Proučavajući neku temu, o kojoj ću da pišem uskoro, naišla sam na mnoge članke o nacionalnoj kuhinji koji su se uglavnom bavili time koliko je srpska hrana originalna i koja su to njena autentična jela. Moram da priznam da sam našla puno interesantnih detalja, neki od njih zvuče neverovatno. Najupečatljiviji mi je onaj kako je Dositej Obradović morao da ubeđuje ljude da krompir nije otrovan tako što ih je pred njima jeo, a oni mu i dalje nisu verovali. Ipak na kraju su mu poverovali, jer danas je nemoguće zamisliti ishranu prosečnog Srbina bez krompira. Onda sam pročitala kako neka gospođa samo kuva jela iz manastirskih kuvara jer su to po njenom mišljenju najautentičnija srpska jela:)
Zatim sam našla jedan interesantan članak o staroj srpskoj kuhinji gde se pominje kako je komorač, inače meni jedna od najomiljenijih namirnica, bio veoma prisutan u domaćoj kuhinji, a i da je u periodu između dva rata bilo teško naći kafanu koja nije služila artičoke, špargle i bamije. Bacite pogled na Patin Narodni kuvar pa ćete naći ove i mnoge druge namirnice koje je danas teško naći. Iako neki i dalje tuguju za komunizmom, činjenica je da je ishrana u to vreme bila dosta limitirana. Evo, i ja se sećam, iako sam bila veoma mala, tačkica za ulje, kafu, itd. Doduše, u Titovom kuvaru će te pak naći drugačiji izbor.
Ima par razloga zašto ljudi osećaju zazor prema stranoj kuhinji. Najčešći razlog je to što je ne poznaju, nisu je probali. To je veoma tipično za ljude, ne volimo i plašimo se onoga što dobro ne poznajemo. I sama sam to iskusila.
Često se navode neki patriotski razlozi, i insistira se na nekom čistunstvu što je po mom mišljenju preterano. Mislim, da li možete da zamislite našu kuhinju bez već pomenutog krompira, paradajza, paprike, kukuruza, pasulja, boranije, bundeve, a to nam je sve došlo iz Amerike. Ili, na šta bi naša kuhinja ličila bez austrijskih torti i pita, francuskih kolača, bez baklave, bureka, ćevapa, kafe i ko zna čega još što nam je došlo od Turaka, mađarskog gulaša i paprikaša, italijanske pršute, i da ne nabrajam već. Ja u stvari mislim da je to baš cool što imamo kuhinju prožetu sa toliko različitih uticaja.
Ima ljudi koji kažu da ne jedu ništa što raste ili živi izvan radijusu od 200 km. Moram da priznam da to ima logike zbog transportovanja gde se gubi na kvalitetu robe. Opet, zašto neke nove sorte ne bismo gajili i kod nas i tako obogatili naš jelovnik. I, sigurna sam da ima puno interesantnih vrsti koje bi mogle da se gaje na našem podneblju.
Na moju sreću ja sam velika avanturista u kuhinji, mogu svašta da jedem, ali samo ako je dobro pripremljeno. Pored toga mnogo volim i našu kuhinju. Nađite mi nekog ko putuje iz Merilenda za Virdžiniju samo da bi u Balkan Grill-u jeo burek i ćevape:)
Kad sam došla u Ameriku polako su mi padali svi mitovi o tome kako samo mi pravimo i jedemo neka jela. Probala sam ukrajinsku sarmu, jedino što nije sa kiselim kupusom, rusku salatu sam jela kod Italijana, kažu to je tamo veoma popularno, našla čvarke proizvedene u Dominikanskoj Republici, jela krofne, iste naše, uvaljane u kristal šećer, iz nekog kineskog restorana, i skoro saznala da postoje i druge nacije koje prave kajmak (kaymak).
Sve od navedenog nije posebno bitno, ne moramo da budemo originalni, ono što je stvarno važno je to da se kod nas puno kuva, i to dobro. Ne treba biti isključiv, tako možemo uskratiti sebi puno sitnih radosti koje nam hrana pruža.
Punjene artičoke
Nažalost ovo divno jelo je palo u zapećak zbog podužeg uvodnog teksta, nadam se da ipak ima onih koji su dogurali do ovih redova. Ako jeste i dalje ovde, onda ćete biti nagrađeni receptom za jedno izuzetno jelo. Ne znam ni sama zašto nisam ranije pisala o njemu, valjda što odmah navalim da ga jedem nemajući vremena da ga fotografišem. Ima jedan neprijatan deo a to je – čišćenje artičoki. Mnogo naporan posao, ali posle par puta, kad uđete u fazon, bićete sve brži i neće vam to tako teško padati. I da, nećete se puno najesti od artičoki, i zato su idealne za predjelo. Neko će pomisliti, toliko truda oko čišćenja, a ne možeš od toga ni da se najedeš, al’ čekajte da probate taj ukus, da osetite taj miris, to je nešto neopisivo.
Kada kupujete artičoke birajte one sa zatvorenim cvetovima i one koje su malo teže.
Pripremite veću posudu koju ćete ispuniti vodom do pola, prepolovite dva limuna, iscedite ih u vodi, i tu ostavite.
Od pribora vam trebaju veće makaze, kašika za sladoled ili dinju, veliki reckavi nož za hleb i ljuštilica.
Najpre isecite reckavim nožem vrh, oko trećinu cele artičoke. Uzmite polovinu limuna iz vode i njom natopite artičoku jer isečeni listovi lako promene boju. Makazama probajte da iščupate unutrašnji deo cveta, a kad latice počnu da izlaze, energičnim pokretima sa kašikom za sladoled izvadite preostalo jezgro. Pošto ste izdubili artičoku ponovo je natopite limunovim sokom. Odsecite drške artičoki i ubacite ih u vodu sa limunom, kasnije ćete drške oljuštiti luštilicom i iseckati na sitne komadiće. Možete i da skratite makazama listove tj. latice koji imaju na krajevima bodlje, ali i ne morate. Potopite artičoke u vodu sa limunovima dok spremate punjenje.
Mrvice, izrendan Parmezan sir, iseckan beli luk, inćune, pinjole, peršun, so i biber promešajte dobro. Dodajte im iseckana stabla artičoke. Sipajte 1/4 maslinovog ulja i mešajte sve dok ne dobijete gustu pastu.
Punite artičoke, najpre unutaršnjost pa delove između listova.
Stavite veliku šerpu na šporet u koju ćete poređati artičoke da stoje. Sipajte vino i vodu u kojoj su boravile artičoke ali sve zajedno treba da bude do 2/3 njihove visine. Poprskajte artičoke sa preostalim maslinovim uljem, poklopite šerpu poklopcem, ali ne do kraja, i dinstajte artičoke. Kad tečnost počne da ključa smanjite temperaturu i ostavite da se krčkaju još 15 minuta. Artičoke su gotove ako su dovoljno mekane pri dnu. Tokom kuvanja, nemojte da propustite priliku da malo zaronite u čarobne mirise koji dolaze iz šerpe.
Ako ste kojim slučajem početnici u njihovoj degustaciji, ovako spremnjene artičoke se jedu na sledeći način: čupajte listove tj. latice i isisajte njihove krajeve zajedno sa punjenjem. Videćete da postoji “meso” pri kraju svake latice. Samo srce artičoke, na dnu središta, jede se celo. Pripremite i sud u kojem ćete odlagati korišćene latice artičoka. Služite artičoke uz limun.
Artičoke su odlične i ako ih služite uz domaći ajoli.
Based on 2 Review(s)
33 Comments
zanimljivo je to o staroj srpskoj kuhinji.. pa nije iz nicega nastala ona "al se nekad dobro jelo", hehe..
malo me zbunio ovaj tvoj nacin dubljenja articoke, nisam shvatila koji dio dubis zlicom za sladoled? ja articoku naprosto obozavam, mada ne radim je cesto.. i obicno je kuham na pari, isto punjenu.. (http://jovankebashtovankekutlacha.blogspot.com/2012/04/prilikom-mog-prvog-susreta-sa.html)
Zalosno je da se nasa (Balkanska, ex-YU) kuhinja mnogo godina svodila na upotrebu soli, bibera i 'Vegete'…Cini mi se da je Vegeta (i slicni proizvodi bilo cijeg porijekla)odgovorna za nazadovanje nasih kuhinja…Lakse je ubaciti 1 kasiku vegete (sa famoznim 621 / pojacivacem ukusa) nego se potruditi odgojiti / kupiti sopstvene zacine…A bilo ih je – nije da nije. Mnogi nasi stari recepti pozivaju na razno-razne zacinske biljke i njihovu kombinaciju
Ma nije palo u zapećak jer je savršeno! Čim budem imala prilike da kupim sveže artičoke, isprobaću. Jela sam ih samo marinirane iz ulja i jako su mi se svidele. Verovatno su sveže totalno drugačije pa se radujem isprobavanju.
Nažalost, što se tiče prehrambenih navika kod nas sve si u pravu. Neki ljudi oko mene neće ni da probaju kada napravim neku neuobičajenu namirnicu.
Ne kažem da treba da im se sve svidi, al makar probajte!
Taj trend pripisujem niskom standardu- ljudi slabo putuju, neinformisani su i , generalno, nisu u raspoloženju.
Al se nadam i želim da se popravi situacija. Mezze znači puno.
Odličan post Ivančika!
Ma nije palo u zapećak jer je savršeno! Čim budem imala prilike da kupim sveže artičoke, isprobaću. Jela sam ih samo marinirane iz ulja i jako su mi se svidele. Verovatno su sveže totalno drugačije pa se radujem isprobavanju.
Nažalost, što se tiče prehrambenih navika kod nas sve si u pravu. Neki ljudi oko mene neće ni da probaju kada napravim neku neuobičajenu namirnicu.
Ne kažem da treba da im se sve svidi, al makar probajte!
Taj trend pripisujem niskom standardu- ljudi slabo putuju, neinformisani su i , generalno, nisu u raspoloženju.
Al se nadam i želim da se popravi situacija. Mezze znači puno.
Odličan post Ivančika!
Sad sam pogledala kako si ti pravila, cudno kako su mi promakle… dakle tvoja metoda je drugacija od moje, ali ideja je da se ne jede taj "choke". Samo sto ja to odstranim ranije kako bi napunila articoku. Mislim da jako mlade articoke samo uzduzno prepolove, nista se ne vadi. I moras obavezno da dodas belo vino. Samo zbog toga ne mogu da ih pravim na pari.
Sad sam pogledala kako si ti pravila, cudno kako su mi promakle… dakle tvoja metoda je drugacija od moje, ali ideja je da se ne jede taj "choke". Samo sto ja to odstranim ranije kako bi napunila articoku. Mislim da jako mlade articoke samo uzduzno prepolove, nista se ne vadi. I moras obavezno da dodas belo vino. Samo zbog toga ne mogu da ih pravim na pari.
Ja to mogu samo prepisati nesrecnom komunizmu… nije tako samo bilo kod nas. A Vegeta, ona se pojavila i u Americi… neki moji prijatelji Amerikanci, inace poreklom Srbi, koriste Vegetu jer misle da je to deo srpske kuhinje i ponosni su na to:)
Hvala, Nevena! Znas kako, stvari ce se sigurno promeniti na bolje. Ja kad sam poslednji put boravila u Bgd, videla sam da se u pekarama prave neke nove stvari, citam po blogovima da su se pojavile neke nove namernice, i na kraju nisu svi ksenofobicni kad je u pitanju hrana. U razvijenim zemljama koje privlace ljude iz svih strana sveta ima jako puno internacionalnih restorana tako da je to mesanje uticaja veoma normalno, i otuda veliki izbor svega i svacega. Ali to se desava u velikim gradovima.
Sve mogu da razumem ali zasto ne gajimo vise zacinsko bilje to mi nije jasno.
Hvala, Nevena! Znas kako, stvari ce se sigurno promeniti na bolje. Ja kad sam poslednji put boravila u Bgd, videla sam da se u pekarama prave neke nove stvari, citam po blogovima da su se pojavile neke nove namernice, i na kraju nisu svi ksenofobicni kad je u pitanju hrana. U razvijenim zemljama koje privlace ljude iz svih strana sveta ima jako puno internacionalnih restorana tako da je to mesanje uticaja veoma normalno, i otuda veliki izbor svega i svacega. Ali to se desava u velikim gradovima.
Sve mogu da razumem ali zasto ne gajimo vise zacinsko bilje to mi nije jasno.
Ivana, ovo je bas super post. Ja razmisljam isto kao i ti. Volim nasu kuhinju, ali volim i to jako da isprobavam razne druge namirnice. Ima toliko zanimljivih ukusa da ih je steta ne probati… Nazalost, dosta toga i nisam probala jer je kod nas suvise skupo i toga se pomalo i stidim. 🙁
Ali, kao sto i sama kazes, mnogo zanimljivog povrca se uspesno moze uzgajati na nasim prostorima i ja sam srecna sto i moj tata ima volju za ovu vrstu eksperimenta. Prosle godine smo sejali bamiju, fizalis, sadili batat. Nesto uspe, a nesto ne… Vazno je probati…
Nazalost, articoke spadaju u hranu koju nisam jela, ali planiram i njih posejati. Mnogo su mi skupe da ih kupim na pijaci. Nadam se da ce uspeti…
Ivana, ovo je bas super post. Ja razmisljam isto kao i ti. Volim nasu kuhinju, ali volim i to jako da isprobavam razne druge namirnice. Ima toliko zanimljivih ukusa da ih je steta ne probati… Nazalost, dosta toga i nisam probala jer je kod nas suvise skupo i toga se pomalo i stidim. 🙁
Ali, kao sto i sama kazes, mnogo zanimljivog povrca se uspesno moze uzgajati na nasim prostorima i ja sam srecna sto i moj tata ima volju za ovu vrstu eksperimenta. Prosle godine smo sejali bamiju, fizalis, sadili batat. Nesto uspe, a nesto ne… Vazno je probati…
Nazalost, articoke spadaju u hranu koju nisam jela, ali planiram i njih posejati. Mnogo su mi skupe da ih kupim na pijaci. Nadam se da ce uspeti…
potpuno se slažem s tobom, ni ja si ne bih mogla zamisliti ne biti kulinarski avanturist i znatiželjna i ne isprobati sve i svašta.
vidiš, artičoke još nisam probala, pojma nemam zašto 🙂 sviđa mi se recept
potpuno se slažem s tobom, ni ja si ne bih mogla zamisliti ne biti kulinarski avanturist i znatiželjna i ne isprobati sve i svašta.
vidiš, artičoke još nisam probala, pojma nemam zašto 🙂 sviđa mi se recept
i dalje mi nije bas najjasnije kako ih izdubis? jesu i ove tvoje bile mlade? jer sto si blize centru sve je vise mesa u listovima tako da ne kontam koja je poenta dubljenja (sem da articoku zelis napuniti i politi vincetom)..
i dalje mi nije bas najjasnije kako ih izdubis? jesu i ove tvoje bile mlade? jer sto si blize centru sve je vise mesa u listovima tako da ne kontam koja je poenta dubljenja (sem da articoku zelis napuniti i politi vincetom)..
Meni se cini da ljudi koji nisu puno putovali, a i nisu skloni nekom sirem nacinu razmisljanja po definiciji ne vole stranu hranu. Ne odnosi se to samo na 'nase', tj. ljude sa Balkana. Pre desetak godina sam bila sa prijateljicom koja nije iz bivse Jugoslavije nedelju dana u Slovackoj. Ona je svaki dan jela iskljucivo pomfrit i pilece filete, iako smo obilazile razne restorane. Imam srecu da je moja mama uvek volela da isprobava nove recepte, tako da sam od malena navikla na raznorazne kuhinje. Odusevljena sam svima vama sto imate ove sjajne blogove i na neki nacin 'prosvecujete' sve one koji vas citaju. Sto se articoka tice, ja ih najvise volim u pasti. Pizza Quattro Stragioni se ne moze zamisliti bez njih. Valjda spadaju u 'leto' na pizzi.
Kod mene na pijaci se prošle godine pojavila sveža artičoka sejana kod nas. I bila je u baš skupa. Brali su je jako malu pa kad je oguliš nisi imao šta da pojedeš. Sećam se da sam je punila i da je bila baš baš ukusna. Ali sada da me ubiješ ne sećam se sa čime. 🙂
Nismo samo mi takvi. Još pre par godina u emisiji Two greedy Italians se pričalo kako se u Italiji proteruju kineski restorani iz gradskih centara i preti zatvaranje kineskih farmi povrća u cilju zaštite italijanske kuhinje i hrane.
Ja na pijaci kupujem povrće kod samo par ljudi koji imaju svoje plastenike i trude se da uzgoje i drugačije povrće od onog na koje smo navikli. Tako sade azijske patlidžane (sitne, bele i ljubičaste koji nisu gorki) kineski boraniju, bamiju, komorač, paradajz u bojama, razne vrste rotkvi ( trenutno je hit ona sto ima bele i rozikaste koncentrične krugove u sredini) ,šparoge, artičoke, blitvu sa crvenim stabljikama. Cene nisu veće nego sto su obične rotkve, blitva, karfiol ali većina ljudi neće da jedu "obojano" povrće. Još i napadaju što prodaju to "veštačko i nezdravo" . Sećam se da se teta na pijaci svađala sa nekim čovekom oko blitve sa crvenim peteljkama i rekla mu da li on stvarno misli da je ona dokona da ide okolo po njivi i farba povće da njemu bude lepo. 🙂 Mislim da većina ljudi u globalu ne voli promene u životu pa ni u kuhinji i retko odstupa od svoje comfort zone. Šteta što je tako. 🙁
Kod mene na pijaci se prošle godine pojavila sveža artičoka sejana kod nas. I bila je u baš skupa. Brali su je jako malu pa kad je oguliš nisi imao šta da pojedeš. Sećam se da sam je punila i da je bila baš baš ukusna. Ali sada da me ubiješ ne sećam se sa čime. 🙂
Nismo samo mi takvi. Još pre par godina u emisiji Two greedy Italians se pričalo kako se u Italiji proteruju kineski restorani iz gradskih centara i preti zatvaranje kineskih farmi povrća u cilju zaštite italijanske kuhinje i hrane.
Ja na pijaci kupujem povrće kod samo par ljudi koji imaju svoje plastenike i trude se da uzgoje i drugačije povrće od onog na koje smo navikli. Tako sade azijske patlidžane (sitne, bele i ljubičaste koji nisu gorki) kineski boraniju, bamiju, komorač, paradajz u bojama, razne vrste rotkvi ( trenutno je hit ona sto ima bele i rozikaste koncentrične krugove u sredini) ,šparoge, artičoke, blitvu sa crvenim stabljikama. Cene nisu veće nego sto su obične rotkve, blitva, karfiol ali većina ljudi neće da jedu "obojano" povrće. Još i napadaju što prodaju to "veštačko i nezdravo" . Sećam se da se teta na pijaci svađala sa nekim čovekom oko blitve sa crvenim peteljkama i rekla mu da li on stvarno misli da je ona dokona da ide okolo po njivi i farba povće da njemu bude lepo. 🙂 Mislim da većina ljudi u globalu ne voli promene u životu pa ni u kuhinji i retko odstupa od svoje comfort zone. Šteta što je tako. 🙁
I da ,zaboravih da ti kažem da mi se mnogo dopada recept 🙂
Drzimo fige za articoke… mada ove bas vole toplu klimu. Videcu da ti nekako posaljem seme nekih zanimljivih vrsta za ovu sezonu.
Drzimo fige za articoke… mada ove bas vole toplu klimu. Videcu da ti nekako posaljem seme nekih zanimljivih vrsta za ovu sezonu.
Muz neke moje poznanice jede samo tri vrste americkih jela… od povrca jede samo krompir. Jadna zena. I moj otac je uzasno probirljiv, i on konzumira par jela, tako da moja mama nikad nije bila previse entuzijasticna kada je kuvanje u pitanju. Opet ja sam ispala sasvim drugacija… hocu da kazem ljudi se razlikuju, oni zatvoreni za nove ideje zive bilo gde, meni je samo zapalo za oko to sto sam procitala u tom clanku iz Blica. Pozdrav.
Zoko, nasmeja me ti sa ovim tvojim komentarom. Bas me raduje da ima puno toga da se nadje po pijacama. Sto se tice Italijana, njima Kinezi generalno smetaju… skoro sam citala u Business Week-u kako u nekom manjem gradu u Italiji ceo tekstilni biznis drze Kinezi i naravno da se Italijani bune. Medjutim nije im palo da spuste cene i malo se racionalnije ponasaju kada je u pitanju vodjenje poslova i birokratije, na kraju domacini u apsolutnoj vecini upravljaju tim gradom. To je ono uvek im neko drugi kriv.
Sto se tice articoki bas juce citam u BA kako ce izgleda uskoro zavladati kulinarskom scenom jerusalimske articoke, koje nemaju nikakve veze sa articokama, u pitanju je koren biljke suncokreta:)Nadam se da si do sada vec ozdravila.
Zoko, nasmeja me ti sa ovim tvojim komentarom. Bas me raduje da ima puno toga da se nadje po pijacama. Sto se tice Italijana, njima Kinezi generalno smetaju… skoro sam citala u Business Week-u kako u nekom manjem gradu u Italiji ceo tekstilni biznis drze Kinezi i naravno da se Italijani bune. Medjutim nije im palo da spuste cene i malo se racionalnije ponasaju kada je u pitanju vodjenje poslova i birokratije, na kraju domacini u apsolutnoj vecini upravljaju tim gradom. To je ono uvek im neko drugi kriv.
Sto se tice articoki bas juce citam u BA kako ce izgleda uskoro zavladati kulinarskom scenom jerusalimske articoke, koje nemaju nikakve veze sa articokama, u pitanju je koren biljke suncokreta:)Nadam se da si do sada vec ozdravila.
Moze, moze!!! 🙂 To bi me BAŠ obradovalo!!!
Moze, moze!!! 🙂 To bi me BAŠ obradovalo!!!
Jovanaka, pogledaj ovaj video kako se ciste articoke… sve ce ti biti jasnije! http://www.youtube.com/watch?v=IowL0pnig1Y
Jovanaka, pogledaj ovaj video kako se ciste articoke… sve ce ti biti jasnije! http://www.youtube.com/watch?v=IowL0pnig1Y
Posalji mi na email sta bi htela da ti posaljem. Btw, moram da proverim da li seme u kesici moze da se salje, da ne bude posle oni u posti otvarali paket…
Posalji mi na email sta bi htela da ti posaljem. Btw, moram da proverim da li seme u kesici moze da se salje, da ne bude posle oni u posti otvarali paket…
Mislim da ih u Dalmaciji dosta koriste… pune ih bobom.
Mislim da ih u Dalmaciji dosta koriste… pune ih bobom.
sad mi je sve jasno.. ja kad ih kuham na pari odrezem samo mali dio vrha, a za dubljenje odreze malo manje od polovice..
ee sta sve nemaju na tom ju tjubu, hehe