Čokolada, Napici, Začini i začinsko bilje

Lavanda & Domaća moka kafa sa lavandom

November 22, 2012 14 Comments

Ovaj post je jedan od onih u koji strpate nekoliko tema. Prva se odnosi na sledeće postove u najavi, zatim tu je priča o lavandi, nastavak serijala o začinskom bilju, i na kraju recept za Domaću moka kafu sa ukusom lavande koji je objavljen u septembarskom broju online magazina Mezze. Kako imam veliki problem da se držim isplaniranog redosleda tema koristim ovu priliku da ih zvanično objavim sa nadom da ću obećanje ispuniti.Evo liste za sledeći mesec:

Piletina sa 40 čena belog luka
Riba Pink Snapper sa timijanom i limetom – u susret slavi sv. Nikola
Priča o Patinom kuvaru
I darivanje! Uoči praznika reših i ja da nekome budem Deda Mraz. Imam jedan mali problem, još uvek se dvoumim između dve knjige, jedna je o pisanju o hrani (kuvari, blogovi, magazini, itd.), a druga je o fotografisanju hrane. Obe su veoma popularne i korisne, i meni iskreno podjednako intresantne, ali možda vi možete da mi pomognete da se odlučim.

Inače, ja sve svoje planove u vezi mojih blogova zapisujem u vreme pauze za kafu, pre nego što mi počne čas joge. Sedim u lobiju sportskog centra, deca su u kids zone-u, i uz kafu i Ipod, planiram i planiram…

Lavanda

Jedna od najpopularnijih biljaka kako zbog svog fenomenalnog mirisa tako i zbog svoje dekorativnosti. Dosta kasno ljudi su počeli da je upotrebljavaju u kuhinji. Koristi se sušena i sveža, i to cvetovi i lišće. Zato što je veoma aromatična nemojte preterivati sa količinom.Vrsta koja je najpopularnija jeste engleska lavanda. Francuska tj. ona koja se uzgaja na Mediteranu je nešto drugačija. Vrlo je jednostavna za uzgajanje, traži puno sunca i porozno tlo. Kad su blaže zime može da preživi.

Često se stavlja par pupoljaka lavande u teglu sa šećerom koji posle izvesnog vremena poprimi njenu aromu. Taj šećer se koristi u spravljanju raznih kolačića i peciva. Lavanda se koristi uglavnom u čokoladnim kremovima, zatim je koriste i u pravljenju krem brulea i sladoleda. Tehnikom infuzije koristi se za spravljenje osvežavajućih napitaka, kafe, ili u vinu. Pored slatkiša koristi se i u slanim jelima, kao recimo u pripremi jagnjetine i zečetine. Takođe, može da se koristi sa šljivama, trešnjama, rabarbarom, jagodama, kupinama i borovnicama. Lepo se se slaže sa ruzmarinom, origanom, timijanom, marjoramom i peršunom. Pored recepta koji sledi upotrebu lavande možete naći i u ovom kolaču Kapkejks sa bostonskim kremom i čokoladnim glazurom sa ukusom lavande.

Domaća moka kafa sa lavandom

Moka kafa, jedno od dekadentnijih napitaka, odlična je kako hladna tako i topla. To je kombinacija latte kafe i čokolade. Pošto retko ko poseduje espreso mašinu u svojoj kući ovo je moja verzija kako da sami napravite moka kafu a da bude slična onoj koju kupujete u kafićima. Uz to ja sam dodala i ukus lavande da napitak napravim još raskošnijim i zanimljivijim.

Za 4 šolje kafe potrebno vam je:

1 šolja slatke pavlake

1 kašičica suvih cvetova lavande

50g čokolade

4 šolje filter kafe

Malo šlaga, opciono

Priprema:

Najpre slatku pavlaku zagrejte u manjoj šerpici, kad počne da ključa dodajte joj kašiku suvih cvetova lavande. Kuvajte sve zajedno par minuta, sklonite sa vatre, i ostavite 15 minuta da ukus lavande prožme pavlaku. To je inače popularan način da dodate ukus lavande bilo čemu. Isto to možete da uradite i sa mlekom.

Koristeći cediljku očistite slatku pavlaku od cvetova lavande. Ponovo vratite pavlaku u šerpicu, zagrejte je i dodajte joj čokoladu koja će se ubrzo istopiti.

Napravite filter kafu. Sipajte je u šolje. Stavite 2-3 kašike čokolade sa pavlakom po šolji. I dodajte šlag ukoliko želite.

Američka kuhinja, Borovnice, Dezerti, Jabuke, Jagode, Slatke pite

Kako se pravi američka pita (American Pie)

November 13, 2012 41 Comments

Slatke pite su nešto najbolje u američkoj kuhinji. Verovatno su došle iz Zapadne Evrope sa prvim doseljenicima tako da nisam sigurna koliko su američke originalno, ali svejedno ovde se najviše jedu. I ima ih raznih – otvorene, zatvorene, pečene u dubokom sudu, sa jabukama, bobičastim voćem, breskvama, bundevom, slatkim krompirom, sa pikanima, i još ko zna sa čim već. Da ne dužim, upravo sledi master recept kako se pravi američka pita.

Pite se sastoje od dva dela: crust iliti kore, i punjenja. Sipkavo testo, kako ga mi još zovemo, zvuči jednostavno za pravljenje ali da bi se postigla savršena tekstura i ukus mora domaćica da se malo pomuči. Po originalnom receptu kora se sastoji od brašna, vode, soli i šećera, i svinjske masti. Možda jednom i napravim pitu sa mašću ali za sada držim se putera. On piti daje neverovatno lepu teksturu, miris i ukus.

Dakle, testo mora da bude veoma hladno, zato se koristi ledeno hadna voda i puter, što zbog kvaliteta kore što zbog lakšeg rukovanja testom.

Sud u kome se peče pita je obično staklena ili keramička, vatrostalna i okrugla posuda, prečnika 25cm. Ivice mogu da budu 3-5cm. Ovo je bitan detalj zbog mera za testo.

Ovako bi trebalo da izgleda presek američke pite sa jabukama, Američki kuvar, strana 156.

Pre nego što pogledate recept najbolje je da pogledate ovde moj tutorijal kako da napravite američku pitu sa jabukama.

Sastojci za duplu koru:

300g brašna
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

Količina sastojaka može da varira u zavisnosti kakvo testo volite.

Preporučujem da se testo mesi u multipraktiku ili u mikseru za testo jer će se mešanjem ruku ono brzo zagrejati. U tom slučaju najbolje da koristite varjaču. Najpre promešajte samo brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno.

Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.

Kad ste umesili teso podelite ga, ukoliko želite dve kore, oblikujte u diskove, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider.

Testo mora da provede bar 1 sat u frižideru.

Testo se razvlači oklagijom, meni ne treba dodatno brašno, ali to zavisi i od površine na kojoj se radi. Krug od testa treba da bude par centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud. Ili razvijte testo preko masne hartije pa zajedno sa njom prenesite testo. Ne razvlačite obe kore u isto vreme, nego prvo donju, pa kad ste stavili voće onda gornju.

Važno je da celu unutrašnju površinu zajedno sa ivicama suda premažete puterom, lakše će se seći.

U punjenje idu razne voćke, ali gotovo uvek se pored šećera, doda malo gustina ili brašna da se malo zgusnu sokovi. Takođe, voću se dodaju začini (cimet, oraščić, allspices, vanila) i malo limunovog soka.

Voće može da bude sveže ili zamrznuto. Ukoliko je iz zamrzivača morate dobro da ga ocedite. Moje iskustvo je da je u tom slučaju punjenje više nalik na džemu.

Sastojci za punjenje:

Pita sa jabukama – 6 velikih jabuka ili 8 manjih, zlatni delišes koji još nije potpuno žut, a možete da dodate i kisele ili bilo koje druge jabuke dobre za pitu. Oljuštite koru, presecite na pola, izvadite koštice i isecite polovine na tanke listiće.
Ceo recept za pitu sa jabukama, i to štampanu verziju, možete naći ovde.

Pita od rabarbare i jagoda – 1/2 kg iseckanih jagoda i 1/2 kg iseckane rabarbare.

Pita sa bobičastim voćem – 2 šolje borovnica, 2 šolje iseckanih jagoda i 1 šolja kupina (ceo recept zajedno sa verzijom za štampu imate u časopisu Mezze.

Pita od borovnica – 4 šolja svežih borovnica (600g)

Ostali sastojci:

1 šolja belog šećera, može i smeđ
3 kašike gustin,a ili 5 kašika brašna
1 kašika soka od limuna
1 kašika ekstrakta vanile
Cimet obavezno ide u pitu sa jabukama
All spices, muskatni orašćič, karanfilić prema potrebi

Kada ste stavili filing, stavite na površinu par komadića putera kao na donjoj slici.

Gornju koru na piti možete da napravite sa raznom dekoracijom. Napravite preplet kao na slici dole. Ili kalupima raznih oblika secite koru, a posle možete isečene delove da dodajete.

Što se tiče spajanja donje i gornje korice ja najčešće koristim tehniku otiska viljuške, ali postoje razne druge metode. Višak testa na ivici, koja prelazi sud, odstranite.

Ukoliko pokrivate pitu sa testom uvek zasecite testo nebili pita mogla da “diše” tokom pečenja.

Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.

Gornju koru premažite sa izmućenim jajetom da bi dobila zlatno braon boju, i pospite sa malo šećera.

Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C i pecite još oko 40 minuta.

Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.

Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.

Amerikanci skoro uvek zagreju pitu prilikom služenja, obično u mikrotalasnoj, što nije baš najbolje za testo, i još dodaju sladoled od vanile. To jesu dodatne kalorije, ali vala stvarno je super, neviđeno dobra kombinacija.

Pumpkin pie 2-1 — Pita od bundeve. Vidi recept ovde.

AMerička pita od kupina i lavande — Američka pita od kupina sa lavandom. Vidi recept ovde.

Američka pita od višanja i trešanja, moj favorit, recept pogledajte ovde.

Američka pita od šljiva i čokolade, recept pogledajte ovde.

Ukoliko želite da saznate više o nešto drugačijim američkim pitama sa voćem (crumble, cobbler, crisp) posetite ovaj moj članak.

Američka kuhinja, Putovanja i hrana

Na imanju Džordža Vašingtona, Maunt Vernon

November 6, 2012 16 Comments

Nekako se baš poklopilo da pišem ovaj post uoči američkih izbora za predsednika, a svi znamo ko je bio prvi – Džordž Vašington.

Posetila sam njegovo imanje prošlog vikenda i bila oduševljena. Zašto se ova priča nalazi na mom blogu? Zato što je jedno od najlepših imanja koje sam imala prilike da posetim i zato što dosta podseća na ideal današnjeg čoveka – izgraditi nešto što će biti trijumf čovekove samodovoljnosti. Farma koja će zadovoljiti sve naše potrebe za hranom. Uz to zadovoljava potrebu čoveka da bude okružen prirodom.

Evo sad sam pronašla i članak iz Politike o ovom imanju koji sam čitala u ovo vreme pre godinu dana, on me je jednim delom motivisao da ga posetim. Članak možete da nađete ovde, dosta je informativan, jedino što se malo pretereno osvrće na Vašingtona kao robovlasnika. Nije da nije bio ali u to vreme južne države još nisu bile spremne na ukidanje robova. Posle njegove smrti njegova žena ih je oslobodila.

Možete da volite ili ne volite Ameriku ali fascinantno je kako su je par umnih ljudi, očevi Amerike, organizovali, tj. napisali Ustav, koji traje i traje, i dalje predstavalja ideal svih onih liberala i libertijanaca gde bih negde i sebe svrstala.

U današnjem političkom životu gde obično biramo manje loše, ti osnivači Amerike (George Washington, Benjamin Franklin, John Adams, Thomas Jefferson, James Madison, Alexander Hamilton, itd.) su bili istinski rodoljubi koji su imali jake principe, sjajnu viziju, dovoljno pameti i snažnu volju da ih realizuju. Ko ima vremena i želje da nešto više sazna o ovome neka odgleda seriju John Adams, gde je sjajno opisano kako je stvarana američka država, koliko je bilo otpora i muke da se stvari postave na dobar temelj. Ne zaboravite u to vreme Amerika je bila siromašna, neorganizovana unija vrlo različitih zemalja.

Pre par godina imala sam priliku da posetim i Monticello, imanje Thomasa Jefferson-a, koji ima sličan koncept kao Mount Vernon. Takođe je veoma lepo, a posebno bih izdvojila glavnu kuću, divno paladijumsko zdanje.

Vrt

Ovako se ovde razapinju stabla voća.

Biće interesantno pratiti izbore, čak i meni koja jedva da sam pratila izbornu kampanju. Iako je jako teško reći ko će pobediti, ja znam ko bi sigurno pobedio da može ponovo da se kandiduje – Bill Clinton. Iako je nama neomiljen to je predsednik kojeg Amerikanci obožavaju, i sve mu opraštaju, jer u vreme kad je on bio na vlasti ekonomija je cvetala, a to je za njih najvažnije.

I u američkom društvu ima te podeljenosti, kao i svuda manje-više, na konzervativce i one liberalnije, republikance i demokrate. Nije cool ako se izjašnjavate kao republikanac, bar u mom društvu, pa često ljudi kažu da su za demokrate a u stvari glasaju za republikance. Njima je izgleda najvažnije koji izbor će biti dobar po ekonomiju, i ja iskreno mislim da je to i najbolji motiv, bar u krizna vremena. Ideologije su suviše komplikovane stvari a i imali smo često priliku da vidimo kako se čak i one dobre ideje izvitopere.

Kuhinja, odvojena od glavne kuće da ne bi ulazili mirisi hrane.

Što se tiče farme ona se nalazi na severu Virdžinije, južno od grada Vašingtona, na obali reke Potomak. Ogromna je. Tu su bašte, voćnjaci, magacini, kuće, šume, štale, mlinovi, destilerija, čak i dok za čamce na reci Potomak.

Posetioci mogu da vide u potpunosti kako je izgledalo imanje u 18. veku, u vreme kada je Vašington tu živeo… još su tu ljudi u kostimima iz tog doba, sve sa životinjama. Ima i dodatnih sadržaja kao što su koncerti, razgledanje glavne kuće (propustili zbog dece), vožnja zapregom sa konjima, pravljenje kukuruznog hleba na tradicionalan način, degustacija pite od bundeve, krstarenje brodom po Potomak reci i ostale aktivnosti.

Kroz slike možete najbolje da vidite kako izgleda imanje.

Onovremenska moda

Pogled na Pionirski vrt

Pogled na vrt sa suprotne strane

Kejl

Vašington ne samo što je bio veliki vojskovođa i političar on je bio i uspešan farmer. Među prvima je uveo u to vreme napredne metode u obrađivanju zemlje, a i bavio se proizvodnjom viskija.

Tradicionalni način spremanje hleba od kukuruza – Cornbread.

Tradicionalna pita od bundeve

Slično se i kod nas pravila ograda

Reka Potomak

Malo zabave za najmlađe, koncert.

Štale

Šuma na imanju

Banana, Dezerti, Domaća kuhinja

Kolač Uragan Sendi (Piškote sa karamel kremom, bananama i Nutelom)

October 31, 2012 16 Comments

Pošto je bilo tolike halabuke oko uragana Sendi, ja bih o tom događaju vrlo kratko… ipak sam bila svedok istog. Jeste, bilo je čupavo, ali ovde je to prilično česta pojava. Prošle godine smo imali Irenu, koja je po mom mišljenju bila jača, ali je kraće trajala. Hoću da kažem ljudi su ovde navikli na vremenske neprilike. Ipak, mediji ne odustaju od preterane drame. Ruku na srce imamo struju, vodu i sve ostalo, pa je meni lako da pričam kako nije bio big deal. A i na brdu smo, iako blizu vode.

Mamina reakcija kad smo joj rekli da će da nam dođe uragan – priceless. Od toga je uvek imala neviđeni strah. Kao i svi kontinentalci. A samo za par dana putuje natrag kući, ipak ju je zakačio.

Noćas dok sam pokušavala ponovo da zaspim, ja sam jedna od onih mama koju beba i dalje budi noću, i osluškivala fijuke vetra, palo mi na pamet, nešto što samo čoveku u sitne sate može da padne na pamet, da napravim kolač koji će da simboliše uragan Sendi. Verovatno me je proganjalo i to što nisam uspela ništa da napravim sa Nutelom u igrici Ajme, koliko nas je.

Ovo je zapravo prerađen Kolač od krema, banana i piškota iz sveske recepata moje svekrve, sa dodatkom Nutele, koja uz pomenute sastojke ide kao kec na desetku.

Mere koje su date možete prepoloviti.

Sastojci:

Za karamel krem:

8 kašika šećera

1 l mleka

6 žumanceta

4 kašike šećera

4 kašike brašna

2 kašike gustina

300g piškota

5 banana

1/2 tegle manje nutele

Priprema:

U šerpi napravite karamel od 8 kašika šećera. Kad karamel dobije braon boju dodajte 1 litar mleka. Kuvajte mleko dok se karamel potpuno ne rastopi. Za to vreme pomešajte 6 žumanceta, 4 kašike šećera, 4 kašike brašna i 2 kašike gustina, i to dodajte mleku. Na tihoj vatri mešajte smesu dok se ne zgusne (ne treba da bude posebno gusta).

U dubljoj staklenoj posudi ređajte sastojke sledećim redom:

– piškote* (prepolovite ih i ređajte)

– 1/2 karamel krema

– banane (iseckane na kolutove)

– piškote

– 1/2 karamel krema

– banane

– Nutela (morate da je zagrejete da bi ste mogli njome da prelijete kolač, najbolje u mikrotalasnoj)

*Piškote će se natopiti kremom i biti meke.

Kolač ostavite u frižideru na sat vremena i služite.

Napomena:

Umesto nutele možete da koristite šlag.

Američka kuhinja, Bundeva, Dezerti, Kapkejksi

Halloween kapkejksi sa bundevom

October 25, 2012 18 Comments

Super je Halloween iliti Noć veštica. Toliko uzbuđenja sa malom decom. Trebalo je ponovo osmisliti šta će deca da nose za taj događaj. Za sina smo izabrali da bude, kako on kaže, Baba Gora (Roga), jer je još od otvaranja Olimpijskih igara, gde ju je prvi put ugledao, opsednut njome. Kostim smo naručili naravno u odeljenju za devojčice i još nije stigao, ne znam kako će mu stajati, samo znam da kad poraste neće nam to oprostiti. Devojčica će da nosi bratovljev stari kostim veselog patuljka. Slatkiši su spremljeni. Isplanirani su odlasci na Halloween parade i razna druga događanja. I ja sam kao uzorna mama i domaćica napravila Halloween kolače, znači ludilo može da počne.

Nevezano za temu ali pre neki dan sam napravila Facebook stranicu So i biber www.facebook.com/Soibiber , pa možete i tamo da me pratite.

Da se vratim na recept, kapkejks sa bundevom i frostingom od krem sira sam preuzela sa bloga Joy of Baking, a i taj recept je preuzet od nekog drugog. To je zapravo veoma tipičan recept za ovu vrstu slatkiša. Ima tu i mojih intervencija, na primer umesto njenih začina ja sam stavila pumpkin pie, začin i to baš puno, i povećala sam količinu bundevinog pirea. Frosting od krem sira je inače fantastičan, međutim zbog njega kapkejks moraju da se drže u frižideru, što uopšte nije dobro za biskivit. Preporučujem da se odmah pojedu pa neće biti otužnog ohlađenog kolača.

Sastojci za biskvit za 12 srednjih kapkejksa:

113g putera, na sobnoj temperaturi

1 šolja šećera

2 jaja

1 kašika vanilinog ekstrakta

1 i 1/2 šolje (195g) brašna

Prstohvat soli

1 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

2 kašičice pumpkin pie začina (kombinacija đumbira, cimeta, oraščića i karanfilića u prahu)

1 šolja pirea od bundeve

Sastojci za frosting:

113g krem sira, na sobnoj temperaturi

30g putera, na sobnoj temperaturi

1 i 1/2 šolja šećera u prahu

1 kašičica vanilinog ekstrakta

Priprema:

Zagejte rernu na 175C (350F). Stavite papirnate kapice u pleh za pečenje.

Mikserom najpre izmešajte puter na sobnoj temperaturi i šećer. Zatim smesi dodajte jedno po jedno jaje, i ekstrakt od vanile.

U drugoj posudi izmešajte prosejano brašno, sodu bikarbonu, prašak za pecivo, malo soli i pumpkin pie začin.

U predhodnu smesu sa jajima postepeno umešajte smesu sa brašnom i dodajte pire od bundeve. Zatim sipajte sve umućeno u papirnate kapice i pecite u rerni oko 20 minuta. Kad kolači počnu da dobijaju zlatnu boju po površini znači da je gotovo. Ohladite dobro kapkejks i napravite frosting.

Mikserom umutite puter, krem sir, šećer u prahu i ekstrakt vanile. Kad ste dobili glatku smesu aplicirajte je na vrh biskvita, spatulom ili poslastičarskim špricem.

A sada sledi par jezivih slika…

Američka kuhinja, Banana, Čokolada, Hleb i peciva, Mafini

Omiljeni mafini sa bananom i čokoladom

October 17, 2012 28 Comments

Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo na krov da nam sleće,

kao da je žuto, ljuto,

kao da nas neće.

Duško Radović

Kako sam počela da slušam ovu pesmu zahvaljujući mojoj deci ona mi je stalno u glavi kad zađem u ovo doba godine. Ne mogu da se setim ičega što tako lepo opisuje dolazak jeseni. Ne, ovo nije post sa meditacijama na temu jesen, kao što nije ni o mafinima sa bundevom, iako se da pomisliti sa slike. Kuća mi je prepuna tikvi i bundeva pa šteta da ih ne fotografišem:) Ovaj post je o mojim omiljenim mafinima sa bananom i čokoladom, kao i o polumaratonu koji sam nedavno pretrčala.

Moja mama nam je došla u posetu ima već više od mesec dana, i njoj se baš sviđaju ovi mafini, pa rekoh da ih pribeležim na blogu da bi ona lakše mogla da nađe recept. Osim toga stvarno su odlični, jednostavno se prave, i uostalom šta drugo da pravite kad vam je kuća puna prezrelih banana.

Varijacije na temu mafini sa bananama mogu biti beskrajne. Ja volim da dodam komadiće čokolade, a opet da ne bih patila zbog brojnih kalorija stavljam malo integralnog brašna kao i braon šećer. Takođe, možete da stavite orahe ili pikane. Što se tiče topping-a (neka mi neko pomogne da prevedem ovu reč na srpski) možete da ga imate, ali i bez njega mafini su sasvim ok. Meni je preostalo prezli od knedli sa šljivama pa sam njih stavljala, ali klasična varijanta sa brašnom, šećerom i puterom takođe je dobra.

Ko ga ne interesuje priča o polumaratonu neka se spusti dole i pronađe recept za mafine, mislim, nisu svi ljudi ludi za trčanjem.

Sad u subotu istrčala sam moj drugi polumaraton, a prvi put zajedno sa mužem. Nije bilo loše, popravila sam rezultat za 5 minuta, nijednog trenutka nije mi palo na pamet da odustanem ili da stanem i odmorim se. Međutim, kada sam kasnije pogledala rezultat bila sam u potpunom šoku, više od pola ljudi koju su došli na cilj bili su brži od mene. Ne mogu da kažem da mi je brzina bila neki prioritet, uostalom dosta kasno smo počeli sa pripremama, ali avaj, iako sam, čini mi se, dosta brzo trčala, toliko ljudi smo prestigli, opet sam bila dosta spora. Naravno, odmah sam u glavi počela da pravim planove kako da se bacim na popravljanje mog rezultata od 2h i 18 minuta, odlazak u teretanu i trčanje na traci (to mrzim više od svega), registracija za polumaratone u obližnjim državama u rano proleće, itd… međutim, onda me je muž podsetio na veoma važnu činjenicu koju često zaboravljam kada pravim planove, da imamo malu decu, koja su baš hiperaktivna i komplikovana, i svi moji snovi o brzini kraćoj od 2h pali su u vodu. Možda jednog dana, kada klinci odrastu, možda ćemo da istrčimo i ceo maraton.

Polumaraton

A sad par impresija o samoj trci. Maraton u Baltimoru je jedan od napornijih jer ima puno uzbrdica. Pored celog maratona trči se i polumaraton, štafete i 5K trka. Polumaraton je najmasovniji, i interesantno je da ima više žena učesnica nego muškaraca. Iako postoje stereotipi kako su Amerikanci predebeli i fizički neaktivni, postoji jedna druga grupa stanovništva, veoma brojna, koji su teški fanatici kada su u pitanju vežbe i sport uopšte. Ne zaboravite Amerika je zemlja sa ogromnim kontrastima.

Ono što je fenomenalno u vezi ove trke je to što ljudi načičkaju ulice i glasno i duhovito bodre takmičare. Nekada umeju da budu veoma kreativni. Već drugu godinu za redom viđam par maskiran u tigra i lava koji na svom pikapu đuskaju uz neku muziku. Dalje, često ljudi stave zvučnik ispred vrata svoje kuće i puste glasno obično dve pesme – muziku iz filma “Rocky” i “Eye of the Tiger”:) Tu su još duhoviti transpareti kao onaj Pain is temporary, pride is forever. Uglavnom najčešće ćete čuti You can do it! Feeling good, looking good! Iskrena da budem, mene je to bodrenje baš nekako nosilo i davalo mi dodatnu snagu.

Često se takmičari obuku u neverovatne kostime, u glavi mi je jedna vesela Švedžanka, toga najviše ima na 5K trci. I dalje su najpopularnije suknjice od tila, mada sam primetila poveći broj muškaraca sa ženskim dokolenicama.

Staza inače vodi kroz neke delove Baltimora kroz koje teško da ćete se ikada ići, govorim o crnačkim getoima… tu tek nekolicina ljudi stoji na ulicima, ili sa trema, i prati situaciju. Ipak, i oni žele da budu deo celog događaja pa i oni bodre takmičare.

Jedan savet za one koji planiraju da se upuste u duge deonice… usput ćete nailaziti na stanice sa osveženjem, vi uvek uzmite radije Gatorade ili slična pića, jer on ima neke elektrolite i minerale i definitivno vam daje dodatnu snagu. One minijaturne energetske pločice ili nešto tečno što izgleda kao neka hrana zaboravite, stomak će odmah da počne da vam zavija posle toga. Najbolje pojedite bananu pre trčanja.

E sad ja sam vam sve ovo ispričala da bih vas napalila da i vi počnete da trčite ako niste. Trčanje je super a i treba vam samo par boljih patika. Od trčanja se baš gubi težina, dokazano. Znači možete da konzumirate slatkiše kao i mafine iz posta bez osećaja krivice. Ako vam je dosadno, slušajte muziku, ili još bolje audio knjige (skoro sam se baš primila na to). Možete da istrčite bar 5K trku, ali ni polumaraton nije preveliki izazov. Dakle, patikice na noge i trčite, trčite… maraton u Beogradu ili u nekom drugom gradu se bliži.

Mafini sa bananom i čokoladom

Sastojci:

1 šolja* belog pšeničnog brašna
1/2 šolje integralnog pšeničnog brašna
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
3 veoma zrele banane
1 jaje
3/4 smeđeg šećera
1 kašika ekstrakta vanile
1/4 kašičica all spices začina (mešavina cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića)
80g putera, zagrejanog
1 šolja usitnjene čokolade ili chocolate chips
1/2 šolja iseckanih oraha, pikana – opciono

Za posip:

4 kašike smeđeg šećera
1/4 kašičice cimeta
2 kašike brašna
1 kašika otopljenog putera

*konverziju mera pogledajte ovde.

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papirnate korpice u pleh za mafine.

U jedan veći sud stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. To sve promešajte.

U drugoj većoj posudi izgnječite banane, dodajte umućeno jaje, braon šećer, ekstrakt vanile, all spices začin i istopljen puter. Sve to izmešajte i toj smesi dodajte brašno i ostale sastojke iz druge posude. Nemojte da preterate u mešanju, svi sastojci će se tokom pečenja sjediniti. Umešajte komadiće čokolade ili oraha pa smesu sipajte u korpice u plehu za mafine, oko 3/4 svake. Pokrijte mafine posipom kojeg ste napravili od smeđeg šećera, cimeta, brašna i otopljenog putera.

Pecite mafine u rerni oko 18 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz rerne, i posle par minuta izvadite iz pleha.

Američka kuhinja, Dezerti

Kolač sa limunom i nemlevenim makom, i život je divan…

October 10, 2012 16 Comments

Kolač sa limunom i nemlevenim makom je jedan od mojih omiljenih poslednjih meseci. Nemleven mak kolaču daje lepu hrskavost i prefinjen ukus, a tek glazura od limuna… evo dok gledam ovu gornju sliku kažiprst sam kreće da ga skine sa ekrana… fantastičan je. Mak i limun su neobična ali moćna kombinacija. Ovaj tipičan coffee cake, kolač koji se konzumira uz kafu ili čaj, je toliko ukusan da kad bih imala svoj kafe, obavezno bih ga uvrstila u svoju ponudu. Recept koji sledi je ubedljivo najbolji i našla sam ga u knjizi Esalen Cookbook. Sad ta knjiga nas dovodi do Nataše, moje drugarice, koja mi je nju poklonila za rođendan.

Još malo o knjizi pa nazad na Natašu koja ima glavnu ulogu u ovom postu. Knjiga je posvećena jednom institutu za bolji život koji se nalazi na Zapadnoj obali. Da skratim stvar, to je onako pravo hipi mesto, na toj obali hipi pokret zapravo nikad nije zamro, koje privlači ljude raznih profesija i interesovanja. U toj komuni imaju školu, restoran, baštu, i sve je to podređeno zdravoj i ukusnoj hrani.

E sad o Nataši. Sigurna sam da i vi imate neke jake i velike priče o vašim prijateljima koje mogu lako da završe u onoj rubrici Život piše romane, e pa takva je njena životna priča. Upoznale smo se u State College-u, malom univerzitetskom gradu u Pensilvaniji, posle se i ona preselila, nedaleko od nas, negde u isto vreme. Dok je bila na početku svojih doktorskih studija saznaje da ima rak dojke… veliki šok za nju i za nas. Uvek nekako misliš da se to događa nekom drugom i teško ti je da razumeš zašto baš ona kad je tako mlada. Takođe, u isto vreme i moj tata oboli od raka prostate. Ne znam kako ali od početka bila sam potpuno sigurna da će sve biti u najboljem redu, i sa Natašom, i sa mojim tatom, i tako je i bilo. Možda zato što su oboje veoma pozitivni i puni neke životne energije. Nije bilo lako, ali danas oboje su zdravi i jaki.

Ovim se ne završava priča o mojoj drugarici. Kad god sretnem nekog malodušnog ja probam da mu njenom pričom vratim volju za životom, da mu pokažem da nekad iz nekih veoma teških životnih situacija izlazimo kao veliki pobednici. Naime, u to neko vreme pre nego što je saznala za bolest Nataša stupa u kontakt sa jednim gospodinom preko eharmony.com (to je veoma popularan sajt za upoznavanje u Americi). Kada je saznala za bolest rekla mu je da nije spremna za upoznavanje i da ako hoće može da je sačeka da ozdravi. On potpuno neočekivano izjavljuje da on hoće odmah da je upozna, da njemu to nije bitno, da razume i da je spreman na rizik. Ja imam sjajnog muža, i razni izlivi pažnje i žrtve mi nisu strani, ali ovo mi je nekako bilo neverovatno! Dogovorili su se za prvi sastanak u Starbucks kafeu, a ostalo je istorija… prošli su kroz sve zajedno.

Prošle zime im je bila svadba ovde u Vašingtonu, a proletos u Beogradu.

Nekako se poklopilo da ovaj post objavim baš ovog meseca, koji je posvećen borbi brotiv raka dojke. Inače, Nataša vodi blog na srpskom Život je divan gde možete saznati puno toga o ovoj bolesti i njenom izlečenju. On je pun veoma pozitivne energije i korisnih saveta, posebno o ishrani (Nataša je potpuno prešla na makrobiotičku ishranu), i sigurna sam da mnogima može puno da pomogne.

Možda nisam u pravu ali mi se čini da ljudi kod nas i dalje izbegavaju da otvoreno pričaju o ovoj bolesti i o raku uopšte. Često se plaše i da izgovore samo ime bolesti. Rak jeste izlečiv, istina potrebno je puno snage i volje, kako obolelog tako i njegovih najbližih, ali medicina je napredovala i danas sve više ima izlečenih ljudi. Ono što mi kao pojedinci možemo da uradimo za njih je to da se potrudimo da se ti ljudi ne osete odbačenim, da ih ne vidimo kao bolesne već normalne ljude i da se tako ponašamo. Natašin blog pruža puno vere i nade kao i konkretnih saveta i zato ga posetite ili preporučite, nekome može puno da pomogne.

Kolač sa limunom i nemlevenim makom

I heart Београд…

Važno: u receptu mere su date u američkim šoljama koje su neznatno manje od naših. Konverziju američkih u naše mere možete naći ovde.

Sastojci:

1 1/2 – 2 šolje smeđeg šećera ( originalno 2 šolje smeđeg šećera, ali pošto je glazura veoma slatka, možete tu količinu da smanjite)
1 šolja ulja
4 jajeta
1 šolja mleka
2 kašike soka od limuna
Nastruga kora od 2 limuna
3 šolje brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
1 šolja nesamlevenog maka

Za glazuru:

1/2 šolje soka od limuna
Nastrugana kora od 1 limuna
7-10 kašika šećera u prahu

Priprema:

Zagrajte rernu na 165C (325F). Pripremite sud u kome ćete peći kolač. Ovaj deo je jako važan. Ako ga spremate u obliku hleba samo stavite papir za pečenje preko pleha, a ako ga pečete u bundt kalupu tu je jako važno da premažete puterom ili uljem pažljivo celu površinu, jer u suprotnom nećete moći da prevrnete kolač ako se zalepi.

U veći sud staviti smeđ šećer i dobro ga promešajte sa uljem. Zatim dodajte mleko, jaje (jedno po jedno). U drugoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prašak za pecivo i soli.

U tečnu smesu umešajte brašno. Na kraju dodajte mak i narendanu koru i sok od limuna. Kada ste sve promešali dobro sipajte smesu u kalup i pecite kolač 1 sat.

Pre nego što će kolač biti pečen napravite glazuru od limuna. U manjoj šerpici stavite pola šolje isceđenog soka od limuna, narendanu koru od jednog limuna i šećer u prahu. Kad provri smanjite vatru i kuvajte još 10 minuta.

Kada je kolač gotov ostavite ga par minuta u kalupu, a zatim prevrnite na veći tanjir. Možete staviti i mokru krpu preko kalupa, definitivno deluje, hoće kolač lako da se odlepi od kalupa. I na kraju prelijte kolač glazurom od limuna.

Američka kuhinja, Krabe, Morski plodovi, Priče iz Amerike

Merilendske krabe

October 5, 2012 12 Comments

Kad dođete u Merilend, američku državu na Istočnoj obali, gde i ja obitavam, velika je verovatnoća da će vas domaćini odvesti da probate plave krabe, slično kao što bi vas u Srbiji odveli na roštilj. To je najprepoznatljivija stvar vezana za ovaj kraj.

I ja ih naprosto obožavam. Apsolutno sve u vezi konzumacije kraba mi se dopada, od ukusa do veoma neobičnog načina na koji se jedu. Trenutno je njihova sezona, love ih svuda po zalivu sa nekim posebnim kavezima.

U Baltimoru postoje specijalna mesta gde se uglavnom samo služe krabe. Pre neki dan smo vodili moju mamu na jedno takvo mesto gde sam i napravila ove fotografije. Morate imati na umu da ćete se jako puno umrljati tokom konzumacije kraba tako da nikako ne nosite na sebi finu odeću. Upravo zbog toga nisam mogla puno toga da uslikam. Pa ipak to što jedete rukama, što udarate čekićem a sve pršti po vama i drugima, pa pokušavate na sve načine da se dokopate krabinog mesa koje se baš zavuklo negde u oklopu, to sve zajedno utiče na dobro i veselo raspoloženje, jednostavno morate uz to da se opustite ma kako društvo imali uz sebe.

Evo kako izgleda odlazak u jedno tipično mesto gde se služe samo krabe. U restoranu, obično na otvorenom prostoru, će vas dočekati veliki drveni stolovi sa klupama, kao oni na Adi i po parkovima.

Preko stola je razvućen papir, jer kao što rekoh to je veoma messy job. Zatim, velika kofa, u kojoj se baca ono što se ne pojede. Na slici možete da vidite drvene čekiće sa kojima se udara po krabi nebili se oklop otvorio.

I noževi koji vam pomažu da otvorite krabu. Zatim puno papirnatih salveta za brisanje. I naravno, šta drugo nego točeno pivo. Verujte mi ništa bolje ne ide uz krabe nego pivo. I pomfrit, ali to nije toliko neophodno.

Krabe se služe obično po 12 komada, i imate ih u raznim veličinama. Na slici su extra large i nama je bilo dovoljno za tri osobe. U ishrani kažu da se koriste uglavnom one muške pošto su krupnije. Krabe se obično pripremaju na pari i uvek isključivo sa začinom Old Bay (mešavina raznih začina).

Krabe se otvaraju na ne baš jednostavan način, ali uvek će vam konobari pokazati kako se to radi. Ima jedan interesantan detalj, kada otvorite glavni oklop, naćićete nešto žuto što izgleda kao senf, a i sličnog je ukusa. Možete predpostaviti šta je to, i rado ga preskočite.

Ukus krabinog mesa je neverovatan, nešto najbolje što možete da probate a odnosi se na polodove mora. Najbolje komade ćete naći u sredini i u glavnim, velikim kleštima.

Kako se jedu krabe

Najpre se nožem povuče gornji oklop krabe.

Zatim se rukom ukloni.

Ukloni se žuti, nejestivi, deo sa krabe.

Kraba se prelomi na dva dela, i meso se se izvlači iz šupljina. To su krupniji komadi mesa.

Sitniji komadi mesa se nalaze u kleštima i oni se izvlače tako što čekićem razbijete svaki zglavak.

Inače, od krabinog mesa se prave i čuvene ćufte od krabe (Crab Cakes), i to je takođe izuzetan specijalitet. Što zbog loših fotografija, što zbog lenjosti da zabeležim količine sastojaka, nikako da napišem post o tome. Ipak, postavljam fotografiju čisto da se vidi kako to izgleda.

A sad malo fotografija sa okeana da upotpune doživljaj. Ironija je da su napravljene u Delaveru, a ne u Merilendu. Mesto se zove Fenwick Island i meni se veoma dopada.

Moja porodica

Čorbe, Italijanska kuhinja, Paradajz

Pappa al pomodoro (Čorba od paradajza sa Majinim tortiljama)

September 29, 2012 13 Comments

Ah, svašta mi se mota po glavi, ima toliko toga što bih stavila u ovaj post… slobodne asocijacije samo naviru. Ovo jeste post o italijanskoj čorbi od paradajza sa hlebom koju Italijani zovu Pappa al pomodoro, ali ne mogu da izdržim a da ne odam počast paradajzu iz moje bašte kao i Majinim vašarskim tortiljama koje pored paradajza imaju glavnu ulogu u pomenutom jelu.

Dakle, sve je počelo sa prošlonedeljnom žurkom na kojoj smo pravili pljeskavice i ćevape sa vašarskim tortiljama. Tortilje smo pekli na roštilju, i u brzini moj muž zaboravio da ih dobro pokrije, pa nam je ostalo sutradan puno onih tvrdih. Stajale tako par dana i ja pomislim hajde da ih iskoristim za paradajz čorbu. I super su ispale, mnogo bolje nego kad se stavi običan hleb… po teksturi podsećaju na flekice ili kako ih već zovu. Ipak, najbolje je ovakve čorbe pojesti za dana, sutradan testo popije svu tečnost iz čorbe.

Inače recept za čorbu je jako sličan onom koji sam već dosta davno postovala. Moram da priznam da je ova unapređena verzija sa tortiljama mnogo ukusnija. Crno vino obavezno dodajte jelu jer se ono savršeno slaže sa preostalim ukusima čorbe.

Recept za legendarne Majine vašarske tortilje možete da nađete ovde. Ja tu ništa ne bih menjala osim da dodam da ukoliko nemate sveži kvasac dodajte 2 kašičice suvog kvasca ili 1 1/4 suvog instant kvasca koji je potentniji. Ja sam pravila jako puno tortilja tako da je potrajalo dok ih je moja majka razvijala. Vremenom testo postane vrlo rastegljivo i mekano tako da ga je teško skinuti sa folije i staviti na plotnu. Verovatno je trebalo da ih stavimo u frižider posle razvijanja. Meni nije upšte smetalo što tortilje nisu bile okrugle, onako nepravile imale su nekako rustičniji izgled. Kao što može da se vidi sa slike bile su prava radost za decu.

Što se tiče sastojaka i pripreme za Pappa al pomodoro ima malih dopuna u odnosu na moj prethodni post.

Sastojci:

4 kašike maslinovog ulja
4 tvrde tortilje, iseckane ili izlomljene na manje komade (veličine 2-3cm)
1 srednji crni luk, plus nekoliko komada mladog luka, iseckanog
3 čena iseckanog belog luka
1 veća iseckana šargarepa
2 stabla iseckanog celera
1 velika (oko 800g) ili 2 manje konzerve kuvanog iseckanog paradajza ili skroz samlevenog (najbolji je svež paradajz, ali ako ga očistite od semenki i korice što je jako naporno; umesto toga možete da stavite domaći sok od paradajza takođe)
2 kašike iseckanog svežeg bosiljaka
2 kašike iseckanog peršuna
4 šolje pileće supe ili vode
1/2 šolje crnog suvog vina
So i biber
Parmezan, opciono
2-3 komada okre ili bamije, opciono (imam je u bašti pa je svuda ubacujem)

Priprema:

U veći lonac stavite maslinovo ulje da se zagreje na srednje jakoj vatri. Stavite komadiće tortilja i propržite ih u ulju par minuta, dok ne počnu da dobijaju braon boju. Izvadite ih iz lonca i poređajte na papirnati ubrus. U lonac stavite luk, pržite ga 2-3 minuta, zatim dodajte beli luk. Posle jednog minuta dodajte iseckanu šargarepu, celer i okru. Kada oni odmeknu dodajte paradajz, supu, crno vino, predhodno propžene tortilje, bosiljak, so i biber. Čekajte da čorba provri, a zatim znatno smanjite vatru i kuvajte je još oko 40 minuta.

Služite čorbu uz rendani parmezan, mada i bez njega čorba je veoma bogata ukusima.

Oda mom paradajzu iz bašte

Mislila sam da ništa neće biti od njega, ali eto nije bio loš. Imam nekoliko vrsta u bašti i do sada najbolji se pokazao cherry paradajz koji je izrastao kao čarobni pasulj, dosegnuo je krov kuće. Novosadski takođe nije bio loš kao ni onaj duguljasti kojeg ovde zovu plum tomatoes. Pošto sam rešila da u bašti teram sve prirodno, nema pesticida i ostalih otrova, vala svašta ga je napadalo. Ne mogu da izdržim a da ne okačim sliku jednog čudovišta koje je obitavalo na mom paradajzu i grickalo ga … ne postoji kod nas, zovu ga Tobacco Hornworm, i mnogo je grozan i uopšte nije mali.

Nekako uz mene i moj sin je počeo da se interesuje za fotografiju ovog leta… dobio je moju staru kameru pa je okolo slikao. Bolje i to nego da mi otkida još nezreo paradajz i da ih koristi kao klikere.

Ovog leta puno toga sam pravila od paradajza iz moje bašte, ako stignem poslaću recepte za neka od uspešnijih jela.

Grčka salata sa mocarelom

Pasta sa paradajzom i začinskim biljem

Losos sa paradajzom i tikvicima en papillote

Putovanja i hrana

Utisci iz Toronta

September 25, 2012 50 Comments

Možda nekima Toronto, i uopšte Kanada, ne izgleda kao preterano uzbudljiva destinacija, ipak meni je poseta ovom gradu ostala u sjajnoj uspomeni. Mada se na prvi pogled mnogo ne razlikuje od drugih velikih severnoameričkih gradove, u Torontu ima mnogo detalja koji ga izdvajaju.

Pre nego što se raspišem samo da znate da je na New York Times vebsajtu objavljen moj recept za Punjene suve paprike, pa ako hoćete da ga pogledate idite ovde. Inače, meni su te paprike izuzetan delikates i čini mi se da je to nešto originalno naše. Da, te naše slatke crvene paprike nikada nisam mogla da nađem u Americi, ali neverovatno našla sam ih upravo u Torontu.

Iako sam se tokom više godina provedenih u Americi navikla na šarenolikost ljudi i kultura, diverzitet sa kojim sam se susrela u Torontu bio je iznad svakog očekivanja. Jedva da se čuje engleski jezik na ulici. Iz raznih delova sveta ljudi su doneli svoju kuhinju tako da ima mnogo internacionalnih restorana – sjajna prilika da se probaju razna jela u originalnom izdanju. Zapamtite, samo sveži imigranti insistiraju na autentičnom kuvanju, posle se sve to postepeno prilagođava ukusu lokalnog stanovištva.

Kineska četvrt

U svakom delu grada dominira određena kuhinja: na glavnoj ulici ima mnogo bliskoistočnih i mediteranskih restorana sa nezaobilaznim girosom. U kineskoj četvrti su, naravno, lokali sa raznim dalekoistočnim kuhinjama – kineskom, japanskom, vijetnamskom, generalno veoma popularnim u Americi i Kanadi. Zatim, restorani sa modernom severnoameričkom kuhinjom, sa italijanskom, indijskom, francuskom… može da se bira. Ima i onih mesta koje služe takozvani fusion, od svega pomalo. Recimo, u jednom takvom restoranu moguće je naručiti hamburger slajders sa pomfritom i edamamom (soja u mahuni) ili kapreze salatu sa zelenom salatom i kruškama, i na kraju kao glavno jelo piletinu na malezijski način.

Hamburger sliders, pomfrit i edamame

Kapreze salata, plus zelena salata sa kruškama

Piletina na malezijski način

Marche restoran

Interesantan mi je bio i Marché, lokalni ogranak švajcarskog lanca restorana, koji ima sledeći koncept: u ogromnom prostoru smešteni su punktovi gde se pred mušterijama sprema različita hrana, supe, paste, salate, peciva, morska hrana, suši, torte i kolači, itd. Na ulazu dobijete magnetnu karticu kojom “plaćate” na svakom punktu gde uzimate hranu. Zapravo, plaćate samo jednom, na izlazu, za sve ono što se na kartici skupilo. Tek tada ćete, naravno, i primetiti da ste potrošili mnogo više nego što ste planirali za jedan obrok! Inače, jede se za stolovima, baš kao u klasičnom restoranu. To sve i ne bi bilo toliko zanimljivo da enterijer i hrana ne izgledaju tako dobro i primamljivo. Ukus je, sve u svemu, ipak bio ispod očekivanog.

Pravi biser za ljubitelje hrane je zatvorena pijaca Sent Lorens (St. Lawrence) u centru grada. Na dva nivoa nekadašnje fabrike automobila može da se nađe ogroman izbor svega i svačega, ima neverovatan broj vrsta lososa, jastoga, kobasica, mesa od kamile, emua, kengura, krokodila, itd.

Popularna Carousel pekara

Tu je i čuveno mesto za doručak Carousel, gde smo probali jaja sa topljenim sirom i kanadskom slaninom u zemički, uz kafu. Ima li išta tipičnije američko od ovoga?

Inače, kad smo kod tipične kanadske hrane, izdvojila bih dve namirnice – kanadsku slaninu (to je naša svinjska pečenica) i sirup od javora, bez koga se ne jedu američke palačinke.

Da se vratim na pijacu… ono što je mene posebno osvojilo jeste radnja sa priborom za kuvanje. Na jednom tako malom mestu sakupljeno mnoštvo alatki i posuđa koje sam oduvek želela da imam u svojoj kuhinji.

Lososi

Meso od kamile

Turšija

Kalupi za kolače… ima ih bezbroj

Pogled na radnju sa stvarima za kuvanje

Sjajna radnja…

Jednom prilikom smo sticajem čudnih okolnosti dospeli u Design District, pratili smo živu rok svirku sa prikolice kamiona kao deo praznične šetnje nekog radničkog sindikata (bio je Labor Day), i tu smo našli divne male butike i kafiće. Jedan od kafea nosi super ime – Ezra Paund.