Ja poštenu supu od luka nisam nikada probala u restoranu. Uvek su bile neverovatno slane i jake, skoro nejestive, pa sam prestala da ih naručujem. Trebalo mi je vremena da se odlučim da je sama pravim, jer mi se učinilo da je proces spremanja veoma zahtevan. U suštini i nije, posebno ako koristite gotovu juneću supu od kostiju. Ako ste spremali prebranac, onda ste naučili kako da isečete veliku količinu luka, i da dinstate luk dok ne pobraoni, to je najzahtevniji deo.

A rezultat je savršena supa, ne zna se šta je lepše, sama supa ili hlebčići umočeni u supu sa otopljenim sirom. I sve se tako lepo slaže. Konzumacija ove supe je vrlo posebno iskustvo, to nije neka obična supa, posle nje ćete se osećati tako toplo i prijatno, poželećete da taj momenat zapamtite zauvek.

Možete da kupite temeljac, ali domaća juneća supa od kostiju je vrh, ovde pogledajte kako se pravi, izbegavajte supene kockice.

Šetnja Umetničkim muzejem u Baltimoru (Baltimore Museum of Art)

Prošli vikend sam neplanirano obišla ovaj muzej. Moja ćerka je u blizini pevala na nekoj svadbi sa horom, pa smo poželeli da obiđemo muzej posle dužeg vremena. Na početku mog boravka u Baltimoru umela sam često da dolazim ovde, iako je kraj u kome se nalazi udaljen od nas. Bilo je ovde dosta stresnih događaja sa našom malom decom koja mi sada izgledaju smešno. Jednom smo posetili Vorholovu izložbu sa sinom, dok je još bio beba, i nikada neću zaboraviti njegov urlik, kad smo brže-bolje pobegli iz muzeja. Pri muzeju je vrlo posećen restoran koji se zove Gertrude’s. Godinama sam mislila da je dobio ime po Gertrude Stein, čuvenoj američkoj kolekcionarki koja je živela u Baltimoru pre nego što je otišla u Pariz. Naziv je restoran dobio ipak po imenu vlasnikove mame. Nikada nismo mogli da na miru pojedemo hranu u tom restoranu zbog dece. Srećom tu odmah je zanimljiv vrt sa modernim skulpturama, gde smo umirivali našu decu. To su radovi vrlo poznatih umetnika, pa mi je malo čudno kako nisu bolje obezbeđeni.

Zdanje muzeja je vrlo monumentalno sa klasicističkom arhitekturom i lavovima na ulazu, a unutra je neverovatan izbor umetničkih dela i eksponata, ima tu svašta. Od tog obilja možda je zaista teško napraviti stilski i vremenski definisane zbirke, što je ovom muzeju najveća mana. Plus, može se primetite da se savremena umetnost forsira i meša sa starim delima, koja posetiocima sa pravom nije baš previše atraktivna. Naš cilj je bio da obiđemo dela evropske umetnosti. I verujte mi, ovaj muzej ima izuzetno vredna dela, posebno modernistička. To je zato što se u Baltimoru u tom periodu našao veliki broj bogataša koji su pokupovali brojna umetnička dela iz Evrope, verujem u tom periodu prilično jeftina. U muzeju se nalazi ogromna zbirka meni omiljenog francuskog slikara Matisa. Sestre Kon (Cone), nasledivši veliko bogatstvo, su pokupovale njegova broja dela a kasnije ga poklonila muzeju.

Postoji još jedna sjajan muzej u Baltimoru, meni bliži, The Walters Art Museum, o kome sam ranije malo pisala.

Uvek kad se nađem u nekom ambijentu okružena starim umetničkim delima, pitam se kako će sledeće generacije gledati na njih, jer ukusi se vremenom menjaju. Zaista, neki umetnički pravci nisu što bi ovde rekli “aged well”. Iako su u svoje vreme bili revolucionarni ili veoma popularni, teško je danas uočiti njihovu vrednost i originalnost. Kad gledam neki modernistički nameštaj, francuske tapiserije, keramičko i srebrno posuđe, kao i radove umetnosti druge polovine prošlog veka, nekako su mi neprivlačni. Opet kad vidim neke portrete iz Renensanse deluju mi tako moderno i interesantno da ne mogu da verujem da su ta dela toliko stara.

Ovog puta su mi se portreti najviše dojmili, nisam mogla da odolim da ih ne slikam. Neki su dobro poznati, neke sam tek otkrila i bila fascinirana njihovim kvalitetom. Verujem da je muzej ok što sam ih postavila na blogu, jer su lajkovali moj reel na instagramu, ne verujem da će me juriti zbog nekih prava. Tu možete da vidite i neke slike koje ovde nisam postavila.

Funkciju koju danas ima Instagram, nekada su predstavljali portreti ljudi koji su mogli da sebi priušte dobre slikare. Nije bilo fotografije, ni filtera, ali umetnici su ulepšavali svoje klijente na razne načine. Predstavljali su ih kao antička božanstva sa raskošnom toaletom, ulepšavali kožu, rumenili obraze, slikali punija usta, itd. Jeste da je ceo proces trajao dugo i nije bilo jeftino, ali, evo, njihovi portreti su i dalje u dobrom stanju i gomila ljudi im se divi.

Iako mi je često lako da pogodim autora, većina njih ima vrlo prepoznatljiv stil, kolorit i teme, bila sam iznenađena kada sam videla da je ovaj portret levo uradio Rafael. Njen pogled koji odiše u isto vreme smirenošću i nekim nemirom, svedena toaleta, tamni veo sa čipkom na rubu, zaista fascinantno deluje.

Jedna od nekadašnjih ulepšanih “instagramuša”, levo.

Ovaj portret desno je napravljen sa početka 16. veka, ali deluje tako moderno. Zanimljiv detalj je taj da ga je naslika slikarka. Ne zna se šta je lepše na njoj, zanimljivo lice ili toaleta.

Svaka porodica zaslužuje da ima jedan lep porodični portret napravljen od strane profesionalnog fotografa, ako ne može da se angažuje slikar. Ima nečeg tako lepog i otmenog u tome. Nije loše da pozadina bude što jednostavnija i tamna kao na ovim slikama. Odabir garderobe je takođe bitan. Mi to radimo svake godine.

Čini mi se da deca nikada nisu izgledala tako milo kao na platnima francuskih impresionista, dovoljan je da vidite portret ovog deteta koji je uradio Renoar, pa da se istopite od miline.

Mnogo mi se dopadaju portreti na kojima su lica opuštena, zamišljena, skoro snena, kada je uhvaćen trenutak kad smo nesvesni onoga šta se dašava oko nas, potpuno razoružani, bez ikakve poze, totalno autentični.

U trpezariji mi visi reprodukcija ove Matisove slike, levo, baš kupljena u ovom muzeju, pa mi deluje tako poznato.

Za kraj jedna izuzetna slika sa kraja 19. veka koja se zove “Laž”. Pored intrigantne teme, kompozija, oblici, boje, štrafte na tapetama, sve je u savršenom skladu.

Francuska supa od luka

sastojci:

1.5 kg luka, iseckanih na tanja rebra

2 kašike maslinovog ulja

3 kašike putera

So i biber prema ukusu

2 lovorova lista

2 kašike burbona, opciono

300ml suvog belog vina

1.5 l juneće supe od kostiju

8-10 grančica timijana (majčine dušice)

150g Grijer sira, izrendan

150g Gaude sira, izrendan (možete da stavite i druge sireve koje se lako tope)

za krutone:

Francuski baget isečen na kriške

So i maslinovo ulje

priprema:

U šerpi zagrejte puter i maslinovo ulje na srednje jakoj vatri i tome dodajte iseckani luk. Dinstajte luk na umerenoj vatri uz mešanje sat, sat i po vremena dok ne postane karamelizovan, kao kad pravite prebranac. Tokom dinstanja dodajte luku so i biber prema ukusu i 2 lovorova lista.

Kad se luk skuvao dodajte mu burbon da bi deglazirali šerpu, pa posle par minuta belo vino, i na kraju dodajte juneću supu od kostiju i timijan. Kuvajte supu poklopljenu 30 minuta na umernenoj vatri. Dodajte joj soli i bibera prema ukusu.

Dok se supa kuva napravite krutone. Isecite baget na kriške i poređajte ih na plitkom plehu. Kuhinjskom četkicom premažite obe strane kriški hleba maslinovim uljem. Onda ih vrlo malo posolite, ali i ne morate. Pecite hleb oko 5-7 minuta u zagrejanoj rerni na 200C (400F).

Takođe, oba sira izrendajte i pomašajte ih.

Kad je supa gotova sipajte je u vatrostalne činijice, stavite kriške tostiranog hleba na vrh, pa ih pospite izrendanim sirom. Stavite posude sa supom u rernu, uključenu na broil opciju, da se sir otopi, oko 7 minuta.

Služite supu odmah.

Ukoliko nemate vastrostalne činijice, hleb sa sirom pecite odvojeno u rerni pa ga dodajte supi u običnom tanjiru.