Obožavam ove kekse. U Americi mogu svugde se kupe, mislim da je to ovde najpopularniji keks. Legenda kaže da je sasvim slučajno recept pronašla jedna Amerikanka koja ga je kasnije prodala kompaniji Nestle i time sebi obezbedila doživotno snabdevanje čokoladom.
Jeste, veoma su ukusni, ali ja ih posebno volim zato što kad ih pravim kuću ispuni divan miris pečene čokolade koji se širi iz rerne. Moja deca su ovisna o ove kolače, svaki put kad idemo u prodavnicu moram da ih “podmitim” nebili bili koliko toliko mirni u kolicima dok ja ne obavim kupovinu.
Ono što je takođe super je i to da pored čokolade u kekse možete stavljati razno suvo i koštunjavo voće. Na prvoj fotografiji možete da vidite kekse sa čokoladom, brusnicama i pikanima.
Na poslednjoj fotografiji su keksi koje sam pravila juče i dosta podsećaju na onaj kupovni keks Filbi. Njih sam pravila sa kakaom. Stavila sam komadiće bele čokolade, mada sam sigurna da je tamna čokolada bolja, makadamija orahe i suve višnje. Sjajno su ispali. Recept za domaći Filbi keks pogledajte ovde.
Pogledajte moj video kako da napravite ove kolačiće.
Keksi sa komadićima čokolade
Sastojci:
300g brašna (stavite manje brašna ako želite da vam izgledaju “pljosnatije”)
½ kašičice soli
½ kašičice praška za pecivo
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g smeđeg šećera
50g belog šećera
1 veliko jaje + 1 žumance
1 kašika ekstrakta vanile
250g tamne čokolade, izlomljene na sitne komadiće ili chocolate chips
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite jedanveliki pleh ili dva manja i na njega stavite papir za pečenje.
Promešajte prosejano brašno sa sodom bikarbonom i solju.
U drugoj posudi mikserom umutite šećer sa puterom dok ne dobijete glatku smesu. Zatim dodajte jaja, ekstrakt vanile i mešajte sve oko 1 minut. Zatim smanjite brzinu miksera i polako dodajte brašno. Na kraju spatulom umešajte komadiće čokolade.
Kašikom za sladoled pravite loptice od testakoje će te stavljati na pleh. Loptice treba da budu udaljene oko 4-5cm, pošto će se keks tokom pečenja širiti.
Pecite oko 15-18 minuta dok ivice keksa ne dobiju zlatno braon boju.Kada su pečeni ostavite kekse još par minuta na plehu a onda ih služite ohlađene.
Napomena:
Ukoliko želite da dobijete tamne kekse kao na slici ispod onda stavite 270g brašna i 30g kakaa.
Koju god kombinaciju da pravite gledajte da vam količina čokolade, koštunjavog i suvog voća bude oko 250g.
Pre neki dan sam naišla na ovu rečenicu Šta da spremim za prvi sastanak? Ha, pomislila sam u sebi, kako zanimljiva tema. Inače, ja veoma poštujem taj pristup, preko stomaka do srca, od samog početka. I onda sam se setila nečeg što sam skoro pravila, ali nikako da ga ubacim na blog, valjda mi nedostajala inspiracija. Odmah mi je to palo na pamet kao idealno jelo za prvi sastanak.
Na istovetno pitanje iz prvog pasusa, upućeno mom mužu, dobila sam odgovor – ćevape… nisam baš sigurna da je tako razmišljao na našim prvim sastancima. Umesto paste, pice, i sličnih stvari koje se često prave za ovakvu priliku, ja bih izabrala ovu opciju koja je svakako hrabra, originalna i interesantna, i ne traži neko posebno angažovanje, a uspeh je zagarantovan.
Nisam za neka ambiciozna jela, dovoljno ste van sebe u takvim prilikama. Ne i jelima koja uključuju puno mesa ili veliku količinu, jer poenta je da vam misli budu koliko toliko bistre, a ne dam vam sva krv ode u stomak i da se osećate pospano i nezainteresovano.
Dakle, veliko da za maštoviti tanjir sa raznovrsnom ponudom u malim količinama koji liči na nešto što dobijate u finijim restoranima.
Zašto mus od pileće paštete iliti jednostavnije jetrena pašteta? Zato što su svi odrasli na njoj, nisu gadljivi na te stvari kao Ameri, što me stvarno nervira, a plus što je provereno, domaće. Da ne pominjem to što je ova pašteta dosta ukusnija od one kupovne jer se pravi sa jabukama i belim vinom. Samo pazite da nabavite svežu džigericu. Da napomenem ovaj tanjir može da sprema i muškarac i žena, apsolutno nema razlike.
Ima još jedna stvar. Ja kad u restoran izlazim sa prijateljicama najviše volim da naručim ovako nešto. Razlog za to je pre svega moja pričljivost, u takvim prilikama retko mogu da se fokusiram samo na hranu. Kad sam sa mužem, situacija je drugačija, tu su sve priče odavno ispričane, šalim se, ali tada mogu da uživam u nekim komplikovanijim stvarima, ozbiljna degustacija traži tišinu i fokus. Bar je tako kod mene.
Mus od pileće džigerice a la Džulija Čajld (Mousse de foies de volaille)
Sastojci:
1/2kg sveže pileće džigerice, iseckane na krupno
1 kisela jabuka, oljuštena i iseckana (jabuke nema u originalnom receptu)
2 kašike sitno iseckanog šelot luk (može i mladi luk ukoliko nemate pomenuti)
2 kašike putera
80ml belog vina (ili Madeire ili konjaka)
60ml slatke pavlake
1/2 kašičice soli
Prstohvat allspice začina (zamena je miks karanfilića, cimeta i oraščića)
Svežeg bibera
120g putera, istopljenog
Priprema:
Zagrejte puter i na njemu 10 minuta dinstajte luk, džigericu i iseckanu jabuku. Dodajte džigerici i jabuci belo vino, ili konjak, i slatku pavlaku. Na kraju treba da dobijete smesu ne previše retku a ni gustu.
Kada je smesa kuvana stavite je u blender ili multipraktik. Dodajte joj začine, i otopljeni puter. Blenderom sve dobro izmešajte. Stavite paštetu u tegle ili neke druge manje posude i stavite ih u frižider. Posle 2-3 sata pašteta će se stvrdnuti.
Krostini
Ovi moji na slici nešto nisu lepo ispali jer je taj baget, od kojeg sam ih pravila, bio loš i svež. Preporučujem bolji kvalitet kao i da bude star bar jedan dan, lepše će se seći.
Najpre zagrejte rernu na 175C (350F). Isecite hleb na tanje kriške. Poređajte ih po plehu na koji ste stavili masan papir. Kuhinjskom četkicom pređite preko njih maslinovim ulje, onako ovlaš, i na kraju ih pospite krupnom solju i biberom. Pecite hleb oko 15 minuta dok ne dobije zlatnu boju.
Začinjeni bademi
Bademi uvek super idu uz ovakve kombinacije, ovog puta sam odlučila da ih malo zaljutim, ali samo malo. Stavite u tiganj sirove bademe i pecite ih par minuta uz mešanje, zatim dodajte malo maslinovog ulja i na kraju ljutu mlevenu papriku, količinu sami odredite u zavisnosti koliko volite ljuto. Sve dobro promešajte. Sklonite sa vatre.
Sir, džem, jabuka, i vino
Na fotografiji je gauda sir, ali ne običan… ovaj sam kupila po preporuci prodavca i stvarno se odlično slagao sa paštetom. Imao je neki orašasti ukus i bio je zaista jako dobar. Šteta, zaboravih da sačuvam etiketu.
Moram da priznam da pašteta odlično ide uz džem. Jednom sam probala u restoranu paštetu sa džemom od borovnica i stvarno sam bila iznenađena koliko je bilo dobro.
Kisela jabuka će biti dobar izbor uz navedene namernice.
I na kraju vino. Moj izbor je pao na Pino griđio iliti Pino gri, i pokazao se dobrim.
Za dezert vam je najbolje da koristite kupljeni sladoled sa iseckanim voćem. To vam je moj savet. Kao što rekoh, bez preteranog napora napravite finu malu gozbu uz koju ćete se osećati prijatno i opušteno.
Ovo na slici dole je jedan od lepših tanjira sa mesnim prerađevinama koji sam probala u restoranima. Zovu ga charcuterie tanjir, izum francuske kuhinje. On mi je poslužio kao inspiracija.
Kao što vidite na slici krostini mnogo bolje izgledaju od mojih, a umesto moje kombinacije sa džemom i voćem, ovde je korišćen kiseli krastavac, senf i ukiseljena slačica.
Gledam ja tako razne blogove o hrani i naiđem na poneki o makaronsima i uvek počinju u fazonu – I did it! Stvarno sam bila izritirana, mislim, kolači ko kolači, big deal! Sve razmišljam, u čemu je fora pa je svet poludeo za njima. Sada priznajem, divni su, divno se tope u ustima, ako su sveži, lepi su za oko, mogu da se boje i filuju raznim stvarima, čak može da se koristi i brašno od pistaća, raznih semenki… i nije ih lako napraviti.
Sasvim slučajno sam rešila da ih sama napravim. Pravim ja tako njih i naravno skroz mi bezveze ispadnu, smesa bila retka, a i popucali su tokom pečenja. Obećala sam bila te kolače i šta sad da radim. Proučavam razne tutorijala po internetu, gledam video zapise, i onda naiđem na Miličin post o makaronsima, kaže konačno su joj uspeli. Našla je odličan recept kod Tihane na blogu.
Rekoh hajde da ga probam, i uspelo je. Čak sam imala tremu. Pogotovo kad sam ih šprickala po plehu.
Što se tiče imena ovog kolača mislim da je najpravilnije da ih zovemo makaroni, ali mi već imamo tu reč za nešto drugo, pa neka ostanu makaronsi, iako malo para uši.
U međuvremenu sam napravila i video koji može na najbolji način da vam opiše kako da sami napravite makaronse.
Odmah da kažem u čemu je caka. Zaparavo ima tri cake:
Jedna je da dobijete gust sneg od belanaca,
Zatim da tokom mešanja snega od belanaca i šećera sa brašnom ne preterate,
A treća je da se makaronsi, tačnije njihova opna, moraju da se osuše pre nego što odu u rernu. Osušena opna sprečava pucanje makaronsa tokom pečenja. Mislim da su ovo najvažnije tri stvari koje treba da znate. Ostalo dolazi sa praksom.
Da, ukoliko je smesa gušća makaronsi će izgledati rustičnije i debje, ako je ređa, površina će im biti finija, ali i veoma lomljiva.
140g belanca – merite ih zato što su jaja različite veličine. Neko kaže da treba da se odvoje od žumanaca 5 dana pre pripreme kolača, ali mislim da je to nepotrebno. Važno je da budu sveža i na sobnoj temperature par sati.
100g kristal šećera
160g mlevenog badema – ako hoćete da imate lepe glatke makaronse onda brašno od badema mora da bude veoma fino, i zato ga par puta prosejte. Brašno može da se kupi (almond flour, almond meal), a može i da se napravi. Skinite sa badema opnu, pošto ste ih blanširali, osušite ih i sameljite u multipraktiku. Pogledajte ovde Kako se pravi brašno od badema.
240g šećera u prahu
Za ganaš fil:
200g čokolade
100ml slatke pavlake
1/2 kašike tamnog ruma
Makaronsi od jagoda punjeni ganašom od bele čokolade
Priprema:
Sve unapred pripremite tako ćete imati stvari pod kontrolom.
Par sati pre pripreme kolača izvadite belanca da se zagreju.
Obložite pleh sa hartijom za pečenje, koja mora da bude dobro zategnuta.
Prosejte brašno od badema iliti mleveni badem, kao i šećer, zatim sjedinite oba sastojka.
Pripremite boju, spatulu i mikser, sve neka bude na jednom mestu.
Pripremite dresir vrećicu, najbolje da je stavite u visoku čašu.
Uključite klimu ako vam je u kuhinji suviše vlažno (makaronsi se zbog toga sporije suše).
Belanca mikserom mutite dok ne dobijete baš gust sneg. U početku mutite sporijom brzinom, onda kad se stvori pena, pojačajte brzinu na mikseru i postepeno dodavajte kristal šećer iz 2-3 puta. To može da traje, ali ne brinite ne možete da ih premutite.
Kad ste dobili veoma gust sneg od belanaca, isključite mikser, stavite boju (obično vam treba jako malo boje, na vrh noža da stane), ukoliko ih bojite, i miks brašna od badema i šećera u prahu. To sve mešajte SPATULOM, nikako mikserom. Fora je da ga ne premešate, jer će onda smesa da bude tečna, a to nije dobro, jer onda ne možete da dobijete lep oblik kolača. Mešajte testo kružnim pokretima oko 10-15 puta dok ne dobijete glatku, ujednačenu ali i dalje kremastu i gustu masu.
Uzmite smesu prstom i stavite je na pleh da zalepite dobro masni papir na njemu.
Stavite smesu u dresir vrećicu i počnite da je nanosite na pleh. Možete da nacrtate krugove unapred, ali za tim nema potrebe. Ukoliko niste vični radu sa dresir vrećicom biće problema oko veličine iscedka, ali nemojte da vas to previše brine, vremenom ćete dobiti rutinu. Morate da držite odstojanje jer ako se makaronsi spoje tokom pečenja njihov oblik će biti uništen. Dresir kesicu koristite tako što ćete je staviti pod pravim uglom u odnosu na pleh i onda počnite da cedite dok ne dobijete željenu veličinu.
Na slikama možete da vidite da se kod mene na nekim kolačima zadržao vrh, meni je to ok, ali ako vam to smeta onda smesa mora da bude malo ređa. Postoji još jedan način da se dostigne odgovarajuć oblik makaronsa, a to je da pleh udarite jako o radnu površinu i to nekoliko puta. Taman će se tako kolačići lepo namestiti.
Ostavite kolače da sa prosuše oko 20 – 40 minuta. Najbolje je da sami proverite da li su spremni za pečenje. Prstom ih nežno dodirnite da bi osetili da li se na njima formirala opna. Ako jeste onda su spremni za rernu.
Rernu prethodno zagrejte. Ja makaronse pečem na 140C (285F) i to 13 minuta, jer je moja rerna dosta jaka. Obično se peku na 150C (300F). Pregradu podesite na sredinu, ili u zavisnosti kako vam rerna greje. Pecite, pleh po pleh, ne sve istovremeno.
Kod pečenja je jako važno da makaronsi ne budu prepečeni ili nedovoljno pečeni. Najbolje je da posle tih famoznih prvih 5-7 minuta pečenja, kada se stvara čipka pri stopi kolača (kada nikako ne smete da otvarate rernu), najbolje oko 10 minuta pečenja, otvorite rernu i prstima pipnete kolač i vidite da li je pečen. Ako je opna kolača tvrda i ako se lako pomera sa papira onda je pečen. Ukoliko ga prepečete stvoriće se tamna boja po njemu, a to nije baš privlačno pogotovo ako ste testu dodali farbu.
Pošto ste izvadili makarons iz pećnice, stavite ih na rešetku da se ohlade.
Ohlađene makaronse možete da filujete. Ja sam poslednji put koristila ganaš sa rumom, ali sam ranije probala džem od šipka i bilo je sjajno.
Ganaš ćete napraviti na sledeći način: zagrejte slatku pavlaku i rum do vrenja, pa ih dodajte u posudu sa izlomljenom čokoladom. Malo promešajte, stavite poklopac na posudu, i posle 8 minuta ponovo promešajte sve dok ne dobijte ujednačenu smesu. Ganaš stavite u frižider da se malo stegne. Onda ga stavite u špric i nanosite na makaronse. Spajajte ganašom makarons sličnog oblika.
Čuvajte makaronse u frižideru, dobro zatvorene. Mogu da traju danima.
Postupak pravljenja makarons. Na poslednjoj fotografiji možete da vidite čipku na stopi kolača.
Makaronsi mogu da se prave i od drugog brašna recimo od pistaća. I to će biti moj sledeći projekat. Zaista, možete da budete veoma kreativni sa ovim kolačem, da dodajte različite ukuse, boje, filove.
Evo, javlja mi se ideja kako da obogatite svoj slavski tanjir sa sitnim kolačima ove godine.
“Kad sam videla ovomesečnu temu za blogersku igricu Ajme koliko nas je, instant sam se smorila. Zadatak je bila riba.” Ovako počinje svoj članak o ribi jedna od blogerki. Ne, nije ovo kritika na njen račun, morala sam to da stavim jer mi je bilo baš simpatično.
Moram da kažem da sam se malo zabrinula u početku, kad sam pomislila da riba možda i nije najinspirativnija tema za food blogere, međutim, kao što ćete videti, ima toliko ideja i blogeri su bili toliko kreativni da sam na kraju bila jako prijatno iznenađena. Nije bilo lako postaviti sva ta jela, pogotovo što sam imala problema oko preuzimanja fotografija, ali moram da kažem da sam veoma zadovoljna radovima… da, ja sam jedna veoma srećna domaćica igre Ajme, koliko nas je.
Ima par stvari koje sam primetila čitajući poslate recepte. Jedna od njih je to da puno ljudi kaže da voli da jede ribu, ali to radi veoma retko. Neki nemaju baš puno ideja, evo sad ih imate. Losos je bio veoma dominantan u pristiglim receptima… interesantno. Niko nije spremio sirovu ribu.
I sad najteži deo, izabrati pobednika ovog kruga. Stvarno mi nije bilo lako, jer bih mogla da proglasim 10 pobednika bez problema, ali imam samo jedan poklon, a i poštarina iz Amerike za Evropu nije baš jeftina. Odlučila sam se ipak za Branku sa bloga Home-made by B i njene Srdelice. Da, veoma jednostavno jelo, ali moj stomak je zajaukao kad ih je video. Možda je tome i doprinela čarobna priča uz recept. Pazite sad, ovo je rečenica preuzeta iz Branking članka, “Neka riba zapliva tri puta, onako kako treba: prvo u moru, zatim u maslinovom ulju i na kraju u vinu!” Naklon.
Svim učesnicima se još jedanput zahvaljujem na poslatim radovima, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da čitam i gledam vaše recepte. Veliki trud je uložen i ja to veoma cenim.
O, ne, nisam ta koja se seli. Možda bih volela, ali trenutno osećam da nisam završila priču sa Baltimorom tj. mojom novom kućom. Odselila se skoro moja prijateljica, i to ni manje ne više nego na drugi kraj Amerike, u Oregon.
A baš pre dva meseca smo pričali o našim planovima tako, i ona reče da će ostati u Baltimoru još dugo, jer njen muž može peške do svog posla, što je za njih veoma važno. Posle našeg razgovora jedva da je prošlo par dana i ona mi šalje poruku da je na poslu njenog muža zavladala ozbiljna situacija koja preti da neki ljudi budu otpušteni, između ostalog i njen muž. Ona ne radi, tek dobili drugo dete, žena u šoku. Ja joj kažem da će sve biti u redu, kad se zatvore jedna vrata, obično se otvaraju druga, onom koji pokušava, i tako je i bilo. Njen muž isto veče, po saznanju da je moguće da izgubi posao, šalje aplikaciju za posao u Oregan, i dobija ga, doduše ceo proces je trajao, ali ne predugo.
Muž moje drugarice, Klaudio, je nuklearni inžinjer i nema puno mesta u Americi sa nuklearkama gde on može da radi, zato je odluka pala na daleku selidbu. Emilia, moja drugarica, je bila frenetična, ali rešila je da je vreme za njenu porodicu da okrene novi list. Novi list je okrenula i pre 14 godina kada se doselila iz Italije u Ameriku na doktorske studije. U poslednje vreme često se prisećala i pominjala taj momenat. Moja drugarica tvrdi da ona i njen muž nikad ne bi našli posao u svojoj struci u Italiji, radili bi neke glupe poslove, zvuči poznato?
Protivno mom mišljenju da u Ameriku emigriraju ljudi iz zemalja sa problematičnom ekonomskom i političkom situacijom, ima ih dosta koji dolaze ovde da bi se usavršavali i bolje zarađivali, govorim o naučnicima i doktorima koji ovde dosta dolaze iz Zapadne Evrope zato što ovde postoji čuvena bolnica, Johns Hopkins, kao i istoimeni univerzitet. U park gde najčešće odlazim sa decom srešćete puno mama i tata sa decom koji su došli iz Austrije, Švedske, Holandije, Nemačke, itd. Skoro kao evropski park za decu.
Priča o Emiliji i Klaudiju poslužila je kao uvod za priču o selidbama u Americi. Meni je to jedna od najfascinatnijih stvari ovde. Lakoća sa kojom se ljudi sele, odlaze u potpuno drugi deo zemlje, a tek kupili kuću, uglavnom zarad posla, meni je neobjašnjiva, iako sam i sama avanturističke prirode.
Brojala sam juče broj kuća koji je prodat samo u mom bloku odkada smo se doselili ovde, a tome ima malo jače od dve godine – 11 kuća a možda i više. Ima ih ukupno oko 50, plus jedno pozorište, to su one gradske kuće koje se naslanjanju jedna na drugu i vrlo su uske. Za nas Balkance, gde generacije rastu u istoj kući, gde je gotovo nemoguće odseljenje ako živite u nekom velikom gradu, jedino u inostranstvo, ta histerija stalnog seljakanja je neobjašnjiva. Ok, u poslednje vreme živnulo je tržište nekretnina pa je to jedan od uzroka, ali svejedno. Stariji ljudi kažu da tako nije bilo u prošlosti, ali stvari su se promenile. Mlađi ljudi su u stalnoj potrazi za boljim zaposlenjem, za boljom šansom za život. Sele se i mladi a bogami i stari.
Najpre se sele kad odu u koledž, onda kad nađu prvo zaposlenje, pa onda kad reše da je vreme za postdiplomske ili doktorske studije, onda opet novi bolji posao, pa onda kuća za porodicu… onda preseljenje iz grada u predgrađe zbog loših državnih škola, onda sledi zatišje. Kad im odu deca iz kuće tj. na koledž, kad otplate kredit, obično se sele u manje kuće i to negde južnije, često na Floridu. To je tipičan selidbeni ciklus jednog prosečnog Amerikanca, ili Amerikanke, srednje klase.
Opet, ako ste u suprotnom fazonu može lako da vam se desi da se zaparložite. Mnogo ružna reč, zar ne, ali istina je da kad suviše dugo živimo na nekom mestu, ili suviše dugo smo u nekom fazonu, posao, okruženje, itd, nekako prestanemo mozak previše da uključujemo, jer je sve tako predvidivo. Kad ne možemo više da raspoznajemo poslednje godine, kada nam je sve nekako isto, za mene je to znak da mora da se okrene novi list.
Nije lako menjati stvari, i to ne treba da bude samo sebi cilj, ali to donosi novu energiju i mozak počne užurbano da radi. Pomeriti se iz svoje comfort zone, kako to ovde vole da kažu, može da vam donese jako puno mogućnosti. Više puta osetila na svojoj koži.
Tipičan oglas na kući za prodaju
Meni je svakako žao što je moja prijateljica otišla daleko, ali mnogo se radujem zbog nje, zato što je sve ispalo kako treba. Tu je i Facebook, meni puno znači da pratim moje prijatelje koji su svuda raštrkani po svetu… pa Skype, a i taj Oregon nije na kraju sveta, ima da odemo tamo.
Ovde ima jedna super stvar kad počinjete da radite za novu firmu i kada morate da se alocirate, a to je da vam plaćaju sve troškove preseljenja. I ne mora da bude neka posebna pozicija, ali mora da bude velika firma. Mi smo prošli jednom kroz to i bilo je super iskustvo. Pored pokrivanja troškova puta, obilaska mesta, traženja stana ili kuće od strane agencije, privremenog smeštaja, pa do plaćanja firme koja će da preveze nameštaj, a to podrazumeva i pakovanje i raspakivanje.
Dan pre nego što su Emilija i Klaudio otputovali napravili su rođendansku žurku za njihovog sina. Ja sam za tu priliku pravila ove kolače zato što su mi se ovi kalupi uvek sviđali ali nikada ih nisam koristila. Za dečaka koji će uskoro da napuni 4 godine bili su mi baš cool. Ove kolače možete dekorisati po svojoj volji, ja ću vam dati osnovni recept za testo kao i onaj za glazuru. Ja nikad pre nisam koristila farbe ali ovog puta jesam. I nikad nisam volela preterano dekorisane stvari, ali deca to vole, samo da što više šljašti.
120g šećera u prahu
3-5 kašika slatke pavlake, može i obično punomasno mleko
1 kašičica ekstrakta vanile
2 kašičice svetlog sirupa od kukuruza – opciono
Farba za hranu – opcionoZa dekoraciju: razne perlice, obojeni šećer, itd.
Priprema:
Prosejte brašno. Dodajte mu prašak za pecivo i soli. Umutite mikserom puter i šećer sa vanilin ekstraktom dok ne dobijete kremastu masu. Zatim dodajte jaja. Ovoj smesti dodavajte brašno dok ne dobijete gusto testo. Ja inače ceo ovaj postupak radim uz pomoć multipraktika.
Testo podelite na tri jednaka dela. Oblikujte ih u diskove, obložite plastičnom folijom, i stavite u frižider da odstoje bar jedan sat.
Zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh za pečenje stavite masni papir.
Izvadite jedan disk testa iz frižidera. Uz pomoć oklagije ga razvucite dok ne dobijete oko 4-6 mm debljine. Koristite brašno da se testo nebi zalepilo. Uz pomoć kalupa za kolače isecajte testo. Kad ste završili, skupite ostatke od testa, napravite loptu od njega, zatim ga ponovo razvucite oklagijom, isecite oblike, i tako sve dok ne potrošite testo. Čim isečete oblik testo stavite na pleh sa masnim papirom. Pecite kolače oko 8 minuta. Tu morate biti pažljivi, oni se jako brzo peku, a rerne različito greju. Najbolje je da stavite pleh na srednju pregradu da se peče i kroz prozor rerne posmatrajte šta se dešava sa keksima. Kad ivice počnu da im tamne, izvadite ih iz rerne. Stavite ih na rešetku da se ohlade. Sve isto radite sa preostalim testom.
Kad su keksi potpuno hladni, premažite ih sa glazurom koju ćete dobiti na sledeći način. Šećeru u prahu dodajte vanilin ekstrakt, sirup od kukuruza, opciono, i onda dodavajte slatku pavlaku, kašiku po kašiku, uz stalno mešanje smese žicom, dok ne dobijete željenu gustinu. Količina slatke pavlake ili mleka može da varira. Podelite glazuru ukoliko hoćete da joj dodate različite boje. Uz pomoć noža za puter stavljajte glazuru na kolač. Kad ste završili mazanje glazure na jednom kolaču odmah stavite perlice i sačekajte neko vreme da se ona stvrdne.
Kolači mogu da dugo traju ukoliko ih držite u hermetički zatvorenoj posudi.
I opet o ribi. Ali ovo nije obična riba. Predstavljam vam crveni sneper i losos, dve vrlo posebne ribe u mojoj kuhinji. Dovoljno je samo da ih vidite pa da ostanete bez daha.
Losos sa salsom od paradajza, belog luka i đumbira
Mogla bih slobodno da ovaj recept nazovem Losos a la Ivana. Ne znam kako ali ovaj recept se nikada nije našao na mom blogu, a to je najčešći način na koji spremam ovu ribu. Ne mogu da se setim kako sam došla da ove kombinacije, sigurna sam da nije retka, salsa i nije baš najsrećniji naziv, ali ja već godinama koristim ovaj recept i uopšte ga ne menjam. Zaboravih da pomenem i obavezne pinjole, zašto njih, ne znam, u nekom trenutku sam ih stavila i tako je ostalo.
Sastojci:
Fileti lososa
Manja šaka salse po filetu
So i biber
Maslinovo ulje
Za salsu, količina za jedan filet ribe:
10 komada čeri paradajza, može i običan (čeri paradajz je najukusniji, plus ovaj na slici je iz moje bašte)
1 čen belog luka, sitno iseckanog
1 komad, oko 1 cm veličine, svežeg đumbira, sitno iseckanog ili izrendanog
1 kašičica pinjola po filetu
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (430F). Pleh za pečenje ribe obložite papirom za pečenje.
Napravite salsu tako što ćete sitno iseckati paradajz, beli luk i đumbir. Dodajte soli i bibera.
Ukoliko vam smeta kožica na filetu, uklonite je nožem, mada tokom pečenje ona će se odvojiti od mesa pa je to prilično suvišna radnja, a i nije tako jednostavna. Ribu posolite i pobiberite.
Ribu položite na pleh. Stavite salsu preko fileta. Dodajte pinjole. Poprskajte ribu maslinovim uljem. Stavite je u rernu i pecite oko 15 minuta.
Moja preporuka vam je da uz ovako pripremljenu ribu služite majonez ili ajoli, on uvek ide dobro uz losos.
Crveni sneper sa začinskim biljem
Ovo je još jedna od varijacija na temu pečenje ribe u rerni. Beli luk, začinsko bilje, limun i maslinovo ulje sa ribom je tako jednostavna a tako moćna kombinacija.
Sastojci:
Crveni sneper ili bilo koja cela riba
So i biber
Maslinovo ulje
1-2 čena belog luka, sitno iseckanog
Šaka raznog začinskog bilja po ribi, iseckanog (ja sam stavila timijan, vlašac, peršun, listove komorača)
1/2 limuna po ribi, isečenog na kolutove
1 kašika limunovog soka
Maslinovo ulje
So i biber
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (430F). Pleh za pečenje obložite hartijom za pečenje.
Ribu očistite ako to već nije urađeno u prodavnici. Papirnatim ubrusom osušite ribu. Posolite je i pobiberite.
U jednoj posudi pomešajte iseckano začinsko bilje, beli luk, malo limunovog soka, so i biber i malo maslinovog ulja. Ovim sadržajem ispunite utrobu ribe i stavite malo po površini. Zasecite ribu tri puta, što ja često zaboravim. Stavite kriške limuna u utrobu ribe i po njenoj površini. Poprskajte ribu maslinovim uljem i stavite u rernu. Ova riba sa slike je bila dosta velika pa sam je ja pekla 25 minuta. Dužina pečenja zavisi i od vaše rerne. Meso ne treba da bude ni previše pečeno, a ni nepečeno. Najbolje je da proverite ribu tokom pečenja.
Služite ribu nabolje uz zelenu salatu.
Više o drugim ribama i tehnikama njene pripreme pronađite u ovom mom ranijem članku.
Iako se približava kraj oktobra ovde kod mene nikako da dođe prava jesen. I dalje je neuobičajno toplo i da nema popadalog lišća po ulici ne biste imali ideju da ste kalendarski duboko zagazili u jesen. I dalje furamo majce kratkih rukava i bose noge, doduše neki tako cele zime.
Ovaj post malo kasni, ali što se tiče nas koji živimo ovde i dalje je aktuelan. Dovoljno je da pogledate kako moja baštica i dalje bujno izgleda. Gornje slike su napravljene 19. oktobra, verovali ili ne. Sad čekamo da nas zadesi neki kijamet, kao reakcija na ovo lepo vreme.
Ove jeseni sam puno toga sačuvala, ono što je niklo u mojoj bašti, i rekoh da podelim to iskustvo sa vama, nekom će možda da pomogne. Te tehnike čuvanja, o kojima ću da vam pričam, bi trebalo da vam sačuvaju novac, setite se samo koliko ste puta bacili začinsko bilje koje vam se vuklo po frižideru (ta sam)… i ako još imate svoju baštu, biljke neprskane i lepo pažene, vi ste onda u potpunoj win-win situaciji.
Jedan od najjednostavnih načina čuvanja listova, plodova ili semenki biljaka je – sušenje. Najbolje je da ih sušite na suvom mestu gde postoji strujanje vazduha, recimo da je trem idealan, ali da nema direktnog sunca, samo u senci. Sušenje traje oko nedelju dana, ako se biljka ne osuši dobro, može da se ubuđa. Možete da sušite biljke i u rerni, ali ja to nikada nisam probala.
Pravilo je da se iseku grančice sa listovima ili pupoljcima pre samog cvetanja, smatra se da su eterična ulja tada najviše skoncentrisana u biljci, ali ja to uvek zaboravim da uradim. Kad procveta biljka izgleda da njena snaga splasne. To važi pre svega za lavandu.
Sušenje se primenjuje kod paprike, ljute ili slatke. Moram ovo da pomenem… skoro sam pronašla neku radnju koju drže Latinosi, i puna je raznih začina. Ono što je mene potpuno fasciniralo jesu različite vrste paprika, osušene, koje vise sa police u kesicama. Neverovatno da ih ima toliko vrsta, za mnoge nikad nisam čula. Ja sam ove godine sušila one klasične crvene ljute, i halapinjo. Samo što ja ne jedem ljuto, tako da će one završiti kod nekog ko ih voli. Osušenu papriku možete istucati u avanu i dobiti ljutu tucanu papriku.
Timijan
Od začinskih biljaka ima par koje su odlične za sušenje tj. njihov ukus je dosta sličan onom u svežem stanju, a nekada su čak intezivniji kao u slučaju origana. Lista sadrži sledeće biljke: ruzmarin, timijan (majčina dušica), origano, marjoram i žalfija.
Osušeni timijan
Što se tiče semena koji se koristi kao začin to nije nikakav problem sačuvati, čak se na biljci sami osuše. Meni obično ostane seme od komorača, korijandera i mirođije, koji je odličan za pripremu zimnice.
Sušenje komorača
Seme komorača
Sušenje origana
Lavanda u cvetu
Lavandu čuvam kako zbog kolača, tako i zbog toga što obožavam taj miris u mojoj garderobi. Prilikom sušenja isecite grančice sa napupelim, neprocvetalim cvetovima, oni najbolje mirišu. Onda tako osušene ih stavite u vrećicu, kao na slici.
Drugi način čuvanja biljki jeste – zamrzavanje. Neke biljke kao recimo bosiljak, peršun, mirođija, vlašac nisu dobri u osušenom stanju, zato je ovaj metod najprihvatljiviji.
Ucvetao bosiljak
Lišće bosiljka ili mirođije dobro operite, zatim ga iseckajte, i onda ispunite posudu za pravljenje kockica leda. Zatim u svako udubljenje dodajte maslinovo ulje, u slučaju bosiljka, ili vode za mirođiju i vlašac. Zatim ga ostavite da se zamrzne. Kasnije izvadite kocke biljaka i stavite u Zipper plastičnu kesicu. Na kesicu zakačite datum da bi znali koliko dugo da ga čuvate u zamrzivaču, do tri meseca je idealno. Stvarno ne znam šta bih radila bez mirođije tokom zime, kako da napravim grašak ili sos za govedinu.
Zamrznut bosiljak sa maslinovim uljem
Još nešto, bosiljak možete da sačuvate tako što ćete zamrznuti pesto od bosiljka na ista način koji sam već opisala. A kako da napravite pesto pronađite ovde.
Postoji još jedan način čuvanja začinskog bilja a to je njegova infuzija u maslinovo ulje. Ja to nikad nisam radila, ali znam da je recimo ruzmaran veoma zahvalan za takav produhvat, uz to se i dobro slaže sa maslinovim uljem.
Pošto ste napravili raznu zimnicu, sačuvali začine i začinsko bilje, sada vam samo prestoji da uživate u nastupajućoj zimi.
Ukoliko želite da saznate više o uzgajanju začinskog bilja posetite moju stranu – Začinsko bilje za početnike.
Ribu gotovo uvek pečem u rerni, zato što je tako jednostavno i zdravo. U poslednje vreme sam počela da se interesujem za prženu ribu, i soseve koji idu uz njih, iz francuske kuhinje. Meni se mnogo svidela ta kombinacija pohovane ribe, tartar sosa i mlade zelene salate. Baš sam to slatko pojela. Još je uz to išla i pohovana bamija iz moje bašte.
Ovaj recept je moj prilog za igricu Ajme, koliko nas je… tema ovog meseca je riba, i pogodite ko ju je izabrao:) Više recepata sa ribom u glavnoj ulozi pronađite ovde.
Priznajem, nemam koncetraciju da se nešto unosim u ovaj post… u toku je seansa slušanja YU roka na jutjubu. Nekada smo to češće upružnjavali… ah, kako se samo razgalim kad slušam te stare pesme, obožavam da čitam čak i komentare, nekako su iz duše:) Plus muž i ja nabacujemo godine kad su pesme nastale, sećanja tipa eskurzija, letovanje, koncerti, itd… pa onda komenatrišemo kako u stvari neki bendovi uopšte nisu tako loši, ali nisu bili cool kad smo mi bili klinci, pa kako su nam neki i dalje neverovatno bezvezni, a neke volimo i dalje jako puno, i tako. Ova pesma je definitivno hit ove jesenje večeri u Baltimoru – Satelit by Smak.
Sastojci:
1/2 kg fileta bele ribe (oslić, tolstolobik, šta već možete da nađete… ja sam koristila iverak (flounder), to je ona pljosnata riba)
So i biber
Ulje za prženje
1 jaje
1 šolja Panko hlebnih mrvica, ili obične mrvice ako nemate te
Za tartar sos:
1/2 šolje majoneza
2 kašike sitno iseckanih kiselih krastavaca
2 kašike sveže mirođije sitno iseckane
1-2 kašike svežeg vlašca iseckanog
1 kašika kapra, sitno iseckanog
1 kašičica limunovog soka
Malo bibera
Za serviranje miks mlade zelene salate
Priprema:
Najpre spremite tartar sos. Sitno iseckajte začinsko bilje, kapar i kisele krastavce. To sve pomešajte sa majonezom, sokom od limuna, biberom i stavite u frižider. Ja volim tartar sa više zeleniša, vi stavite količine sastojka prema svom ukusu. Za mene je ukus vlašaca super, mada originalno se ne stavlja u tartar sos. Da, tartar je čuveni francuski sos i super ide uz ribu.
Izvadite filete ribe i papirnatim ubrusom probajte da uklonite suvišnu vodu, pogotovo ako je riba bila zamrzuta. Isecite filete u manje komade. Posolite i pobiberite ribu. U dubljem tiganju dobro zagrejte ulje, ne previše, manje od 1cm visine. Važno je da temperature prženja bude jaka. Umočite filet ribe u umućeno jaje a zatim ga obložite prezlama, i stavite da se prži. Kad file dobije rumenu braon boju, što znači oko 4 minuta prženja, ukupno, izvadite ga iz ulja i položite na papiranti ubrus da izađe suvišna masnoća. Ribu odmah služite uz tartar sos i mladu zelenu salatu.
Moj muž voli fine stvari, vrlo je rafiniranog ukusa, baš obraća pažnju na detalje i sklon je kritici. Nije ga lako oduševiti, a i kad se tako nešto desi vrlo je škrt na pohvalama i obično to proprati rečima “prilično je dobro” ili “nije loše”.
Nije mu lako udovoljiti, ali ja se trudim da bar za njegov rođendan napravim nešto što će mu biti baš po volji. Pored toga što su mu visoki standardi, on je jedan veoma pažljiv i nežan muž, i trudim se da mu vratim istom merom. Svake godine mu za rođendan pravim neku specijalnu tortu, čokoladnu po mogućstvu. Jedne godine je to bila Reform torta, pa Gustav Klimt torta, onda Švarcvald, i ove godine sam se odlučila za Kraljicu od Sabe.
Stvarno ne znam zašto je ta torta dobila takvo ime, moguće da ima neku istoriju, ali verovatno da je braon boja čokoladnog fila tu presudila. To je čuvena francuska torta, zabeležena u kuvaru koji sam dobila od muža Mastering the Art of French Cooking, Džulije Čajld, čiji vam recept ovde prenosim.
Ova mala tortica je prilično jednostavna za pravljenje, nema sečenja kora, samo čokoladni fil koji ide preko kore. Ukus badema i ruma sa čokoladom je fenomenalan. Nije ni čudo zašto je toliko popularna, i zašto se veoma svidela mom mužu.
Sastojci:
115g čokolade 2 kašike ruma (može i crne kafe)
113g putera na sobnoj temperaturi 135g kristal šećera 3 žumanca
3 belanca Prstohvat soli 1 kašika kristal šećera 40g samlevenih badema 1/4 kašičice ekstrakta od badema 55g finog brašna za kolače, dobro prosejanog
Za čokoladni krem (ja sam duplirala mere za čokoladu i puter, jer mi se učinilo da su originalne mere baš male):
100g čokolade 2 kašike ruma 113g putera
Badem iseckan na listiće za dekoraciju
Kružni pleh za pečenje kome se pomera dno, prečnika oko 20 cm
Priprema:
Pripremite pleh za pečenje, obložite ga unutra hartijom za pečenje ili namažite puterom i pospite brašnom ili prezlama.
Zagrejte rernu na 175C (350C).
Otopite čokoladu na pari, ne previše jakoj, i pomešajte je sa rumom ili kafom.
U jednoj posudi mikserom promešajte puter i šećer dok ne dobijete žutu, kremastu masu. Dodajte joj 3 žumanca i sve zajedno dobro izmiksujte.
U drugoj posudi mikserom umutite tri belanca u koja ste stavili prstohvat soli. Zatim, kad se stvori pena od belanca dodajte 1 kašiku šećera. Mutite belanca sve dok sneg ne postane dovoljno čvrst.
U smesu sa puterom, šećerom i jajima dodajte otopljenu čokoladu. Spatulom dobro ih sjedinite energičnim mešanjem. U to dodajte samlevene bademe i ekstrakt od badema. Kada ste sve dobro pomešali, toj smesi dodavajte naizmenično belanca i brašno, koristeći spatulu… trećina krema od belanaca, pa trećina ukupne količine brašna i tim redom dok sve ne potrošite. Fora je u tome da ne mešate previše jer smesa treba da bude sa volumenom, samo će tako torta biti izdašna.
Smesu stavite u rernu, na srednjoj pregradi, i pecite 25 minuta. Da, torta u sredini treba da izgleda kao malo nepečena. Kad prodrmate pleh, malo će da se talasa sredina. Znaćete da je ona savršeno pečena, ako čačkalica pri ubodu po obodu torte izađe čista, a u centru bude baš masna.
Pošto tortu izvadite iz rerne ostavite je još 10 minuta u plehu, a zadim je izvadite i ostavite da se hladi, na žici za hlađenje.
Torta mora da se dobro ohladi, najbolje je da je stavite da odleži u frižideru preko noći.
Krem od čokolade ćete tako napraviti što ćete najpre čokoladu otopiti na pari zajedno sa rumom. Onda ćete otopljenoj čokoladi dodavati iseckan puter. Kad je sve dobro sjedinjeno, mešajte krem na ledu da se brže ohladi ili ga stavite u frižider.
Kad se krem zgusnuo, stavite ga na tortu, po celoj vidljivoj površini. Zatim stavite listiće badema sa strane.
Ukoliko želite da probate još jednu izuzetnu tortu Džulije Čajld, Đenovsku tortu sa čokoladom i malinama, pogledajte moj post o njoj ovde.
Kao što možete da naslutite tema za nastupajući mesec je – riba. Morska ili rečena, cela ili u filetima, pržena, kuvana, grilovana ili pečena, čak i živa, uradite sa njom šta god vam pada na pamet. Iskrena da budem dvoumila sam se između ribe i slaninice, surf or turf, što bi u Americi rekli, ali pobedila je riba jer sam htela da i vegeterijanci učestvuju. Takođe, stičem utisak da riba i nije baš preterano prisutna u ishrani kod nas kontinetalaca pa eto da je malo popularišemo. Pošaljite mi radove do kraja meseca na adresu:
Pobednik će dobiti lepu nagaradicu, ionako sam mislila da pravim malo darivanje, ali ovako je još bolje, neko će da je zasluži.
Inače, ulogu domaćice mi je prosledila Jovanka Baštovanka, sa bloga Kutlačom po kazanu. Iako sam par puta učestvovala u ovoj igrici nisam ni slutila da ona već tako dugo traje. Ajme, koliko nas je, igrica za food blogere, započeta je 2008, i okuplja blogere sa prostora bivše Jugoslavije. Pravila za učestvovanje u igri možete pronaći ovde. Mene svaki put fascinira sa koliko predanosti i kreativnosti ljudi pristupaju ovakvim takmičenjima.
