Američka kuhinja, Dezerti, Jagode, Torte

Njujorški čizkejk (New York Cheesecake)

April 7, 2013 27 Comments

Njujorški čizkejk je definitivno jedan od najraskošnijih i najviših američkih čizkejkova, i verovatno najpoznatiji. Za tu tortu vam je potrebno čitavih 5 pakovanja krem sira “Filadefija”, i onda zamislite kakva je to kalorijska bomba. Zato mi je i dugo trebalo da se odvažim i napravim je. Pronađen je razlog za okupljanje i pravljenje ovog čizkejka – kraj prolećnog raspusta, deca konačno kreću u obdanište, a za nas mame malo predaha uz pomenutu tortu… da ne kažem kalorije se najlakše dele u društvu drugarica:) Bio je to mali party sa pet mama i šestoro sitne dece, koji je pao na dan kad se proleće konačno stidljivo promolilo.

Kao što možete da primetite na slikama kora mi nije nešto ispala, što zbog izbora 100% integralnih graham krekera, imaju grozan izgled i ukus, plus sam zaboravila da pre upotrebe rerne izvadim kamen za pečenje, koji mi inače sad redovno stoji u rerni jer neutrališe neravnomernu temperaturu, rerna greje jače sa donje strane. I to će se pokazati kao fatalna greška, jer se njujorški čizkejk peče na jako visokoj temperature tek desetak minuta, i onda se toplota naglo smanjuje. Time se doprinosi da torta ne pukne prilikom pečenja, tj. njen kremast fil. “Usijani” kamen nije dozvolio da se takav proces desi, u mom slučaju kora je bila prepečena i površina je malko napukla. Naravno sve je to sakriveno prelivom od jagoda.

Svejedno, bila je to jedan od najboljih čizkejk koje sam probala. Fil je tako kremast i bogat, zapravo dosta se slabo oseća sir u njemu, plus sjajan preliv od jagoda. Praveći ovu tortu konsutovala sam dva izvora: za koru sam koristila recept sa bloga Smitten Kitchen a za fil recept iz moje omiljene knjige recepata The Cook’s Country Cookbook. U suštini recept za ovaj čizkejk slabo varira, svuda je manje više isti.

Sastojci za koru:

227g graham krekera (ukoliko ne možete da nađete ove krekera slobodno koristite plazmu)
113g putera, otopljenog
115g šećera

Sastojci za fil:

5 komada “Filadelfija” krem sira (svaki je težak 227g, što je ukupno 1135g), na sobnoj temperaturi
172g šećera
Prstohvat soli
1/3 šolje kisele pavlake
2 kašike limunovog soka
2 kašičice vanila ekstrakta
6 jaja + 2 žumanceta

Sastojci za preliv od jagoda:

400g svežih jagoda
1/4 šolje šećera
Prstohvat soli
1/3 šolje džema od jagoda
1 kašika limunovog soka

Priprema:

U multipraktiku najpre sameljite graham krekera, zatim im dodajte šećer i na kraju otopljen puter. Kad je sve dobro izmešano prebacite smesu u okruglu tepsiju (prečnika 24cm, visine 7.6cm) kojoj se pomera dno (springform baking pan). Rukama obložite ravnomerno celu tepsiju, i dno i zidove, tankim slojem smese. Stavite tepsiju u frižider.

Zagrejte rernu na 260C (500F).

U velikoj vangli mikserom na maloj brzini izmešajte krem sir koji je neko vreme proveo na sobnoj temperaturi jer će se tako lakše mešati. Dodajte mu polovinu šećera i soli i nastavite sa mešanjem, a zatim dodajte preostalu polovinu šećera. Na kraju dodajte limunov sok, kiselu pavlaku, vanilin ekstrakt, i jaja sa žumancima, dva po dva. Dok mešate spatulom skidajte slojeve sa neumešanim sirom.

Kad dobijete glatku i ujednačenu smesu prebacite je u tepsiju za pečenju obloženu smesom sa krekerima, koju ste izvadili iz frižidera. Fil bi trebalo da ispuni skoro celu tepsiju. U slučaju da se desi neka nepredviđena situacija u rerni najbolje je da tepsiju stavite na neki veći pleh tokom pečenja.

Stavite čizkejk da se peče u predhodno zagrejanoj rerni na 260C (500C), na srednjoj pregradi, nekih deset minuta i zatim smanjite temperaturu rerne na 94C (200F) i pecite 1 i 1/2 sata. Rotirajte tepsiju u rerni na pola datog vremena.

Kada je torta gotova, izvadite je iz rerne. Ukoliko imate ubodni termometar on bi trebalo da pokazuje 66C (150F). Pređite nožem oko ivice torte da se kora ne bi zalepila. Ostavite je da se hladi nekih 2 i 1/2 do 3 sata. Skinite ivice tepsije pokrijte zvonom tortu i stavite je u frižider oko 3 sata ili da prenoći.

Kada ste spremni da služite čizkejk napravite preliv od jagoda. Isecite na tanje listove sveže jagode. Pospite ih šećerom, promešajte, i ostavite 1/2 sata da ogreznu. U međuvremenu u manjoj šerpici zagrejte džem. On će početi da penuša, posle par minuta sklonite ga sa vatre. Umešajte ga u jagode kojima ste dodali sok od limuna. Ostavite da se preliv malo ohladi a zatim ga stavite na čizkejk.

Prilikom služenja čizkejka pravilo je da ga ostavite nekih 30 minuta izvan frižidera. Da bi vam parčići torte lepo izgledali, uvek obrišite nož prilikom novog sečenja.

Američka kuhinja, Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Cušpajz, baby, cušpajz!

March 31, 2013 9 Comments

Znate ono kad mislite da je nešto super cool i drugačije, a onda ukapirate da je to neka obična stvar koju ste probali sto puta, samo je malo drugačija. Uvek se setim kako smo u nekom budimskom restoranu na meniju našli jednu salatu “koja se sprema mesecima”, i brzopleto je naručili. Imali smo šta da vidimo, to je bila naša obična turšija.

Tako sam i ja mislila za Glazed carrots, mora da je to nešto baš posebno. Zavaralo me to što je često prave sa šargarepama različitih boja (ovde ima da se kupi struk šarenih i zove se rainbow carrots), ili ostave malo od stabla pa dobije neki rustičan izgled. Gledam ja tako jednog dana na televiziji Martu Stjuart koja pravi ovo jelo, i pomislih u sebi “Čekaj bre, pa to je naš cušpajz!”

Za razliku od našeg cušpajza od šargarepa u ovaj ne ide brašno, već med i balzamiko sirće. Ako vam je dosadio naš evo recepta kako da malo osvežite ovo tradicionalno jelo.

Sastojci za 2-3 porcije:

1/2 kg očišćene šargarepe, možete da stavite one baby kao što sam ja koristila na slikama, ili ih samo isecite na oko 2cm dužine.
1 kašika ulja
1 ljutika luk (shallot), iseckan
So i biber
1/2 šolje vode
2 kašike balzamik sirćeta
1 /4 šolje meda
1-2 kašike putera

Priprema:

Na srednje jakoj vatri zagrejte ulje u šerpi i zatim mu dodajte iseckanu ljutiku. Posle 1 minuta stavite iseckanu šargarepu i pržite je par minuta uz mešanje. Zatim dodajte vodu, balzamik sirće, med, so i biber. Sve dobro promešajte i sačekajte da proključa. Smanjite temperaturu, poklopite šerpu i dinstajte šargarepu oko 10-15 minuta. Onda skinite poklopac i kuvajte dok ne ispari tečnost i dobijete gustu glazuru. U to dodajte na kraju puter i služite odmah dok su tople.

Ovako pripremljene šargarepe služite kao prilog uz meso, pirinač, ja ih volim u kombinaciji sa barenom boranijom.

Doručak, Hleb i peciva, Mafini, Mediteranska, Predjelo, Začini i začinsko bilje

O ruzmarinu & Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

March 23, 2013 14 Comments

Uopšte nije teško pogoditi da su ovi slani mafini jedno malo savršenstvo, kako drugačiji da budu kad su pravljeni sa maslinama, Pekorino sirom, ruzmarinom i orasima. Recept sledi uskoro posle priče o ruzmarinu.

O ruzmarinu

Iako dosta često koristim ruzmarin u kuvanju meni je i dalje prva asocijacija na njega svadbarska dekoracija – okačene grančice na reveru sa pridodatim satenskim cvetovima. Ranije sigurno nisam imala neko posebno mišljenje o tome, ali sada meni ta dekoracija izgleda tako slatko i romantično. Moram odmah da kažem da nemam nikakvo iskustvo kićenja, i da pozitivne asocijacije ne dolaze zbog novca zarađenog na tim događajima.

Sigurno da ruzmarin nosi neku simboliku u sebi pa ga zato koriste na venčanjima, a moguće da je razlog krajnje prozaičan… u jesen, kada se svadbe često prave, verovatno je jedna od retkih biljaka koja je još uvek sa zelenim lišćem.

Rack of Lamb, čuveno francusko jelo od jagnjetine

Ruzmarin u kuvanju ume da bude veoma dominantan, zato morate da vodite računa sa čim ga uparujete i gde ga stavljate, i naravno, koliko. Odlično se slaže sa jagnjetinom, ribom, svinjskim mesom, krompirom, belim lukom, paradajzom, tikvama, pasuljem, plavim patlidžanom, pomorandžom, maslinama i maslinovim uljem.

Od njega se pravi i provansalski začin (Herbes du Provence) u koji još idu timijan, lovorov list i marjoram.

Pored lišća koriste se i grančice, najbolje kao drvenca za ražnjiće, pa i cvetovi. Lako se nalazi i sušeni ruzmarin, ali njega je dobro uvek pre upotrebe istucati u avanu.

Ruzmarin se koristi u spravljanju marinada za meso, neizostavan je sastojak u fokačiji, idealan je u hlebu sa maslinama, krekerima daju naročit šmek, čorba Pasta e Fagioli se ne može da zamisliti bez njega, i šta drugo staviti na povrće prženo na maslinovom ulju nego ovo začinsko bilje.

Veoma je lak za uzgajanje. Čak uspeva da prezimi napolju. Ova žbunasta biljka vrlo je dekorativna u vrtovima.

Ovde možete naći i o drugom začinskom bilju.

Recept za odlične mafine koji sledi je moja ulaznica za food igricu Ajme, koliko nas je. Ovog meseca tema je bila ruzmarin, a domaćica je bila Milkica.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

Sastojci za 12 mafina:

280g brašna

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli (biće dovoljno slani od sira i maslina)

1/4 kašičica sveže samlevenog crnog bibera

2 jajeta

1 i 1/4 šolje jogurta

230ml ulja

60g narendanog Pekorino sira (ili Parmezana kao alternativa)

70g iseckanih crnih maslina

60g grubo iseckanih oraha

1 kašičica svežeg ruzmarina, sitno iseckanog

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine.

U jednom sudu izmešajte prosejano brašno, so, biber, ruzmarin i prašak za pecivo. U drugom sudu umutite jaja, dodajte im jogurt, sir i ulje. Smesu sa jajima dodajte brašnu. Promešajte sve varjačom, u par poteza i na kraju umešajte masline i orahe.

Sipajte smesu u papirnate kapice za mafine i stavite pleh u rernu. Pecite oko 25 minuta, dok mafini ne dobiju rumenu boju.

Služite ih dok su još topli.

Hleb i peciva, Italijanska kuhinja, Paradajz

Kako da napravite picu kao profesionalac

March 18, 2013 37 Comments

Meni je pravljanje pica kao neki misteriozni i svečani čin. To igranje sa testom, pa biranje sastojaka koje ću da stavim na nju, svi ti mirisi, onda rerna na najačoj temperaturi, ja u serijskoj proizvodnji, pica gotova za 5 minuta, sva zadihana i zajapurena slažem nadev, stavljam picu u rernu, i ona je već gotova, i tako još pet puta.

Pre neki dan sam ih pravila i mislim da sam došla do toga da mogu da pravim picu kao profesionalac, pa sam se okuražila da podelim svoje iskustvo sa drugima.

Najbolje da najpre pogledate ovaj video kako se pravi pica, da biste videli kako se testo oblikuje i kako se manipuliše njime.

Od čega da počnem, najpre od najvažnijeg, za dobru picu neophodne su vam tri stvari:

– dobro testo
– kamen za pečenje, koji uključuje veliku drvenu lopaticu (vidite sliku) sa kojom lako možete da rukujete picom.
– i sveži i kvalitetni sastojci.

Testo za picu

Poslednji put koristila sam recept za no-knead testo u časopisu Bon Appetit, na koji mi je drugarica skrenula pažnju, i koji se pokazao kao odličan. Fora je u tome da ovo testo narasta na sobnoj temperaturi 18 sati, zato je najbolje da pažljivo isplanirate pravljenje pice. Ipak, uvek ga možete staviti u frižider, ili čak u zamrzivač ukoliko želite da odložite pravljenje pice.

Ukoliko vam se žuri i hoćete da spremite picu što pre onda je najbolje da u testo stavite 2 kašičice suvog kvasca. Zamesite testo onda sačekajte da nadođe, oko sat vremena, podelite testo na 6 loptica i onda sledite dati recept.

Potrebno vam je za 6 pica:

1kg oštrog brašna + količina za oblikovanje testa
1/2 kašičice suvog kvasca
3 kašičice soli
710 ml hladne vode

Priprema:

U većoj posudi prosejte brašno, dodajte mu kvasac i so, i sve dobro promešajte. Zatim uz dodavanje vode velikom kašikom mešajte, dok se sve dobro ne promeša. Stavite testo u vanglu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga da narasta negde gde nema promaje i gde tempertura ne prelazi 22C.

Kada je testo naraslo, posle 18 sati, prebacite ga na radnu površinu posutu brašnom, razvucite u pravugaonik i podelite na 6 jednakih delova. Svaki komad testa pospite brašnom da se ne lepi i probajte da sva četiri njegova kraka presavijete na unutra i onda od njega napravite loptu. Povlačite testo rukama od gornje ka donjoj površini lopte nekoliko puta. Kada ste svih 6 komada testa lepo oblikovali stavite ih na ravnu pobrašnjenu posudu, ili papir za pečenje i pokrijte plastičnom folijom. Čekajte još oko 1 sat.

Za to vreme zagrejte rernu na najjače, u mom slučaju to je 288C (550F). Profesinalne furune za picu su znatno toplije. Ukoliko imate kamen za pečenje on treba da bude postavljen negde na sredinu rerne.

Takođe, iskoristite to vreme da pripremite sastojke koje ćete staviti na picu.

Kada je rerna spremna, uzmite jednu lopticu od testa, i probajte da samo rukama (pospite ih brašnom) razvučete testo. Koristan video o razvijanju testa za picu možete naći ovde. Videćete, uopšte nije teško. Nemojte da se nervirate ukoliko niste dobili savršen krug, fora je u tome da bude nepravilan jer tako deluje rustičnije i zanimljivije. Testo samo po ivici treba da bude debelo, da se nadev ne preliva tokom pečenja.

Razvijeno testo postavite na pleh ili drvenu lopaticu, u zavisnosti da li pečete na kamenu ili plehu. Stavite nadev na picu (o tome više malo dole), posolite i pobiberite, i stavite u rernu da se peče oko 5-7 minuta, dok testo ne dobije finu koricu kao na slikama. Izvadite picu i onda tek stavite svež bosiljak na nju.

Kamen za pečenje i drvena lopatica (pizza peel)

To su veoma korisne stvari za pečenje hleba, posebno za picu. Kamen za pečenje razvija veliku temperaturu i na njemu se pica očas posla ispeče. Na plehu pici treba nešto duže vreme.
Drvena lopatica je idealna za prenošenje pice na kamen, i takođe za vađenje iz rerne. Kada lopaticom prenosite picu na kamen od velike pomoći je komad platna, sa kojim lako pokrećete picu. Ukoliko ga nemate probajte da stavite dovoljno brašna na lopaticu kako bi se pica lakše pomerala.

Nadev za picu

Kao što sam naglasila važno je da imate sveže i kvalitetne sastojke, i da ne preterujete sa njihovom količinom. Ja lično volim klasične kombinacije, nište lepše od paradajza, mocarele i svežeg bosiljka. Opet, ako se uželite nečeg novog slobodno se igrajte i pravite razne kombinacije. Na testo najpre ide maslinovo ulje, pa paradajz – ja sam tek skoro ukapirala da ne moram da stavljam sos od paradajza, već uzmem cele komade ili iseckani paradajz iz konzerve i rukama, ili u multipraktiku, ih sameljem. Ipak, do sada se najbolje pokazao samleveni paradajz (crushed tomato) iz konzerve. Njegova gustina i tekstura su se pokazali idealnim.

Pogledajte neke od kombinacija nadeva za picu:

Pica sa inćunima, Mančego sirom i kaprima

Izuzetno uspela kombinacija. Inćuni jesu slani i jaki ali uz testo su sjajni. I uz vino. Velika preporuka.

Pica sa krompirom, mladim lukom i ruzmarinom

Pre neko veče sam jela sličnu picu u nekoj poznatoj piceriji, ali nije bila dobra, jer se krompiri nisu dobro ispekli, bili su poluživi. Zato sam ih ja veoma tanko isekla uz pomoć slajsera. Da ne bi pobraonili, morate da ih tako isečene stavite u slanu vodu, nekih pola sata. Zatim ih dobro osušite papirnatim ubrusom. Na picu ređajte krompir, zatim preko njega stavite iseckan mladi luk i svež ruzmarin. Nadev poprskajte maslinovim uljem. Posolite i pobiberite. Za jednu picu treba vam jedan krompir srednje veličine, 1-2 kašike iseckanog luka, i jedna kašičica svežeg ruzmarina.
Ovo je i moj izbor za igricu Ajme, koliko nas je, sa temom ruzmarin.

Pica sa paradajzom, mocarelom i svežim bosiljkom

Najbolja. Jednostavno spoj ovih ukusa je neponovljiv.

Pica sa paradajzom, Pekorino sirom, krimini pečurkama i svežim bosiljkom

Pečurke su uvek dobar nadev za pice. Ja više volim krimini od belih šampinjona jer su dekorativnije, kao što se vidi na slici.

Koja se vama najviše dopada?

Kako da napravite picu kao profesionalac — Pica sa mocarelom, šunkom, i artičokama

Pica sa sirom — Bela pica sa tri vrste sira: Fontina, Mocarela i Ementaler

Čokolada, Dezerti, Francuska kuhinja, Torte

Đenovska torta sa čokoladom i malinama

March 9, 2013 39 Comments

Svi koji su probali ovu tortu imali su sledeću reakciju “Wow! That’s a restaurant quality cake!” Možda to nama ništa ne znači ali u Americi to su odlični komplimenti. Nažalost ja ovu tortu nisam izmislila, samo sam sledila recept i promenila par stvari.

Pre izvesnog vremena na televiziji sam gledala emisiju Džulije Čajld u kojoj je gost bila dama Alis Medrič koja je pravila ovu tortu. Na internetu sam našla recept, a ovde ga možete videti zajedno sa celom epizodom te emisije. Pravila sam je za svoj rođendan, nikad pre sebi nisam pravila tortu. I stvarno je sjajna, bolju tortu za svoj rođenadan nisam moga da izaberem.

Torta deluje veoma raskošno, a u stvari je vrlo lagana, hoću reći posle jednog parčeta odmah vam se traži drugo. Dekoracija nije uopšte komplikovana mada izgleda tako, možda će vam trebati malo više vremena za njeno pravljenje.

Izmenila sam dekoraciju jer traži dodatni posao i materijal, a i nekako je staromodna, pa sam se odlučila za ovu koju vidite na slici.

Sastojci za koru:

3 kašike pročišćenog (bez bele pene) vrelog putera (treba vam malo više običnog putera)
1 kašičica ekstrakta vanile
1/3 šolje + 1 kašika brašna
1/3 šolje + 1 kašika kakaa
4 veća jajeta
2/3 šolje šećera

za sirup:

1/3 šolje vode
1/3 šolje šećera
1/3 šolje belog ruma (to je onaj od koga se prave kokteli)

za fil:

3 šolje slatke pavlake (originalno creme fraiche)
2 kašičice ekstrakta vanile
3 kašike šećera
142g čokolade, gorke ili poluslatke
3 kašike kipuće vode
300g svežih malina, odvojite par najlepših za dekoraciju

za čokoladni zid oko torte:

85g čokolade, gorke ili poluslatke

Za dodatnu dekoraciju:

50-80g čokolade u komadu, uz pomoć pilera probajte da napravite spirale.

Priprema kore:

Spustite pregradu u rerni na donju trećinu, ukoliko vam rerna greje jače odozdo onda pregradu položite na polovinu rerne. Spremite okrugao pleh sa dnom koji se pomera (springform pan) prečnika 20cm i obložite ga papirom za pečenje. Zagrejte rernu na 175C (350F).

Najpre zagrejte puter u manjoj šerpici. Kako se puter bude topio formiraće se bela pena na površini koju bi trebalo da uklonite. Na taj način ćete dobiti pročišćen ili clarified puter. Brašno i kakao prosejte 3 puta, dok ne nestanu sve grmuljice.

Umutite jaja i šećer u veću vatrostalnu posudu. Posudu ćete na kratko staviti na tihu vatru jer jaja treba da se zagreju. Sklonite posudu sa vatre i mutite mikserom smesu najvećom brzinom dok se ne utrostruči, i postane dovoljno gusta da kad stavite mutilice na mikseru na gore smesa će da stoji na njima čvrsto, neće da padne.

Zatim SPATULOM, nikako mikserom, umešajte 1/3 miksa od brašna i kakaa. Poenta je da smesa za koru bude vazdušasta a to ćete postiči ukoliko pažljivo spatulom umešate suve sastojke. Zatim dodajte preostalu količinu brašna i kakaa.

U šerpici u kojoj je vruć pročišćen puter staviti kašičicu vanilinog ekstrakta i u njega spatulom umešajte 1 šolju smese sa jajima i brašnom. Onda to prebacite u glavnu smesu i još malo promešajte da se dobije ujednačena smesa.

Sipajte testo u obloženi kalup i pecite 25-30 minuta.

Kada je kora gotova ostavite je da se potpuno ohladi a onda sa strane je nožem odlepite od pleha, i skinite sa nje papir za pečenje.

Priprema fila:

Mikserom umutite slatku pavlaku i vanilin ekstrakt, a kad smesa počne da biva gusta dodajte i tri kašike šećera. Mutite dok ne dobijete čvrst šlag, a zatim ga stavite u frižider.

Priprema sirupa:

U manjoj šerpici zagrejte vodu i šećer, i kada ste dobili sirupastu smesu, posle 2-3 minuta kuvanja, dodajte mu na kraju beli rum.

Slaganje torte:

Presecite koru na tri jednaka dela. Na tanjiru na kome ćete servirati tortu postavite obruč od pleha koji ste ranije koristili. U njega stavite jednu koru i nju prelijte sirupom od belog ruma.

Otopite čokoladu, kojoj ste dodali 3 kašike kipuće vode, na pari ili u mikrotalasnoj. Dodajte joj 1/4 šolje predhodno umućenog šlaga i spatulom sve lepo izmešajte, a zatim dodajte još 1/2 šolje istog. Umućenom smesom prekrijte prvu koru. Stavite drugu koru. Nju takođe namočite sirupom. Onda stavite 1 i 1/2 do 2 šolje šlaga (ako je potrebno domutite ga da bude čvrst), i na njega poređajte maline. Originalno treba da idu prvo maline pa šlag, ali to je meni bilo komplikovano. Ne zaboravite da sačuvate desetak malina za dekoraciju. Onda stavite treću koru koju ćete blago pritisnuti da torta lepo “legne”. Preko nje stavite preostali sirup. Pokrijte plastičnom folijom tortu i stavite je u frižider. Moj savet vam je da tako torta prenoći.

Priprema čokoladnog zida od torte:

Isecite papir za pečenje u obliku debele trake dimenzija 66 x 7.6 cm (da bi bili sigurni sami premerite obim torte + 1cm). Izvadite tortu, skinite sa nje foliju i obruč. Istopite 85g čokolade i gumenom spatulom je rasporedite podjednako po traci. Posle 1/2 minuta, kada je čokolada počela da se hladi pažljivo uzmite traku na kojoj je čokolada i obavijte je oko torte, tako da spolja bude papir. Ne brinite ako je malo ostalo viška trake, tako i treba da bude. Vratite tortu u frižider da se čokolada potpuno stvrdne, oko 1 sat.

Poslednji detalji:

Zatim završite dekoraciju. Izvadite tortu iz frižidera. Preostali šlag, ukoliko je potrebno dodatno umutite da bude čvrst, stavite na vrh torte. Skinite masni papir sa oboda. Ukoliko budete imali problema sa rubom za svaki slučaj imajte otopljenu čokoladu pri ruci da popravite stvari.

Šlag pospite čokoladnim spiralama i na kraju dodajte sačuvane maline. I ne brinite kako će se seći torta zbog čokoladnog zida. Sasvim lepo.

Baštovanstvo, Razno

O organskoj hrani

March 5, 2013 10 Comments

Opšta definicija kaže da pod organsku hranu spada voće i povrće koji su netretirani sintetičkim pesticidima i genetskim inžinjeringom i za čiji uzgoj se koriste prirodna đubriva. Što se tiče životinja one moraju da se hrane organskom hranom, ne smeju da primaju antibiotike i hormone rasta i trebalo bi da izlaze iz štala. Za proizvodnju organske hrane proizvođač mora da poseduje sertifikat koji potvrđuje da su određeni standardi ispoštovani. Oni su manje više slični u raznim zemljama. U Americi organski proizvodi imaju na pakovanju USDA simbol. Za neke ljude dovoljno je da veruju na reč lokalnim farmerima da uzgajaju životinje i biljke prirodnim putem.

U Americi, gde ja živim, organska hrana je stvar prestiža. Nije svejedno da li kupujete u prodavicama koje prodaju organsku hranu kao što su Whole Foods ili Trader’s Joe, ili u jednom Walmart-u. Takođe, ako hoćete da budete cool važno je da obilazite lokalne pijace, koje su dosta drugačije nego one naše, na kojima možete da nađete neprskano voće i povrće, ili da se pretplatite za hranu koju će vam provereni lokalni farmer donositi jednom nedeljno. Kada odete negde domaćin će vam obično naglasiti da li je nešto napravljeno od organskih sastojaka.

Organska hrana je u proseku od 50% do 100% skuplja od obične, bar ovde u Americi. Pošto i sama imam malu gradsku baštu znam koliko je teško sačuvati je od mnogobrojnih štetočina i bolesti, tako da veća cena ima smisla.

Često vas trudnoća i dolazak bebe motivišu da se prebacite na organsku hranu, i onda kada se “primite” na to često se osećate nelagodno kad recimo popijete “neorgansko” mleko ili ispržite “neorganska” jaja.

Obično uvek kupujem organsko mleko i mlečne proizvode, piletinu, jaja, dečije kašice, štapiće celera, šargarepu, zelenu salatu, jabuke… povremeno kruške, jagode, grožđe, borovnice, breskve, itd.

Konzumiranje organske hrane je jedan u nizu zelenih pokreta koji ima za cilj povratak prirodi i očuvanje životne sredine. Ipak, i u tome ima preterivanja. Skoro sam čitala o nekom lokalnom farmeru koji ima sertifikat za proizvodnju organske hrane, ali ni to mu nije bilo dovoljno nego je rešio da ode čak korak dalje i da obrađuje zemlju prirodnim putem, sa plugom i volovima.

Iako je većina istraživanja pokazala da nema razlike u ukusu između obične i organske hrane (iskreno, ni ja je ne osećam), kao i u hranljivosti, pa čak i da ne utiče na zdravlje ljudi, zdrav razum kaže da je bolje jesti nešto što nije tretirano otrovima. Dobro je znati da neko voće i povrće može da se konzumira “neorgansko” i da na to ne treba trošiti pare, a to su: banane, pomorandže, kivi, lubenica, mango, ananas, brokoli, luk, paradajz, avokado, špargle i kupus.

(Ovaj članak je objavljen u junskom broju magazina Mezze.)

Ukoliko vas ova tema interesuje u novom, martovskom broju, online časopisa Mezze možete pročitati više o prirodnom gajenju gradskog vrta, strana 100.

Uncategorized

U Miminom kraljevstvu

February 28, 2013 2 Comments

Evo u poslednjem trenutku ispisujem ovaj post posvećen receptima sa bloga Mimi’s Kingdom. Priznajem, pravi sam kampanjac. Dakle uspela sam da učestvujem u sve tri igrice za food blogere. Istražila sam Milkicin blog što je bila tema igre FBI rukavice. Pre neki dan sam uspela da napravim jelo sa prazilukom i tako obezbedim učešće u igrici Ajme, koliko nas je. I ne znam da li se računa ovaj Pita hleb za igru KuVarijacije pošto je sa Milkicinog bloga, a u stvari veoma sličan zadatom receptu.

Milkicin blog je prava radost za oči. I vizuelno i što se tiče odabira jela. Trebalo mi je dosta da se odlučim šta da pravim jer na blogu ima svakakvih đakonija kojima nije lako odoleti.

Pita hleb

Već sam ranije pravila ovaj hleb i to više puta. Mislim, ko ne voli pita hleb. Pridržavala sam se mera u receptu jedino što nisam pekla na plehu već na kamenu za pečenje. Nekako sam uspela da napravim fotku telefonom u trenutku kada je hleb počinjao da se diže. To traje par sekundi i zaista je neverovatno zanimljiv proces. Pekla sam na temperaturi 260C (500F) i to 3-4 minuta.

Namaz od pečenog luka i origana

Za razliku od Milkice ja sam koristila cipollini luk, malecki italijanski luk izuzetne arome. Možete ga videti na slici. I sušeni origano umesto svežeg. Meni je ovaj namaz sjajan, i naravno super ide uz Pita hleb.

Mafini sa kandiranim đumbirom i čokoladom

Tu sam se malo igrala sa receptom pa sam dodala sveži rendani đumbir, zajedno sa kandiranim, integralno brašno i kombinovala sam belu i crnu čokoladu. Ko je u ljubavi sa đumbirom, voleće ovaj kolač, ko nije možda i neće biti oduševljen.

Preporučujem vam još jedan sjajan recept koji sam letos probala ali nažalost nemam sliku – Crumble od rabarbare i jagoda

Glavna jela, Pasulj, Praziluk, Vegeterijanska, Zdravo

Ćufteta od praziluka, pasulja i integralnog pirinča

February 27, 2013 20 Comments

Da li imate neku kulinarsku zvezdu, blogerku, prijateljicu ili rođaku kojoj verujete u svaki gram kada on ili ona napiše recept? Pa sigurno da imate. To su one osobe koje su veoma precizne, imaju razvijen osećaj za detalj i potpuno poznaju i vladaju materijom kojom se bave.

Ovo pitanje mi se uvek provuče kroz misli onda kada koristim dosta nepouzdan recept od nekih kulinarskih veličina kao što je recimo Spasenija -Pata Marković. Imala sam ja i ranije takva iskustva sa njenim receptima, ali uvek kažem sebi “Ivana, Pata je tu da ti da neke opšte smernice, a gde ćeš da završiš to zavisi pre svega od tebe a ne od njenog recepta”.

Ja, nažalost, slabo učestvujem u food blogerskim igricama, ali ovog meseca sam se zainatila, praziluk kao tema mi je bio dosta primamljiv. Latih se tako Patinog kuvara, koga već mesecima ne ispuštam iz ruku, pogledam u registru recepte sa prazilukom, i izbor pade na ovo jelo.

Moram da priznam da mi se ta njena ideja o ćuftetama sa prazilukom i pasuljem baš svidela. Međutim kad sam pomešala dinstani praziluk sa pire pasuljem, čak i posle boravka u frižideru od toga nije bilo šanse da se napravi nešto što će ličiti na lopticu. Da bi dala toj smesi neophodnu teksturu dodala sam još pasulja, onako ovlaš izdrobljenog viljuškom, ali pošto nije ni to bilo dovoljno na kraju sam u panici dodala integralni pirinač koji sam bila već spremila kao prilog. I to je odradilo posao.

Meni nikako ne ide od ruke pravljenje ćufti, pa sam koristila brašno da bi ih formirala, ali verujem sa veštijim rukama može i bez toga. Takođe, ovim ćuftetama fali neki sos, iako nisu preterano suve. Ja sam umesto originalnog dinstanog luka koristila sos od grčkog jogurta i krstavca, a vi kako volite.

Ovo je idealno jelo za vegeterijance i vegane. Za nas što ne volimo da ograničavamo svoju ishranu mislim da su ćuftete odlične za predjelo. Sledeći put bih ih servirala na malo zelene salate zajedno sa sosom od grčkog jogurta.

Sastojci za 30 ćufteta:

1/2 kg praziluka, oko 3 komada
2 kašike maslinovog ulja
2 x 850g konzerve crvenog pasulja
2 kašike brašna + za pravljenje ćufteta
1 kašika slatke aleve paprike
2 jajeta
1/2 šake isekanog svežeg peršuna
1 1/2 šolja integralnog pirinča, skuvanog u slanoj vodi
So i biber

Za sos od grčkog jogurta:

1 srednje veličine krastavac
2 šolje grčkog jogurta
3 kašike kisele pavlake
So i biber

Priprema:

Očistite praziluk tako što ćete mu odstraniti ona najtvrđa perca. Zatim ga isecite uzdužno na četvrtine i stavite u vanglu sa vodom, promešajte rukama, i onda ocedite od vode. U praziluku ume da se zavuče zemlja zato je ovo neophodno uraditi. Zatim praziluk isecite na komade duge 2 cm.

U šerpi zagrejte maslinovo ulje i dinstajte praziluk na umerenoj temperaturi, poklopljen, oko 15 minuta. Na kraju mu dodajte 2 kašike brašna i 1 kašiku aleve paprike, soli i bibera. Kad je praziluk gotov ostavite ga da se malo prohladi.

Za to vreme grubo ispasirajte viljuškom pasulj kojeg ste predhodno skuvali i ocedili, ili onaj iz konzerve. Zadim ga dodajte praziluku. U tu smesu dodajte dva umućena jajeta, iseckan peršun i na kraju skuvan integralan pirinač. Sve dobro promešati i ostaviti smesu u frižideru oko 1 sat.

Zagrejte rernu na 215C (420F).

Izvadite smesu za ćuftete iz frižidera i mokrim rukama oblikujte ćuftete ili koristite brašno. Poređajte ih na masni papir kojim ste obložili pleh za pečenje.

Pecite ćuftete oko 10 minuta, dok ne dobiju zlatnu koricu.

Za to vreme napravite sos od grčkog jogurta. Izrendajte krastavac, poslite i ostavite 5 minuta da odstoji. Onda ga iscedite, dodajte mu grčki jogurt i kiselu pavlaku, so i biber.

Kad su ćuftete gotove služite ih uz sos od grčkog jogurta i zelenu salatu.

Američka kuhinja, Francuska kuhinja, Italijanska kuhinja, Komorač, Salate, Začini i začinsko bilje

Komorač, morač ili Fennel (Začinsko bilje)

February 19, 2013 27 Comments

Pre neko veče u restoranu naručujemo hranu i moja drugarica Nataša bira neko jelo sa komoračem, kaže da joj je od skoro to postala omiljena stvar, na šta joj ja odgovaram: “Nemoj da pričaš i meni je omiljena”. A na to ona kaže : “Pa kod tebe sam je i prvi put probala, zar se ne sećaš”.

Konačno, konačno je došao taj trenutak da pišem post o svojoj omiljenoj namirnici – komoraču ili moraču, na engleskom se ova biljka zove Fennel ili Sweet Anise.

Pre otprilike dve godine sam je prvi put probala, i od tada sam njen veliki ljubitelj. Kad je trebalo praviti spisak za biljke u mojoj maloj bašti, ova biljka se odmah našla na njoj. Njen miris i blaga delikatna aroma su nešto zaista izuzetno. Kad kuvate komorač, miris koji se širi kućom je nešto neopisivo lepo.

Komorač je nešto između povrća i začinskog bilja. Možete ga kombinovati sa puno stvari, služiti ga uz meso ili ribu, koristiti ga u salati ili čak praviti čorbe od njega. Od ove biljke gotovi svi delovi se koriste: zaobljeno stablo, lišće, seme, čak i polen.

Ukoliko koristite stablo evo saveta kako da ga očistite. Najpre očistite spolja stablo ukoliko ima nekih mrlja, zatim ga uzdužno presecite na pola. Onda zadebljanje pri dnu, baš kao kod kupusa, odstranite. Polutke seckajte kao luk na rebro.

Za uzgajanje je veoma jednostavan. Zbog mirisa sličnog anisu štetočine ga zaobilaze. Jedino na šta morate da obratite pažnju jeste to da ostavite dovoljno prostorana između biljki kako bi se stablo lepo razvilo.

Inače raste kao samonikla biljka na jugu Evrope. Koriste ga dosta u kuvanju u Francuskoj i Italiji, ima ga i u Dalmaciji. Interesantno je da sam u jednom članku iz Politiking Zabavnika (o, da, pominjem ga u skoro svakom postu u poslednjih meseca dana) našla da se komorač puno koristio i u Srbiji, ali davno.

Na ovoj slici je baby komorač iz moje bašte, kojeg sam ubrala da bi proredila usev i od kojeg sam napravila dosta dobro jelo po receptu Maria Batalia. S tim što sam ja ostavila peruške čisto zbog dekoracije a stabla držala u sosu. Bila je potpuna katastrofa, iako dobrog ukusa. Moje prijateljice nisu znale kako da reaguju, dok su ga jele pravile su se da je to nešto veoma cool.

Salata sa rukolom, komoračem i citrusima

Recept za osvežavajuću salatu sa gornje slike možete naći u januarskom broju online magazina Mezze, strana 81. Seme koje se vidi na slici jako je slično semenu anisa ali to ipak nije isto. Ono se pored salata često koristi u pravljenju krekera i hleba, a ja sam ga skoro pronašla i na nekoj pici. Često ćete u indijskim restoranima primetiti na izlazu činiju sa ovim semenkama koje služe da osveže dah a i dobre su za probavu. Negde sam skoro pronašla da se od semena komorača pravi čaj za bebe koje imaju problem sa probavom.

Salata od komorača (stabla i lišća), rotkvica, kumkvata i parmezana

Ovo je još jedna super salata od sirovog komorača. Sa ovim sastojcima jednostavno ne možete da dobijete ništa loše.

Pečeno svinjsko meso sa komoračem, paradajzom i šelotom

Komorač ide lepo i uz paradajz. Pored ribe odličan je prilog i za druge vrste mesa.

Na jednom starom postu imam sjajan recept za Složenac od komorača i krompira koji sam preuzela od Ine Garten.

Za kraj moj omiljeni prilog od komorača – Dinstani komorač sa crvenim lukom u belom vinu. U receptu Losos sa komoračem i crvenim lukom ja sam ga pekla, i teško mi je da se odlučim šta mi je lepše od ta dva.

O ostalom začinskom bilju saznajte u mom postu – Začinsko bilje za početnike.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva, Priče iz Amerike

Majmunski hleb (Monkey Bread)

February 14, 2013 18 Comments

Pre nego što počnem da pišem o ovom neobičnom hlebu, a čiji recept je već bio objavljivan u novembarskom broju online časopisa Mezze, moram da iznesem par opažanja koje se odnose na vesti o Americi u domaćim, srpskim, medijima.

Moram da priznam se često iznerviram zbog proizvoljnosti, vađenja iz kontesta, na kraju i neistina, koje se iznose u člancima u domaćim medijima o Americi. Plus komentari. Sad razumem zašto ima smisla slati dopisnike u druge zemlje koji svoje izveštaje prilagođavaju našoj sredini.

Dakle, Amerika, ili SAD, je ogromna zemlja u kojoj stvari dosta drugačije funkcionišu od Srbije i okruženja, i nekada je veoma teško zbog toga objasniti ljudima stvari koje se tamo događaju. Ako nađete neki članak na internetu, pa ga još i loše prevedete, onda ga izvadite iz konteksta, ljudi koju budu to čitali, sigurno će da steknu potpuno pogrešan utisak. Nema veze što postoji google da se stvari provere, ljudi nemaju vremena za to.

Ima u Americi i sjajnih i bezveznih stvari, ali ima pre svega puno stereotipa od strane drugih koji jednostavno ne stoje. Puno ljudi gradi svoju predstavu o ovoj zemlji na osnovu filmova i serija u kojima su uvek opisane ekstremne situacije ili ljudi, život nas, običnih ljudi, nikome nije interesantan, a ima nas najviše.

Takođe, ovo je zemlja velikih kontrasta, imate toliko različitih rasa i nacija, veoma bogatih i siromašnih ljudi. Imate ljudi koji zaista izgledaju kao u tim najgorim stereotipima (nenormalno debeli, ceo dan ispred televizora, zure u najgore rijaliti emisije). Ali to je samo jedan deo te nacije. Sa druge strane imate potpuno različite ljude koji su fizički izuzetno aktivni (ovde se otvaraju sportski centri u 5 ujutru, a neki rade i celu noć), veoma paze šta jedu i piju, vredni su i ambiciozni na poslu, i da, vrlo obrazovani.

Često se ljudi sprdaju na ručun poznavanja geografije od strane Amerikanaca, ali ja sam sigurna da veliki broj ljudi iz naših krajeva ne bi umelo da nabroji većinu američkih država a o njihovim glavnim gradovima i gde se nalaze da ne pominjem. Fora je tome što je ta zemlja svetski lider i sve su oči uprte u nju tj. puno vesti dolazi odatle. I zato naši ljudi znaju šta se tamo dešava, a Ameri nemaju pojma o nama. Razmislite, da li neko iz recimo Despotovca više zna o dešavanjima u Beogradu, ili neko ko živi u Beogradu o događajima u Despotovcu. Ako ikada recimo Kina preuzme primat u ekonomiji i u industriji zabave, možemo očekivati da će i naše poznavnje geografije i ostalog vezanog za Kinu naglo porasti.

Ono što je istina prosečan Amerikanac ima veoma malo vremena da se bavi onime što njega lično ne dotiče. Ovde se puno radi, još ako imate mlađu decu, koju treba voditi u školu i brojne vannastavne aktivnosti, vi nemate vremena ni za šta drugo. Dalje, ovde u lokalnim vestima jedva ćete saznati nešto što ima veze sa drugom američkom državom, a kamoli o dešavanju na drugom kontinentu (za to čak postoji poseban dnevnik ali na tek par kanala u celoj zemlji), samo u izuzetnim slučajevima.

Neko će se pitati a zašto je to tako, ja nemam odgovora na to, ali mogu da primetim, da za razliku od nas koji volimo više teoriju, volimo da promišljamo o stvarima i pojavama, oni su praktičniji i ljudi od akcije. I oni sami često kažu za sebe da su suviše “ignorant” kad su u pitanju druge nacije, nije da nisu toga svesni, ali to je tako.

Takođe, za razliku od prilično učestale percepcije naših ljudi da se ovde Ameri ne druže, i to je samo stereotip. Čini mi se da su ovde ljudi veoma aktivni, dosta vremena provode van kuće sa prijateljima i porodicom, a i stalno imaju neke hobije. Dakle, i na to troše puno vremena. Onda puno njih volontira za neku društvenu korisnu stvar, to su uglavnom stariji ljudi, a i vole da idu u šoping, i kao i u restorane. Ili su u procesu selidbe… otići u drugi kraj zemlje je Amerikancima kao “dobar dan”, oni se non-stop sele.

Dakle, od sada kad vidite neku cifru koja se odnosi na zarade u Americi, onda je to uvek bruto plata i na godišnjem nivou, a kod nas se daje mesečna neto plata. Od te plate se odbija 15-30% na takse i zdravstveno osiguranje, plus na to ide porez na kuću ili stan, koji veoma varira, i ti porezi su dosta veći nego kod nas.

Hrana nije jeftinija nego kod nas. Moguće banane, ili nešto što je na popustu, ostalo je sve znatno skuplje. Lica moji roditelja kad uđu u ovdašnje prodavnice bi vam sve rekla.

Ono što je stvarno jeftinje jeste garderoba (ali to uglavnom masovni brendovi koji prodaju jeftinu robu), koja je i znatno kvalitetnija nego u Srbiji, moram da dodam, plus ovde imate velika sniženja zahvaljujući tome što je ovde ogromno tržište, velika kupovna moć, puno toga se proda. Zatim kola, tehnika, i nameštaj iz Ikee, koji ovde uglavnom kupuju studenti i imigranti.

O Srbiji vrlo malo znaju, obično poznaju neke Srbe koji žive u Americi (ima nas puno ovde), često mešaju to ime sa Sajbirija i Sirija. Ranije su me često pitali da li je tamo odakle dolazim mnogo hladno. Da, uglavnom je većina čula za Novaka Đokovića, muški deo zna za Anu Ivanović, još po neko se seća Divca, i ime Slobodan Milošević im je odnekud poznato, ali retko ko ima predstavu o tome šta se dešavalo kod nas za vreme onih strašnih godina, osim onih ljudi koji se bave profesionalno spoljnom politikom.

Ovo vam sve govorim zbog toga da primate sa rezervom razne vesti i nečije slobodne procene o Americi. Na kraju, i tamo i ovde su ljudi ko ljudi, ima ih i dobrih i loših. Primetila sam da kad nema vesti o nekim strašnim događajima i padne rejting čitanosti onda moraju da ga podignu nekim nebuloznim tekstovima koji će sigurno frustrirati ljude.

Moja američka drugarica me je više puta nagovarala da napišem post o mom doživljaju Amerikanaca, na blogu na engleskom, i verovatno ću to učiniti jednog dana. Nije da im nije stalo do toga šta drugi misle o njima.

Ako ste i dalje tu, da pređemo na hleb.

Ovaj hleb je idealan za subotnji ili nedeljni doručak, ili čak branč. U tom slučaju najbolje je da ga zamesite dan pre, držite ga u frižideru tokom noći, a onda ga rano ujutru izvadite iz frižidera (testu će trebati oko 2 sata da se zagreje), vratite se u krevet da još malo odspavate, i onda kad ustanete zamesite ga, stavite u pleh, sačekate da naraste, i na kraju ispečete. Ustvari, kad bolje razmislim možda je ipak bolje da ga spremate za branč. Hleb se jede odmah. Ako ga do sada niste probali nemate predstavu koliko je Majmunski hleb zarazan.

Iače ovaj hleb je veoma popularan u Americi gde je i nastao 50-tih godina prošlog veka. Samo što se tamo često pravi od gotovog smrznutog testa.

Majmunski hleb

Sastojci za testo:

450g brašna

2 1/4 kašičice instant suvog kvasca

1 kašičica soli

4 kašike šećera

240ml toplog mleka

80ml tople vode

30g otopljenog putera

Malo ulja

Sastojci za preliv:

115g otopljenog putera

1 šolja smeđeg šećera

2 kašičice cimeta

1 kašika ekstrakta vanile

½ šolje iseckanih pikana, može i oraha

Bundt pleh za pečenje

Priprema:

Zamesite testo tako što ćete najpre u jednoj posudi pomešati toplo mleko i vodu, kvasac, otpoljen puter i šećer, i tu smesu dodati prosejanom brašnu u koji ste dodali soli. Najbolje je da testo mesite u multipraktiku ili mikseru za testo, ali može i ručno. Testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i od njega napravite loptu koju malo nauljite i stavite u pokriven sud da naraste, oko 1 sat.

Za to vreme pripremite bundt pleh za pečenje tako što ćete dobro preći celom površinom puterom ili uljem.

Takođe, zagrejte puter da se potpuno otopi, malo ga prohladite i dodajte mu šećer, cimet i vanilin ekstrakt.

Kada je testo naraslo, udvostučilo se, rastegnite ga u obliku pravougaonika i oštrim nožem isecite na 64 komada. Od svakog komada napravite lopticu i umačite ga u otopljeni puter i šećer, nije bitno da svaki komad bude iste veličine. Po pravilu najpre se loptica testa potopi u otopljeni puter, pa onda uvalja u šećer sa cimetom, ali ja koristim ovaj brži metod. Zatim stavite lopticu u posudu za pečenje i tako redom sve dok ne potrošite i poslednju lopticu. U međuvremenu pospite loptice pikanima ili orasima s vremena na vreme.

Pokrijte pleh i ostavite da loptice narastu, dok ne dosegnu 2 cm ispod linije pleha, oko 1 sat.

Uključite rernu da se zagreje na 175C. Stavite hleb da se peče oko 30-35 minuta. Kada je gotov izvadite ga iz rerne, odmah stavite tanjir na kome ćete ga služiti preko pleha i prevrnite. Posle pet minuta povucite pleh na gore i ako imate sreće kolač će se lepo odlepiti.

Jedu se pojedinačne loptice koje se skidaju rukom.

« Previous 1 … 53 54 55 56 57 … 65 Next »