iPana kota (Panna cotta) je neverovatno jednostavna poslastica za pravljenje. Toliko se lako pravi da i nemušti početnici mogu da je naprave bez problema. Ono što je najvažnije izgleda “namunjeno”, kao da je pravljena u nekom fensi restoranu, pogotovo ako je lepo dekorišete voćem, džemom, sirupom ili kremom.
Recept za pana kotu traži samo par sastojaka – mleko/slatku pavlaku, šećer, želatin i vanilu, ili neki drugi ukus. Ovaj poslednji sastojak može da varira i u tome je lepota pana kote. Evo par ideja: mača prah, ukus kafe, limuna, čokolade, nane, karamela, nutele, itd. Ovaj moj je sa ukusom borovnice zbog toga što sam htela da potrošim prah od dehidriranih borovnica koji mi se vuče po kuhinjskim policama. Ko je u mogućnosti da nabavi dehidrirano voće (freeze dried fruits), obavezno neka ga koristi, jer daje odličan prirodan ukus i boju raznim kremovima, kolačima, itd. Meni je to bilo jedno od većih otkrića u kuhinji.
Što se tiče mleka, ono se često kombinuje sa slatkom pavlakom, jer je ona gušća i bogatijeg ukusa. Međutim, ako vam je to problem možete da koristite alternativu u vidu kokosovog mleka, koje je prilično gusto, kao što sam ja to učinila. Ukoliko koristite mleko i slatku pavlaku onda stavite 400ml slatke pavlake i 250ml mleka.
Takođe, dekoracija je vrlo važna kod pana kote. Možete da je služite i u staklenim čašama ili teglicama, ipak meni se najviše sviđa kada se oblikuje u malim činijicama, pa onda prevrne na tanjir. Uz pana kotu možete da služite brzi voćni džem ili da stavite sveže voće, sa sirupom ili šlagom. Kombinacije su bezbrojne, najvažnije je da će ostaviti poseban utisak na onoga kome ste spremali ovu poslasticu. Ja sam jednom prilikom pravila pana kotu sa mača prahom, pa sam je služila uz nešto što je je ličilo na vrlo tanku orasnicu, ali sa crnim i belim susamom.
Inače, pana kota je italijanski slatkiš koji je nastao negde sredinom prošlog veka i to na severu zemlje. Vremenom se njena popularnost proširila, i danas se često služi po restoranima u Americi.
Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom
Sastojci za 6 komada:
1 kašika želatina u prahu
650ml kokosovog mleka (ili 400ml slatke pavlake +250ml mleka)
50g šećera
1 kašika ekstrakta vanile
Prstohvat soli
1 1/2 kašike praha od dehidriranih borovnica (freeze dried blueberries)
Za brzi džem:
Šaka borovnica
2 kašike šećera
Priprema:
Zagrejte kokosovo mleko ili slatku pavlaku/mleko. Dodajte mu šećer, so, prah od borovnica i ekstrakt vanile.
Dok se mleko greje u maloj činijici stavite želatin u dve kašike hladne vode. Posle 2-3 minuta, kad se želatin bude rastopio, zagrejte ga u mikrotalasnoj rerni na 30 sekunde. Dodajte ga vrućem mleku, koje samo što nije provrilo. Mikserom pomešajte želatin sa mlekom.
Rasporedite dobijenu smesu u šest malih činijica koje se prethodno navlažili, i ostavite pola sata da se prohladi, a zatim činijice stavite u frižider da se krem hladi 3-4 sata.
Pre nego što ćete poslužiti pana kotu, napraviti brzi džem od borovnica. U manjoj šerpici zagrejte borovnice sa šećerom, posle par minuta borovnice će da puste sok i da se sjedine sa šećerom, tada su spremne za služenje.
Izvadite činijicu sa pana kotom, stavite je u sud ispunjen toplom vodom, a posle 15 sekundi boravka u toploj vodi, prevrnite je na tanjir za služenje. Preko pana kote stavite brzi džem od borovnica, i uživajte u zanosnoj kremasto-voćnoj poslastici.
Based on 5 Review(s)
9 Comments
Kako se rešava korak “30 sekundi u mikrotalasnoj” ako nemamo mikrotalasnu? Ne radim cesto sa zelatinom pa ne znam kako se ponasa i koja je funkcija tog dodatnog zagrevanja?
Inače, Prstohvat je foodblog sa mozda najboljim fotografijama od svih koje ja pratim. Bravo! 🙂
Stavi onda činiju sa želatinom u posudu sa vrelom vodom, ne znam da li može da se greje na šporetu jer to nikad nisam probala. Fora je u tome da se želatin potpuno rastopi. Dakle na visokoj temperaturi on se rastopi i tada se meša sa sastojcima, a na hladnoj se stegne.
Inače si potpuno u pravu blog Prstohvat soli ima najlepše fotografije među domaćim blogovima. Ana, autor bloga, ima toliko strpljenja, i poklanja pažnju najmanjem detalju na slici, da ne pominjem izuzetan talenat koji poseduje. Slikanje hrane je vrlo težak posao i traži puno znanja i umeća, pored talenta, tako da veoma cenim to što ona radi.
Moj blog je So i biber, i ovih dana pokušavam da povratim oštrinu mojih fotografija koja se izgubula u silnim apdejtovima platforme koju koristim za blog, tako da sam prilično osetljiva ovih dana kada su u pitanju fotografije:)
Hehee 🙂 Da, bila sam na telefonu juce kad sam citala recept i pisala komentar pa mi je delovalo da je prstohvat u pitanju (ovo ce zvucati uzasno ali mesam vase blogove jer obe imate so u nazivu) ali eto potvrde da ne treba da brines o fotografijama, buduci da sam mislila juce da komentarisem Anine fotke, sto ce reci da su tvoje takodje bile odlicne 🙂
Hvala na razjasnjenju neeoumice oko recepta 🙂
Pozdrav,
Jelena
Ništa ne brini, imam puno razumevanja za takve stvari, ja lično imam problema da razlikujem ljude, zaboravna sam, pa mi se često dešava da se izblamiram zbog toga. Ne radim to ja namerno, niti želim da se drugi ljudi osećaju loše zbog toga.
Namočen želatin ako stavljaš u bilo šta vruće,taj korak preskoči,je nepotreban. U mikrovalnu se stavlja da se istopi,ako se miješa sa nečim sobne temperature ili sa nečim hladnim.
Nisam sigurna, jer kada se želatin ohladi onda se stvrdne, postane kao guma. Čak i kad perem sud u kome sam ga mešala moram da ga ispunim toplom vodom, da bi ga lakše oprala. Mada, mogu da probam, da vidim kako će ispasti.
Moze se zelatin grejati i na sporetu – jedna kesica se rastvori sa 4 kašike hladne vode. Odlicna ideja za dehidrirao voce
Hvala za sugestiju. Super je to dehidrirano voće, to je relativno nov proizvod, ja sam ga koristila u toliko stvari, recimo u makaronsima, filovima za tortu… nekako je super da boju prati i ukus. Inače, mora da se samelje i proseje, da se dobije prah.