Francuska kuhinja, kruška, Predjelo, Rukola, Salate

Zapečene kruške sa buđavim sirom i orasima, i par reči o knjigama za food blogere

November 12, 2011 6 Comments

Ovaj recept sam se spremala jako dugo da napravim. Nije uopšte komplikovan, samo mi je nedostajala prilika, a onda sam odustala od čekanja i napravila ga. Nije baš ni dezert, a ni tipična salata, više je kao neko predjelo. Najbolje je da ga napravite ukoliko vam dođu gosti, nemate baš vremena da pravite neka ambiciozna jela, a voleli bi da ih impresionirate. Morate da priznate nekako baš cool zvuči Zapečene kruške sa buđavim sirom i orasima, servirane sa rukolom.

Postoji jedna jednostavnija varijanta, Salatu sa kruškama i rukolom. Recept pogledajte ovde.

Recept je preuzet od Ine Garten, sa malim izmenama.

Sastojci:

4 kruške, ni previše meke a ni čvrste
2 limuna
50g buđavog sira, izmrvljenog
1/4 šolje krupno iseckanih oraha
1/4 šolje suvih brusnica (dried cranberry)
1/2 šolje jabukovog sirćeta (apple cider vinegar)
3 velike kašike porta, ili neko drugo slatko vino
1/3 šolje smeđeg šećera
1/4 šolje maslinovog ulja
1/2 pakovanja baby rukole, može i veza krupnije rukole
Prstohvat soli

Priprema:

Uključite rernu na 190C (375F).
Isecite kruške na pola, uzdužno, očistite ih od semenki i peteljki, i kašikom za sladoled izdubite unutrašnjost. Natopite ih sokom od limuna da ne bi potamnele. Poređajte kruške u pleh u koji ste predhodno stavili papir za pečenje.
Napunite kruške izmrvljenim buđavim sirom, brusnicama i orasima. Napravite preliv mešajući jabukovo sirće, braon šećer i porto. Natopite kruške prelivom i sačuvajte manju količinu kojom ćete kruške preliti tokom pečenja.
Stavite kruške u rernu i pecite ih 30 minuta.
Kada su gotove ohladite ih.
Začinite rukolu sa maslinovim uljem, limunovim sokom i predhodno napravljenim prelivom. Dodajte so ukoliko vam to prija. Služite kruške sa rukolom.

Moj napupeli kaktus u sredini.

Ko je čitao moj predhodni post upoznat je sa činjenicom da sam svoj život, pardon, kuću, obogatila novim stolom za ručavanje, klupom i stolicama. Kako to u Americi biva, uspeli smo da naknadno dobijemo značajne popuste. Mnogo volim što živim ovde pa makar samo zbog customer service-a. Morala sam da častim sebe zbog toga, pa sam se dala u kupovinu knjiga koje su mi već neko vreme na Amazonovoj wish list. Knjige su o fotografisanju hrane, pisanju o hrani, ima jedan sjajan kulinarski vodič, knjiga o začinima, itd. Skoro sam ih dobila, malo sam ih prelistavala i baš sam veoma srećna zato što sam ih izgleda dobro odabrala. Pošto nisam izdržala da zabeležim sliku napupelog kaktusa u mom kupatilu, knjige sam fotografisala sa njime.

The New Food Lover’s Companion,
Sharon Tyler Herbst & Ron Herbst.
Ovo knjigu sam već ranije čitala, to je novo
dopunjeno izdanje.U njoj je objašnjeno nekoliko
hiljada pojmova vezanih za hranu i kuvanje.
Velika preporuka.

Plate to Pixel, Helene Dugardin.
Puno dobrih saveta za one koji žele da unaprede svoje fotografisanje.

The Recipe Writer’s Book,
Barbara Gibbs Ostmann & Jane L. Baker.
Iscrpna knjiga o tome kako da naučite da pišete o hrani.

Will Write for Food, Dianne Jacob.
Ova knjiga mu dođe kao biblija za food blogere.


Food Photography, Nicole S. Young. Još jedna odlična knjiga o fotografisanju i stajlingu hrane.

Američka kuhinja, Napici, Začini

Kuvani sajder sa začinima (Hot Spiced Cider)

November 3, 2011 6 Comments

Prođe i ovaj oktobar… baš je bio prepun dešavanja. I dalje u pokušaju da nađem neki red u mom životu sa sitnom decom uspela sam nekoliko važnih stvari da uradim. Pretrčala sam polumaraton, prvi put u životu, i mogu da kažem da je to bilo fenomenalno iskustvo. Predhodio mu je trening od nekoliko meseci, i kako sam uspela da to izvedem ne znam ni sama. Muž koji non-stop radi, preseljenje, mala bebica, dvogodišnji sin koji ne može da bude luđi nego što jeste, i još što šta. Ipak, ostalo mi je lepo sećanje na te naše treninge. Trčala sam sa mojom drugaricom Kim i moram da priznam da su nas skoro svakodnevna ćaskanja tokom treninga veoma zbližila. Danas mi je baš svratila da proba gibanicu, to je bio izgovor da bi se videle i malo porazgovarale.

Posle duge pretrage konačno sam našla sto i stolice za trpezariju koji mi se puno sviđaju. Iako zvuči banalno u to je uloženo mnogo vremena i energije. Najsmešnije je to što sam uz stolice uzela i klupu (to je ovde sad vrlo popularno), pravu slavsku klupu, onakvu kakvu moj otac stavlja za slavu da napakuje što više gostiju za stolom. Još kad pomislim koliko sam je platila. Srpski domaćini smislili, a američki dizajneri preuzeli!

Preživela Halloween. Ne, nije to tako jednostavno… treba da se posete farme, žurke, osmisli i realizuje kostim za sina, kupi i izreže bundeva, spreme slatkiši i hendluje eskurzija dece ispred mojih vrata. Na kraju sam pogasila svetla i više nisam otvarala vrata, jer sam ostala bez ijednog slatkiša.

I bilo je toga još nego da se vratim na recept. Sajder je svuda samo ne u Americi alkoholno piće od jabuke, nešto kao rakija od jabuke. U Americi je to sveže isceđen i nefiltriran sok od jabuke. Obično se služi u ovo doba, oko Halloween-a, Thanksgiving-a i Božića.

Nedavno sam imala neke goste i rekoh hajde da probam da napravim taj čuveni napitak, sajder. I ne samo što je super ispao nego što je cela kuća mirisala na začine i voće, nekako se napravila topla i čarobna atmosfera da su se gosti prosto istopili od sreće. Odsad ću to uvek da pravim kad mi neko dođe.

Recept:

Ako nema da se kupi sajder možete i sami da ga napravite, pronađite recept ovde.

Stavite u šerpicu da se kuva na veoma tihoj vatri i dodajte na 1 litar sajdera pola kašičice začina za pitu od bundeve (mešavina cimeta, đumbira, oraščića i karanfilića). Taj začin sam skoro otkrila i svuda ga stavljam (pogledaj recept za mafine od bundeve ovde). Dodajte jednu pomorandžu isečenu na četvrtine. Kuvajte oko pola sata. Neko ih služi sa šlagom, ali meni je ok i ovako.

Kad malo bolje pomislim i mi slično pravimo kuvano vino. Iako kažu da je kuvani sajder bezalkoholno piće, ja sam ubeđena da se tokom kuvanja nešto događa sa šećerom iz soka tako da ukus rezi kao da je u pitanju alkoholno piće.

A sad malo fotografija iz oktobra…

Američka kuhinja, Bundeva, Hleb i peciva, Mafini

Mafini od bundeve filovani krem sirom

October 25, 2011 7 Comments

«To vam je lepše od banane» bile su reči moga tate koji nas je ubeđivao da jedemo bundevu a ja je baš nikako nisam volela. Tata me nije baš ubedio, i danas smatram da su banane ukusnije, doduše bele semenke su strava, ali otkako sam došla u Ameriku rešila sam da im dam šansu. Ovde su stvarno jako popularne, čak se pravi i kafa sa ukusom bundeve.

Skoro sam probala mafine sa bundevom i filom od krem sira iz Whole Foods-a i stvarno su bili jako ukusni. Tražeći recepat za isti iskopala sam recept Marthe Stewart i dodala deo sa krem sirom koji je iskreno i najlepši. Inače slični mafini se prodaju i u Starbucks-u i užasno su popularni u ovo doba godine.

Pošto u ove mafine ide pola integralnog, pola običnog brašna, može da se kaže da su zdraviji od običnih. Vrlo su mekani, a orasi im daju lepu teksturu. Bundevin začin, mešavina cimeta, oraščića, karanfilića i đumbira, ide fenomenalno uz testo. I kao šlag na tortu ide fil od krem sira. Dakle, puno raznih neodoljivih ukusa.

I na kraju posta možete da vidite fotografije sa jednog veoma neobičnog događaja. Naime, s jeseni ovde se organizuju obilasci lepših kuća u komšiluku. Priznajem da je to za mene idealna aktivnost, ne moram uveče da škiljim kroz prozore komšija koji su upalili svetlo a nisu navukli roletne. Ima tu par veoma lepih stvari koje bih rado posedovala… obratite pažnju na jednu super modernu kuhinju.

Date mere su za 24 srednjih, odnosno 12 velikih mafina.

Sastojci:

3/4 šolje ulja
1 i 1/2 šolja integralnog brašna
1 i 1/2 šolja belog brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašika bundevinog začina (pumkin pie spice) – mešavina cimeta, oraščića, karanfilića i đumbira. Možete da stavite svaki od začina individualno.
1 konzerva ili 2 šolje pirea od bundeve – ispeče se bundeva a onda izblenda sa malo vode i dobije se pire
1 šolja jogurta
3 jajeta
1 šolja braon šećera
1 i 1/2 šolja krupno iseckanih oraha

Za fil:

285g (10 oz) krem sira
1 jaje
4-6 kašika šećera u prahu

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh za mafine tako što ćete staviti korpice.
Najpre napravite fili od krem sira. Umutite jedno jaje zajedno sa 4 kašike šećera i dodajte krem sir. Bitno je da se ne izgubi čvrstina krem sira zato nema potrebe da ga previše mešate.
Pravilo za pravljenje mafina kaže da se u jednoj posudi pomešaju suvi, a u drugoj tečni sastojci. Dakle, u jednu posudu ćete staviti obično i integralno brašno (prosejano!), prašak za pecivo i sodu bikarbonu, i bundevin začin. U drugu posudu ćete umešati ulupljena jaja, jogurt, bundevin pire i šećer. Na kraju dodajte orahe i umutiti sve sa suvim sastojcima. Jako važna stvar je da ne mešate previše sastojke, neka slobodno ostanu grmuljice, to će se tokom pečenja sve lepo spojiti.
Sipajte smesu u kalupe u plehu. Napravite rupe u testu u koji će da dođe fil od krem sira. Ja sam koristila za tu priliku kineski štapić od bambusa, ništa mi pametnije nije palo na pamet.
Pecite 35 minuta ukoliko su srednje veličine mafini odnosno 40 minuta ukoliko su veliki. Ubodom čačkalice možete da utvrdite da li su mafini dovoljno pečeni.
Pošto ste ih izvadili iz rerne sačekajte još 5 minuta i zatim ih izvadite iz kalupa i ohladite na rešetki.

Razgledanje kuća

Mnogo volim ova ulazna mermerna stepeništa

Petunije su zakon.

Još malo mermernog stepeništa

Zadnji deo kuće sa terasama


Jedan od retkih prozora sa zavesom

Simpatičan tradicionalan enterijer

Leteći flamingo, nije loš detalj

Umetnički atelje

Ova slika na zidu mi se mnogo sviđa

Kako slatka spavaća soba. Kilt je baš lepo odabran.

Fascinirana sam ramom za lepezu.

Čuvene baltimorske terase ili dekovi sa pogledom na zaliv.

Stepenište identično kao u mojoj kući. Sviđa mi se rad na zidovima.

Simpatičan luster

Oslikan park sa pagodom preko puta kuće. Mislim da je originalna slika iz 19. veka.

Lepo, lepo… ima se, može se…

Verovali ili ne, lift u trospratnoj kući.

Moja omiljena kuhinja

Još jedan pogled… obratite pažnju na šporet sa 6 ringli.

Jedna devojačka spavaća soba

Neko čudo od instrumenta.

Presladak gradski vrt

Fasada od cigli

Još jedan prepoznatljiv arhitektonski detalj kraja

Američka kuhinja, Paštrnak, Prilog, Sladak krompir, Vegeterijanska, Zdravo

Neodoljivi pečeni paštrnak i pire od slatkog krompira

October 13, 2011 5 Comments

Paštrnak je definitivno zvezda u ovom postu, slatki krompir se nekako prošvercovao, zbog lepe boje a i da ne bude sve suviše jednostavano.

Verovali ili ne ali pečeni paštrnek je nešto najbolje što sam skoro probala, potpuno neverovatan i neočekivan ukus. Bila sam u ogromnom čudu jer je za mene “bela šargarepa” nešto što se ubacuje u supu, ali pri degustaciji iste se zaobilazi u širokom luku, za razliku od njegove narandžaste sestre.

Kad se peče, za razliku od kuvanja, paštrnak se karamelizuje i dobija slatkastu aromu, plus pun je raznih ukusa kao da ste na njega sipali brojne začine, a ne samo so i biber. To vam je kao da jedete neki super delikatesni pomfrit.

Da nešto kažem i o slatkom krompiru. Iako podseća na običan krompir jako malo ima sličnosti sa njim. Znatno je hranljiviji od svog rođaka. Koristi se i u pravljenju slatkih pita, ja ih nikada nisam probala nekako mi je to suviše funky. Inače, ovo jelo je nezaobilazno za Thanksgiving.

Za oba recepta nisam namerno ostavila mere sastojaka, jer je to nešto što se odokativno radi, a i mnogo je jednostavno da bih nešto detaljisala.

Pečeni paštrnak

Zagrejte rernu na 230C (450F). Oko 1kg paštrnaka ogulite i operite i isecite na štapiće debljine pomfrita. Pripremite veliki pleh na kome ćete lepo rasporediti paštrnak u jednom sloju, i stavite na njega papir za pečenje. Paštrnak pobiberite i posolite, poprskajte ga sa maslinovim uljem, promešajte i stavite u rernu da se peče oko 25 minuta. Proverite da ne zagori, jer jačine rerni variraju.

Pire od slatkog krompira

Sve isto kao kod pirea sa običnim krompirom. Skuvajte krompir, skinite mu koru i izgnječite. Dodajte najpre puter, pa onda mleko. Sipajte cimet i sirup od javora (maple syrup), a može i braon šećer, prema ukusu. Ja posle zapečem pire u rerni, a i ne mora.

Oba jela se služe kao prilog mesu. Ja sam ih jela uz file minjon (odličan recept naćićete ovde) i dobro se sve složilo.

Američka kuhinja, Čorbe, Zdravo

Čorba od muskatne tikve (Butternut Squash Soup)

October 6, 2011 10 Comments

Ranije sam tikve uglavnom volela kao dekoraciju, i u mojoj kuhinji za njih nije bilo mesta. Sve do pre tačno dve godine kada sam probala čorbu od muskatne tikve.

Moram ovde da se zaustavim i spomenem fantastično mesto gde su služili tu čorbu. Ja sam se uvek čudila kako je Džulija Čajld uspevala da se priseti do najsitnijih detalja jela i restorana u kojima je jela pre pola veka, ali valjda je to normalno, naša čula zauvek pamte onu hranu koja im je donela najviše radosti. Dakle taj restoran u kome sam probala čorbu se bukvalno nalazio u nedođiji, u zabitim pensilvanijskim šumama i gorama, ko je bio tamo zna kako to izgleda. Pravili smo krštenje mom sinu pa smo tu izveli naše prijatelje. Potpuno neverovatno mesto sa sjajnom hranom. Najneobičije je bilo to što je to bio deo kompleksa sa brojnim pozorištima u koje su navirale velike grupe uglavnom starijeg sveta. Ko živi u Americi i posećuje pozorišta zna da tamo zalaze većinom seniori. Uglavnom, celo iskustvo je bilo kao u snu, i hrana i ambijent.

E, sad da nastavim sa pričom o čorbi. Čorba je bila baš kako treba, ni suviše gusta, ni puno začinjena, a opet imala je ukus za mene dovoljno egzotičan. Bila je servirana sa nečim što joj je davalo neki slatkast ukus. Moguće da je to bio karamelizovan šelot (ljutika), ali moja saznanja u vezi hrane u to vreme su bila na prilično skromnom nivou tako da se ne sećam. U svakom slučaju, zahvaljujući njoj moja percepcija o tikvama se promenila.

Sastojci:

1 tikva teška oko 1.5kg Butternut squash tj. muskatna je najbolja (možete da je vidite na slici dole), ali sam sigurna da ovaj recept možete da probate i sa drugim vrstama.
5 kašika maslinovog ulja
3 šelot luka (ljutika) ili 1 veći običan crni luk, sitno iseckan
1.5 litra pileće supe, ili vode
1/2 kašičice suve ili sveže žalfije
Prstohvat izrendanog oraščića
Kisela pavlaka kao prilog
Semenke od bundeve, sirove ili pečene

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F).
Isecite tikvu na pola i kašikom je očistite od semenki. Zatim je isecite na male kriške, stavite u posudu za pečenje, posolite i pobiberite, i na kraju poprskajte maslinovim uljem. U rerni treba da se peče oko 45 minuta.
Kada je tikva ispečena ohladite je i skinite koru sa nje.
U dublji lonac stavite preostalo maslinovo ulje, zatim dodajte iseckan luk i dinstajte ga oko 6 minuta dok ne dobije svetlu braon boju. Dodajte pileću supu, količina može da varira u zavisnosti da li volite više ili manje gustu čorbu. Dodajte ispečene komade bundeve, žalfiju i izrendan oraščić. Kada čorba provri, smanjite vatru, i ostavite je da se kuva oko 20 minuta.
Kada je čorba gotova ostavite je malo da se prohladi, a onda je ispasirajte uz pomoć blendera. Na kraju dodajte još soli i bibera ukoliko je neophodno i ponovo je zagrejte. Služite čorbu uz kiselu pavlaku i bundevine smenke.

Ovaj recept je objavljen u oktobarskom broju online magazina Mezze.

Austrijska kuhinja, Čokolada, Dezerti, Lešnici, Maline, Torte

Gustav Klimt torta (Torta sa lešnicama i džemom od malina)

September 28, 2011 23 Comments

Ko voli Zaher tortu sigurno će zavoleti i u ovu. Veoma su slične, a i obe su poreklom iz Beča. Gustav Klimt torta ima lešnike u kori za razliku od Zaher torte koja ima čokoladu. Prva se filuje džemom od malina, druga džemom od kajsija. I obe imaju čokoladnu glazuru, tako da spolja gledano nema razlike.

Ja retko pravim torte, uglavnom samo za najvažnije događaje. Repertoar mi je veoma sužen, ne znam ni da ih dekorišem, doduše nisam nikada ni probala. Volim te austrijske torte – elegantne, čokoladne, sa svedenom dekoracijom… to su za mene prave torte.

Teško je bilo da izaberem neku novu za rođendan moga muža, ovoga puta nisam htela da se ponavljam. Pronašla sam recept za ovu tortu među skeniranim stranicama nekog kuvara, više se ne sećam kog. Pošto je moj muž završio istoriju umetnosti (u istoj školi smo se sreli), baš je nekako lepo leglo da mu napravim tortu posvećenu jednom od najpoznatijih slikara secesije, iz Austrije, Gustavu Klimtu. Sigurna sam da ako i niste čuli za njega sigurno znate neka njegova dela, pogotovo jednu od najromantičnijih slika modernog slikarstva – Poljubac.

Sastojci:

za koru:

170g putera, na sobnoj temperaturi
1 šolja šećera
9 jaja, na sobnoj temperaturi, žumanca odvojena od belanaca
Izrendana kora od 1 limuna
1 kašika ekstrakta vanile
2 šolje samlevenog lešnika (oko 230g)
2/3 šolje hlebnih mrvica

za fil:

1 šolja džema od malina

za glazuru:

1 šolja (200g) šećera
1/2 šolje (120ml) vode
1/3 šolje sirupa od kukuruza, može i med umesto toga
230g čokolade za kuvanje, iseckane na sitne komade ili chocolate chips

Priprema:

Obložite papirom za pečenje okrugao pleh u kome će se peći torta (prečnika oko 23 cm ili 9 inči).
Stavite rešetku na sredinu i zagrejte rernu na 175C (350F).
Odvojte belanca od žumanaca.
Ulupajte puter mikserom dok ne postane mekan, a zatim dodajte 1/2 šolje šećera. Nastavite sa mućenjem dok smesa ne pobeli. Onda počnite da dodajete žumance, jedno po jedno, uz neprestano mućenje. Na kraju dodajte izrendanu limunovu koru i ekstrakt vanile. Umešajte u smesu mlevene lešnike i hlebne mrvice sa varjačom.
Umutite belanca mikserom, najpre na srednjoj brzini dok ne dobijete belu neprozirnu masu, a onda pojačajte brzinu i počnite da dodajte 1/2 šolje šećera, kašiku po kašiku. Mutite dok smesa ne postane dovoljno čvrsta i glatka. Ne preterujte u mešanju. Smesu sa umućenim belanacima umešajte u prethodnu smesu sa žumancima i to varjačom.
Sipajte sve u obloženi pleh i pecite koru u rerni oko 50 minuta na temperaturi od 175C.
Pošto je pečena, kora treba da bude dobro ohlađena. Isecite na dva jednaka dela. Filujte je džemom od maline.
Glazura se pravi na sledeći način: vodu, šećer i sirup od kukuruza zagrejte do ključanja, a zatim sklonite sa vatre i u odmah dodajte iseckanu čokoladu. Mešajte dok se čokolada ne otopi. Zatim postavite tortu na rešetku i preko nje sipajte čokoladnu smesu. Spatulom je ravnomerno rasporedite po površini torte. Možete da stavite i običan ganaš kao glazuru.
Za dekoraciju prvi put sam koristila kontur pastu u različitim bojama. Iskreno nešto baš ne volim kada se torta šareni, a i ne znam koliko su ti ukrasi zdravi, al’ ovaj put sam rešila da stavim par ornamenta po kojima je poznat Gustav Klimt. Dole na slikama možete da vidite moj proces rada.
Torta se služi uz šlag.

Još ideja za slične torte pogledajte ovde.

Francuska kuhinja, Mediteranska, Morski plodovi, Predjelo, Školjke

A sad malo o morskim plodovima – dagnje i skalopi (Jakobove kapice)

September 22, 2011 5 Comments

I prođe tačno mesec dana i ja konačno dobih internet. Zvuči neverovatno, ali moram da priznam i nije mi toliko nedostajao koliko sam mislila da hoće (doduše u početku nisam ni sanjala da ga tako dugo neće biti). Osim toga toliko mi se stvari izdogađalo u poslednje vreme da i nisam imala vremena da “visim” na njemu sve da sam mogla i htela.

Elem, glavni razlog za odsustvo interneta bila je moja selidba kao i nesposobne telekomunikacione kompanije. Iako je razdaljina između mog nekadašnjeg stana i nove kuće svega 2 kilometra, trauma izazvana selidbom je bila ogromna. Sitna deca su čudo, za najmanju radnju treba da se uloži ogromna energija, tako da smo se jedva skockali u novoj kući. Da, zaboravih da napomenem da su se prilikom moje selidbe izdešavale još neke neobične stvari. Najpre se desio zemljotres. To se ovde retko dešava, i živi ljudi to ne pamte. Ja sam od početka bila svesna o čemu se radi, svi se mi sećamo ona dva čuvena zemljotresa, pre i za vreme bombardovanja, ali ovaj put sam bila sama sa decom u kući, što je izazvalo dodatni stres. Zatim, nesretan uragan Irene (interesanto, moja devojčica koja se nedavno rodila nosi to ime), koji nam na svu sreću nije ništa uništio na novoj kući… doduše par drveta u obližnjem parku su iščupana iz korena. Onda kiše, koje su padale dan i noć izazvale su nam malu poplavu u zadnjem dvorištu… i nekako smo preživeli.

Ovaj post je u duhu mora i morskih plodova. Nažalost ne mogu da prisustvujem brojnim festivalama koji se organizuju ovih dana u mojoj okolini u njihovu čast. Moja prvobitna ideja je bila da u jednom postu stavim recepte za dagnje, skalope i krabe, ali reših da se zadržim samo na školjkama a krabama posvetim ceo post kasnije, posebno što je Merilend, država gde živim, čuven po njima.

Dagnje, iliti ostrige za siromašne kako ih još zovu, kuvane u sosu su sjajne kao predjelo. Skalopi ili Jakobove kapice su takođe školjke, dosta cenjene, u Americi se prodaju i prave bez ljušture. Obe vrste školjki se veoma lako kuvaju, samo je važno da su dovoljno sveže. Sva tri recepta su preuzeta od Ajne Garten, koja uvek pravi provereno dobra jela.

Slike sa obale su iz mog bivšeg komšiluka. Bilo nam je lepo tamo, ali nije da nam nešto puno nedostaje. Sad smo ionako par minuta hoda od obale.

Dagnje u sosu od belog vina

Kada kupite dagnje najbolje je da ih isti dan kuvate. Najpre ih stavite u činiju sa litar vode u koju ste sipali 1/3 šolje običnog brašna. To će vam pomoći da se rešite peska u njima. Zatim ih dobro operite, sastružite oštrom četkom ili nožem skramu na ljušturi, i odsecite školjkine «brkove». Odbacite one školjke koje su otvorene, tj. uginule. Kada budete skuvali dagnje odbacite one koje se nisu otvorile. Budite spremni na to da će nekih 10 % dagnji završiti nepojedeno tj. kao otpad.

Sastojci:

1.5 kg svežih dagnji
1/3 šolje brašna
2 kašike putera
2 kašike maslinovog ulja
5 omanja šelot luka, sitno iseckana
5 čenova belog luka, sitno iseckanih
2 srednja paradajza, iseckana
1/3 šolja iseckanog svežeg peršuna
2 kašike iseckanog vlašca (chives)
1 kašika listića svežeg timijana
1 šolja suvog belog vina
Soli i svežeg bibera

Priprema:

U dublji lonac zagrejte puter i maslinovo ulje na srednje jakoj vatri.
Dodajte šelot i dinstajte ga oko 5 minuta. Dodajte beli luk. Posle 3 minuta, dodajte preostale sastojke: paradajz, peršun, vlašac, timijan, vino, so i biber.
Kada sadržaj u loncu proključa dodajte dagnje. Poklopite lonac i kuvajte dagnje oko 10 minuta, s vremena na vreme ih promešajte tako što ćete protresti zatvoreni lonac.
Kada su dagnje gotove odmah se služe servirane u dublje tanjire. Ja obožavam da umačem hleb u sos, i zbog toga ne ostanem gladna, jer ko se još od školjki najeo. Zato je i najbolje da ih pravite kao predjelo.

Skalopi se obično dinstaju na puteru par minuta i to je sve. Pošto je to isuviše jednostavno ja sam odabrala nešto složenije recepte u kojima začini daju poseban ukus školjkama.

Provansalski skalopi

Sastojci:

1/2 kg svežih skalopa (Jakobovih kapica)
So i biber
4 kašike brašna za pohovanje
4 kašike (50g) putera
2 velika šelot luka, sitno iseckana
1 čen belog luka, sitno iseckanog
Pola šake iseckanog svežeg peršuna
1/3 šolje suvog belog vina
1 limun

Priprema:

Posolite i pobiberite skalope i uvaljajte ih u brašno.
Zagrejte dve kašike putera na jakoj vatri u većoj šerpi i zatim dodajte skalope. Pržite ih po 2 minuta na jednoj i drugoj strani dok ne dobiju zlatnu braon boju.
Dodajte prostale dve kašike putera, iseckan luk i peršun i dinstajte sve još 2 minuta. Zatim sipajte belo vino i posle 1 minuta sklonite šerpu sa vatre. Dodaje so i biber ukoliko je potrebno i servirajte jelo sa limunovim sokom.

Graten od skalopa

Sastojci:

6 kašika putera (100g), otopljen na sobnoj temperaturi
6 velikih čenova belog luka, sitno iseckana
2 srednje šelot luka, sitno iseckana
60g sitno isečena pršuta
4 kašike iseckanog svežeg peršuna, plus za garnirung
2 kašike sveže isceđenog soka od limuna
2 kašičice soli
1 kašičica sveže mlevenog bibera
6 kašika maslinovog ulja
1/2 šolje mrvica
6 kašika suvog belog vina
1 kg svežih skalopa

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (425F). Ovo jelo je najbolje da pečete u nekoliko manjih graten posudica, ukoliko ih nemate onda ih pecite u jednoj većoj posudi kao što sam ja uradila.
U multipraktiku na manjoj brzini izmešajte otopljeni puter, šelot, beli luk, pršutu, peršun, sok od limuna, so i biber. Zatim sipajte po malo maslinovo ulje u smesu dok se ne napravi majonez. Na kraju umešajte mrvice rukom.
Kada je rerna dovoljno zagrejana uključite opciju za broiler (na jakoj temperaturi).
Operite i obrišite skalope i uklonite nejestive mišiće oko mesa (obično se prodaju bez njih, ali za svaki slučaj da znate). Stavite ih u posudu ili posude za pečenje, a preko njih stavite smesu koji ste naparavili.
Skalopi se peku oko 10 do 12 minuta, dok se ne zarumene. Ako želite da budu hrskaviji pecite ih još 2 minuta.
Kada su pečeni iscedite limun preko njih i odmah ih služite. Najbolje idu uz hrskavi francuski hleb.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Rižoto

Rižoto sa šafranom ili kako da napravite savršen rižoto

August 15, 2011 19 Comments

Ovo jelo je redefinisalo moj odnos prema hrani. Sve dok nisam imala priliku da probam dobro napravljen rižoto nisam imala ideju koliko je to jelo savršeno. Čini mi se da bih mogla da ga jedem svaki dan, naravno sa različitim dodacima. Mnogi smatraju da je Rižoto sa šafranom najukusniji rižoto, kada ga budete probali shvatićete koliko ima istine u tome.

Dobar rižoto nije teško napraviti. Potrebno je da se pridržavate par pravila, malo veća koncentracija dok mešate isti u šerpi, da ne zagori, i to je sav trud.

Pirinač, supa, puter, luk i Parmezan sir su osnovni sastojci bez kojih ne možete da napravite dobar rižoto. Na tu osnovu možete dodavati razno povrće i začine.
Za pravljenje rižota najbolje je koristiti specijalnu vrstu pirinča koja se zove arborio. Taj pirinač ima dosta skroba koji daje kremastu teksturu pa je zato i popularan. Pored arboria možete koristiti carnaroli i vialone nano. Skoro sam saznala da ima u Srbiji da se kupi kočanski pirinač koji je isto tako dobar za rižoto.
Dok kuvate morate sve vreme da budete uz šporet jer se rižotu povremeno dodaje supa (pileća ili od povrća) kada pirinač počne da se lepi za dno. Supa mora da bude vrela i najbolje je da je držite u šerpi na tihoj vatri dok kuvate rižoto.
I da, rižoto mora da se često meša, ali to ne traje dugo, oko 15-18 minuta.

Rižoto sa šafranom (Risotto alla Milanese) je moj omiljeni, a onda dolazi Rižoto sa gljivama (odličan recept možete naći ovde, ili pogledajte video), Rižoto Primavera, itd. Čini mi se šta god stavite u njega uvek ispadne neodoljiv. Recept koji sledi možete koristiti za sve moguće kombinacije.

Šafran je začin koji nije nimalo jeftin, ali vredi svaku paru. Neverovatno da par končića tog začina mogu da toliko obogate jelo. To su zapravo končasti, unutrašnji delovi cveta, koji se kod nas zove još i krokus. Svaki cvet ima samo tri končića i onda zamislite koliko je skup i naporan posao njihovo sakupljanje. Više o ovom začinu pogledajte ovde.

Rižoto sa šafranom

Sastojci:

6 (1.5 l) šolja supe od piletine ili povrća, kupljena ili napravljen (dobro, mogu da pripomognu i supene kocke)
1/2 kašičice (desetak končića) šafrana
45g (3 kašike) putera
1 kašika maslinovog ulja
1 čen belog luka, malo zgnječen
3 šelot (ljutika) luka (može i običan srednje veličine), sitno iseckana
1 i 1/2 šolje pirinča arborio, nema potrebe da ga perete
1/2 šolje belog suvog vina
1/2 šolje sveže izrendanog parmezana
So i biber

Priprema:

Staviti supu da se greje na tihoj vatri.
U pola šolje vrele supe staviti šafran da pusti boju.
Iseckajte luk, izrendajte parmezan.
U veću šerpu staviti 2 kašike putera i 1 kašiku maslinovog ulja da se zagreju na srednje jakoj vatri. Dodati čen belog luka i pržiti ga 1 minut taman da ispusti miris, a zatim ga odstraniti. Zatim, dodati iseckan šelot ili crni luk i pržiti ga oko 2 minuta dok ne postane mekan i staklast.
Sipati pirinač uz stalno mešanje drvenom varjačom oko 2 do 3 minuta. Ovo je ključna faza zato što će mu prženje u masti pomoći da bolje apsorbuje tečnost. Zapamtite pirinač ne sme da postane braon.
Sipajte pola čaše belog vina i mešajte.
Kada tečnost ispari, posle 2 minuta, dodati pola šolje supe (jedna kutlača).
Tokom sledećih 15 minuta mešajte rižoto i dodajte po kutlaču supe kada tečnost ispari i sve tako dok rižoto nije gotov.
Pred kraj stavite tečnost u kojoj je bio šafran, zajedno sa končićima.
Rižoto se kuva oko 18 minuta na srednje jakoj temperaturi, ali to može da varira, zato je najbolje da probate pririnač da bi utvrdili da li je skuvan ili ne. Zrno bi trebalo da bude mekano, ali ne prekuvano. Takođe, rižoto ne bi trebalo da bude ni previše suv, a ni sa puno tečnosti. Prava mera je ukoliko izgleda kremast kao na slici.
Što se tiče supe može da vam se desi da nestane pre nego što je rižoto skuvan. U tom slučaju dodajte vrelu vodu.
Kad je rižoto gotov sklonite ga sa vatre i izmešajte ga sa 1 kašikom putera i pola šolje izrendanog parmezana.
Stavite sveže samleven biber i posolite prema ukusu, često so nije potrebna pošto je supa dovoljno slana.
Rižoto se služi odmah. Ja obično dodam još parmezana. Možete ga služiti uz zelenu salatu, ili još bolje rukolu sa balzamik prelivom, kao glavno jelo, ili kao prilog. Najbolje ide u kombinaciji sa čuvenim italijanskim jelom Osso Bucco (recept možete da vidite ovde).

I da, ja volim da ga stavim u kalup nebili dobio oblik kao na slici.

Ovde pogledajte video kako da napravite rižoto Milaneze.

Sigurna sam da ćete posle pravljenja i konzumacije rižota postati veliki ljubitelj istog.

Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Mađarska, Pečurke, Vegeterijanska, Zdravo

Gulaš sa egzotičnim pečurkama

August 5, 2011 9 Comments

Mnogo volim pečurke i gljive. Sušene, sveže, nema veze. Kad mi se ukaže prilika da probam neke nove vrste to me silno obraduje. Nadam se da mi ta moja radoznalost u vezi pečuraka neće doći glave jednog dana:) Skoro sam bila u nekom azijskom marketu pa sam se nakupovala raznih pečuraka. Pravila sam ih ja i ranije, ali moram da priznam nije mi se nešto dopalo. Ovog puta sam odlučila da se malo igram sa tradicionalnom domaćom kuhinjom i da napravim od njih ni manje ni više nego gulaš. Čak sam odlučila da u njemu neće biti nikakvog mesa koje sigurno umanjuje dominaciju pečuraka.

Za ovo jelo koristila sam tri vrste japanskih pečuraka: King Oyster (najkrupnije), Buna-shimeji (srednje veličine sa braon kapicama) i Enoki pečurke (sitne, bele sa dugačkom stabljikom). Ove poslednje su veoma delikatne i zato je najbolje da ih stavite u gulaš pred kraj kuvanja da bi im se očuvala hrskavost. Ja to nažalost nisam uradila. Inače su sjajne za dekoraciju i mogu da se jedu sveže u salatama.

Nema potrebe da vam sugerišem da možete koristiti razne vrste pečuraka i gljiva za ovo jelo. Važno je znate da su pečurke uvek ukusnije kada se krupnije iseku. Verovali ili ne, ali tekstura je vrlo važna i ona utiče na ukus. Uzmite na primer razne paste… testo je isto, ali oblici su različiti i sasvim ih drugačije doživljavate pri konzumaciji. Krupnije isečeni komadi pečuraka daju jelu lepšu teksturu, na engleskom bi rekli chewy texture.

Sastojci:

600g raznih pečuraka, iseckane na krupnije komade
4 mlada luka, iseckana
1 srednji luk, iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckana
1 zelena paprika, iseckana
400 ml zgnječenog paradajza iz konzerve (crashed tomatoes)
Pola šake peršuna, iseckanog
3 kašike aleve paprike
2 kašike maslinovog ulja, ili 2 kašike putera
So i biber

Priprema:

Sve sastojke iseckajte.
U loncu zagrejte ulje ili puter i dodajte najpre mladi i crni luk. Dinstajte ih oko 3 minuta na srednjoj vatri, a zatim dodajte beli luk.
Posle jednog minuta dodajte iseckanu papriku, a posle 3 minuta pečurke. Dinstajte pečurke oko 8 minuta dok ne počnu da otpuštaju vodu.
Dodajte alevu papriku.
Sipajte zgnječen paradajz i kuvajte još oko 5 minuta.
Zatim dodajte začine, svež biber i so.

Gulaš tradicionalno ide najbolje uz testeninu. Ja najviše volim one dugače a široke koje podsećaju na papardele. Na slici možete da vidite kako izgleda pasta koja po mom mišljenju najbolje ide uz gulaš. Napravila sam je tako što sam koristila pastu za lazanje, a onda je skuvanu uzdužno isekla. Na kraju sam u nju stavila maslinovo ulje, a kladim se da je najbolja ako se u nju stavi istopljen puter.

Čorbe, Paradajz, Španska, Vegeterijanska, Zdravo

Gaspačo, osvežavajuća i zdrava čorba (Gazpacho)

July 25, 2011 4 Comments

Prolazim kroz pakao najtoplijeg dana ovog leta. Jutros u šetnji sa decom jedva sam udisala sparan i vruć vazduh. Pored vode sa mnogo leda, sokova, sladoleda, jedino što čovek može da jede po ovakvom vremenu jeste Gaspačo čorba. Nema “kuvanja” u kuhinji, očas posla se sve napravi a bogami nema ni zagrevanja.

Inače za one neupućene ovo čorba dolazi iz Španije.

Treba vam nekih dvadesetak minuta da je napravite. Količine sastojaka su dovoljne za čorbu koju ćete jesti 2 do 3 dana. I da, služite je uz tortilja čips, mada može i uz prepečeni hleb.

Sastojci:

4 šolje paradajz soka
1 velika zelena paprika babura
1 srednji krastavac
2-3 komada mladok luka
1/2 luka, iseckanog
1 čen belog luk, sitno seckanog
4 srednja paradajza (možete da koristite i onaj iz konzerve)
Puna šaka peršuna, iseckanog
Nekoliko listova svežeg bosiljka, iseckanih
2 kašike balzamik sirćeta
1 kašičica šećera
Sok od pola limuna
So i biber

Priprema:

Iseckajte sastojke i stavite ih u blender. Stavite jednu šolju soka od paradajza u blender a preostalu količinu dodajte kasnije. Blenderu je potrebno par obrta, ali pazite da smesa ne bude skroz ispasirana. Lepše je kad ostanu sitni komadići povrća. Dodajte preostali sok od paradajza, balzamiko, limunov sok, šećer i začinite svežim biberom i solju.

I to je sva mudrost.

Ukoliko želite da probate Zeleni gaspačo, neodoljivu i maštovitu kombinaciju sastojaka, pronaćićete recept ovde.

« Previous 1 … 61 62 63 64 65 66 Next »