Letnje opuštanje – Koktel Margarita

Margarita piće

Zamislite letnje popodne, onako lenjo, i vi gledate prenos fudbala ili tenisa, i osećate da vam fali nešto, da uobliči to divno letnje opuštanje… pa da, jedan hladan koktel! Ovog puta izbor je pao na koktel Margarita.

To je sigurno najpopularniji koktel od tekile. Nastao je u Meksiku, krajem prve polovine dvadesetog veka. Ukus ovog koktela je oštar i moćan, i može lako da vas “zaljulja”. Meni se sviđa zato što sadrži sok od limete, mada možete da koristite i sok od limuna, i zato što nije puno sladak, slatkoću možete dobiti ukoliko dodate pire od nekih voćki, recimo breskvi, jagoda, malina ili manga.

Neki ljudi vole da dodaju i belance nebili dobili penušavu Margaritu, ja bih to izbegla.

Postoji posebna visoka čaša koja ima široki obod u kojoj se služi ovaj koktel, ali nije kraj sveta ukoliko je nemate, Margaritu možete služiti u bilo kojoj čaši sa stopom.

Margarita piće

 


 

Sastojci za jednu čašu:

1 kašika krupne soli
1 kašika isceđenog soka od limete (ako vam smetaju vlakna od limete, sok procedite kroz cediljku)
3 kašike tekile
2 kašike likera od pomorandže (Triple Sec, Cointreau ili Grand Marnier)
2 šake kocki leda

za dekoraciju: kolut limete

 

Priprema:

Pripremite sve sastojke pre nego što počnete da pravite koktel. U mali tanjirić sipajte so, ravnomerno, navlažite ivicu čaše u kojoj ćete služiti koktel i zatim je natapkajte solju. Ja sam koristila so sa sušenim hibiskusom koju sam dobila sa Jamajke čisto radi fore. Zašto baš so, valjda zbog toga što ona uvek ide uz tekilu.

U šejker stavite isceđeni sok od limete, nikako kupovni, tekilu, liker od pomorandže i led, zatvorite ga i promešajte nekoliko puta. Sipajte koktel u čašu i dodajte kolut od limete kao dekoraciju. Koktel možete da služite sa ili bez leda. Ukoliko vam je koktel previše jak preporučujem vam da ga pijete sa ledom.

 

 

Uvek nekako zaboravim da živim na moru tj. okeanu, zapravo zalivu, valjda zbog nedostatka plaža. Juče dok sam se šetala uz obalu nekako sam se osećala drugačiji, baš kao na moru. Možda i zbog toga što smo bili na drugoj strani malog zaliva u kome se nalazi centar Baltimora. Uživajte u slikama.

 

Continue Reading

Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom & priča o žalfiji

njoki

Mogla sam slobodna da nazovem ovaj post Zeleno, volim te zeleno. Videćete, sve je zeleno, i žalfija i njoki i priroda na slikama. Sada se lepo zavalite u stolicu, fotelju ili krevet, opustite se i odmarajte oči u zelenilu.

Da, to je taj period kad je priroda najbujnija, veoma zelena, uvertira u vruće letnje dane, ispunjene zlatnim nijansama. Moram da priznam ovo mi je omiljeni deo godine.

O žalfiji

Pre nego što pređem na njoke da se zadržim kratko na žalfiji. Još malo pa sam popunila kolekciju začinskog bilja na mom blogu. Više o drugom začinskom bilju pogledajte ovde.
Dugo sam imala zazor od ove travke jer mi je uvek prva asocijacija bio čaj od iste, inače groznog ukusa, koji sam pila svaki put kad bi me zabolelo grlo. Nisam imala pojma da se koristi i u kuvanju. Kad sam došla u Ameriku primetila sa sušenu žalfiju koja se ovde prodavala pod imenom Dalmatian Rubbed Sage, pa sam odlučila da je kupim zbog geografske odrednice. Onda kada sam otvorila pakovanje ukapirala sam da je to ništa drugo do običan čaj od žalfije.
Osušena žalfija ima još intezivniju aromu od sveže pa je neki izbegavaju u kuvanju. Mislim da se takođe osušena koristi u italijanskoj mešavini začina, Italian Seasoning, zajedno sa origanom, bosiljkom, ruzmarinom i majčinom dušicom.
Kako da vam kažem, žalfija nije posebno atraktivna začinska biljka. Ipak, neka jela su nazamisliva bez nje, recimo  čorba od muskatne tikve, ili svinjske kobasice, pa i pečena ćurka, na kraju i puter sos sa žalfijom koji odlično ide uz njoke čiji recept uskoro sledi.
Ima žalfija različitih vrsta, skoro sam mirisala jednu, koja ima svetle mrlje po listovima i miriše na, verovali ili ne, ananas. Nije da je previše koristim ali čupkam je s vremena na vreme, obično je koristim u salatama i sosevima za pastu. Važno je samo da ne preterujete zbog njene vrlo intezivne arome. Vrlo se lako uzgaja, i kad je jednom posadite ona se stalno obnavlja.

Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom u puter sosu sa žalfijom

Ovaj recept spada u one gde vam se čula slade još u procesu pravljenja, svi sastojci su sjajni, prosto uživate u pravljenju ovog jela. Doduše, ja sam imala malog “pomagača”, pa je posao bio zahtevniji nego što bi bilo u normalnim okolnostima. Ipak, zahvaljujući ovom poduhvatu saznali smo da dete voli rikotu, pored parmezana i mocarele, a užasno je izbirljivo. Bar ima dobar ukus kad su sirevi u pitanju:)
Ovo jelo je za posebne prilike, traži vreme i skupe sastojke, ipak, kad budete grickali ove njoke znaćete da je vredelo. Možete da puter zamenite maslinovim uljem. Iako na prvi pogled ne izgledaju tako ovi njoki su vrlo zasitni, i o tome mislite kad ih budete pravili. Ova količina je dovoljna za 8-10 ljudi.
Ovo nisu klasični njoki u koje ide krompir, drugačije se i oblikuju. Poreklom su iz Firence, kao i mnoga druga jela sa spanaćem, i takođe se zovu ravioli nudi. Recept sam pronašla u maloj knjizi recepata koju sam dobila od magazina Saveur.

Sastojci:
420g sveže domaće rikote (recept za njeno pravljenje pogledajte ovde). Domaća rikota je miljama bolja od kupovne.
300g pakovanje odmrznutog spanaća, ili veza svežeg
130g brašna
150g sveže izrendanog parmezana + za služenje
4 žumanca
10 listova sveže nane, iseckanih
Prstohvat izrendanog muskatnog oraščića
So i crni biber
110g putera
10 manjih listova sveže žalfije

Priprema:

Najpre napravite rikotu. Oko sat vremena će vam biti potrebno da se sir ocedi. Sir bi trebalo da se ohladi.
Zatim pripremite spanać. Ukoliko ste koristili zamrznuti nema potreba da ga kuvate, važno je da ga dobro ocedite. Ukoliko imate svež spanać onda ga blanširajte.
U multipraktiku od njega napravite smesu sličnoj pasti. Tome dodajte iseckanu nanu. Izvadite ga iz multipraktika i pomešajte ga sa rikotom, izrendanim parmezanom, 85g brašna, i u to dodajte 4 žumanceta, prstohvat izrendanog oraščića, i so i crbi biber prema ukusu.
Kada ste sve to dobro promešali stavite smesu u frižider da se malo zgusne.
Njoke izvlačite uz pomoć dve kašičice. Bacite komad testa na površinu po kojoj ste posuli malo brašna i onda rukama oblikujte njoke u valjkasti oblik. Možete i da viljuškom ostavljate rebraste štrafte po njima, još bolje ako imate posebnu napravu sa žljebovima samo za njoke.
Ja sam dobila više od 50 komada.
Dok pravite njoke u velikom loncu zagrejte vodu do ključanja. Ubacite jednu trećinu od ukupne količine njoka i kuvajte ih oko 5 minuta. One će sve da isplivaju na površinu vode. Kada su skuvane stavite ih na salvet da se malčice ocede. Ponovite isto sa ostatkom testa.
Malo pre nego što ćete stavite prve njoke da se kuvaju zagrejte u šerpi puter na srednjoj vatri i u njega dodajte listiće žalfije da se proprže, oko 2-3 minuta, onda smanjite temperatru. Prvu turu skuvanih njoki stavite u šerpu sa puter sosem i na srednjoj temperaturi propržite, 1-2 minuta, ponovite sa ostalim turama.
Služite njoki odmah, dok su topli, uz  puter sos i rendani parmezan. Ja sam ih sužila uz grilovanu piletinu što i vama preporučujem.

Slede fotografije nedavno napravljene u Patterson parku. Ono što predstavlja Central park za Njujork, to je ovaj park za Baltimor. Jedan je od najstarijih gradskih parkova u Americi, prilično je velik, i predstavlja pravu oazu. Zapravo na slikama je samo malo jezerce, flora i fauna na njemu i oko njega. Odmah da kažem da je prenaseljeno raznim pticama (patke, kanadske guske, galebovi, čaplje) i par puta sam videla u plitkoj vodi ogromne crvene ribe. Ima i kornjača i žaba, koje ispuštaju užasne zvuke, ima i divnih ptica, crnih sa jarko crvenim flekama, koje se valjda zovu kardinali. Ima i predivnih cvetova lokvanja, koji cvetaju u ovo vreme, i druge dražesne barske flore.
Tamo je najlepše otići rano ujutru, kada sve zuji i cvrkuće a nije previše toplo, noću se nikako ne preporučuje boravak tamo, ipak je to Baltimor. Pored jezerceta u parku ima puno terena, igrališta, čak i jedno posebno samo za kučiće, odvojeno za velike i male… nikad neću oprostiti gradskoj vlasti što je morala da uništi dva teniska terena zbog njega, kao da nisu imali drugog prostora da ga grade. Na vrhu parka čuči pagoda sa nekoliko spratova, koja izgleda kao da su je dovukli iz Kine, i to je sad simbol kraja.

 

Continue Reading

Irina torta (Torta od badema sa džemom od malina)

bezglutenska torta
 
Torta od badema i malina
 
 

Recept za ovu tortu je premijerno objavljen u magazinu Mezze pod nazivom Torta od badema sa džemom od malina, u odeljku koji je bio posvećen bezglutenskoj ishrani. Da, ova torta nema ni mrvicu pšeničnog brašna. Kore se sastoje samo od brašna od badema, jaja i šećera. Tu je i džem od malina kao fil i šlag. Ima li išta jednostavnije od toga? O da, definitivno spada u niskokalorične torte.

To je torta koju sam pravila više puta ove godine, skoro sam samo nju i pravila ako me pamćenje dobro služi, zato što je toliko jednostavna i ukusna.

 
 
 

Ne pravim često torte, kad to radim služim se uglavnom tuđim proverenim receptima. Ipak, ova tortu mogu donekle da nazovem mojom kreacijom, zato sam se okuražila da joj dam i ime, po mojoj ćerki. Pre neki dan sam joj je pravila za treći rođendan. 

Krenula sam od originalne verzije španske tradicionalne torte Tarta de Santiago. Ta torta je baš obična, više podseća na kolač, bez fila i šlaga, samo posuta šećerom u prahu. Međutim, kada joj se doda fil od džema i šlag postaje pravo malo savršenstvo od torte. Plus, u kore sam dodala više bademovog brašna. Originalno u koru ide i izrendana korica pomorandže ili limuna, ali ja sam želela da ukus badema bude čist i dominantan pa sam ga dodatno pojačala ekstraktom od badema, koji ide i u koru i u šlag. Džem od maline se neverovatno dobro slaže sa ukusom badema, mada možete da stavite i džem od mešanog šumskog voća.



Kao što sam rekla, vrlo je jednostavna za pravljenje, jedino što je fora u tome da se žumanca i belanca odvojeno mute, i da kada se meša sa brašnom od badema to bude jako brzo, jer badem brzo upija tečnost i onda se zgrudva. Tako ćete dobiti izdašnu koru, koja inače mnogo lepo miriše kad se izvadi iz rerne. Možete praviti i služiti tortu isti dan, ali je bolje da ona nafilovana prenoći u frižideru jer u tom slučaju kore lepo upiju džem.

 

Sledi recept za tortu prečnika 20cm, ukoliko želite da napravite spratnu tortu kao na prvoj slici uvećajte količinu datih sastojaka za 25%, u i tom slučaju gornja kora se peče u okruglom plehu prečnika 15cm.


 

Za kore:

300g sirovih badema

8 jajeta, na sobnoj temperaturi

140g šećera u prahu

1/4 – 1/2 kašičice ekstrakta od badema

 
 

Za fil: 

200g kvalitetnog džema od malina ili šumskog voća

 
 

Za šlag:

300ml slatke pavlake

3-4 kašike šećera u prahu

1/4 – 1/2kašičice ekstrakta od badema

 
 

Za jednostavniju dekoraciju torte vam treba: 

Par komada malina, zamrznutih

Grubo iseckanih badema

 
 

Za složeniju dekoraciju torte vam treba:

Par komada zamrznutih kupina i malina, i sveže borovnice

Grubo iseckanih badema i pistaća

Listići nane i matičnjaka

 
 

Priprema:

Najpre napravite bademovo brašno. Iako možete da ga nađete u kupovini radije ga sami napravite, jer ono kupovno je suviše fino, a kora je mnogo lepša kad je brašno krupnije samleveno. Ovo brašno se pravi od oguljenog badema, a njegovu koru ćete najlakše skinuti ako bademe na minut potopite u vrelu vodu. Stisnite zrno prstima i ono će odmah izaći iz opne. Kada ste oljuštili bademe prosušite ih, ja to radim uz pomoć rerne, na veoma tihoj vatri. Zatim ih sameljite u multipraktiku.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite okrugao pleh za tortu, prečnika 20 cm, papirom za pečenje.

Razdvojte belanca od žumanaca. Belanca čvrsto umutite mikserom. U drugoj većoj posudi mikserom dobro umutite žumanca i šećer, dodajte im ekstrakt od badema. Spatulom umešajte badem u smesu sa žumancima. Pošto se bademovo brašno brzo zgrudva u tečnosti potrebno je da to sve brzo odradite. Trećinu belanaca umešajte spatulom u tu smesu, zatim dodajte još jednu trećinu, i na kraju poslednju. To je najbolji način da sve dobro umutite ali da i imate izdašno testo. 

Smesu izručite u pripremljeni pleh i stavite da se peče na srednoj rešetki. Pecite 45-50 minuta, dok središnji deo ne postane dovoljno čvrst. 

Kad je kora ispečena izvadite je iz rerne, posle par minuta i iz pleha, i stavite na rešetku da se ohladi.

Kad je torta ohlađena rebrastim nožem isecite kore na tri dela. Filujte ih džemom od malina. Tortu ostavite u frižideru da prenoći jer će na taj način kora da lepo upije fil.

Sutradan napravite šlag i njime pokrijte tortu. Malinama i istucanim bademom je dekorišite.

Ukoliko pravite spratnu tortu, koru u manjem kalupu pecite oko 25 minuta. Obe kore filujte sa džemom od malina. Šlag stavite najpre na veliku, a zatim na nju dodajte manju, koju ćete takođe pokriti šlagom.

 


 


 

torte

Još ideja za razne svečane torte pogledajte ovde.

Continue Reading

Domaći majonez od maslinovog ulja i ajoli

Ajoli sos

Volim francusku kuhinju. Kad bolje razmislim to mi je najomiljenija kuhinja. Vrlo je raznovrsna, puna putera, slatke pavlake, maslinovog ulja i začinskog bilja, veoma sofisticirana, zahtevna, ali zaista izuzetna, šta god sam spremala bilo je van svake kategorije.

Ne znam u čemu je fora ali Francuzi znaju da prave vrhunske hlebove i peciva, najbolja vina, najukusije sireve, najlepše torte i kolače, da ne nabrajam. Mora da su vrlo ponosni zbog toga. Opet nećete naći puno francuskih restorana izvan Francuske kao recimo italijanskih, grčkih, kineskih, indijskih, itd, a razlog je taj što franuska jela nisu tako jednostavna za pravljenje, podrazumevaju retke i skupe sastojke, vrhunske tehnike, što znači da vam za otvaranje francuskog restorana treba dobar kuvar i dosta para. Opet u finijim restoranima uvek ćete naći po neko francusko jelo na meniju.

Ovi majonezi su omaž francuskoj kuhinji. Mislim da je sada idealno vreme za njihovu pripremu… zamislite razna mesa na roštilju, pa ribu i morske plodove, grilovano povrće, salate, hamburgere i sendviče.

Ne treba da vam pričam koliko je domaći majonez ukusniji od kupovnog. Dodatak maslinovog ulja daje svemu poseban šmek ali ne preterujte sa njim, jer ekstra devičansko maslinovo ulje ima vrlo izraženu aromu, i kad bi majonez pravili samo od njega, dobili biste veoma opor ukus.

Pored recepta za majonez stavila sam i onaj za ajoli. To je ustvari majonez sa belim lukom. Poreklom je iz Provanse i piše se Aïoli, možete da ga zovete i aioli, nego meni bolje zvuči ajoli, a i ne lomim jezik dok ga izgovaram. Ja sam mu dodala svež bosiljak i ne mogu da vam opišem kako je to dobro ispao. Mislim da ću ovog leta samo to jesti… paradajz & ajoli tost sendviči su moja slaba tačka.

Znam da ga neki ljudi od početka otpisuju zato što misle da nije zdrav, ali ako napravite domaći majonez gde apsolutno kontrolišete izbor namernica i pri tom koristite nerafinisano ulje, ne vidim razlog zašto ne bi bio zdrav. I još je tako jednostavan za pravljenje. Ustvari ima jedna kvaka, a to je što ponekad žumance neće da se umuti sa uljem. Razlozi mogu da budu brojni, najčešće je taj da žumance nije na sobnoj temperaturi. Zato sam vam stavila dva različita metoda dobijanja majoneza. U receptu za ajoli ide kašičica vrlo hladne vode i to je kao fora da vam se dobro umuti majonez. Meni se ranije dešavalo da majonez ne uspe, ali od kada koristim taj metod nisam imala taj problem, što ne znači da ga neću imati.

Da ne zaboravim, očekujte uskoro još jedan članak na mom blogu o čuvenim francuskim sosevima – holandez, remulad i bearnez sos.

Domaći majonez od maslinovog ulja


Sastojci:

1 žumance*,  par sati na sobnoj temperaturi

¼ kašičice soli + prema ukusu

1 kašika limunovog soka

1 kašičica dižonskog senfa

210ml light maslinovo ulje (uglavnom se koristi za prženje) + 30ml ekstra devičanskog maslinovog ulja (ono je jačeg ukusa i dodaje se salatama)

Priprema:

U posudu stavite žumance, so, limunov sok i senf. Žicom za mućenje sve izmešajte.  U jako slabom mlazu dodavajte maslinovo ulje dok drugom rukom žicom mešate smesu. Dobićete vrlo brzo gustu masu svojstvenu kupovnom majonezu. 

Ovaj posao traje par minuta a dobijate zdrav i ukusan majonez. Čuvajte ga u frižideru oko nedelju dana.

Količine datih sastojaka menjajte prema vašem ukusu.

* Napomena: jaje mora da bude sveže i kupljeno kod proverenog proizvođača jer su živa jaja nosioci vrlo opasnih bakterija.


Ajoli sos


Sastojci:

1/2 kašičice krupne (Kosher) soli + prema ukusu
1 čen belog luka, srednje veličine, sitno iseckan
4-5 listova svežeg bosiljka 
1 žumance*,  par sati na sobnoj temperaturi
1 kašika limunovog soka
1 kašičica dižonskog senfa
1 kašičica ledeno hladne vode
130ml kvalitetnog neutralnog ulja kao što je nerafinisano suncokretovo ulje ili Canola ulje + 30ml ekstra devičanskog maslinovog ulja za salate, koje ima vrlo intezivan ukus

Priprema:

Na dasku sa sečenje na jednu gomilu stavite krupnu so, iseckan beli luk i bosiljak. Oštrim nožem seckajte sve dok ne dobijete smesu sličnoj pasti. Umesto toga možete koristiti presu za beli luk. 

U posudu stavite žumance, limunov sok, hladnu vodu i senf, i mešajte sve žicom za mućenje. Dodavajte u početku vrlo malo a kasnije veći mlaz ulja, mešajući sve vreme dok ne dobijete gustu smesu sličnu kupovnom majonezu. 

Na kraju umešajte smesu sa belim lukom, bosiljkom i solju.

* Napomena: jaje mora da bude sveže i kupljeno kod proverenog proizvođača jer su živa jaja nosioci vrlo opasnih bakterija.


 

Continue Reading

O Obrenovcu i okolini

Zabran

Uželela sam se bloga. Mislim da je ovo bio najduži period mog odsustvovanja sa njega. Najpre sam bila u takvom šoku da ga danima nisam otvarala, naravno sve vreme sam čitala vesti što na medijskim portalima što na Fejsbuku. Iako me nesreća nije derektno pogodila, ona se dogodila mnogim ljudi koje poznajem. Ja sam išla u gimnaziju u Obrenovcu. Moji su imali sreću da žive na brdu, pa nisu bili evakuisani. Kako da vam kažem, tamo oko Kolubare i Save, tamo je moj kraj. Dovoljno mi je bilo da vidim slike odande pa da se momentalno ubedačim. Onda gledam na Fejsbuku da li su svi na broju, da li se javljaju, čula sam se sa toliko ljudi kao retko do sad.

Kad vam se dese tako teške stvari u životu, pored same činjenice da vam se život promenio u trenutku, ima još jedna stvar koja vas posebno uznemirava a to je da drugima život nije stao, da su drugi ljudi bezbrižni ili se nerviraju oko malih stvari, ili recimo uživaju u lepom vremenu, raznim aktivnostim, takoreći slave život. Pomislićete da život nije fer, vama je toliko uzeo a drugima dao, ali ni vaša ljutnja ni bes ne mogu da promene činjenicu da je život takav, nekad sladak, nekad gorak, ide svojim tokom ne mareći za vaša osećanja. Kao što rekoh, mnogo mi je nedostajao blog, ali nisam htela da ga pišem upravo iz pomenutog razloga, a i bila sam u takvom stanju da mi se ništa nije radilo.

Koliko za dan dva stvari će se vratiti na svoje staro mesto, biće sve manje članaka o poplavi, sve manje komentara na Fejsbuku, i mi, koji smo imali sreću da ne budemo žrtve ove nesreće, nastavićemo svoj život po starom. Građanima Obrenovca i okolnih poplavljenih sela trebaće mnogo duže vremena da zaborave ovu pošast. A i tu je nesreća bila selektivna, najviše štete su pretrpeli oni sa stanovima u prizemlju kao i oni sa kućama, radnjama, a tek ljudske žrtve, to da ne pominjem.

Dolma. Ovde se negde uliva Kolubara u Savu.

Posle prvobitnog šoka ja sam sebe okupirala tako što sam pravila makaronse i onda ih prodavala u svrhu pomoći nastradalima. Jedno veče sam ih odnela lepo upakovane na sastanak mog kluba knjige i svi su ih kupili osim jedne osobe. Teško mi je da opišem šta sad osećam prema njoj, sa kojom sam imala ne baš prisan ali korektan odnos, prosto ne mogu da verujem da je nije bilo blam da jedina ne učetvuje u doniranju. Možda sam bila navalentna ali stvarno ne mogu da vidim nijedan normalan razlog za njen postupak. Da je nešto na ličnom nivou uopšte me ne bi toliko uznemirilo koliko nečije nepristajanje da pomogne mom narodu.

Zabran. U daljini se vidi Barička Ada i Barič.

Taj deo gde se reka Kolubara uliva u Savu, to je moje magično mesto. Upšte ceo taj potez oko pomenutih reka, tačnije nasip ili dolma, kako ga Obrenovčani zovu, je savršen za vožnju bicikla ili trčanje. Priroda je prelepa i za veliko čudo nije zagađena. Zabran je glavno izletište Obrenovčana, šumoviti deo uz reku Savu. Tu se ljudi i kupaju. I ja sam tu nekad kupala, čak sam se bacala u vodu sa kanapa koji je visio sa drveta. Kad pogledate ka istoku sa Zabrana videćete početak Baričke Ade, koja ima lepu peščanu plažu i do koje možete doći samo čamcem. Uvek mi je bila želja da obiđem taj deo Save čamcem ali se to nikada nije desilo.

Kad uđete u Obrenovac i skrenete desno, onda nastavite pravo, doći ćete do Zabrežja, mesta koje prilično podseća na vojvođanska sela. Kad izađete na Savu tu je ponton sa koga možete da se spuštate u vodu, a tu su i teniski tereni sa šljakom. Ako nastavite biciklom uz reku, tu inače Sava pravi okuku u obliku potkovice, izaći ćete na Zabran.

A ako skrenete levo odmah pošto ste prešli obrenovački most, naći ćete se na Kolubarskoj dolmi. Pošto nastavite biciklom dovoljno dugo, doći ćete do mesta koje se zove Jozića koliba.  Meni je skoro neverovatno sećanje da smo jednog sušnog leta biciklima prelazili Kolubaru koja je više podsećala na neki potok nego na reku.

Uopšte, ceo kraj ima neki vintage šmek, kao da ste se preselili u 60-te godine prošlog veka, priroda deluje nenarušeno i pitomo. Uvek mi je bilo čudno kako ne viđam više ljudi u ovim krajevima, naročito iz Beograda, ali sa druge strane sam bila zahvalna na tome. To je kao kad pronađete neku super izolovanu plažu i ne želite da je delite ni sa kim.

Pogled na Savu i Srem sa jednog od baričkih brda (vidi se u daljini na predhodnoj fotografiji).

Juče smo moj muž i ja ceo dan pokušavali da nađemo stari disk sa fotografijama iz Srbije, prevrnuli smo celu kuću i nismo ga našli, i ja sam već počela da tugujem za “izbrisanim” periodom moga života, mislim, ako nema fotografija onda nema ni sećanja. Pomislila sam na ljude kojima je poplava uništila sve u kući pa i fotografije. Strašno. Međutim negde oko ponoći muž je pronašao disk, pa sam uspela da ih udenem u tekst, htela sam da vidite kako je to lep kraj.

Ovaj post je napisan sa jednom namerom, a to je da vas zamolim da kad sve ovo prođe, još koliko ovog leta, verujem da će se priroda jako brzo oporaviti, posetite Obrenovac i njegovu okolinu. Zapamtite instrukcije koje sam vam dala za najlepša mesta koje tamo možete da nađete. U gradu svratite na ručak ili kafu, u centru možete da natočite obrenovačku banjsku vodu, koja je dobra za nešto, ali se više ne sećam za šta. U nekom od butika kupite neku stvarčicu, obično je značajno jeftinije nego u Beogradu, na lokalnoj pumpi napunite auto benzinom, pazarite na pijaci, napravite svoj mali doprinos lokalnoj ekonomiji, da se nekako oporavi od velikog gubitka. Verujem da će vam Obranovčani biti veoma zahvalni.

Isto to važi i za druge stradale gradove, ja pišem o Obrenovcu jer ga najbolje poznajem.

Iskreno, bila sam veoma dirnuta činjenicom da je toliko ljudi htelo da pomogne, tolika solidarnost se nije odavno videla na našim prostorima. Iako postoji puno pouka iz ovog događaja jedna je svakako ta da “obični” ljudi mogu jedni drugima najviše da pomognu. Ja verujem u male stvari, bolje društvo prave obični ljudi, oni odozdo, a ne odozgo. Njihova zajednička borba pomera stvari na bolje i tome naše društvo treba da teži. Kad ljudi shvate da je snaga u njima samima, da oni određuju svoju sudbinu, a ne država i političari, kad dobiju neophodno samopouzdanje i entuzijazam, tada će društvu kao celini da krene na bolje. Često upoređujem naše i američko društvo i mislim da je u tome najveća razlika, to je ono što ih čini bogatijim i sređenijim društvom od srpskog. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Želim još jednom da vas zamolim da Obrenovčanima pomognete i na ovaj način. Hvala.

Kolubara u periodu sušnog leta.
Continue Reading

Belgijski vafli za Dan majki

Vafli

Rekla sam mojoj porodici ‘oću belgijske vafle za doručak u krevetu za Dan majki, našla sam super recept za sjajne vafle samo treba da ih naprave. Ok, ja ću da umesim testo dan pre, ali oni će da ih peku, muž i deca. Znam da će u kuhinji da bude haos, ali ja ću strpljivo da čekam moj doručak gore u spavaćoj sobi, zavaljena u perjane jastuke.

Hoću da se taj dan osećam posebno. Bog me je napravio ne baš previše sentimentalnu, ali priznajem ima nešto posebno u tom prazniku, i dalje nekad ne mogu sebe da zamislim kao majku dvoje dece.  Poseban je dan i zbog toga što mogu da se izležavam i dobijem bogat doručk u krevetu, i imaću slobodno vreme da ga posvetim samoj sebi. Umesto da idem u restoran, ili na manikir & pedikir, što je najčešća opcija, ja sam odlučila da okačim kameru i prošetam se ulicama Baltimora i da slikam i uživam u tišini. Možda vama ova moja želja izgleda tako obična i neuzbudljiva, ali, verujte mi, sa dvoje male i užasno nemirne dece takav jedan beg u mir je pravi luksuz.

Skoro smo nabavili aparat za vafle, to je onaj što se okreće. Prvi recept koji sam koristila se pokazao kao ogroman uspeh. Date količine su za doručak za četvoročlanu porodicu, sa malo slabijim apetitom, ali ja vam savetujem da napravite duplu meru, za svaki slučaj, a ono što vam preostane stavite u zamrzivač. Oni su super kad se odmrznu i zagreju u tosteru, možete ih jesti neko drugo jutro.

Pogledajte moj video kako da napravite Belgijske vafle sa četiri vrste brašna.

Sastojci:

260g brašna
3/4 kašičice soli
2 kašičice suvog kvasca
350ml mleka
80g putera, otopljenog
2 krupna jajeta, umućena
2-3 kašike javorovog sirupa

Za nadev:

Mi najviše volimo javorov sirup, onaj 100% čist je najbolji. Ima jedan dobar u Trader’s Joe, ukoliko živite u Americi.
I iseckano razno voće.

Priprema:

Pripremite testo dan pre nego što ćete ga peći.

Stavite brašno, so i kvasac u multipraktik. Promešajte par puta. Sipajte mleko dok vam multipraktik radi, dodajte otopljen puter, pa umućena jaja, i na kraju javorov sirup. Dobićete testo slično onom za palačinke, ali gušće.

Prebacite testo u neku plastičnu ili staklenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i stavite u frižider.

Sutradan, izvadite testo iz frižidera i ostavite ga 30 minuta da se zagreje. To vreme iskoristite da pripremite voće i aparat za vafle.

Pratite upustva za vaš aparat tokom pripreme vafla. Ne ređajte ih jedne na druge kad su ispečeni inače će da postanu opušteni i vlažni.

Služite ih tople, pospite ih voćem i javorovim sirupom.

Uživajte u vaflima a i ja ću u nedelju ujutru.


Ovo smo se malo igrali moj sin i ja… on je fotografisao svojom kamerom hranu zajedno sa mnom. Srećna sam što znam da nije ravnodušan prema lepim stvarima, voli da ih kamerom zabeleži baš kao i mama:)

Continue Reading

Miche, čuveni francuski integralni hleb

francuski hleb

Mnogo mi je slatko kad otvorim kuvar pa pronađem recept koji sam tražila, i dok prelazim rukom po papiru osetim nešto čudno, neki tanki sloj nečeg, naravno to je brašno prosuto dok sam pravila hleb.

Moram da kažem da ovaj hleb ima posebno značenje za mene. Najpre nije ga lako napraviti, drugo, njegov ukus je zaista nešto posebno, treće, to je omiljeni hleb mog omiljenog pekara Pitera Rajnharta, autora knjige The Bread Baker’s Apprentice odakle sam pokupila toliko toga o pravljenju hleba.

Ako redovno pratite moj blog znate da sam skoro pisala o hlebu sa prirodnim kvascem iliti Sourdough Bread, koji se dobija višednevnim uzgajanjem prirodnog kvasca iliti startera. Jeste, dugo traje, ko bi se bavio time, ali verujte mi ima nečeg  uzbudljivog i posebnog u tom projektu. Ovaj hleb se dobija od  pomenutog startera koji se u knjizi naziva barm. Originalno u hleb ide samo integralno brašno, ali ja sam stavila pola tog pola običnog, belog, jer je ukus tako mnogo lakši, i svarljiviji je bar za mene. Inače se dosta razlikuje od klasičnog integralnog hleba, ima neku punoću, iskreno teško mi je da to opišem rečima, ali u svakom slučaju ukus i tekstura korice su posebni, skoro da to možete da vidite i na fotografijama.

 
 
 

Inače u pomenutoj knjizi sam našla recept za Miche koji podseća na onaj koji se pravi u čuvenoj pariškoj pekari Poilâne. Pošto ja imam svoje ljude rasute po celom svetu, pošaljem poruku mojoj drugarici Miri koja živi u Parizu da uslika tu čuvenu pekaru da čitaoci moga bloga, pa i ja, vide kako ona izgleda. Evo sledi par fotografija ove pekare, spolja i unutra. Moram da priznam da se meni baš sviđa ta njena svedenost i jednostavnost. Hvala Miro, moja dugogodišnja drugo! Nekada smo živele u istom mestu, išle zajedno u gimnaziju, i nastavile da se družimo… i onda ona ode u svet, pa ja, i nismo se videle već jako dugo, ali nadam se da će se to uskoro desiti, i da se konačno naše porodice upoznaju.

Pekara Poilâne u Parizu
Izlog pekara Poilâne

 

 

 

Hlebovi u pekari Poilâne

 


 

 

Sastojci za starter:

200g barma (ovde ćete naći način njegove pripreme)

260g integralnog pšeničnog brašna

120ml vode, na sobnoj temperaturi

Sastojci za završno testo:

450g integralnog pšeničnog brašna

450g belo pšenično brašno za hleb (to je brašno koj ima više glutena od običnog)

3 kašičice soli

530-650ml tople vode

 

Priprema:

Dan pre pečenja hleba napravite starter. U jednoj posudi pomešajte barm, integralno brašno i vodu, najbolje velikom metalnom kašikom. Zatim testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i mesite ga oko 3 minuta. Formirajte loptu od testa, nauljite je i stavite u posudu. Pokrijte posudu plastičnom folijom i ostavite starter da nadolazi 4 do 6 sati, dok se ne udvostruči. Zatim ga prebacite u frižider da prenoći.

Sutradan, izvadite testo iz posude, isecite ga na deset delova, pokrijte plastičnom folijom i čekajte 1 sat da se ono zagreje.

U velikoj vangli pomešajte starter sa pšeničnim integralnim i belim brašnom, dodajte tome soli i vodu, njenu količinu sami odredite dok ne dobijete dovoljno mekano testo. Rukama mešajte sve sastojke. Kad ste dobili ujednačeno testo prebacite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Mesiti testo oko 15 minuta. Od testa napravite loptu, nauljite je, prebacite u vanglu, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 4 sata da testo nadođe.

Kad je testo nadošlo formirajte oblik kao na slici. Stavite ga na pica piler, tj. drvenu lopaticu, i pokrijte čistom krpom i čekajte da testo skoro duplo nadođe. Deset minuta pre pečenja hleba, otkrijte hleb, reckavim nožem za hleb zasecite gornju stranu kao na slici.

U međuvremenu zagrejte rernu na 260C (500F). Prebacite hleb sa pica pilera na kamen, koji ste stavili na srednju pregradu. Sipajte vrelu šolju vode u pleh, predhodno već zagrejan. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temprature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Naravno budite veoma pažljivi sa rukovanjem pretople rerne. Zatim smanjite temperaturu na 230C (450F) i pecite hleb 25 minuta.  U toku pečenja hleba, ukoliko vam jedna strana rerne više greje od druge, trebalo bi da rotirate hleb za 180 stepen, a zatim nastavite sa pečenjem još oko 30-40 minuta ali na nižoj temperaturi od 220C (425F). Hleb bi trebalo da bude braon boje kao na slici.

Opširnije o ovom načinom pečenja hleba pogledajte ovde.

Kad je hleb gotov ostavite ga još 2 sata na rešetki da se ohladi a onda ga služite. Ovo je jako važno, hleb čuvajte u zatvorenoj papirnatoj kesi, a ja ga radije stavljam u plastičnu kesu, jer ume brzo da se stvrdne. Ukoliko ga dobro čuvate može da traje 5 do 7 dana.


Continue Reading

Inspirativni prolećni meni – Chicken Marsala i Zabaglione

Zabajone

Ovako ja zamišljam idealni prolećni meni – malo piletine sa pečurkama u Marsala sosu posute francuskim peršunom i krem sa jagodama i nanom ukusa čokolade. Nisam izmislila, zaista postoji vrsta nane koja miriše na mentol i čokoladu, i stalno pokušavam da smislim u šta bih mogla još da je stavim.

Namerno sam stavila ove dve stvari zajedno jer obe imaju jedan zajednički sastojak koji im daje “ono nešto”, a to je slatko vino Marsala. Ah, kakav divan miris to vino širi kuhunjom. I jedna piletina, tako obična i bezukusna, definitivno nisam njen ljubitelj, sa njim doživljava potpuni preobražaj.

Više o ovom piću možete saznati u mom Kulinarskom rečniku, a ukoliko imate problem da ga nabavite ovako odokativno mislim da Porto, Šeri ili Madeira mogu da budu dobra zamena. Kažem odokativno jer nikada za ova jela nisam koristila ništa drugo osim Marsala vina.

Još samo da kažem da su obe stvari na meniju klasici italijanske kuhinje i gotovo je nemoguće da ih ne nađete u tradicionalnom italijanskom restoranu.

Piletina u Marsala sosu (Chicken Marsala)

Možete da koristite i teletinu umesto piletine.


Sastojci za 4 osobe:

4 komada pilećih prsa
So i biber
80g brašna
3 kašike maslinovog ulja za prženje
100g pančete, iseckane (može i pršute)
250g svežih pečuraka, belih ili braon (krimini) šampinjona, iseckanih uzdužno
80ml Marsala vina
1 kašika putera
Pola šake iseckanog običnog ili francuskog peršuna

Priprema:

Izvadite piletinu i dobro je obrišite papirnatim ubrusom. Zatim je istucite kuhinjskim čekićem, najbolje da meso stavite u plastičnu kesu i da ga tučete tupim delom bez bodlja.

Zatim utrljajte so i crni biber u piletinu. Brašno stavite na plitak tanjir i u njega uvaljajte meso.

Zagrejte ulje najbolje u tučanom tiganju na jakoj vatri, i stavljajte meso da se prži (pre nego što ga stavite u ulje istrsite višak brašna sa njega). Obično stanu po dva komada piletine u tiganj. Pržite piletinu oko 5 minuta sa obe strane dok se ne stvori lepa braon korica po mesu. Kad je meso isprženo izvadite ga i stavite na tanjir i pokrijte aluminijumskom folijom.

Zatim napravite sos na sledeći način. U tiganj u kome se pržilo meso stavite iseckanu pančetu ili pršutu. Smanjite temperaturu na srednje jaku. Posle par minuta dodajte pečurke i dinstajte ih oko 7 minuta uz mešanje. Dodajte crnog bibera i soli ukoliko je neophodno. Zatim sipajte Marsala vino. Kuvajte još oko par minuta. Ukoliko se izgubi suviše tečnosti tokom kuvanja dodajte malo vode, mada ne bi trebalo, jer pečurke ispuštaju dosta tečnosti tokom obrade. Na kraju dodajte puter. Smanjite vatru i stavite meso natrag u tiganj, i neka se tu malo krčka, 2-3 minuta. Služite piletinu odmah. Pospite je iseckanim peršunom.


Zabajone sa jagodama i nanom sa ukusom čokolade



Sastojci za dve osobe:
6 krupnih žumanaca (računajte 3 po osobi)
6 kašika šećera
6 kašika Marsala vina
Par komada svežih iseckanih jagoda
Par listova sveže nane sa ukusom čokolade (posebna vrsta nane)
Priprema:
Pripremite zabajone u posudi sa duplim dnom, a ukoliko je nemate, stavite u šerpu, koju ste napunili vodom, dva-tri prsta, stakleni vatrostalni sud u kome ćete žicom mešati žumanca sa šećerom i vinom. Vodu zagrejte na umerenoj vatri i ona ne sme da dodiruje stakleni sud. Mešajte sastojke dok ne dobijete gusti krem, oko 6-8 minuta. Vatra ne sme da bude previše jaka. Kada je krem zgotovljen ostavite ga da se ohladi. 
Zabajone se tradicionalno služi u čašama sa visokom stopom, za vino ili koktel, zajedno sa jagodama, a u to možete da dodate i par listića nane sa ukusom čokolade da doživljaj bude poseban.

Continue Reading

Jafa kapkejksi – klasik u novom ruhu

Kapkejksi sa čokoladnom glazurom

Kad sam bila tinejdžerka, pa i nešto starija, apsolutno sam odbijala da radim sledeće stvari – da gledam televiziju i kuvam, da budem preciznija, pravim kolače. Mladi ljudi često imaju čudna razmišljanja, i ja nisam bila izuzetak u tome, ipak, i dalje mislim da je to vreme za druženje, izlaske, na kraju i školu, tada se uči i eksperimentiše ali ne u kuhinji tj. kod kuće. Televiziju ni danas ne gledam, jedna od najboljih odluka je bila da ukinem kablovsku pre par godina, mada koristim druge servise gde gledam filmove, serije i tenis, ali to je sve prilično limitirano. A kuvanje, e, to sam zavolela, baš, baš, ali u svojim tridesetim. I moja svekrva je počela da kuva dosta kasno, ali je kuvala mnogo bolje nego većina žena čiju sam kuhinju probala. Nekako mi je to spremanje kolača uvek izgledalo kao – smaram se kod kuće, ne znam šta ću od sebe, pa pravim kolače i posle se gojim od istih.

Zašto vam sve ovo pričam i kakve to ima veze sa Jafa kolačem? Pa ima, to je bio prvi kolač koji sam napravila za svoj rođendan, tu sam napravila prvi iskorak u svojoj “nekuvarskoj” karijeri. Iako uopšte nije komplikovan, nekako mi se čini da u ono vreme, za mene i muža je bio baš veliki poduhvat… on je rendao zamrznutu pomorandžu. Inače, mnogo volim taj kolač kao i jafa keks. Pravo da vam kažem meni se čini da su poslastice koje su nastale kao kopije nekih kupovnih proizvoda nešto najlepše u domaćoj kuhinji.

Ovo je još jedan dezert u kome American meets Serbian cuisine. Ranije su to bili Kapkejks čupavci. Onda sam se jednog dana setila Jafe kolača i poželela da se igram sa drugačijim oblikom. Prvo su mi pali na pamet Kapkejksi sa bostonskim kremom i odlučila da koristim isti princip za pravljenje. Ma kako izgledalo lako ceo proces je podrazumevao mnogo toga: pretraživanje recepata po netu, onda sam se setila da ga ima u svekrvinoj svesci recepata, premeravanje mera koje su svugde date u kašikama, htela sam da dobijem količinu koja će biti dovoljna za 12 kapkejksa tj. jedan pleh. Zbunjivale su me te dve kore, i onda sam se dosetila da svejedno prilikom bušenja kapkejksa ostane nepotrebnog materijala koji se mrvi i potom stavlja u fil. Sve se nekako poklopilo.

Odlučila sam da ne menjam sastav, ako piše ulje, onda stavljam ulje, ja inače više volim da koristim puter. Morala sam pak da smanjim količinu šećera, jer što je mnogo mnogo je. Ostalo mi je višak fila, ali njega sam zamrznula i taman će biti dovoljan za sledeće pravljenje.

Rezultat je bio odličan. Vrhunski kolač. Sočan unutra, a tek čokoladna glazura. Čak i kada se gleda odozgo dosta podseća na kupovnu Jafu. Ima još jedan kvalitet koji nećete sresti kod klasično pripremljenog kolača – hrskava korica biskvita pri vrhu zaista podseća na kupovni keks. Ono na čemu bih dalje radila jeste da napravim čvršći biskvit, verovatno bi oduzela količinu mleka. Sve ostalo je super.


Sastojci za fil:

2 pomorandže, po mogućstvu organske, ako ne, onda ih dobro operite – jednu pomorandžu sve sa korom stavite u zamrzivač da prenoći, druga vam treba da sastružete koricu sa nje
200ml vode – ja bih smanjila količinu na 150ml.
150g šećera – originalno 300g, ali meni je to previše
5 kašika džema, najbolje od kajsije, ali mogu da prođu i ostali
Izmrvljen ostatak od biskvita

Sastojci za biskvit:

2 jajeta, na sobnoj temperaturi
200g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
250g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
300ml mleka
200ml ulja

Sastojci za čokoladnu glazuru:

150g poluslatke čokolade
60g putera
4 kašike mleka

Priprema:

U šerpici zagrejte vodu i ušpinujte je sa šećerom. Dodajte 5 kašika džema. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se sadržaj ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pleh za mafine nauljite, nisu vam potrebne korpice.

Brašno prosejte i u njega dodajte prašak za pecivo i soli.

Mikserom mutite šećer i jaja sve dok ne dobijete gustu penastu smesu, oko desetak minuta. U to dodajte ekstrakt vanile. Ugasite mikser i sa spatulom umešajte jednu polovinu brašna, zatim postepeno dodajte mleko i ulje i na  na kraju preostalu polovinu brašna.

Sipajte smesu u udubljenja pleha, skoro do samog kraja. Pecite testo na srednjoj rešetki oko 22- 25 minuta, dok ne počnu da tamne po obodu. Ja sam ih pekla 24 minura, a mogla sam slobodno i duže, dok ne dobiju tamniju i hrskaviju koricu.

Kada je biskvit pečen ostavite ga 10-15 minuta u plehu, a onda ga uz pomoć spatule izvadite iz pleha i ostavite na rešetki da se ohladi.

U međuvremenu izrendajte zamrznutu pomorandžu ili još bolje uradite to uz pomoć multipraktika, sve je gotovo za par minuta. Tome dodajte izrendanu koru druge pomorandže.

Ohlađeni biskvit izdubite na sledeći način. Jednom rukom držite biskvit, a drugom uz pomoć oštrog reckavog noža napravite udubljenje u obliku kupe. Taj oblik zasecite tako da vam ostane kapica tj. vrh biskvita, a preostali deo ostavite za fil.

Izmrvite ostatak biskvita i dodajte ga filu kao i izrendanu pomorandžu. Tim filom punite biskvit i zatvarate ga sa preostalom kapicom.

Zagrejte čokoladu na pari, i dodajte joj iseckani puter i mleko. Kad dobijete tečnu i konzistentnu smesu stavite je na vrh biskvita.

Kakejkse čuvajte na hladnom mestu, najbolji su kad prenoće.


 

Continue Reading

Blogerska igrica – Moja omiljena peciva & omiljene poslastice

Prošlog leta, kad je bila još jedna blogerska igrica, četiri blogerke su me kandidovale za nju, što je značilo da sam trebala da odgovorim na 40 različitih pitanja koje su mi one postavile. To uopšte nije bio mali posao, ja sam ga shvatila ozbiljno, trajao je danima, i onda kada sam imala svih 40 odgovora, batalila sam sve, i nikad to nisam objavila. Izvinjavam se devojkama koje su me kandidovale, ali toliko stvari o meni na jednom mestu jednostavno je bilo previše. Da se ne varamo, ja pišem o sebi na blogovima, i svako ko se time bavi ima izvesnu dozu egzibiconizma u sebi, neko više, neko manje, ali stvarno mi je bilo too much mojeg mišljenja na razne teme, nekako mi je bilo neprijatno. Dobro je, još uvek znam kad da stanem:)

Da bih se iskupila evo mene u novoj blogerskoj igrici koja je dosta manje zahtevna, mada mi je trebalo izvesno vreme da se presaberem i izdvojim najbolje od najboljeg, hahahaha, šalim se, šalim. Nisam sigurna da je to to,  znam da sam za poslastice dosta toga propustila, skroz sam zaboravila recimo na torte, ali neka bude ovako.

Zoki alijas Pomoravka, žena na koju bih volela da ličim kad budem u njenim godinama, retko je naći tako pozitivnu i preduzimljivu osobu, i uz to ume da vam da pravi savet za cvetanje orhideja,  predložila mi je da izaberem omiljenje hlebove i peciva. Odmah da kažem da mi je testo velika slabost, ali nešto ga i nema na ovom blogu. Više je zastupljen na mom drugom blogu, Dolce Fooda, gde, vidi čuda, pišem o domaćoj kuhinji.

Tamara, sa bloga Ave Dulcis, znate onaj blog sa divnim slikama pastelnih tonova, mi je predložila da stavim listu svojih omiljenih poslastica.

Ja štafetu predajem sledećim blogerkama, a tema je – pet omiljenih glavnih jela sa bloga:
Sanja – Knjiški moljac
Gaga –  Gaga u kujni
Milica – Na tanjiru 
Mihaela – Tortelina
Mojih top 5 hlebova i peciva

Pain à l’Ancienne ili Starinski hleb je apsolutno savršenstvo od hleba. Fora je u tome što mu se testo nadiže u frižideru, znači na hladnom… to traje dugo, ali rezultat je fenomenalan.

Moram da priznam da sam postala pravi pica majstor. Kad ih pravim to radim sa tolikom lakoćom, čak i decu uključujem u te aktivnosti, i stvarno su kao iz najboljih picerija. Kao i sve i pravljenje pice traži vreme, jednostavno to morate da vežbate, ali ako koristite ovaj recept sigurno dolazite do cilja.

Monkey Bread ili Majmunski hleb je toliko pun kalorija a opet tako ukusan da to definitivno nije zdravo. Zato ovo pravite samo za specijalne prilike, onda kad baš hoćete sebe da nagradite.

Ovo je vrsta hleba koja se ne mesi, ali uz dodatak crnih maslina, Kalamata, parmezana i svežeg ruzmarina jede se sam, i kad ga načnete nećete se lako zaustaviti. Inače ovo je brža varijanta hleba koji se ne mesi.

I ovo je recept koji sam našla kod Irene na blogu, idealan je za razna okupljanja. Uvrnuti štapić sa crnim maslinama i Pekorino sirom jednostavno mora da bude dobar.

Mojih top 5 poslastica

Kao što rekoh izostavila sam mnoge, ovo je bio više odraz trenutne inspiracije, preostale čuvam za druge igrice:)

Spremam vam još jednu super poslasticu sličnu ovoj, domaći klasik u novom ruhu. Kapkejkse sa bostonskim kremom i čokoladnom glazurom sa ukusom lavande morate obavezno da probate.

Key lime pie ili Američka pita od limete, mmmm, od same pomisli na nju se uzbudim. Na blogu ćete naći dve verzije ove pite.

 Američke krofne… slične našim krofnama ali sa rupom.

Keksi sa komadićima čokolade… omiljen slatkiš moje dece pored palačinki.

Makarons… dok ih sama nisam napravila, čitaj probala sveže, nisam znala koliko su dobri i zašto se svi lože na njih. Mislim da sam dala prilično dobar opis njihovog pravljenja, na šta da se obrati posebna pažnja, tako da ako želite da i ih uspešno napravite pogledajte recept.

www.soibiber.blogspot.com
Continue Reading