Kolač od šargarepe i o ranom odrastanju u Americi

Kolač od šargrepe i paštrnaka

 

Namerno nisam pomenula paštrnak uz šargarepu u nazivu kolača jer bi to ljude odbilo. Morate dati šansu paštrnaku jer on dobija tako divan ukus kada se ispeče, ni nalik onom kad je skuvan. Ako ipak ne želiti da pravite kolač sa paštrnakom a vi samo stavite šargarepu umesto njega. I šargarepa kao i paštrnak daju sočnost kolaču i jedva ćete osetiti njihov ukus. Slično je i sa slatkim hlebom sa zukini tikvicama.
 
Ovo je jedan od retkih kolača koji se mojoj deci svideo. To mi se sve vraća, jer sam i ja kao mala bila veoma probirljiva.

Sastojci:
150g vrlo sitno izrendane šargarepe
150g vrlo sitno izrendanog paštrnaka
280g brašna
2 kašičice praška za pecivo
½ kašičice sode bikarbone
2 kašičice cimeta
¼ kašičice oraščića
½ kašičice soli
80g suvih kajsija, sitno iseckanih
80g oraha, krupno iseckanih
4 jajeta
200g šećera
2 kašičice ekstrakta vanile
230ml ulja
Malo šećera u prahu za posipanje kolača
Pleh dimenzija 38x25cm, obložen papirom za pečenje
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C. Prosejte brašno i u njega umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu, cimet, oraščić  i so.  U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, vanilin ekstrakt, ulje i izrendani paštrnak i šargarepu. Tu smesu polako sipajte u brašno mešajući. Na kraju umešajte iseckane orahe i suvu kajsiju.
Sipajte smesu u pleh i pecite oko 25 minuta. Ostavite kolač da malo odleži u plehu koji ste izvadili iz rerne, oko 1-2 sata. Zatim ga isecite i pospite šećerom u prahu.

Rano odrastanje u Americi

Ovu priču sam imala dosta dugo u glavi, nastala je kao rezultat mojih razgovora sa prijateljicama o sličnostima i razlikama odrastanja dece u Americi i u Srbiji. Sve navedeno je iskustvo iz prve ruke. Da ne bi bilo zabune, sve nabrojano se, ipak, odnosi na određeni deo američke populacije. U pitanju su porodice koje žive u većim gradovima, na Istočnoj obali, i koje pripadaju srednjoj klasi. Amerika je ogromna zemlja sa mnogo kontrasta. Nije retko da u getoima devojčice od 16 godina imaju već po dvoje dece, dok u već pomenutoj populaciji majke dobijaju decu u kasnim dvadesetim, tridesetim ili čak četrdesetim godinama. Jedna moja poznanica je imala 49 godina kada je rodila ćerku.
  • Ko god se rodi u Americi, pa bilo to i dete ilegalnog imigranta, automatski dobija američko državljanstvo. Ako niste rođeni u Americi ne možete postati njen predsednik.
  • Uobičajeno je da otac, a vrlo često i drugi članovi porodice (baba, deda), prisustvuju porođaju i to se ne naplaćuje posebno. Bebi pupčanu vrpcu obično preseca otac.
  • Mali Amerikanci obično imaju samo sestru ili brata, dvoje dece po porodici postaje standard, mada ima i onih sa više ali i manje dece. Njihovi roditelji su imali mnogo više braće i sestara.
  • U Americi patronažne sestre ne dolaze u kućne posete po rođenju deteta i potpuno ste prepušteni sudbini novopečenih roditelja.
  • Ovde bebe, hvala Bogu, ne nose široki povez, već ako se utvrdi da sa kukovima nešto nije kako treba onda nose posebne proteze, ali to je veoma retko.
  • Obično mame rade do samog porođaja jer ovde ne postoji trudničko bolovanje. Po porođaju, mnoge majke prave pauzu na neodređeno vreme u svojoj karijeri, ili rade skraćeno radno vreme. Za one koje žele da se odmah vrate na posao, porodiljsko odsustvo traje svega šest nedelja, ili malo duže, ali se onda ne plaća. U tom slučaju se i bebe, još ovako male, daju u jaslice, a ponekad ih čuvaju i dadilje.
  • Jaslice i vrtići su dosta skupi u Americi. Obično se dodatno naplaćuje ako deca još uvek koriste pelene.
  • Javne biblioteke u Americi su odlične i veoma posećene. Sve imaju dečije odeljenje, a uz knjige za razne uzraste tu je obavezno i prostor za igru. Tu se, obično jednom nedeljno, održava i program pod imenom “Mother Goose on the Loose”, na koji dolaze deca najmlađeg uzrasta sa roditeljima. Program vodi animator, obično neko od osoblja biblioteke ko je tome vičan, koji peva popularne dečje pesme a prate ga, pesmom i pokretima roditelji i deca. Ovo je idealno mesto za druženje dece i upoznavanje i podelu iskustva sa drugim roditeljima. Slična okupljanja postoje i u crkvama, a neretko i grupe mama samoinicijativno organizuju zajedničke aktivnosti.
  • Mnogi svoju malu decu hrane isključivo organskom hranom, a slatkiši se smatraju najvećom opasnošću po zdravlje. U obdaništu moga sina zabranjeno je stavljanje slatkiša u paket za užinu. Srećom te ima rođendanskih žurki na kojima ove zabrane ne važe! Ipak, može da vam se desi i da vas sačeka rođendanska torta napravljena od povrća:)
  • Ono što deca u stvari vole su ribice-krekeri, razne slatke cerealije, bars – nešto slično našoj bonžiti, zatim pire od voća ili povrća koji se cedi iz tube.
  • Lepi i zdravi zubi su fetiš u Americi,  još sa godinu, dve, deca idu kod zubara na redovne preglede.
  • Jedna od no-no aktivnosti je i gledanje televizuje i kompjutera. Smatra se da ukoliko dete izlažete dugom gledanju televizuje ono postaje agresivno. Na državnoj televiziji (PBS) postoji sjajan program za decu, gde puštaju odlične, veoma edukativne, crtaće. Postoji i istoimeni vebsajt gde deca mogu da se igraju (pbskids.org).
  • Neobično je na Fejsbuku videti kako su vrlo mala deca na plaži ovde obučena u kupaće kostime kao i njihovi roditelji, dok su deca na plaži ljudi iz Evrope takoreći gologuza. Puritanizam u Americi i dalje ima jakog uticaja, i na golišavost male dece se ne gleda kao na nešto normalno.
  • Za razliku od Srbije ovdašnja deca su veoma otporna na hladnoću. Moja deca čak i zimi sa vrata skidaju cipele i čarape i tako bosa vršljaju po kući na opšte zaprepašćenje mojih roditelja. I onda će jednog dana kad porastu ići na posao sa mokrom kosom u sred zime.
  • Roditelji će decu najpre naučiti sledećim rečima: thank you (hvala), please (molim te) i share (deli sa drugom decom). Ove reči su apsolutno krucijalne u vaspitavanju dece, i ako se nađete u dečijem parku uglavnom ćete njih i čuti.
  • Smatra se da je doba između druge i treće godine starosti deteta najizazovniji za roditelje i zato taj period zovu “terrible two”.
  • Otkako živim u Americi nikad nisam videla da roditelji javno fizički kažnjavaju decu. Batine su apsolutno neprihvatljive, kao i vika na decu. Jedna od najčešćih vaspitnih mera, kada su deca neposlušna, je odlazak na “time out”, slično kao odlazak u ćošak kod nas.
  • Članstvo u Science Museum (Muzej nauke) je obavezno. Time se pokazuje kako ste dobar roditelj jer još od samog početka radite na tome da vam se dete jednog dana bavi naukom, nečim velikim i bitnim… običan odlazak u prirodu i posmatranje buba i trčkaranje okolo se ne važe. Sve mora da bude dobro organizovano i struktuirano. Ipak, dobro je odrastati u urbanoj Americi jer vas roditelji svugde vucaraju i teško da može da vam bude dosadno. Ima bezbroj besplatnih aktivnosti, kao i onih koji se plaćaju.
  • Čim malo poodrastu, ponekad već sa par meseci, počinje vodanje dece po raznim sportovima, devojčice često idu na fudbal, balet, ples, za muškarce tu su plivanje i drugi sportovi… nekad mi se čini da jedva čekaju da potroše novac na to, umesto da odvedu decu u prirodu ili na bazen i da sami vežbaju sa njima. I umesto da istraju u jednom sportu ili aktivnosti, oni ih samo menjaju.
  • Obdaništa su, kao što sam pomenula, veoma skupa. Ima ih raznih, privatnih, pri crkvama, državnih, ali izgleda da su roditelji posebno ponosni ako upišu svoje dete u Montesori školicu, koja nudi fleksibilniji program nastave, nekada samo na španskom ili kineskom jeziku. Često imaju neradne dane kada padne malo jači sneg, ili iz nekih drugih razloga, i to je za roditelje velika muka jer treba hitno da nađu bejbisitere (bake i deke po pravilu žive daleko). Takođe, pored toga što se privatne škole plaćaju, morate da volontirate za njih izvestan broj sati. U nekim obdaništima već sa tri godine deca počinju da uče slova i brojeve i dobijaju domaće zadatke. Neke školice imaju vrlo visoke kriterijume za upis. Recimo, moja drugarica je želela da upiše trogodišnjeg sina u kinesku školu, pošto su i ona i njen muž azijskog porekla, i iz uprave su joj tražili pisma preporuke za njeno dete (!), i da ceo dan provede u njihovoj školi da vide kako se uklapa. Na kraju su joj rekli da njen sin nije za tu školu.
    • U Americi deca sa pet godina kreću u školu, i to je veliki stres za roditelje, ne toliko zbog novog početka, koliko zbog onog što tome predhodi a to je potraga za najboljom školom za njihovo dete. Naime, u američkim velikim gradovima državne škole su po pravilu vrlo loše, i često su najbolja opcija privatne škole a one nisu jeftine. Zato roditelji najčešće odlučuju da se presele iz grada u predgrađe gde su državne škole uglavnom dobre.
  • Amerikanci su u nekim stvarima daleko opušteniji od Evropljana, ali kad je u pitanju obrazovanje njihove dece tu gube hladnu glavu. Moji prijatelji kažu da nije bilo tako ranije. Jednom je jedna moja prijateljica pomenula da je glavni razlog te histerije – velika konkurencija. Ne stigoh da je pitam da li je to zbog velike konkurencije kojom će naša deca biti izložena kad porastu, ili je u pitanju konkurencija među roditeljima, ko će više da plati, ko će više da se žrtvuje za budućnost svoje dece, koji roditelj će se pokazati boljim i uspešnijim.

Continue Reading

Pečena patka

Pečena cela patka

 

Od čega da počnem… od zamrzivača u kojem je moja draga patkica boravila danima, dok sam se konačno usudila da je pravim, ili od brojnih recepata koje sam pregledala dok nisam našla onaj pravi. Ovo je moja prva ispečena patka, ali je zahvaljujući odličnom receptu, kojeg sam našla ovde, ispala tako dobro kao da sam je pravila ne znam koliko puta.
Morate priznati nije lako naći dobar recept, neko predznanje morate da imate. Eto, ja sam znala da je patka dosta masna, i da je teško napraviti hrskavu koricu na njoj. Jednom je moja prijateljica donela celu pečenu patku, ali meso je više ličilo na svinjsko nego na meso peradi, upravo zbog toga što se nije dobro ispekla.
Proučavajući načine na koje se ona sprema, shvatila sam da postoje dva najčešća: najpre se patka prži o onda se peče u rerni na visokoj temperaturi, i drugi način na koji se patka peče na nižoj temperaturi ali dosta duže. Pošto sam ja veliki ljubitelj Pačijeg konfita (Duck confit), popularnog francuskog jela, koji se pravi tako što se pačiji bataci peku dosta dugo u masti, i to na tihoj vatri, ja sam se odlučila za ovaj drugi. Bilo mi je veoma logično da će na taj način da izađe suvišna mast, a i da će zbog dugog pečenja meso biti mekano i puterasto.
Pečena cela patka

Moja ćerka je toliko obigravala oko pečene patke dok sam je fotografisala da je umalo nije oborila na zemlju. Jedva smo dočekale da počnemo da je jedemo. I bila je odlična.

Evo jedne fotografije sa patkama, skoro sam je našla u nekom od starih foldera. Slikala sam neko vojvođansko dvorište.

 

Kad budete pravili patku sačuvajte mast koja se bude cedila sa nje. Sa njom možete svašta da radite, vrlo je ukusna… možda je najpoznatiji pomfrit pržen u pačijoj masti.

Što se tiče serviranja patke, ona može da se prelije sa nekim sosem. Ja sam pravila onaj od mandarina i nije dobro ispao, sledeći put ću probati klasičan sa pomorandžama, mada nije loš ni azijski sos iliti glazura koji se nalazi u originalnom receptu. Takođe, možete da napravite sos od moče. Ovde možete da vidite kako se to pravi, doduše od pečene piletine, ali tehnika je ista. Iskreno i bez sosa pečena patka je bila super, servirana samo uz pire krompir.

Još jedna stvar jako bitna. Moj muž kad pravi ćurku, on je odmrzava 3 dana u frižideru, otkrivenu, tako se takođe dobija hrskava korica. Ja sam to isto učinila sa patkom, htela sam da budem 100% sigurna da ću dobiti ono što sam htela. Verujte mi, ima razlike.

Jednom davno sam pravila pečenu celu gusku. Neka žena mi je uvalila na pijaci na Đermu, i meni neiskusnoj to je bila teška trauma. Ma koliko da je patka masna guska je deset puta masnija, kad se otopi sva mast tokom pečenja jedva da ostane nešto mesa na njoj. Najstrašnija je bila moja reakcija kada sam ukapirala da su unutar guske stavljeni šija i ostali delovi. Nisam ni gledala šta je sve bilo samo sam sve bacila u kantu. Kasnije sam saznala da je guščija džigerica poseban delikates, pa i probala, i zaista je veoma ukusna.

Pečena patka


Sastojci:

Patka očišćena, oko 2-3kg teška, zamrznuta ili sveža (već sam napomenula u tekstu da patka treba da stoji u frižideru 3 dana otkrivena)

Patka se obično prodaje sa šijom, džigericom i bubcem, koji se stave unutar nje. Od šije možete napraviti supu, a preostale delove ispržite. Ako ima komade sala možete da ih ostranite.

Operite patku i papirnatim ubrusom je dobro obrišite.

Pre pečenja ćete uraditi sledeću stvar. Oštrim nožem ćete grudi zaseći dijagonalno, i na jednu i na drugu stranu, vidite kako to izgleda na slikama, ali ćete samo masni deo zaseći, ne i meso. Takođe, nožem ćete bockati meso, naročito tamo gde je ono najdeblje, oko bataka.

Zavežite pačije noge kanapom, a krilca položite na leđa, nažalost nisam napravila fotografiju da vidite kako to izgleda.

Krupna so, ne mogu da vam kažem tačnu količinu jer ja to uvek odokativno radim, a i ukusi su različiti. Važno je da dobro utrljate meso, pogotovo ono deblje delove.

Pleh sa rešetkom, zahvaljujući njemu mast će se zadržati pri dnu pleha.

Priprema:

Stavite pregradu na sredinu rerne. Zagrejte rernu na 150C (300F).

Patku ćete peći 4 sata na 150C (300F), i na kraju 10 minuta na 205C (400F).

Stavite pripremljenu patku u pleh (već je u uvodnom delu objašnjeno kako), sa grudima na gore, i stavite je u rernu. Pecite 1 sat.

Posle jednog sata, izvadite patku, okrenite na drugu stranu, grudi ka dole, izbockajte gornje delove nožem, videćete kako će mast poteći. I vratite patku da se peče još 1 sat.

Ponovo izvadite patku, okrenite grudi na gore, izbockajte je ponovo, i vratite u rernu da se peče 1 sat.

Još jednom pecite patku okrenutu grudima na dole 1 sat.

Do tada patka je već lepo ispečena, još samo završni tač, pojačajte rernu na 205C (400F), ponovo okrenite patku i pecite je još 10 minuta.

Što se tiče dužine pečenja ona zavisi od jačine rerne i veličine patke. Najbolje ćete odrediti da li patka pečena po boji ali i ako prilikom uboda štapića do kraja bataka poteče bezbojna tečnost.

Kad je patka ispečena odmah je stavite u foliju i dobro pokrijte. Tako će se u tečnost u mesu lepo distribuirati. Ostavite je tako oko 15 minuta.

Za to vreme procedite mast koja se zadržala na dnu pleha, stavite u neku teglicu i čuvajte u frižideru.

Patka se seče tako što se najpre iseku bataci, sve sa karabaticama. Zatim krilca, a onda se iseku grudi… bolje pogledajte ovaj video nego da vam ja to objašnjavam.

Najbolje je da služite pečenu patku uz krompir pire koji možete uporedo da pravite.


Continue Reading

Bladi Meri koktel (Bloody Mary Cocktail)

Bladi meri

Postoji verovanje da je ovo piće lek za mamurluk, što sumnjam da jeste, jer kako objasniti da se alkohol alkoholom leči. Sigurna sam da je rasol bolji izbor.

Nisam ga slučajno izabrala da se nađe na mom blogu baš u ovo vreme, u nedostatku rasola, uzmimo da je ovo pravo piće da se očistimo od višednevnog mamurluka i krkanja koje je pratilio praznike.

Bladi meri

Iskreno, meni Bladi Meri i nije baš tipičan koktel, samim tim što nije sladak. Takođe, meni ovo piće dođe nekako zdravo i hranljivo – zamislite sok od paradajza, i limuna, i sveži celer. Pored ova tri sastojka tu je nezaobilazna votka kao i so i crni biber, ostale sastojke možete dodavati po volji, a oni mogu da budu Vorčester sos, Tabasko ljuti sos, ren, itd. U receptu koji sledi date su mere koje meni odgovaraju, vi ste slobodni da ih menjate prema vašem ukusu.

Služi se u dugim čašama sa ledom, i prepoznatljivim stablom celera koji viri iz pića.

Da, zaboravih da kažem zašto je ovaj koktel dobio ovo neobično ime… ima puno teorija, jedna je da je ime dobio po engleskoj kraljici, “Krvavoj Meri”, polusestri Elizabete I, koja je pokušala da vrati katolicizam u Englesku, pa je u tom poduhvatu stradalo dosta protestanata.

 


 

Sastojci za jednu čašu:

30ml votke
90ml soka od paradajza
1 kašika limunovog soka
1 kašičica Vorčester sosa
1/4 kašičice Tabasko ljutog sosa, opciono
1 kašičica rena, opciono  (meni je inače ren omiljena stvar, i mislim da je odličan sastojak za ovakvo piće)

Kockice leda

Prstohvat sveže samlevenog bibera
Prstohvat krupne soli

1-2 stabla celera za dekoraciju

Priprema:

U šejkeru ili u nekoj dubljoj čaši promešajte votku, sok od paradajza i limuna, Vorčester i Tabasko sos, i ren.

Sipajte ga u čašu napunjenu kockicama leda. Stavite stablo celera i stavite malo soli i crnog bibera.

Obično se služi pre podne, pogađajte zašto, i njime se često započinje branč.

 


 

Continue Reading

Pečeno punjeno mlado pile i šta ste najviše voleli na mom blogu

Pečeno punjeno pile

 

Kada je počeo da se širi miris iz rerne znala sam da će ovo jelo biti nešto najlepše što sam skoro jela. Zapravo znala sam to već kad sam ugledala recept na sajtu Marte Stjuart. Ima tu par izmena u mojoj verziji. Ne znam kako u par reči da opišem ovo jelo, možda bih mogla ovako – ako želite da obradujete svoja čula jelom koje kao da je naručeno u nekom vrhunskom restoranu, uz to ste ga lično pravili i to na veoma jednostavan način, onda je ova piletina pravi izbor za vas.
Sigurno sam već pominjala negde da nisam neki poseban ljubitelj piletine, uglavnom zato što je bland, što bi ovde rekli. A i nešto sam istripovana da se nekad baš bezveze oseća a i izgleda, zato trošim pare na organsku. Ipak, zato što je tako bez naročitog ukusa super je da se kombinuje sa začinima. Drugo, ovi pileći nisu obični, oni su baš mladi, oko mesec dana stari, svako teži oko 1/2 kilograma. Zovu ga Poussin, a u Americi mu je naziv Cornish Game Han. Dugo sam mislila da je u pitanju minijaturna vrsta kokoški, zbog tog han. Meni su ukusniji od običnih, a to govori i njihova cena.
Ipak, vi možete da koristite starije pile, samo što ćete da ga duže pečete. Kad smo već kod toga evo kako ćete utvrditi da li je meso dovoljno pečeno – ako nemate termometar, onda nekim zašiljenim štapićem probodite pile do kraja, negde kod karabataka, kad izvadite štapić ukoliko poteče bezbojna tečnost to znači da je meso dovoljno pečeno.
Inače ovo je idealno jelo za neka manja okupljanja. Videćete, vaši gosti će biti oduševljeni. Ako služite ove mlade pileće, računajte jedno je dovoljno za dve osobe. Ovi pilići su punjeni suvim šljivama, to mi je trenutno omiljeni sastojak u kuhinji, lukom i timijanom. Servirani su preko bulgara, mada može da koristite i kuskus, i preliveni sjajnim sosem od moče, iliti grejvijem.
Ispod recepta možete pogledati galeriju mojih recepata koji su nastali prošle godine i koje ste najviše voleli. Videla sam tu vrstu rekapitulacija na drugim blogovima, pa rekoh da vidim kako stvari stoje na mom blogu. Iskreno, za neke recepte sam se baš iznenadila, jer nisam očekivala da će tako dobro da prođu.

Pečeni punjeni mladi pilići


Sastojci za 4 osobe:

2 mlada pileta (svako teško oko 1/2kg, mogu i teža uz duže pečenje)
So i biber
14 komada suvih šljiva
5 manjih komada crnog luka, isecite ga na četvrtine
3 stabla celera, iseckana
Šaka svežeg timijana (možete koristiti majčinu dušicu koja ima manje intezivnu aromu, zato i pravim razliku između njih, iako su dosta slični)
2 kašike putera

Za grejvi, sos od moče:

1 kašika putera
235ml pileće supe
1 kašika slatkog vina kao što je Marsala ili Porto

Za prilog:

1 šolja bulgara
1 1/2 šolja vode
So
1 kašika maslinovog ulja

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (425F).

Piliće dobro natapkajte papirnatom salvetom da bi ih dobro osušili. Uzmite radije krupnu so i njome trljajte pile spolja i unutra. Takođe ga pobiberite.
Unutar jednog pileta stavite po tri četvrtine luka i tri suve šljive i polovinu timijana. Kuhinjskim konopcem zavežite pileće nogice.
U pleh u kome će se pileći peći, ja sam koristila dutch oven, stavite preostale suve šljive, četvrtine luka, i iseckani celer. Premažite piliće sa 2 kašike putera. I položite ih u pleh. Stavite u zagrejanu rernu i pecite oko 55 minuta. Kao što sam već ranije rekla ako želite da utvrdite da li je pile dovoljno pečeno zašiljenmi štapićem probodite pile do kraja, negde kod karabataka, ukoliko poteče bezbojna tečnost to znači da je meso dovoljno pečeno.
Dok se pilići peku napravite bulgar. Ja sam imala neki sitan pa sam mogla brzo da ga spremim.
Zagrejte vodu do vrenja, sklonite je sa vatre, dodajte malo soli i maslinovog ulja. I u to sipajte šolju bulgara. Poklopite šerpu i čekajte oko 10 minuta. Kada je bulgar gotov samo ga malo viljuškom promešajte.
Kada je piletina gotova, prebacite je u neki sud, zajedno sa komadima luka i šljiva. Poklopite sve alumijumskom folijom.
Prebacite pleh na ringlu, na srednje jaku vatru. Sipajte pileću supu i drvenom varjačom probajte da sastružete meso koje se zalepilo za pleh. Dodajte Marsala vino. Posolite i pobiberite ukoliko za to ima potrebe. Posle oko 5-10 minuta kuvanja sklonite moču sa vatre. Pažljivo procedite moču kroz cediljku. U nju stavite preostali puter. Dobro promešajte i dobili ste apsolutno božanstven sos.
Servirajte piliće na bulgaru, poređajte po njima preostale šljive i luk. I prelijte sve grejvijem.
Neka sva čula počnu da uživaju!

 

Continue Reading

Poslednji post u 2013.

Kao po običaju sve u poslednjem minute, iliti satu. Oh, a imam još toliko stvari da uradim pre odlasku na novogodišnju žurku. Ne znam kako vi, ali ja uvek pravim spisak stvari koje planiram da uradim u sledećoj godini, nekada su to bile želje, ali sa godinama dođe zrelost i realnost. I šta mi se bitno izdešavalo u godini koja odlazi. Tako otprilike vidim gde sam i kuda želim da idem.

Naravno, još uvek nisam smislila šta ću da obučem večeras. Imam nekoliko kombinacija u glavi, videćemo. Nisam ni napravila kolač, i to me čeka. Hoću i da odgovorim na neka pisma. Bolje da požurim sa ovim postom.

Dakle, ovo nije post o meni i novogodišnjim pripremama ovo je post o Zoki i njenim đakonijama sa bloga My Pans and Pots. Moram još jednom da pohvalim igricu FBI rukavice, zahvaljujući kojoj stvarno možemo da dobro upoznamo blogove i njihove autore. Iako se trudim da čitam druge blogove sve manje imam vremena za to. Ranije bih sela, otvorila blogroll kod Jelene ili Lane, i uživala čitajući razne blogove. Sada je drugačije, puno obaveza imam. Ja kad čitam blogove, čitam od početka do kraja, nikad ne prelazim preko njih.

Eto ja sam saznala da Zoka i ja delimo sličnu ljubav prema određenim jelima, imamo par istih recepata na blogovima. Zaista sam postala fan njenih fotografija. Sviđa mi se i njena strast. Volim što voli da uči i istražuje. Baš se palim na njen blog.

Evo mog izbora…

Ovo su super krekeri. Sledeći put stavljam više maslina, i soli, i pravim duplu meru. Jedva sam par sačuvala za slikanje. Uz svašta idu, a možda najbolje uz naš jogurt. Više ne kupujem ovakve stvari, obično su skupe, nego ih sama pravim, što i vama preporučujem.

Verovali ili ne, ali ovo mi je prva topla čokolada koju sam napravila u životu. I po Zokinom receptu je super ispala. Eto zašto treba istraživati druge blogove.

Napravila sam puno ovakvih slatkih hlebova, ali nikada mi nije palo na pamet da stavim kakao. To bitno menja stvari na bolje. Nisam stavila urme kao što je dato u originalnom receptu već sam stavila sos od jabuke. Hleb je bio dovoljno sladak ali i dosta sočan, što se meni posebno dopalo. I pikane sam stavila umesto oraha, ali to ne menja puno stvari. Sjajan hleb.

I na kraju da se zahvalim vernim blogerima i čitaocima, koji ipak imaju vremena da čitaju moj blog, i da vam svima poželim divnu Novu godinu! Samo vedro i veselo!
 
Vaša Ivana
Continue Reading

Predlozi za doček Nove godine (Cosmopolitan, Kanapei od dimljenog lososa, Pepermint puslice)

Kosmopoliten koktel, kanapei sa dimljenim lososom, puslice

 

Teško je poverovati ali već je kraj godine. Moram da priznam doček Nove godine za mene i dalje ima neko posebno značenje, iako sve manje kako godine prolaze. Kako da objasnim mojoj deci sa koliko radosti smo mi, deca komunizma, dočekivali Novu godinu, koliko smo željno iščekivali novogodišnji program, zajedno sa paketićima… kako da im kažem da kada smo mi bili deca jednostavno nije bilo Božića. Ovde je ta dugačka noć vezana za izlaske i vesele žurke, to nije porodičan događaj. Kao takvog treba ga i proslaviti, uz ukusne zalogajčiće hrane, maštovite poslastice i svečano piće. Samo opušteno. Slede tri moja predloga, a vi izaberite šta se vama najviše dopada.

Ps. Samo da znate imam ja recepte i za Rusku i Mimoza salatu🙂

Cosmopolitan koktel

Koktel Kosmopiliten

Propustila sam vreme kad je ovaj koktel bio užasno popularan, a to beše negde krajem prošlog veka. Ipak, ovaj koktel je za mene i dalje neprevaziđen iz mnogo razloga: mnogo volim limetu, sok od brusnice i volim to što nije toliko sladak.

Ja pravim Cosmo po ovom receptu a vi ste slobodni da eksperimentišete sa količinama sastojaka.


Sastojci za 1 čašu:

60ml votke
15ml (1 velika kašika) triple sec, ili neki drugi liker od pomorandže
22ml (1 velika kašika + 1.5 kašičica) soka od brusnice
7-15ml (1.5 -3 kašičice) sveže isceđenog soka od limete
Korica pomorandže
Led

Za dekoraciju: obojeni šećer

Priprema:

Čaše za koktel navlažite vodom po obodu a onda stavite u obojeni šećer. Sačekajte da se šećer malo osuši. Ovo je samo ideja za svečaniji izgled koktela iako on originalno nema ovakvu dekoraciju.

Pripremite i izmerite sve sastojke. Šejker napunite ledom. U njega sipajte votku, liker od pomorandže, sok od brusnice, sok od limete i mućkajte oko 30 sekundi. Sipajte koktel u odgovarajuće čaše. Služite koktel uz  koricu od pomorandže.


Kanapei od dimljenog lososa

Kanapei sa dimljenim lososom

Kad god sam pravila ove zalogajčiće sa dimljenim lososom uvek bi prvi planuli.

Ima par sastojaka koji uvek idu dobro uz dimljeni losos a to su: krem sir, krastavac, paradajz, luk, kapar i mirođija. Te stvari uvek možete da kombinujete sa njim.

Sastojci za kanapee sa slike, od donjeg ka gornjem sloju:

          Hleb, tanke kriške isecajte kružnim kalupom da bi dobili okrugle parčiće

          Krem sir, nanesite na hleb

          Krastavac, fino isecakan na tanke kolutove

          Zelena salata

          Komad dimljenog lososa

          Crevni luk, iseckan na rebra

          Par komada kapra

          Listić mirođije

          So i biber

Pepermint puslice

Kad sam videla ove puslice na naslovnoj strani magazina Bon Appetit znala sam da ću ih kad tad praviti. Doček Nove godine je idealna prilika za eksperimentisanje i meni su one idealne za tu priliku. Možete da stavljate i druge boje, ali meni je crvena najbolja. Isto i sa dodacima ukusa. Amerikanci su zimi ludi za ukusom peperminta, iskreno nemam ideju zašto, pa ništa nisam menjala dato u originalnom receptu.

Sastojci za oko 35-40 puslica:
3 velika belanca, ostavljena na sobnoj temperature nekoliko sati
Prstohvat soli
66g šećera u kristalu
60g šećera u prahu
1/8 kašičice pepermint ekstrakta
12 kapljica crvene boje za hranu
Priprema:

Zagrejte rernu na 95C (200F). Obložite dva pleha sa masnim papirom na kojima ćete puslice peći.

Mikserom mutite belanca zajedno sa prstohvatom soli na srednjoj brzini. Kad se stvori pena pojačajte brzinu i dodavajte šećer u kristalu, u tri navrata. Mutite smesu dok ne dobijete baš gust sneg. Spatulom umešajte šećer u prahu. Ne mešajte previše jer će sneg da se razredi.

Zatim ravnomerno rasporedite kapljice crvene boje po snegu od belanaca, ne mešajte ništa, nego smesu direktno stavite u dresir vrećicu sa oblim ili zvezdastim krajem. Istiskajte smesu po plehu.

Pecite puslice oko 2 i 1/2 sata, dok se ne osuše dobro. Čuvajte ih na suvom mestu.

I na kraju uživajte u šampanjcu.

Srećna Nova godina!

Continue Reading

Podvarak sa dimljenim ćurećim batacima i suvim šljivama

Podvarak

 

I dalje tvrdim da je podvarak sa dimljenim svinjskim crevima najbolja moguća kombinacija, ali kad nema crevaca onda su i dimljeni ćureći bataci dobri.

Ovo je sad idealno vreme za ovakvo jelo. Napolju ciča zima, a u kući se širi miris podvarka. Ja često pravim ribanac ali sa kobasicama, pa ga još zapečam sa pastom… da, da, pasta i ribanac se super slažu (pogledajte recept ovde). I suve šljive su sjajne gde god da ih stavite.

Što se tiče ćurećih bataka to mi je jedno od omiljenijih komada mesa, jedino što ih ovde ne spremaju tako dobro kao kod nas, i uopšte tako je sa bilo kojim mesom. Priznajem ove zime me više interesuju pačiji bataci i dok in ne nabavim i ne napravim čuveni Pačiji konfit neću se smiriti.

I da,  obavezno stavite lovorov list i crni biber u zrnu, bez toga nema dobrog podvarka.

 


 

Sastojci:

4 dimljena ćureća bataka

60g slanine, iseckane
1 crni luk, iseckan
2kg kiselog kupusa ribanca
2-3 lista lovorovog lista
1 kašičica crnog bibera u zrnu
1 šaka suvih šljiva

 

 

Priprema:

Ćureće batake oprati i staviti u šerpu sa hladnom vodom. Kuvati ih oko 30 minuta, zavisi koliko su bataci slani.

U šerpi ispržite iseckanu slaninu. Kad postane hrskava, dodajte joj luk. Posle 2 minuta prženja dodajte ribanac koji ste malo ocedili. Tečnost je neophodna da ne bi kupus zagoreo tokom prženja. Dodajte kupusu crni biber u zrnu i lovorov list i poklopite šerpu. Povremeno mešajte kupus da ne bi zagoreo, dodajte mu vodu ako je neophodno. Kuvajte kupus oko 30 minuta na srednje jakoj temperaturi.

U međuvremenu zagrejte rernu na 205C (400F).

Kad su meso i kupus skuvani, stavite ih u neki zemljani sud, dutch oven ili sličnu posudu i pecite oko 50 minuta, najpre poklopljeno poklopcem ili folijom, a onda otvorite da se lepo zapeče.

Služite jelo uz crno vino ili pivo i prepečen hleb. Uživajte!


Continue Reading

Kheer, indijski sutlijaš

Kheer, indijski sutlijaš

Rešila sam da smanjim slatko. Ništa radikalno. I dalje mogu da ga konzumiram s vreme na vreme, ali ne više tako često. Sad sam u nekoj fazi odvikavanja.

Stvari su se promenile, nekada sam svašta mogla da jedem, ali sada moram da vodim računa. Uf, ne volim bilo kakva ograničenja u životu. Ali ne vredi, mogu da idem 3-4 puta nedeljno u teretanu (joga, pilates, plivanje), mogu baš dugo da hodam i da uz to guram dupla kolica, ali kao što rekoh stvari su se ipak promenile.
I sada ja vama serviram na blogu još jedan slatkiš. Bar o tome mogu da pišem:) Ipak, ovo nije običan slatkiš, to je sutlijaš, doduše indijski, malo drugačiji, ali to je to. Ne znam, za mene ti starinski slatkiši, na kojima sam odrasla, imaju neviđen ukus, gotovo magičan, uprkos svim kalorijama.
Ovo je najpopularniji indijski dezert, gotovo ćete ga uvek naći u njihovim restoranima ili na privatnim gozbama. Dok se kod nas koristi cimet u indijskom sutlijašu ćete naći kardamon. Pored začina sutlijaš je obogaćen suvim grožđem, bademima i pistaćima.

Recept sam dobila od moje drugarice, Indijke.


 

Sastojci za 4 osobe:
1l mleka
4 kašike šećera
½ šolje pirinča (najbolji je sa dugim zrnom kao što je Basmati ili Jasmine)
½ kašičice samlevenog zrna kardamona
3 kašike suvog grožđa
Za serviranje: izlomljeni bademi i pistaći
 
Priprema:
Mleko zagrejte do ključanja. U međuvremenu mu dodajte šećer. Dodajte zagrejanom mleku pirinač, smanjite vatru, i kuvajte uz stalno mešanje. Sutlijaš je gotov kada odmekne, oko 20-25 minuta kuvanja. Ako volite gušći sutlijaš vi ga još kuvajte. Iako sutlijaš izgleda retko, on će se zgusnuti tokom hlađenja, pogotovo posle boravka u frižideru. Indijci inače vole kad je malo ređi  i ohlađen. Par minuta pre kraja kuvanja dodajte mu suvo grožđe i kardamon. Služite sutlijaš uz izlomljene bademe i pistaće.

Ovaj recept je objavljen u novembarskom broju magazina Mezze.

 

Continue Reading

Razlika između mafina i kapkejksa (Mafini od brusnice i pomorandže, Kapkejksi sa brusnicama)

Kapkejksi sa brusnicama

Kakva je razlika između mafina i kapkejksa, sigurno ste se bar jednom zapitali.

Izgedaju slično, ali ipak se razlikuju. Primetila sam da neki ljudi ne prave uopšte razliku, što je razumljivo jer su to ipak za nas strani kolači. Od pre par godina počeli su da se prave i kod nas, i vidim da je veliko interesovanje, valjda zato što su tako jednostavni za pravljenje, i dekorativni, i ne morate da ih sečete, a i deca ih vole.

Tome u prilog ide i činjenica da su dva najposećenija posta na mom blogu Mafini od čokolade, i Čokoladni kapkejksi.

Da krenemo od mafina…

Mafini sa bananom i čokoladom

Mafini mogu da budu slatki i slani.

Mafini imaju gušće testo, slično ono kao za slatki hleb ili peciva. Kada se mešaju suvi (brašno, prašak za pecivo) i vlažni sastojci (jaja, ulje, puter, kao i šećer) zajedno, onda se ne preteruje sa mešanjem, jer mafini u tom slučaju neće biti rastresiti.

Mafine radije jedete za doručak, ili kao neki snek, ne baš kao dezert. Oni su više kao svakodnevna hrana, a kapkejksi su za posebne prilike.

Obično u testu se nalaze razni sastojci, od svežeg voća, preko koštunjavog i suvog voća, a ako su slani tu svašta može da ide, sir, slaninica, šunka, razno povrće i začinsko bilje, itd.

Kada su slatki onda može da im se doda na vrh šećer ili mešavina od šećera, putera i brašna što ovde zovu streusel, ali pre odlaska u rernu. Kako to izgleda pogledajte na drugoj slici.

Zbog drugačijeg testa ne moraju da se stavljaju u papirnate korpice, što je obavezno za kapkejks, jer ako pleh samo malo nauljite mafini se neće zalepiti tokom pečenja.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

 

 

A sad o kapkejksima…

Iskreno, meni je oduvek bio problem da ih prevedem na srpski jezik. Kada bi se doslovce prevodilo bilo bi šolja-kolač. Ako zadržimo kapkejk(s) onda bi trebalo da ih menjamo po padežima, što znači dodavanje odgovarajućih nastavaka. Moram priznati i tada zvuči rogobatno, ali bar je jezički pravilno. Znači umesto da kažem pravim kapkejks, trebalo bi da bude pravim kapkejkse. Videćete da sam ja u ranijim postovima o njima jezički dosta lutala, ali od sada se držim ovog pravila.

Kapkejksi su uvek slatki.

Kapkejksi se uvek stavljaju u papirne korpice.

Kapkejksi se spremaju kao dezert, za posebne događaje. Valjda su zato tako dekorativni.

Kapkejks sa bundevom

Kapkejksi imaju testo kao za torte i kolače, mnogo mekše i sočnije od onog za mafine. Puter je obavezan sastojak, koji se uvek meša sa šećerom, a onda se tome dodaju jaja, i na kraju mleko i brašno. I u ovo testo se dodaju razni drugi sastojci, ali ne toliko često kao kod mafina.

Kapkejks Čupavci

Kapkejksi uvek imaju fil na vrhu. Tu opet postoji problem oko prevođenja. Za mene je fil nešto što ide između dva dela testa, ili ispunjava nešto, ono što mi prvo pada na pamet je fil za tortu, a glazura je nešto što ide na vrh i oko torte.

U Americi postoje dva izraza frosting i ajsing (icing). Moram da napomenem da ni ovde ne postoje jasne razlike i tumačenja često variriraju, od države do države, od jedne domaćice do druge, ali ugrubo frosting više odgovara našem filu, a ajsing glazuri.

Frosting je više kremasta stvar u koji se stavlja puter i krem sir, a ajsing je lakši i obično je na bazi šećera u prahu.

Možda je najbolji izraz za ono što ide na vrh kapkejksa – krem.

Kapkejk sa puterom od kikirikija by Ina Garten

Da ne bi preskočili tako važan detalj kao što je filovanje kapkejksa evo par najpopularnijih:

– Običan šlag

– Royal icing (šećer u prahu, belanca)

– Butter icing (šećer u prahu, puter)

– Buttermilk icing (šećer u prahu, buttermilk, jaja)

– Glace icing (samo šećer u prahu i voda)

– Choclate frosting (čokolada, puter, šećer u prahu)

– Ganache frosting (čokolada, slatka pavlaka)

– Meringue frosting (belanca, puter, šećer u prahu), itd.

Pored fila na kapkejkse se stavlja razna druga dekoracija: bobičasto voće, koštunjavo voće, razne perlice, fondan, tu stvarno može da se bude veoma kreativan.

Kapkejk od borovnica i kupina

Mafini i kapkejski imaju i svoje hibride, na primer kad se stavi fil na mafin, ali to je pre izuzetak nego pravilo. Ili kad u testo za mafine ide puno putera i mleka pa više podsećaju na kapkejkse.

Sad slede dva recepta, jedan je za mafine, a drugi za kapkejkse. Imala sam nameru da ih “suočim” i da vam pokažem njihove razlike. Oba slatkiša imaju zajedničke sastojke – brusnicu i pomorandžu. Mislim da je ovo idealno vreme za ovakvu kombinaciju.

Ovo je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica za ovaj mesec Zoki, alijas Pomoravka, sa temom – brusnica.

Mafini sa svežim brusnicama i pomorandžom

Sećam se kad je moj sin bio baš mali, tada je najviše voleo da jede Orange-cranberry muffin. On bi ga bukvalno “otresao”, više bi bilo mrva oko njega nego u njemu. Zbog te njegove ljubavi prema njima zvali smo ga Muffin man. Onda je potpuno prestao da ih jede, sve do danas kad ih je zbog gladi probao. Odnekud se javila stara strast i sve ih je pojeo.

U Americi ovo je jedan od najčešćih kombinacija, pored Mafina sa borovnicama, Mafina od bundeve, Mafina od banana, itd. Prvi put sam koristila sveže brusnice i za mene su one bile neverovatno lepo iznenađenje. Kad ih gledam nekako mi liče na šipak i sve mislim baš su suve, šta će od njih da ispadne. Međutim, apsolutno su divne kad se mafini ispeku, i dobiju baš intezivno crvenu boju.


Sastojci za 12 komada:

260g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
60g svežih brusnica
180ml ceđenog soka od pomorandže
150g šećera
1 kašika strugane kore od pomorandže
1 jaje
60ml ulja

Šećera u prahu za posipanje

 

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F). Pleh namažite uljem ili stavite papirnate korpice.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo. Zatim toj smesi dodajte brusnice, oprane i osušene. U drugoj posudi promešajte sok i struganu koru od pomorandže, šećer, 1 jaje i ulje.

U nju dodajte smesu sa brašnom. Varjačom pomešajte vlažne i suve sastojke, ali ne previše. To će se tokom pečenja lepo rasporediti.

Stavite smesu u pleh za mafine. Pecite oko 15-18 minuta. Kad su mafini pečeni posle 2-3 minuta stavite ih na žicu za hlađenje.

Pospite mafine šećerom u prahu.


Kapkejksi sa brusnicama

 

 


 

Sastojci za 12 komada:

Za biskvit:

113g putera, na sobnoj temperature (ovo je jako važno, inače nećete moći dobro da ga umutite)
175g šećera
2 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
175ml mleka

175g brašna
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli

 

Za džem od brusnice:

60g svežih brusnica

175ml vode

2 kašike likera od pomorandže Grand Marniera-a
175g šećera
1 kašika ušećerene kore od pomorandže, sitno iseckane (opciono)
Za krem od brusnice:
275g krem sira, na sobnoj temperaturi
113g putera, na sobnoj temperaturi
70g šećera
3-5 kašika džema od brusnica

Priprema biskvita:

Zagrejte rernu na 175 (350F). Stavite papirnate korpice u pleh.
U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prstohvat šećera i prašak za pecivo.
U drugoj posudi mikserom mešajte mekan puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. Dodajte joj jaja i vanilin ekstrakt. Na kraju umešajte mleko.
Dodajte smesi brašno.
Sipajte smesu u korpice na plehu, do 3/4 njihove visine.
Pecite biskvit oko 25 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz pleha i poređajte na žicu za hlađenje.

Džem od brusnica

U manjoj šerpici stavite sveže brusnice, vodu, šećer, Grand Marnier i kuvajte ih na umerenoj vatri oko 20 minuta. Što duže kuvate to će džem biti gušći.

Inače ovaj džem možete uz razne stvari da koristite. Uz pečenje, ali i za razne kolače i torte. Apsolutno je božanstven.

Krem od brusnica:

Zagrejte krem sir i puter na sobnu temperature. To je jako važno, inače se neće lepo miksati. Puteru i krem siru dodajte šećer. Mikserom mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu i na kraju dodajte džem od brusnice, količinu po vašoj volji. To će uticati na boju krema takođe. Kod mene na slikama je neka bleda nijansa, to je zato što sam stavila malo džema, jer sam krem pravila sa lebnah sirom, umesto krem sira, a on je ređi. Krem stavite u dresir vrećicu, i ostavite ga u frižideru da se malo zgusne.

Slaganje kapkejksa:

Oštrim nožem napravite udubljenje na vrhu biskvita. U tu rupu ćete staviti ohlađeni džem od brusnica. Zatim vrh biskvita dekorišite kremom. Nije obavezno da to bude dresir vrećicom, možete krem da nanesete špatulom ili nožem.

 

 

Continue Reading

Kesten pečen u foliji, Breaking bad i kako izabrati dobru školu

kestenje pečeno u rerni

Kestenje je upravo izvađeno iz rerne… mmm, miris putera i ruzmarina. Pivo sipano. Seli smo, podigli noge, utisnuli smo tela u jastuke na sofi, uzeli daljinski, udahnuli duboko i utopili se u još jednu epizodu serije Breaking bad.

Kestenje se baš teško ljuštilo, fizička bol u prstima je bila istovetna mučnini koju osećate kad gledate ovu seriju. Ipak, volim da je gledam. Priča je vrlo uznemiravajuća, valjda zato što deluje tako realno. Zaista “vuče” na Dostojevskog. Neko je rekao da mu je ova serija bolja od serije The Wire, inače ja ništa bolje od toga nisam u životu gledala, i to mi je bio dovoljan mamac da počnem da je gledam. Još sam na početku, videćemo kako će se priča razvijati. Meni The Wire više vuče na antičku dramu i u potpunosti podržavam ideju ekstravagantnog gradonačelnika Rejkjavika da ne može da se uđe u gradsku vlast, ili bilo koju drugu, bez gledanja ove serije. The Wire je snimljena u Baltmoru, i ako je ikako moguće obavezno je pogledajte. Glavni lik u seriji Breaking bad je nastavnik hemije, koji se nalazi u bezizlenoj životnoj situaciji,  i odlučuje da se baci na drugu stranu zakona. Koristi svoje znanje iz hemije u proizvodnji sintetičke droge da bi tako obezbedio svoju porodicu.

Ovih dana sve je u znaku odabira škole za mog sina koji sledeće godine puni 5 godina i kreće u kindergarten, to mu dođe kao zvaničan početak školovanja. Ne mogu da vam opišem koliko je to komplikovano ili bolje reći drugačije nego kod nas. Stvari bi sigurno bile jednostavnije kad ne bi živeli u gradu, već u nekom finijem predgrađu.

Za razliku od naših škola u centrima većih gradova koje su na dobrom glasu, ovde su gradske državne škole katastrofa. Sad ima po neka koja i nije tako loša ali rejting škole je gotovo uvek vezan za socijalni status dece koja je pohađaju. U velikim američkim gradovima ima dosta sirotinje, koja je po pravilu u onom začaranom krugu u kojem dominiraju droga, najgori kriminal, potpuno disfunkcionalane porodice, i tim redom.

U Baltimoru, koji je nekim srećnim slučajem izbegao sudbinu Detroita, dešava se ubrzana džentrifikacija, imate neverovatne kontraste, i veoma izmešanu populaciju. Nekada je to bio grad sa jednom od najvećih stopa kriminala u Americi.

Fora je u tome što ne možeš da šalješ dete u bilo koju školu, već onu najbližu. Upravo to određuje cene nekretnina, ako je u kraju dobra škola onda su i cene visoke, to važi za predgrađa, u koja su ljudi pobegli od sirotinje iz grada. Zato ovde ljudi često, kad su im deca spremna za školu, presele se u pregrađe da bi deca mogla da idu u dobru besplatnu državnu školu, uz to plaćaju duplo manji porez na kuću, kao što je kod nas ovde slučaj.

E sad ovde u mom kraju ima dosta male dece, ljudi sve više žele da žive u gradu i kakve oni imaju opcije. Postoje državne čarter škole koje nisu zonirane, ali zbog velikog interesovanja mora da se igra lutrija za ulazak u školu. Te škole imaju i posebne nastavne programe koji su često eksperimentalni.

Postoje i private škole koje se naravno plaćaju. Ja sam rekla da će moja deca ići u državnu školu, baš kao muž i ja, nema ni fondova, jer mi nemamo ni cent duga za školovaje, a školovali smo se i u Srbiji i u Americi. Treba deca da se sama bore, tako smo i mi. Naravno, ispalo je drugačije. A sledeće godine ćerka treba da krene u predškolsko, i to će biti prilično velika cifra za njihovu školovanje.

Ima još jedna stvar koja me muči a to je nepoznavanje nastave u tom ranom školovanju. Sve je nekako drugačije nego kod nas. Vidim da sve škole akcenat stavljaju na časove umetnosti, što je meni ok, ali to ne bi trebalo da bude najvažniji predmet, mislim koliko ima učenika koji su stvarno talentovani za likovnu umetnost, ili neku drugu. Sve je to lepo, rad na kreativnosti, ali mene više interesuje dril, koliko nastavnici mogu da nauče decu korisnim veštinama, primenjivim u životu. I mislim da je, bar za moju decu, jako važna disciplina.

Ovde svaka škola dostavlja rezultate standardnih testova njihovih đaka i onda se porede sa prosečnim rezultatima u državi, gradu ili okrugu. To jeste pokazatelj uspeha škole, ali često više ima veze sa socijalnim statusom porodica đaka nego posebnim kvalitetom nastavnog osoblja.

Ne znam, što više razmišljam o tome koja je to škola najboja za moje dete, dolazim do zaključka da nema pravila, tj. nema idealnog. Ono što je bilo dobro za mene ne mora nužno da znači da će biti dobro i za moju decu.

Ne bih volela da im bude dosadno u školi kao što je meni bilo. Da me je nekom tokom mog školovanja pitao kako ti je u školi, ja bih rekla ok, jer za bolje nisam znala. Sad kad razmišljam, sa ove vremenske distance, stvarno sam se smarala, a što mi je najžalije na nekim predmetima sam izgubila vreme, ogromno vreme.

Kad samo pomislim kako su neki istinski interesantni predmeti pretvoreni u grozno bubanje. Evo ja u ovim godinama po prvi put upoznajem čari biologije, u mom vrtu, ili hemije u kuhinji. Da ne pominjem domaćinstvo… od tog predmeta ostalo mi je u glavi jedino bolest beri-beri, i neka tapiserija koju sam tkala i na koju sam bila posebno ponosna. A zamislite kako bi super taj predmet mogao da se napravi za decu.

Skoro sam prvi ili drugi put u životu gledala kroz mikroskop. Neki dečiji, kupili smo sinu, jer se pali na bakterije i ostale mikroorganizme, i onda sam posmatrala mrvice korice hleba. I mogu da vam kažem da baš izgledaju masno. Pored uzbuđenja koje je pratilo moje malo otkriće tako me preplavila neka tuga zato što ja nisam u školi, kad je bilo pravo vreme za to, otkrivala sve te stvari u uživala u njima. To se uvek svodilo na neku formu, plan i program, tj. predavanje lekcije iz knjige, i njenom reprodukcijom kasnije. Nigde suštine. Srećom, bilo je nekih drugih knjiga gde se moglo još ponešto naučiti, meni je ostala u lepom sećanju Mala Prosvetina enciklopedija, internet nije bio na vidiku.

Najbizarnije je to što ja nisam bila loš đak, uvek sam bila među najboljima, a eto nisam bila baš oduševljena školom. Ali ja sam stvarno bila daleko od nekog “genijalca”, mogu samo da zamislim kako je bilo nekim stvarno talentovanim đacima ili onima kojima učenje nije baš išlo.

Ipak, u sećanju su mi ostali neki posebni nastavnici, to je nešto najvrednije što možete da “pokupite” iz škole. Ima ih jako malo, ali po pravilu u svakoj školi ih ima. To su oni ljudi za koje čujete da su pojedincima potpuno promenili život, da su im otvorili neki novi svet, potpuno odrugačiji od onoga u kome su odrastali, neko ko im je pokazao pravi put prepoznavši njihov talenat.

E zbog takvih nastavnika treba ići u školu. Moram da se ogradim od profesora sa dva beogradska fakulteta na koja sam išla, jer o većini nemam baš sjajno mišljenje (ima par izuzetaka). Kad bi prestali da glume bogove, kad bi malo više brinuli o studentima i bili pristupačniji, kao recimo na fakultetima u Americi, mislim da bi naši fakulteti bilo jedno mnogo bolje mesto za studiranje.

Dakle, ponovo se vraćam na početak ove priče – biti nastavnik u Srbiji i u Americi, kao što može da se vidi u seriji Breaking bad, nije baš dobro plaćen posao. Rad sa decom je izuzetno težak, ja se jedva borim sa moja dva deteta. I nastavnici su ljudi, i oni imaju svoje potrebe, ipak ne može svako to da bude. Danas kad ima toliko pomagala, dovoljno je što postoji internet,  stvarno je greota ne naučiti decu nekim osnovnim stvarima.

Ironija je u tome da u seriji nastavniku polazi za rukom da nauči svog đaka hemijom, ali tek onda kad mu je postao bivši đak i kad su se uortačili u kriminalim radnjama.

U svojim razmišljanjima došla sam i do još jednog zaključka koji me je uspokojilo, a to je da moja deca ipak imaju nas, roditelje, i nema šanse da neće biti izloženi stvarima koje nas interesuju, a ima ih mnogo. Nije samo škola ta koja utiče na njihov razvoj. Iskreno, ja se pitam koliko će škole više uopšte biti važne u budućnosti kad danas svako ima neku diplomu. U prošlosti, diploma je značila puno, sad više nije tako.

Mogla bih ovoj temi da pričam danima, o tome kako je škola u Americi apsolutno stvar prestiža, kako su ljudi spremni na sve samo da ubace decu u neke elitne ustanove, o tome koliku moć imaju danas škole da svaki čas imaju neki day off, bar jednom mesečno, pa ti se snalazi sa bejbisiterkama, a tako nije bilo u prošlosti, da ne pričam o volontiranju i raznoraznim angažovanjima roditelja, itd… moram da se ovde zaustavim jer treba da pošaljem recept za ovomesečnu igricu Ajme, koliko je nas je sa temom – kesten. Domaćica je bila Nale, sa bloga Coolinarija.

Kesten u ovim krajevim nije baš lako kupiti, ima ga, ali je preskup. Ja sam kupila 1.5 kg za 18 dolara! Ne bi to bilo strašno nego je pola od toga bilo trulo i nejestivo. Baš sam se iznervirala. Još i čišćenje kestenja, to je bila patnja… pored pečenog kestenja pravila sam i kesten pire.

Ja sam više puta pravila pečeno kestenje ali nikad nije ispalo dobro. Ovaj recept se pokazao kao uspešan. Uz pivo ga je milina jesti. Recept je preuzet iz časopisa Bon Appetit.

Kesten pečen u foliji sa puterom i ruzmarinom


Sastojci:
1kg kestenja
2-3 grančice svežeg ruzmarina, može i suvog
100g putera, otopljen
2 kašičice krupne soli
Malo svežeg bibera
Priprema:Zagrejte rernu na 220C (425F).

Oštrim kratkim nožem, zasecite X na obloj strani kestena. Kesten dobro operite i zatim salvetom osušite.

U većoj posudi pomešajte kestenje sa otopljenim puterom i ruzmarinom. Dodajte so i biber.

Na pleh stavite ukrštena dva lista aluminijumske folije. Na njih poređajte kestenje. Pokrijte kestenje folijom, ali tako da ostavite otvor po sredini, veličine dve pesnice.

Pecite kestenje oko 30-45 minuta. Kad je gotovo, izručite kestenje u posudu za služenje, spatulom sastružite preostali puter sa folije i to nanesite na kestenje.

Služite ovako pripremljeno kestenje dok je toplo. Najbolje uz pivo.

Continue Reading