Pileća krilca su u Americi vrlo popularna hrana. Moja deca su luda za njima. Mogu da se kupe u skoro svakom restoranu, čak postoje restorani specijalizovani za ovu vrstu hrane. Najpopularnija su Buffalo chicken wings, ali postoje razne vrste, razlika je samo do preliva koji se koristi. Što se tiče preliva, par puta sam ih spremala za fotografisanje i bila sam u čudu koliko ih samo ima: pored Buffalo (recept pogledajte u mom Američom kuvaru, str. 128), tu su BBQ krilca, pa sa sosom od belog luka i parmezana, sa kineskim ljutim sosom, sa limunom i biberom, itd. Uglavnom se prže, ali i ovako pripremljeni u rerni su odlična.
Ovde se krilca ne prave cela kao kod nas već se iseku na tri dela, deo na kraju krilca se često ne koristi već preostala dva. Pogledajte ovde kako to izgleda. Moram da priznam da tako lepše izgledaju.
Ja sam za slikanje koristila Buffalo sos, htela sam da tanjir lepo izgleda, ali vi možete da premažete krilca sosom koji se vama dopada, a i ne morate. Iseckane stabljike celera su obavezne, a bilo bi lepo da ih služite uz ovaj fantastični sos od buđavog sira.
Muzička nostalgija
Vozimo se kolima ćerka i ja kroz grad. Prozori su širom otvoreni, konačno je malo osvežilo. Kosu nam mrsi vetar dok na radiju ide stvar Cruel Summer (Bananarama), moram da priznam da zaista savršeno pogađa osećaj melanholonije kasnog leta. Jel ti se sviđa ova pesma, pitam ćerku, nastala je kada sam imala manje godina nego ti sada. I onda se setim da sam ovu rečenicu izgovorila nekoliko desetinu puta u poslednjih godinu dana.
Da, naši razgovori u kolima su često vezani za muziku. Najpre sam ih mesecima “mučila” muzikom sa jedne rokenrol muzičke stanice. Kažem “mučila”, jer su često protestovali i molili me da je promenim. Ja sam pak bila uporna u ideji da ih edukujem o rok muzici, čak bi im ponekad obećala dolar ako bi pogodili naziv grupe. I na kraju su zapamtili manje-više muziku važnijih bendova. Moram da priznam da sam sebi izgledala kao lik iz filma The School of Rock, kojeg je tumačio Džek Blek.
Onda sam jednog dana promenila stanicu, kada su se deca već pomirila sa mojom muzičkim ukusom, i to je bila stanica sa muzikom iz 80-ih godina. Najednom većina pesama im je bila poznata, čak su ih i pevušili. Potpuno sam bila u šoku, pogotovo kad sam jednog dana čula da slušaju i igraju uz pesmu Rikija Estlija – Never gonna give you up. Kako je moguće da znaju za tu muziku, pomislila sam, a onda su mi deca objasnila da su je čuli u filmovima i serijama, i na Tik-Toku. Iskrena da budem, ne znam da li uopšte slušaju novu muziku, i da li to uopšte više postoji. Ako pratite Rikija Beata na YT onda već znate da se danas znatno više kupuje i sluša stara muzika nego nova. I ima smisla, toliko je užasna današnja popularna muzika, kao i upšte sve vrste umetnosti, da čovek mora da se ponovo vraća u prošlost da bi uživao u nečemu. Nema više ničeg originalnog i kvalitetnog, presušila inspiracija. Tako neko bezveze vreme došlo. Civilizacijski zamor. Mada sigurna sam da ima bisera, kreativnih ljudi nikad ne manjka, ali ih je teško naći. Iskreno, i ranije se pravilo dosta treš muzike, ali to se ne sluša danas već samo vrhunske stvari.
Skoro kad smo išli na neko duže putovanje muž je u kolima pustio neki miks ex-you rock pesama sa YT. Slušaju deca muziku pa je komentarišu. Meni je bilo baš smešno kada je ćerka rekla Is he a stalker? (jel to on nju proganja) slušajući Čorbinu pesmu Ja je gledam kako spava. Kada je čula refren Galijine pesme, Ma digni ruku, ironično je dodala How motivational! (baš motivišuća pesma). Nekako joj se ta pesma najviše dojmila, pa je počela da ponavlja reči, da bi naposletku tokom celog našeg boravka u banji pevala njen refren, što je bilo vrlo neočekivano.
Takođe, moja deca su naučila da postoje i srpske verzije nekih pesama na engleskom, pa kad zapeva Sting, oni nastavljaju cerekajući se – Mesečina, bato, yeah! Mesečina, bato, yeah!
Pileća krilca iz rerne
sastojci:
700g pilećih krilaca
1 kašičica soli
1 kašičica mlevne slatke paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike
1/4 kašičice mlevenog bibera
1 kašičica belog luka u prahu
1 kašika Vorčerster sosa, opciono
3 kašika maslinovog ulja
za služenje: isečene stabljike celera i sos dip sa buđavim sirom
priprema:
Krilca natapkajte papirnatim ubrusom, stavite ih u činiju, pospite začinima i uljem, i rukom dobro sve promešajte. Ostavite sve da odstoji oko 30-45 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (425F). Preko velikog plitkog pleha stavite aluminijumsku foliju, pa preko toga rešetku, i na rešetku stavite krilca. Tako će krilca biti lepo hrskava.
Pecite krilca oko 45 minuta, dok ne porumene kao na slici. Vreme pečenja zavisi i od veličine pilećih krilaca.
Kad su ispečena služite ih uz celerove stabljike i sos.
Based on 4 Review(s)
5 Comments
I ja mislim da je muzika iz prošlosti bolja i stalno djecu gnjavim poslušajte ovo, da li Vam se sviđa, kukam kako rijetko koja nova pjesma u meni izaziva “taj osjećaj” . No moram priznati da sam također pomislila da starim….. Ili ipak civilizacijski zamor….?
Iskreno razmišljala sam i o tome, da starim, pa imam iluziju kako je sve nekada bilo lepše i bolje, ali ja sam prilično otvorena za nove stvari. Drugo i mlađi ljudi više slušaju staru nego novu muziku. Skoro sam na YT naišla na neki miks pop hitova iz 1989, i bila sam u šoku koliko je samo bilo dobrih pesama i to vrlo različitih žanrova, nisam mogla da verujem. Tako da je više do duha vremena.
Imaš li možda recept i za.. kako oprati rešetku posle pečenja krilaca 🙂 ?
Hhahha, imam! Ukloni foliju sa pleha i ispuni ga vodom. U to stavi rešetku i vodi dodaj malo deterdženta, i ostavi tako neko vreme. Kasnije tokom pranja koristite i vim i grubi deo sunđera, to će sigurno ukloniti hranu sa rešetke.