kako da ubacite voće koje je suviše mekano i vlažno u testo, da ga ne biste mešali najbolje da ga stavite u jednom sloju, a zatim preklopite. Pošto kod mene retko ima višanja, ja koristim sveže brusnice kao njihovu zamenu. I višnje i brusnice se odlično slažu sa belom čokoladom.
Skosni su najlepši kad su sveži, međutim sutradan možete da im povratite svežinu ako ih stavite u toster. Doduše, teško je zamisliti da skonsi budu nepojedeni odmah pošto su ispečeni. Ovaj “mučenik” na fotografiji jedva je dočekao jutro.
Ako vam nisu dovoljno slatki pospite ih šećerom u prahu.
Skoro sam bila u jednom gradiću na obali Atlantskog okeana. Do tada nisam ni znala da postoji još jedno mesto sa nazivom Ocean City, u Nju Džersiju, pored onog mnogo poznatijeg u Merilendu. Imala sam tamo jedno nesvakidašnje iskustvo, koje je započeto na samom ulazu u gradić. Na rampi za putarinu dočekala nas je simpatična lisica koja nas je neprekidno posmatrala, radnik na rampi nam je objasnio da je ona veoma friendly i da tu stalno “visi”.
Iz kola, okean okupan suncem i široke peščane plaže deluju tako izazovno, međutim kad izađete iz kola i kad se uputite ka broadwalku, drvenoj stazi uz obalu, to je već druga priča. Hladno je i vetar duva. Iako je turistička sezona još daleko, na šetalištu ima dosta ljudi koji su došli iz obližnjih mesta. Preostali deo grada je potpuno prazan, tu su samo kuće koje će dočekati goste tek na leto. Posle šetnje pokušavamo da nađemo restoran, međutim sve je zatvoreno, čak ni internet ne može da nam pomogne. Gladni smo i pomali razočarani, rešili smo da odemo u neko veće mesto, nebili pronašli iole pristojan restoran da ručamo. Krenuli smo ka parkingu, i utom primetimo jednu elegantnu ploču sa natpisom – restoran radi i služi ručak. Strelica nas upućuje na neko veliko zdanje, u pitanju je najveći hotel u celom mestu. Ulazimo kroz sporedan ulaz, dolazimo do lobija, nema žive duše.
Kad smo ugledali veliki salon sa starim nameštajem i suvenirima, uključujući uramljene starinske kupaće kostime, doživeli smo momentalni vremeplov. Konačno nas je neko dočekao i uputio u restoran. Srećni smo što je kuhinja još uvek otvorena, već je 14 sati, a to za Amerikance znači kraj ručka.
Na ulazu nas dočekuje starinska haljina koja sama od sebe stoji bez manekenske lutke. Posle smo saznali da u hotelu obitavaju duhovi, od kojih je najpoznatija jedna mlada dama po imenu Emili, verovatno da je ona bila u pitanju. Ulazimo u restoran, ni tu nema žive duše. Vlada potpuni mir, stolovi su postavljeni kao da tek treba da dođe velika grupa ljudi. Malo smo u čudu, ali i veoma gladni, odlučujemo da tu ostanemo.
Konačno dolazi konobarica, mi naručujemo hranu, meni uopšte ne izgleda loše. Pošto nam je donala čaj, dugo je posle toga nismo videli.
Ja sam zaintrigirana hotelom, počinjem da istražujem o njemu na telefonu. Hotel je izgrađen pre skoro 100 godina, i zove se Flanders, po bitki u Flandriji u kojoj je izgunilo dosta američkih vojnika tokom Prvom svetskog rata. Izgradilo ga je lokalno stanovništvo, kao i biznismeni, želeći time da privuku što više turista u njihovo primorsko mesto. Svojevremeno bio je jedno od najlepših i najluksuznijih zdanju u ovom delu Amerike, pogotovo sa raskošnim bazenima ispunjenim vodom iz okeana. Bilo je teško održati jedan tako veliki hotel tokom dugog vremena, Amerikanci vole nove stvari, nisu preterano zainteresovani za istoriju. Ipak, ovaj hotel i dalje radi, i to sve zahvaljujući lokalnom stanovništvu koje o njemu veoma brine.
Prostorija za ručavanje ima tipičnu primorsku dekoraciju, mene posebno interesuju uramljene fotografije okačene na zidu koje prikazuju nekadašnje radnike hotela, popularne posetioce i preplanule lepotice.
Dođe i naš ručak. Ja sam naručila clam chowder, popularnu čorbu sa školjkama, kiš loren i skon. Tek kada sam počela da ih jedem doživela sam iskustvo neobičnije od svih onih koja su mi se izdešavala tog popodneva. Sve je bilo domaće, i imalo je odličan ukus. Čorba je bila identična onoj koju sama pravim (pogledajte recept za Kremastu čorbu od školjki u Američkom kuvaru, strana 66), ne previše gusta i sa puno školjki, kiš je bio pravi bez otužne kupovne kore, a tek kako je skon lepo mirisao, to je zato što je pravljen sa puterom a ne margarinom. Sve je bilo skoro ravno čudu, jer teško je u Americi naći kvalitetnu hranu, mislim onu koja je napravljena u kuhinji from scratch, sa kvalitetnim sastojcima, a ne sa jeftinim i gotovim proizvodima. Tako nešto se ovde uvek dobro naplaćuje.
Kako smo se nadali, super smo prošli. Pošto smo otišli iz restorana, i iz tog neobičnog primorskog gradića, znali smo da ćemo ga se dugo sećati. Naravno, po povratku kući, ja sam morala da rekonstruišem divan ukus skonsa i da im još dodam nešto svoje.
Skonsi sa brusnicama/višnjama i belom čokoladom
Sastojci:
250g brašna + za rad sa brašnom
3 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
Prstohvat soli
4 kašike šećera
100g putera iz frižidera, iseckanog na manje komade
60g bele čokolade, iseckane na manje komadiće
250ml slatke pavlake
200g svežih ili zamrznutih brusnica ili višanja (bez koštica)
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite plitak pleh, preko njega stavite papir za pečenje.
U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so i šećer. Tome dodajte iseckan hladan puter i prstima ga provlačite kroz brašno dok ne dobijete sipkavo testo. Nemojte predugo da radite sa testom, najviše 5 minuta. Tome dodajte komadiće bele čokolade i hladnu slatku pavlaku i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko toliko sjedinjeno testo.
Prebacite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Razvucite testo rukama u obliku pravougaonika, presavijte mu kraće stranice kao kod pisma, pa ponovo razvucite u veći pravougaonik, pa ponovo presavijte, ponovite to još dva puta. Kad ste dobili poslednji pravougaonik poređajte brusnice ili višnje na jednu dužu polovinu testa, drugom polovinom prekrijte voće, i zatvorite ivice. Dobićete izduženi pravougaonik koji ćete oštrim nožem podeliti na četiri jednaka kvadrata. A svaki kvadrat podelite dijagonalno. Tako ćete dobiti osam trouglastih komada. Stavite ih na pleh da se peku, na srednjoj pregradi, u zagrejanoj rerni oko 18 minuta.
Kada su skonsi gotovi izvadite ih iz rerne, ostavite par minuta da se ohlade, i služite ih tople, najbolje uz čaj ili kafu.
Based on 6 Review(s)
2 Comments
Kod nas skonsi uvek dobro proleze i tesko da koji prezivi do sutradan. Moram jednom da probam da ih napravim sa belom cokoladom, koju mi nesto i ne volimo (mislim u poredjenju sa ostalim vrstama). Apropo restorana – nije ni cudo sto je hrana bila dobra i domaca, cimm se hotel zove Flandrija. Za ovaj deo Evrope Flandrija je pojam dobre domace kuhinje 🙂
Bela čokolada je u ovim skonsima dobar izbor, istina, ume da bude čudna. Moram onda da posetim tu Flandriju. Na leto idemo u Španiju, ali možda sledeće godine.