Remulad sos (Rémoulade)

November 11, 2014 6 Comments

Čula sam se sa mojima pre neki dan. Ove nedelje slave slavu. Mama je počela sa pravljenjem kolača još prošle nedelje. Prase i jagnje su naručeni, kažu, samo da se preuzmu na dan slave. Kupus je već odavno stavljen u burad da se kiseli. Strateški najbitnije stvari su rešene, sad su ostali samo detalji. Setih se ovog sjajnog sosa da im predložim, odlično ide uz pečenje, da ne bude svake godine ren, malo je dosadno. Osim toga ovaj sos ima rena u sebi, i izrendan koren celera, to je više nego dovoljno za moja nepca, malo je reći da ih obožavam.

Inače, Remulad je čuveni francuski sos na bazi majoneza koji se obično servira uz pečeno meso. Samo da znate da postoji i verzija iz Luizijane koja se služi uz škampe, krabino meso i prženu ribu. Moj plan je da na mom blogu završe i preostala dva čuvena francuska sosa Holandez i Bearnez. Recepti za domaći majonez od maslinovog ulja i ajoli su već objavljeni.

Sastojci:

1 komad mladog luka, iseckanog

1 manji čen belog luka, sitno iseckan

2 kašičice limunovog soka

1 šolja majoneza

1 kašika rena

1/2 korena celera srednje veličine, sitno izrendanog

2 kašike Vorčester sosa

1 kašičica dižonskog senfa

½ kašičice mlevene slatke paprike

1 kašičica Tabasko sosa, opciono

Par listića šervila (francuskog peršuna) ili običnog peršuna za dekoraciju

Priprema:

Sve sastojke, iseckane, promešati zajedno. Sipati u posudu za služenje. I na kraju posuti iseckanim peršunom.

Američka kuhinja, Jabuke, Napici, Zdravo

Kako se pravi američki sajder i pire od jabuka (cider, applesauce)

November 3, 2014 16 Comments

Bili smo skoro na farmi da beremo jabuke. Prvi put. Šteta što nije bilo lepše vreme. Duvao je grozan vetar i baš smo se smrzli. Ipak, iskustvo je bilo vrlo zanimljivo. Farma je na sat vožnje od grada, taj kraj već deluje ruralno, imanje je ogromno, i svašta smo lepo videli na njemu.

Ovde su dosta popularni odlasci na farmu. Na proleće se beru jagode, tokom leta breskve, a na jesen jabuke i bundeve. To se najčešće radi zbog dece. Na farmi je sve lepo organizovano. Do voćnjaka se vozite traktorom, sedite u prikolici na balama slame, i truckate se tako stešnjeni uz druge ljude, to je sve deo zabave. U voćnjaku sami birate jabuke i koliko ćete da ih naberete. Kad se vratite traktorom mere vam se jabuke i onda ih plaćate. Tu gde je centar farme nalaze se prodavnice gde možete da kupite voće, džemove, pite, cveće, obično jesenje ruže, i mnogo toga. Tu su i manji kiosci gde možete da kupite nešto za pojesti, nama su baš lepo legle krofne od sajdera i kuvani sajder. Obično su tu stolovi sa klupama gde možete da sednete dok jedete, a tu je i neki bend koji svira da vam popravi raspoleženje.

Tu smo videli i ljude koji prave džem od jabuka, apple butter, na starinski način, u velikom bakarnom kotlu. Vrlo često možete naći i manji zoološki vrt sa domaćim životinjama, a tu su i lavirinti u kukuruznom polju, ili od bala slame, razni tobogani, i još mnogo toga. Kao što rekoh, odlazak na farmu je super doživljaj za decu. Kad nagrnu porodice, u naravno ogromnim kolima, napravi se tolika gužva, skoro je namoguće naći mesto za parkiranje.

Pre nego što sam krenula na farmu imala sam već pripremljenu strategiju o količini i vrsti jabuka koje ću da berem. Istraživajući malo o jabukama na internetu shvatila sam da ne znam toliko toga o njima. Za mene su postojale samo kisele i slatke, crvene, žute i zelene jabuke, neke sočne a druge brašnjave. Ipak, nije svejedno koje ćete jabuke stavati u sajder, pitu ili džem. Tačno se zna koja je vrsta najbolja. Za sajder i pire su najbolje slatke jabuke. Ustvari, najbolje je da bude mešavina raznih slatkih sorti. Dalje, kad uberete jabuku sa drveta onda je ona najmanje slatka, treba da prođu nedelje da bi one dobila baš slatki ukus. Zaista je zanimljivo učiti o njima.

Za ovu priliku izabrala sam dva recepta, jedan za sajder, drugi za pire od jabuka. Sajder ne postoji kod nas i mislila sam da je zanimljivo da probate da ga napravite, a što se tiče pirea, iako se i kod nas pravi, slabo se koristi.

Sajder

Odavno sam se spremala da pravim domaći sajder zato što ga mnogo volim. To mi je najomiljeniji napitak. Kad ga stavim na šporet, pa natrpam razne začine u njega, kad kuća počne da miriše na čarobni napitak, ja se osećam kao u jesenjem raju. Imam jedan stari recept na blogu kako da napravite kuvani sajder sa začinima, možete da ga pronađete ovde.

Tradicionalno sajder se pravi uz pomoć velike prese, dodaje mu se često šećer i pasteriše se. Obično se za njegovu pripremu koriste kvrgave i one ne tako lepe jabuke. Može da bude skoro proziran, ili sa malo pulpe, zavisi od filtriranja.

Inače sajder kao takav postoji jedino u Americi i verovatno u Kanadi. Cider, u Evropi je alkoholno piće od jabuke. Sajder se koristi za razne kolače, između ostalog i za krofne, zatim za spravljanje marinada za meso, a od njega se i pravi popularno sirće.

Za pravljenje sajdera kod kuće postoje dve metode. Jedna je super jednostavna – stavite jabuke, sve sa korom ali bez semenki i peteljki, u dobar sokovnik, dobijeni sok malo zagrejte i to je to.

Drugi metod je komplikovaniji i za to su vam neophodne sledeće stvari:

10 većih slatkih jabuka, razne vrste, zbog izbalansiranog ukusa (ja sam koristila Fidži, Zlatni delišes, Stejmen)

Voda

4 cimet štapića

1 kašika allspice začina, ili mešavina oraščića i karanfilića

Dupla gaza

Veća cediljka

Dublji lonac

Manji lonac

Priprema:

Očistite jabuke od semenki i peteljki, isecite na veće komade, sve sa korom i stavite u lonac. Sipajte vodu u lonac taman da prekrije jabuke. Stavite u lonac štapiće cimeta i allspice začin. Kuvajte jabuke oko 1 sat, na srednje jakoj vatri, bez poklopca, uz povremeno mešanje. Zatim, smanjite vatru i kuvajte još oko 30 minuta i duže, ukoliko je potrebno. Jabuke moraju da budu veoma mekane. Stavite veliku metalnu cediljku preko drugog lonca, u kojem će se sok cediti, a preko nje duplu gazu. Sipajte pola sadržaja kuvanih jabuka u cediljku i ostavite da se cedi. To može dugo da traje tako da slobodno koristite ruke da istisnete sok. Ukoliko u sok budu upadali komadići pulpe, vi taj sok možete da procedite kasnije.

Proceđeni sok stavite u sterilisane flaše i čuvajte u frižideru, najduže par dana. Od 10 jabuka ja sam dobila nešto više od dve flaše, jednu možete da vidite na fotografijama.

Ukoliko vam sajder nije dovoljno sladak dodajte šećer, ili još bolje med. Najbolje je da ga služite pripremljenog na ovaj način.

Pire od jabuka (Applesauce)

Applesauce je ništa drugo do naš pire od jabuke. Kod nas se to obično priprema za bebe, ali ovde je on jako popularan u ishrani dece, a koristi se i u pripremi zdravih poslastica. Često ćete u slatkim mafinima naići na ovaj pire kao zamenu za puter. Fora je u tome da nađete dovoljno slatke jabuke, jer u tom slučaju vam ne treba šećer.

Moja ćerka ga obožava i uvek joj ga stavljam u lunch box za školu. Dobar je i kad krizirate za nečim slatkim. Kada se pire od jabuke kuva dovoljno dugo dobićete džem od jabuka iliti apple butter. Inače, Amerikanci su ludi za pireom od jabuka.

Sastojci:

5 većih slatkih jabuka, oljuštenih, očišćenih i iseckanih (koristite različite vrste jabuka)
1 šolja vode
1 kašičica cimeta

Priprema:

Stavite iseckane jabuke, vodu i cimet da se kuvaju u poklopljenoj šerpi oko 20-30 minuta. Kad su jabuke dovoljno meke ispasirajte ih viljuškom ili ručnim blenderom. Stavite pire u sterilisane teglice i čuvajte ga u frižideru nekoliko dana. Od 5 većih jabuka ja sam dobila skoro 3 teglice koje vidite na fotografijama.

Čorbe, kineska kuhinja, Pečurke, Piletina

Kineska kiselo-ljuta čorba (Hot and Sour Soup)

October 27, 2014 12 Comments

Odlazi nam Džejn uskoro. Komšinica. Seli se u Kaliforniju. Tako iznenada. U poslednjih par godina to je bila osoba koja me je najviše snabdevala kineskom hranom, u domaćoj radinosti, i bila je mnogo bolja od one iz restorana. Kao prave komšinice s vremena na vreme smo slale jedna drugoj hranu koje smo spremala. Džejn je najviše volela sitne kolače, Rafaelo kugle su bile njena velika slabost. Upoznala me je i sa vrlo bizarnim slatkišima koje prave u tom delu sveta… zamislite kuvani crni pasulj, sve sa vodicom u kojoj se kuvao, pa sirovi kikiriki i na kraju umešan med. Ali, pravila je vrhunske prolećne rolnice i damplings.

Džejn je veoma davno došla u Ameriku sa Tajvana. Ljudi sa Tajvana će vam uvek naglasiti da su oni progresivniji i finiji svet od onog iz Kine. Džejn je vršnjakinja moje mame, a njena ćerka, sa kojom živi, je moja vršnjakinja. Ne iznenađuje da je odabrala godinu zmaja kada će se njena ćerka roditi, to je po kineskom verovanju najbolji horoskopski znak, ali, iznenađuje to da je svojoj ćerki odabrala ime Ivon, vrlo slično mom. Džejn je imala buran život, pun uspona i padova, želim joj da nađe mir u Kaliforniji sa svojom porodicom.

Iz nekog razloga ovo je jedini recept iz kineske kuhinje na mom blogu. Veoma popularna kiselo-ljuta čorba, jelo koje ćete naći u bilo kom kineskom restoranu. Ipak, ova verzija je mnogo bogatija od one koju ćete dobite u restoranu. Definitivno će vas ozdraviti ukoliko ste prehlađeni.

Kiselo-ljuta čorba

Sastojci za 6 osoba:

30g sušenih šitaki pečuraka

5g sušenih kineskih gljiva (Wood Ear)

2 kašike običnog ulja

2 manje šargarepe, iseckane na tanke štapiće

250g krimini, braon šampinjoni, može i beli, tanko iseckanih uzdužno

3 čena belog luka, sitno iseckanog

½ kašičica tucane ljute paprike

1 ½ litar pileće supe

80g iseckane piletine

2 mlada luka, dijagonalno-poprečno iseckana

2 kašičice šećera

3 kašike sirćeta

2 kašike soja sosa

So i crni biber

1 kašika gustina, opciono

1 jaje

1 kašičica tamnog susamovog ulja

Pola šake iseckanog lišća od korijandera

(Vegeterijanska varijanta – umesto piletine stavite tofu, a umesto pileće supe supu od povrća)

Priprema:

Potopite šitaki pečurke i kineske gljive u vrlu vodu, i ostavite ih tu oko 20 minuta. Na kraju ih iscedite i iseckajte. Za to vreme iseckajte pečurke, šargarepu, piletinu, mladi luk, beli luk i pripremite ostali materijal. Sve sastojke poređajte jedno do drugog, jer kuvanje čorbe traje kratko i morate imati sve na dohvat ruke.

U većem voku na jakoj vatri zagrejte ulje. Najpre propržite iseckanu šargarepu, oko 2-3 minuta, uz stalno mešanje drvenom varjačom, dok ne omekne. Zatim joj dodajte iseckane šampinjone, i njih pržite dok ne dobiju zlatnu boju i ne počnu da ispuštaju tečnost, 2-3 minuta. Dodajte beli luk, tucanu ljutu papriku i piletinu. Posle jednog minuta dodajte pileću supu, mladi luk, i natopljene pečurke i gljive. Kad počne čorba da vri smanjite temperaturu i dodajte joj sirće, soja sos, šećer, so i crni biber.

Kuvajte čorbu još oko 5 minuta uz povremeno mešanje.

Jednu kašiku gustina pomešajte sa malo vode i stavite u čorbu da je malo zgusne.

Umutite jaje i dodajte mu susamovo ulje. U tankom mlazu sipajte jaje u čorbu dok je sve vreme mešate. Kad je čorba gotova skinite je sa vatre, pospite svežim lišćem korijandera i služite odmah.

Američka kuhinja, Kejl, Prilog, Salate, Zdravo

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom, i razgovor u kolima

October 19, 2014 7 Comments

Razgovoramo muž i ja u kolima, negde u okolini Baltimora:

Znaš, čitala sam pre neki dan na sajtu B92 neki od onih članaka koliko su Srpkinje privlačne i tako to, i onda pročitam komentare i potpuno ostanem bez teksta.

Pa šta to čitaš?

Ma ranije su ti komentari umeli da budu vrlo duhoviti. Znam ja da ih uglavnom pišu neki zgubidani, isfrustirani likovi, ali ispade da su Srpkinje najgore. Doduše bilo je i par onih koji tvrde da su najbolje na svetu. Mislim, zar je moguće da su sad Srpkinje te koje su zatucane, uobražene, neopuštene, samo gledaju lovu i taj rad, i sada su sve lepše od njih, Kolumbijke, Brazilke, Venecuelanke, ma sve su one bolje… mislim, koliko njih je imalo priliku u životu da ih vidi, osim na televiziji? Ma nije bitno, nego zašto naši muškarci imaju tako negativno mišljenje o našim ženama? Kakvo je tvoje mišljenje o njima?

Ne znam… što me mučiš?

Ozbiljno te pitam.

Teško mi je o tome da govorim sa ove prostorne distance.

Pa sigurno imaš neko mišljenje o tome… pobogu, oženio si jednu.

Ne znam, kad sam živeo u Srbiji malo sam ih precenjivao. Mislim da i drugde ima lepih i kvalitetnih žena.

Čini mi se da mogu da budu oubražene i neopuštene.

Kako da ne budu obražene, znaš kakvih sve manijaka ima, moraš da imaš neki gard. Osim toga kad si opuštena onda si suviše laka. Ponašanje žena je čista reakcija na ponašanje muškaraca. Tamo muškarci vole nedostupne ženske.

Baš sam brojala pre neki dan koliko ima naših devojaka udatih za Amerikance, samo iz naše okoline. Osam. To ipak nešto govori, mislim, sigurno nismo neke bezveze. Nego, šta misliš za lepotu?

Hm, ima svugde lepih i manje lepih žena, teško je reći za neku naciju da je generalno veoma privlačna ili neprivlačna… možda za neke.

Ali ima varajati, crnke, plave, brinete… dobro, ne kao ovde.

Istina.

Imaju malo oštrije crte lica, zar ne, kao i ja uostalom, ali su generalno visoke i vitke.

Jednom sam čitala neki blog Amerikanke koja živi u Beogradu o tome da li je mit da su Srpkinje lepše od Amerikanki. Ona kaže da nisu lepše samo imaju u proseku 8kg manje od Amerikanki i više obraćaju pažnju na svoj izgled, dosta se doteruju. Mršavije su zato što su na espreso-cigarete dijeti. Šta misliš o tome?

Definitivno su vitkije, ali se žene u Srbiji baš puno šminkaju, ne izgledaju prirodno.

Dobro, to je tako sad, ali ranije se nisu toliko šminkale.

Nije, čini ti se.

Ma sigurna sam da ranije nije bilo tako. Sećam se kako su meni nekada izgledale Ruskinje i žene iz Istočne Evrope. Ne, nisu tako izgledale.

Moš’ misliti Kolumbijke najlepše žene… samo kad pomislim kakve su im voditeljke na televiziji, nafrakane i plastične, izgledaju kao trandže.

Valjda zato što su toliko daleko, egzotične su, ljudi vole drugačije stvari. Mada i dalje tvrdim da je generalno lepota precenjena. Sigurna sam da ti treba mnogo više od lepote da bi bio uspešan.

Nego, znaš šta?

Šta?

Ti bar nisi loše prošao.

Misliš?

Mislim.

Deca su i dalje mirno spavala na zadnjem sedištu.

Ne bih da banalizujem stvari ali mene je nekako ova priča o Srpkinjama podsetila na priču o pšenici danas. Jeste, postala je dosadna, oduvek je bila tu, svaki dan je konzumiramo kroz brašno, svi sad nešto eksperimentišu sa heljdom, ovsenim i lanenim brašnom, pa tu je i kinoa i amaranth, čak su i stare zaboravljene vrste pšenice ponovo u modi kao spelt i farro (emmer). Kako možeš da budeš cool ako se i dalje pališ na jednu običnu pšenicu, alo, jesi li ti čula za gluten-free dijetu?

E pa meni se i dalje sviđa pšenica, srećom nisam netolerantna na gluten, i vala ima načina da se konzumira na zdraviji način. Sve nešto razmišljam, generacije i generacije ljudi su se hranile njome, hiljadama godina, i nemoguće da je baš tako loša. Lepo je isporbavati drugačije stvari, zapravo vrlo poželjno, ali mislim da treba da postoji respekt za dobru staru pšenicu.

Probajte recimo da je koristite na drugačiji način da razbijete monotoniju. Ja vam predlažem celo zrno. Ne znam, ja sam oduvek volela da jedem Žito, pa možda zbog toga volim i slane stvari sa njom. Ima nešto u teksturi skuvanog pšeničnog zrna što mnogo volim, zato pazite da ga ne raskuvate. Pored ove salate skuvano pšenično zrno sa malo preliva možete da koristite umesto pirinča i sličnih priloga.

Kad sam videla recept koji sledi za salatu sa pšenicom u jednom od brojeva magazina Bon Appetit odmah sam je napravila. Samo da znate pravila sam je i sa heljdinim zrnom ali to nije to, pšenica je mnogo bolja. Ukoliko nemate kejl, ili kako ga još sad zovu kod nas lisnati kelj, koristite blitvu ili spanać. Da, i dinstani luk je super, ne znam zašto ga više ne koristim.

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom

Sastojci:

1 1/2 šolja pšenice

2 veća crna luka, isecite glavice na 4 dela i razdvojte listove, jednu polovinu luka sačuvajte

5 grančica majačine dušice

1 kašika krupne soli

8 kašika maslinovog ulja

1 veza kejla, iseckanog

So i biber

2 kašike limunovog soka

Priprema:

Skuvajte pšenicu. Možete da je ostavite da prenoći u toploj vodi, ili je kuvajte dok ne omekša ali nikako da se raskuva. U vodu u kojoj se kuva stavite polovinu jednog luka, so i majčinu dušicu. Kada je pšenica skuvana ocedite je od vode i odstranite majčinu dušicu i luk.

U tučanom tiganju zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj temperaturi. Stavite luk da se prži, oko 5 minuta, uz stalno mešanje, dok ne počne da tamni. Posolite ga i pobiberite. Izručite ga u posudu sa pšenicom. Tiganj vratite na vatru i dodajte mu 1 kašiku maslinovog ulja. Uzmite trećinu kejla i propržite ga, oko 1 minut. Dodajte mu so i biber. Izručite ga u posudu sa pšenicom i lukom. Ponovite to i sa preostalim kejlom, dodajući maslinovo ulje.

Pšenicu, dinstani luk i kejl promešajte dodajući limunov sok i preostalo maslinovo ulje. Takođe, dodajte so i biber ako je potrebno.

Meni se dopada kada je ovo salata topla, ali po originalnom receptu se služi hladna.

Čorbe, Francuska kuhinja, Praziluk, Vegeterijanska

Čorba od praziluka i krompira (Vichyssoise)

October 10, 2014 5 Comments

Za ovaj recept me je neko lepo zamolio.

Sad je idealno vreme da je napravite.

To je čuvena francuska čorba, mada neki tvrde, kao recimo Džulija Čajld, da je ona nastala u Americi kao kreacija nekog francuskog kuvara. Konzumira se hladna, ali je ja radije jedem toplu.

Na blogu postoji još jedan recept za čorbu od praziluka i krompira.

Sastojci:

3-4 velika praziluka (iako se obično preporučuje upotreba samo glavice, ne vidim nijedan razlog zašto se ne bi koristila zelena perca, jedino je čorba zelenija)
5 komada krompira, oljuštite ga i isecite na manje kocke
2 kašike putera
1 veći crni luk, iseckan
1 kašičica sveže majčine dušice (timijana)
So i biber
1 1/2 litar pileće supe
2 kašike soka od limuna
1/2 šolje slatke pavlake, opciono (može da je stavite pri serviranju, individualno, ili čak da koristite kiselu pavlaku umesto nje)
1 kašičica iseckanog svežeg vlašca

Priprema:

Prvo dobro očistite praziluk, koji je obično pun zemlje i peska između lišća, i to na sledeći način. Odstranite vrh glavice i krajeve perca. Isecite poprečno na 2-3 dela praziluk, i svaki taj deo isecite uzdužno na 4 dela. Stavite iseckane delove u dublju posudu ispunjenu hladnom vodom i energično ih rukama mešajte minut dva. Ocedite praziluk od vode.

Oljuštite i iseckajte krompir.

U lonac stavite puter da se zagreje, na srednje jakoj vatri. Dodajte iseckan luk i pržite ga dok ne postane staklast. Stavite krompir i praziluk da se kuvaju. Dodajte majčinu dušicu, bibera i soli, i poklopite šerpu. Dinstajte povrće 10 minuta, mešajte ga povremeno i vodite računa da ne zagori. Dodajte supu, pojačajte vatru dok čorba ne počne da ključa, zatim je smanjite, i kuvajte dok i praziluk i krompir ne postanu meki, oko 25-30 minuta.

Najbolje štapnim blenderom da izblendate sadržaj čorbe. Na kraju dodajte sok od limuna i slatku pavlaku. I stavite još bibera i soli ako je to potrebno.

Ako ste u mogućnosti obavezno pospite čorbu iseckanim svežim vlašcem, koji svojom blagom ljutinom daje poseban šmek čorbi.

Malo da virnete u prostor gde sad pravim fotografije… umesto spavaće sobe ili zadnjeg dvorišta food blogerka je konačno dobila svoj prvi kućni foto studio.

Američka kuhinja, gambori, Jelo za 30 minuta, Morski plodovi, Putovanja i hrana

Gambori i gric u kreolskom sosu, i letovanje u Severnoj Karolini

October 5, 2014 9 Comments

Trebalo je letos da dođem u Srbiju, ali zbog nekog glupog razloga nije bilo ništa od toga. Sve sam lepo isplanirala, i turu bez dece po Evropi, ali viša sila. Došlo leto i muž pita, pa gde ćemo da letujemo, a ja mu kažem, nigde, pošto ne mogu u Srbiju tj. Evropu, dosadilo mi je američko more. Posle je muž došao sa sledećim planom letovanja, ićićemo na više mesta, kaže, i to daleko na Jug. Setila sam se nekog muzičkog spota Dariusa Rucker-a, to je onaj nekadašnji pevač grupe Hottie & the Blowfish, malo je ostario ali i dalje ima seksi glas, koji promoviše neki grad na obali Karoline i učinilo mi se zanimljiv, bio je baš onako u južnjačko-gotskom stilu. Rekoh, važi, idemo tamo. .

Možda najintresantniji detalj iz Ričmonda.

Prvo smo bili u nekoj predivnoj botaničkoj bašti pored Ričmonda, glavnog grada Virdžinije. Sam grad i nije nešto, ali ručali smo u nekom veoma dobrom meksičkom restoranu, blizu Pipewalk-a. Onda smo krenuli dalje, ka Vilijamsburgu. To je jedan od najstarijih britanskih tj. američkih naseobina. Rekonstruisan gradić iz 18. veka, niko tu ne živi samo ga turisti obilaze. Kad sam otišla u hotel detaljno sam proučila sve na internetu o tom mestu. Sutradan sam ponovo išla tamo, i desilo se čudo, ponovo mi se na isti način dopalo, a to se retko dešava. Planirala sam da napišem članak na blogu samo o tom mestu, eto toliko mi se svidelo. U blizini su i dva ogromna tematska parka, u jednom, akvaparku, smo uspeli da izgubimo ćerku, ali srećom, na kratko.

Vilijamsburg

Prelazak preko reke James.

Onda smo trajatkom prešli preko reke James i nastavili manjim putem ka krajnjoj destinaciji. Ne volim da putujem autoputevima, tako su jednolični, na sporednim putevima možete bolje da upoznate mesta. Primetila sam da ima puno borovih šuma, obradiva polja su drugačija nego na severu, ima duvana i pamuka, ako sam uspela da dobro identifikujem kulture.

Kako smo stigli na obalu ukapirali smo da je mesto dosta drugačije od onog odakle mi dolazimo. Voda apsolutno dominira. Tako je moćna da se osećate tako majušno i nemoćno okruženi njome. Pritisnuli sa nas tamni oblaci, zatim česte kiše sa grmljavinom, neverovatna vlaga, ovde se peškiri nikad ne osuše preko noći, i more… sve se uliva i preliva, reke i okean, ne zna se gde je njihov kraj a gde početak. Kad prelazimo most pruža se divan pogled na vodu sa minijaturnim zelenim ostrvima, nisam uspela to da zabeležim. Plaže se nalaze na grebenu koji se proteže stotinama kilometara u pravcu sever-jug, ali one su okrenute ka okeanu, ne ka kopnu, na moje zaprepašćenje, voda u zalivu je močvarna. Više se ne sećam nekih stvari iz geografije ali mislim da se tu nalazi ogromni estauar. Na tom mestu je davno stradalo stotine brodova, izgleda neko ukleto mesto. Taj greben zovu Emerald Isle, zato što je tu okean zelene boje. I naslućuje se ta zelena boja, ali zbog jakih talasa voda blizu kopna je pre svega mutna.

Ipak more je toplije nego u Merilendu ili Delaveru, i pesak je finiji, i ima puno školjki. I mogu se primetiti pelikani, osim galebova. Ima i dosta kraba. Najlepše je Medveđe ostrvo (Bear Island), onako potpuno prirodno, nenaseljeno, tu su i manji talasi, ima peščanih dina, a put kroz ostrvo malo podseća na Mediteran. Inače, zrikavci su ovde veoma bučni, uopšte u celoj Americi.

Medveđe ostrvo.

Hrana koja se ovde sprema je južnjačka, a to znači jaka i začinjena. I očekivano ima dosta morskih plodova. Ono što je veoma interesantno, pored puta možete da zapazite male tezge gde se prodaju sveže ulovljeni gambori i skalopi.

Ravioli od jastoga.

Po restoranima smo jeli uglavnom dobru hranu, tipičnu za to podneblje, osim jednom kad smo otišli u neko popularno mesto. Nije uopšte bilo blizu, što bi neki rekli in the middle of nowhere, plašili smo se da ne čekamo dugo, jer ne primaju rezervacije. Uđemo u restoran sa ne baš impozantnim eksterijerom kao i enterijerom, u stvari nema baš nikakve dekoracije, samo stolovi i stolice. Mislim se u sebi, nema veze, važna je klopa, mora da je dobra čim ima ovoliko ljudi, čak i majice prodaju sa logom restorana.

Džambalaja sa plodovima mora.

I dok sedimo i čekamo da nam hrana dođe, posmatramo konobarice koje nose velike poslužavnike na kojima potpuno dominirana samo jedna boja, sve sama pohovana jela. Takav je i nama stigao. Sve je bilo pohovano osim neke tugaljive boranije i kupus salate. Ajde nema veze, može i pržena hrana da bude dobra, ali izgled nešto ne obećava. Znate kad jedete nešto što se pržilo u ulju koje se koristi bezbroj puta, od toga počne da vam se luči neka gorčina u ustima, i ne možete ništa od te hrane da osetite. Čak i pohovana bamija je bila neukusna. Taman što smo načeli hranu tu smo i stali. Pita konobarica, šta je, ne sviđa vam se, ma ne, nego mi tako malo jedemo, hoćete da vam spakujem hranu u kutije da odnesete kući, o ne, imamo minijaturan frižider. Platismo račun i pobegosmo, a na krovu restorana, iz dimnjaka, se vijorio dim od prženog ulja.

Kao što rekoh bilo je i dobrih restorana koji su služili dobru morsku hranu. U jednom sam probala odlično jelo Gambori i gric, veoma popularno jelo američkog Juga, i htedoh da ga rekonstruišem u svojoj kuhinji. I to je to, pogodila sam recept, on uskoro sledi.

Gambori i gric u kreolskom sosu.

Inače, bili smo čak i u jednom grčkom restoranu… e, pa nije Zorba, već Santorini. Kako da vam kažem, grčki restorani u Americi su u najboljom slučaju prosečni, osim nekih baš fensi i skupih. Nije to slučaj samo sa grčkim, već i sa italijanskim restoranima.

I da, jela sam američke palačinke pržene na svinjskoj masti.

A taj muzički spot, sa početka teksta, je bio snimljen u Čarlstonu, koji je inače u Južnoj Karolini, a mi smo bili u Severnoj, i trenutno je jedno od najpopularnijih turističkih destinacija u Americi. Tražili smo ga na mapi i zaključili da je mnogo daleko, nema šanse da ga ovaj put posetimo. Možda neki drugi put.

Gambori i gric u kreolskom sosu

(Shrimp&Grits)

Sastojci za 3-4 osobe:

Za gric:

1 šolja grica (grits) ili palente

2 šolje vode

3/4 šolje mleka

2 kašike putera

1/2 kašičice soli

1 šaka izdrendanog parmezana

1/2kg očišćenih gambora (crevce na leđima uklonjeno)

2 kašike maslinovog ulja

So i biber

Za kajunski začin:

2 1/2 kašičice slatke mlevene paprike

1 kašičica ljute mlevene paprike (Cayenne pepper)

2 kašičice belog luka u prahu

1 kašičica sušenog origana

2 kašičice sušene majčine dušice ili timijana

1/4 kašičice mlevenog crnog bibera

1 kašičica soli

Za sos:

2 kašike putera

3 ljutike, šelot luka, sitno iseckana, može i običan crni luk

2 kašičice kajunskog začina

2-3 čena belog luka, sitno iseckana

1 šolja pileće supe

1/2 šolje slatke pavlake

1 kašika paradajz koncetrata

1 kašika Vorčester sosa

1 kašičica ljutog sosa, kao što je Tabasko, opciono

Malo peršuna ili vlašca za posipanje.

Priprema:

Najpre napravite gric. U manjoj šerpi zagrejte vodu i mleko, i so, do ključanja. Dodajte gric ili palentu, i na tihoj vatri ga mešajte dok ne dobijete gustu smesu. Sklonite sa vatre gric i u njega umešajte puter i parmezan. Rasporedite ga u tanjire za služenje.

U većem i dubljem tiganju ispržite gambore na maslinovom ulju, na srednje jakoj temperaturi. Par minuta je dovoljno da se oni ispeku, kad počnu da se crvene. Ne zaboravite da ih posolite i poberite tokom kuvanja. Sklonite ih iz tiganja.

U istom tiganju napravite sos. Zagrejte 2 kašike putera, dodajte mu običan iseckan luk, ili još bolje ljutiku, i kajunski začin. Pržite sve oko par minuta i zatim dodajte iseckan beli luk. Mirisaće baš na našu zapršku. Sipajte u to pileću supu, slatku pavlaku, paradajz, vorčester sos i tabasko sos. Mešajte sos dok ga kuvate na tihoj vatri dok se malo ne zgusne. Dodajte so i biber prema ukusu.

Kad je sos spreman u njega izručite gotove gambore i zagrejte ih. Sos sa gamborima sipajte preko pripremljenog grica i odmah jelo služite. Pospite ga iseckanim peršunom ili vlašcem.

Pića, Razno, Vino

Vino i hrana (Vino za početnike, II deo)

September 29, 2014 7 Comments

Izgleda da priče o vinu ne mogu da prođu bez nekog komplikovanog i i ne previše preciznog pisanja. Tako je i kada govorimo o slaganju vina i hrane. Ima razne hrane i raznih vina i nije ih tako lako upariti. Osim toga, tu je i subjektivni doživljaj koji zavisi od toliko faktora, tako da nije jednostavno doneti opšta pravila koja bi važila uvek i za sve.

Da se ne lažemo, nema se vremena pa ni novca da svakodnevno lupamo glavu da li će uz ručak ići jedno ili drugo vino, ali sigurno da postoje specijalne prilike kada je dobro da znate kako i šta da poslužite. Verujte mi, ima smisla truditi se oko takvih detalja, jer ja se na primer i dan danas sećam sjajnih gozbi i obeda, svake sitnice, pa i vina koje sam pila, i samo me neka milina prožima u tim trenucima, a tako je i kod drugih ljudi sigurna sam.

Ideja slaganja vina i hrana je u tome da nam hrana bude ukusnija uz konzumiraje dobro odabranog vina. Ukusi i aroma veoma variraju čak i kod jedne vrste vina, zavisno od regiona, godine berbe, čuvanja, starosti, itd, tako da pravila koja slede primite sa zadrškom. Takođe, neretko u jelima kombinujemo različite sastojke koja pak traže sasvim različite vrste vina… na primer uzmimo lagano pripremljenu ribu, koja traži neko laganije belo vino, u kombinaciji sa nekim teškim sosem koji vapi za vinom punijeg ukusa.

Vino i kuvanje

Ne mogu a da ne pomenem i vino kao sastojak u kuvanju jer tu ima puno nedoumica da li koristiti lošije ili dobro vino, tj. jeftino ili skuplje. Ja recimo koristim neko jeftinije koje ne mora nužno da bude i loše, jednostavno mi je žao da trošim skupo vino. Samo da znate da se pri kuvanju uglavnom koriste suva vina ako nije drugačije naznačeno. Slatka vina i njihovi derivati koja se najčešće koriste u kuvanju su Marsala, Madeira, Porto, Vermut, Šeri. Ona mogu da se koriste i u slanim (najčešće u sosevima) i slatkim jelima.

Evo par klasničnih jela u kojima je vino neophodan sastojak: Risotto Milanese, OssoBucco, Coq au Vin, Boeuf Bourguignon, Chicken Marsala, Kruške u vinu, Zabajone, Kuvano vino, itd.

Uparivanje vina i hrane

Evo par saveta o uparivanju hrane i vina:

– Ukoliko pijete vino uz obrok samo da bi lakše progutali zalogaj, onda ovo nije priča za vas, lakše vam je da umesto vina koristite vodu.

– Prlikom ručavanja prvo ide zalogaj hrane pa gutljaj vina, valjda se to podrazumeva, ali čisto da spomenem.

– Postoji jedno opšte pravilo – jaka i puna vina idu uz jača jela, a ona sa laganijom aromom se najbolje slažu sa laganijom hranom.

– Može i ovako – bela vina idu uz bela mesa (piletina, bela riba), a crna uz crvena mesa (govedina, svinjetina, jagnjetina i divljač).

– Kada se slažu vino i hrana onda se gleda da njihovi ukusi i aroma budu lepo izbalansirani, da se dobije harmoničan spoj. Međutim, postoji i pristup gde se hrabro uparuju vino i hrana koji su potpuno različitih ukusa i arome.

– Tokom obroka obično se na početku služe laganija vina, pa onda jača, i na kraju se služe slatka vina uz dezert. Dosta je nedoumica u vezi konzumacije vina uz dezert, ali obično se služe slatka i laganija vina.

– Pored razne literature i interneta oko uparivanja hrane i vina mogu vam pomoći i somelijeri, posebno obučena lica koji služe vino u restoranu. Jedini problem je to što nema puno restorana sa somelijerima, a i ne možete da se oslonite na konobare, jer je njihovo poznavanje vina često limitirano, mada ima izuzetaka.

– Na zadnjoj etiketi vinske flaše katkada stoji sugestija u vezi sa hranom koja najbolje ide uz tu vrstu pića.

Evo par najpopularnijih vina i hrana uz koju se služe:

Šampanjac– brut se služi kao aperitiv ili na kraju večere, često i uz kavijar, sec ili dry uz koštunjavo ili suvo voće, guščiju džigericu, a slatki šampanjac, doux, demi-sec, najbolje idu uz kolače i slatka peciva.

Sovinjon blan (Sauvignon blanc) – zeleno povrće, jela bogata začinskim biljem, koziji sir, piletina, bela riba (tilapija, sneper, pastrmka, halibut), jastog, krabe i školjke.

Rizling (Riesling) – jabuke i kolači sa jabukama, kuvana šunka, sirova riba, hladne salate sa morskim plodovima, kineska i tajlandska jela.

Šardone (Chardonnay) – palenta, pasta alfredo, kremaste čorbe, rižoto, kremasti sirevi (Kamamber), piletina ili riba u bogatom sosu, ostrige, krabe, škampi.

Roze (Rosé) – suvo roze vino ide najbolje uz hladna predjela koja uključuju hladna mesa i povrće i koziji sir. Dobro se slaže sa ljutom hranom kao što su indijska i tajlandska.

Pino nuar (Pinot noir) – pečurke, pasulj i druge mahunarke, spanać, Brie i buđavi kremasti sirevi, piletina, pečena patka, teletina, svinjetina, grilovana tunjevina i losos. Ovo je vrsta vina koja može da se kombinuje sa puno različitih jela.

Merlo (Merlot) – gulaš, pice, špageti sa paradajz sosom, lazanje, ćufte, pečena bundeva, tikvice, paprika, cvekla, pečena ćurka, piletina, hamburgeri.

Kaberne sovinjon (Cabernet sauvignon) – goveđi stejk, svinjetina i jagnjetina na žaru, divljač, tvrdi sirevi sa izraženom aromom kao što je Rokfor.

Oblici vinskih čaša

Nije strašno ako nemate odgovarajući oblik čaše ali čisto da znate koje čaše idu uz koje vino. Iznenadili bi ste se kad bi znali koliko samo oblika vinskih čaša postoji, ali zadržaću se na onim osnovnim. Šampanjac se služi u izduženim uskim čašama, bela vina obično u čašama u obliku lale, kao i roze, a crna vina u širim zaobljenim čašama, i sve čaše su sa visokom stopom.

Temperatura na kojoj se služi vino

Najhladiji se služi šampanjac, između 4.5 i 7C, belo vino se služi hladno, između 7 i 10C, roze i lagano crno vino od 10 do 12.5C, a crno vino je idealno za služenje na sobnoj temperaturi, između 17 i 20C.

Većina nas, nažalost, nema previše instančan ukus koji može da jasno definiše ukus i aromu vina, ali nemojte se obeshrabriti. Sve traži vreme i trud, važno je početi i zatim otkrivati nijanse, igrati se, i na kraju naći idealnu kombinaciju za naša čula.

Pića, Razno, Vino

Vino za početnike, I deo

September 22, 2014 20 Comments

Ovaj članak nije jedan od onih koji će vam pričati o slavi, istoriji, proizvodnji i ostalim stvarima koje ćete naći u više manje svim pisanijima o ovom piću, već mi je ideja da vas ohrabrim da se upustite u konzumaciju i istraživanje vina bez ikakvog straha i kompleksa.

Ogromna ponuda raznih vrsta i brendova vina može da bude veoma zbunjujuća. Takođe, priča o količini tanina, bukeu, geografskom poreklu, berbi toj i toj, i još puno drugih detalja čine da se običan laik ne snalazi lako u svemu tome. Ipak, imajte na umu da je najvažnije da uživate u vinu, i to treba da vam bude glavna ideja vodilja, čak i ako ne znate suvu teoriju o ovom piću.

Pre par godina profesor sa fakulteta mog muža pozove nas i ostatak klase na degustaciju vina. Događaj je bio izuzetno organizovan. Ne treba da pominjem de je profesor bio veliki poznavalac ovog pića i ponosni vlasnik impresivne kolekcije vina u podrumu. Pored jako mnogo sireva, voća i hlepčića, koji se obično serviraju uz degustaciju vina, na jednom stolu nas je čekalo šest vrsta vina, sve boce obavijene aluminijumskom folijom, da se ne vide etikete, i označene brojevima. Svi učesnici su dobili upitnike gde je trebalo da ocene maskirana vina i da ga ih povežu sa datim opisima arome i mirisa. Na kraju su javno objavljeni rezultati. Ja sam imala samo jedan tačan odgovor i nekako mi nije bilo svejedno. Za to krivim drugi krug degustacije gde mi se sve pomešalo, ali da ne preterujem i nisam bila neki poznavalac vina. Uglavnom, taj događaj je bio neka vrsta prekretnice u mom interesovanju za vina.

Na pomenutoj degustaciji krajnji rezultat je bio sledeći – studenti su ubedljivo izglasali kao najbolje vino ono koje je bilo najjeftinije. To može da znači dve stvari: cena ne mora da govori o kvalitetu, ali i isto tako moguće je da učesnici nisu imali dovoljno razvijen i instančan ukus da prepoznaju najkvalitetnije vino. I to je upravo poenta mog članka. Nemojte odmah da se obeshrabrite misleći da vam treba puno para i puno teorijske potkovanosti da bi našli odlično vino. Ono što vam treba je, slično uživanju u klasičnoj muzici i mnogim drugim dobrim stvarima, praksa i razvijanje osećaja da prepoznate lepo i kvalitetno vino.

Kako da uđete u svet vina

Moja savet je da počnete istraživanje tako što ćete kupovati vino u specijalizovanim prodavnicama. U običnim supermarketima teško da ćete naći dobro vino, jer su ona pravljena za masovno tržište, gde cena a ne kvalitet igra ključnu ulogu. U prodavnicama vina ćete često naći dobro obučene prodavce koji se veoma razumeju u vina i oni će vam pomoći da nađete odgovarajuću vrstu. Takođe, te prodavnice često imaju specijalnu ponudu vina koja nisu skupa ali su dobra.

Nabavite vodič ili enciklopediju o vinu iz koga možete da dobijete puno korisnih informacija. Ovo je moj izvor: The Sotheby’s Wine Encyclopedia, DK.

Restorani su takođe dobar izvor za otkrivanje dobrih vina. Kada mi se neko vino u restoranu posebno dopadne, a zaboravila sam mu ime, obično idem na vebsajt restorana da se podsetim. Tako sam pronašla neka od svojih omiljenih vina.

Na internetu ćete takođe naći mnoštvo foruma sa komentarima dobrih poznavalaca o kvalitetu pojedinih vina i njihovom uparivanju sa hranom.

U svom istraživanju vina možete da se fokusirate na regiju (dolina Napa i Sonoma u Kaliforniji i upšte vina sa Zapadne američke obale su oblast mog interesovanja), ili vrste vina (Merlo, Rizling, Roze, Malbek, itd). Za one koji se odluče za Pinot noir postoji jedan mnogo dobar igrani film posvećen toj vrsti vina – Stranputice (Sideways).

Dobar način da zapamtite i ocenite vina koje ste konzumirali jeste da čuvate pampure, na koje možete da dopišete podatke o vinu ili iscrtate onoliko zvezdica koliko mislite da to vino vredi (na primer, na skali od jedan do pet). Ipak, sva vina nemaju tu vrstu čepova tako da možete da koristite i tabele u ekselu (znam da suludo zvuči, ali ja sam ih imala) i da tu zabeležite utiske o vinu koje ste probali.

Crno ili belo vino

Neki ljudi se odlučuju prema dobu godine. Belo i roze leti, crno zimi. Inače, belo vino se služi hladno, crno na sobnoj temperaturi. Pri odabiru vina trebalo bi da se pre svega rukovodite jelom koje konzumirate. O uparivanju vina sa hranom saznajte više ovde.

Kvalitet vina može da varira od berbe do berbe. Sušna ili vlažna leta mogu puno da utiču na ukus vina, zato je godina proizvodnje tako važna. Uz to, mnogim vinima se kvalitet poboljšava sa godinama provedenim u pordrumu.

Vina uglavnom dobijaju ime po vrsti grožđa od koga se prave, mada ima i vina koja su mešavina više sorti. Najpopularnije vrste vina u Americi su: crna, Kaberne sovinjon, Merlo, Pinot noir, Širaz, Zinfandel i bela, Sovinjon blan, Šardone, Pino Griđio (Gri), Rizling, itd. O njima ima puno toga da se priča, pre svega o njihovom uparivanju sa hranom, ali to traži već neku drugu i dužu priču a ja bih da se zadržim na jednostavnim savetima kako da otkrijete dobra vina.

Još par korisnih saveta

Kad ste u restoranu nemojte da vas zbuni taj famozni ritual serviranja vina, sve je u stvari jako jednostavno. Onome ko naručuje konobar donosi flašu vina, najpre je pokaže gostima, zatim otvori. Onda sipa malo vina u čašu, i naručilac ga omiriše i proba tj. testira da li mu se dopada. Bez problema možete da odbijete vino ako vam se ne sviđa, nemojte da vam bude glupo, jer ionako vam restoran naplaćuje dosta za to zadovoljstvo.

Moj savet vam je takođe da nikad ne kupujete vino sa nekim provokativnim imenom. Proizvođači često lukavo pokušavaju da primame kupce nekim neobičnim nazivom ala Vesele žene i slično… suvišno je reći da su obično fokusirani na žensku populaciju. Jedino dobro vino koje sam probala sa takvim nazivom jeste bilo Menage a trois (Ljubavni trougao) i nijedno više.

Nekada je tek par zemalja bilo poznato po prozvodnji vina, ali sada izgleda kao da se skoro svuda prave. Francuska je i dalje na vodećem mestu, zatim Italija (mada ta vina nisu baš kontrolisana i sistematizovana kao ona francuska), SAD, Španija, Nemačka. Danas sve više vina dolazi iz Južne Amerike, ali i iz Australije i Novog Zelanda. Meni su omiljena vina iz Kalifornije, voćkasta i pune arome, ali volim da probam i razna druga.

Nažalost moje poznavanje domaćih srpskih vina je jako limitirano. Uglavnom sam probala ona za široku potrošnju, jer sam počela ozbiljnije da se interesujem za vino tek kada sam došla u Ameriku. Znam da postoji dosta novih malih vinarija, i živo me zanima kakva vina proizvode. Ukoliko imate neka omiljena domaća vina obavezno me obavestite, sa zadovoljstvom ću ih probati sledeći put kad dođem.

Ukoliko se upustite u ovo istraživanje, evo kako će se razvijati vaša sposobnost raspoznavanja i ocene vina: najpre ćete moći da utvrdite da li je vino slatko ili suvo. Zatim ćete početi da primećujete da su neka vina jača a neka slabija, i to zahvaljujući njihovoj aromi i mirisu. Posle ćete primećivati razlike u boji, viskozitetu i transparentnosti. Onda ćete moći da pogodite kojoj vrsti vino pripada. Zatim slede finese kao utvrđivanje mesta porekla, osećaj da je ukus posebno voćkast ili začinjen, da li se oseća na pečurke u šumi posle kiše… i znate već te neobične opise na etiketama. Ono najvažnije je – moći ćete da prepoznate i uživate u dobrom vinu.

Članak je objavljen u časopisu Mezze.

Bliskoistočna kuhinja, Hleb i peciva, Leblebije, Prilog, Tikvice, Vegeterijanska, Začini, Začinsko bilje

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama, i tanki hleb sa za’atar-om

September 16, 2014 10 Comments

Pošto je naslov dosta opširan nisam uspela da umetnem ono Bliskoistočna kuhinja II deo, posle prošlonedeljnog posta i dalje sam inspirisana hranom sa Levanta. Ovog puta izabrala sam tri stvari koje sam pravila nedavno. Moj apsolutni favorit je libanska M’saka, koja nema nikakve veza sa našom musakom, varivo je, zdravo i lako za pravljenje, izuzetnog ukusa. Možete da ga služite uz kus-kus, bulgar ili libanski hleb, čije ime je veoma komplikovano tako da ga neću stavljati, ali ćete dobiti njegov recept. I tu je čuveni Za’atar.

I samo da vam kažem da je Baltimor ovih dana bio u centru dešavanja. Cele prošle nedelje se slavilo 200 godina od nastanka američke himne, The Star-Spangled Banner. Ne znam koliko ste upućeni ali Baltimor je bio veoma bitno istorijsko mesto, kao najveće ratno poprište između Engleza i Amarikanca. Tu su se te dve strane “tukle”, uglavnom brodovima, i iz tog ratno sukoba Amerikanci su izašli kao pobednici. Jedan od učesnika sukoba, Frensis Skot Ki, je tada napisao stihove pesme koja će postati himna, i koju ne baš tako veliki broj Amerikanaca zna napamet. Neke žene u Baltimoru su zamoljene da sašiju zastavu, i one su to učinile, doduše prvobitno je bio manji broj zvezdica.

U čast tog događaja bilo je mnogo dešavanja… došao je predsednik, pa podpresednik, bila je i zvanična priredba sa raznim selebritijima, dovlačili su se ogromni brodovi, oni jako stari i oni noviji, napravljen je neverovatan vatromet, svi su se složili da je bio najbolji do sada, čak je i guverner Merilenda imao veliki koncert sa svojom grupom, i još puno toga, ali meni su najviše upale u oko dve stvari. Najpre, dovukli su britanski vojni brod, i tu je stajao danima, svi su mogli da ga posete, mornari su se šetkali, a okolo su se vijorile zastave američke i britanske, naizmenično. Bila sam zbunjena, pa zar te dve države nisu ratovale, a sada čak zajedno slave, mrtvi se sigurno prevrću u grobu. Ipak, bolje i to nego da žive i dalje u mržnji i da ratuju.

Druga stvar, koje me je posebno tangirala, bilo je puno borbenih aviona, plavi anđeli, tako ih zovu, koji su leteli nebom danima, najpre kao deo vežbe a onda su bila dva dana demonstracije. Ne treba da vam pišem kakav osećaj u meni budi njihov zvuk, pogotovo onaj nadolazeći “talas”. Sedim sa decom na nekoj poljani a oni vrište od sreće što mogu da vide plave anđele kako lete nebom, ne smeta im njihova blizina, a ni buka. A ja ih posmatram i razmišljam u sebi kako život baš ume da bude ironičan, njima je to radost a meni je trauma. Posle par dana nekako sam se navikla, više nisam bila uznemirena.

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama

Dosta mi je trebalo da nađem recet za ovo jelo, mislim na M’saku koja se služi u obližnjem libanskom restoranu. Naime, originalno jelo sadrži plavi patlidžan umesto tikvica i ja sam tako u početku pravila, pekla sam patlidžan u rerni, pre neo što sam ga kuvala sa ostalim sastojcima. Ali, to nije bilo to. Onda sam na netu našla ljude koji su takođe bili u potrazi za tim receptom i našla sam ga, kuvar iz pomenutog restorana je negde postavio taj recept. Nije mi jasno kako nisam provalila da su u jelu bile tikvice umesto plavog patlidžana.

Ovo jelo je zaista čarobno. Nisam neki ljubitelj tikvica, ali priznajem u ovom jelu one su zakon. Iako vam zvuči čudno, cimet se obavezno stavlja, i videćete, to mu daje neki poseban šmek. Jelo je ukusnije dan posle.

Recept je preuzet odavde, i malo je izmenjen.

Sastojci:

1/2 šolje maslinovog ulja

2 velika komada luka, iseckana na tanka rebarca

3-4 čena belog luka, sitno iseckana

1kg tikvica, iseckane na manje kocke (najbolje su zukini tikvice)

1 konzerva (450g) leblebija

1 konzerva (450g) pirea od paradajza (ili gušći sok od paradajza)

1 konzerva (450g) iseckanog paradajza ili svežeg paradajza

So i biber

1/2 kašičice cimeta u prahu

Malo iseckanog peršuna

Priprema:

U većoj šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje i u njega stavite crni luk da se prži. Kad postane staklast dodajte mu beli luk i pržite najduže 1 minut. Dodajte tikvice i dinstajte ih oko 5-7 minuta. Zatim dodajte leblebije, pire od paradajza, iseckan paradajz, so, biber i na kraju cimet. Kuvajte sve oko 15 – 20 minuta, dok tikvice ne omekašaju i sok se malo zgusne.

Servirajte jelo na sobnoj temperaturi. Pospite ga sa malo peršuna na kraju.

Za’atar

Ovaj naziv se koristi za začinsku biljku kao i za, mnogo češće, mešavinu začina, majčine dušice (timijan), sumaka, susama i soli.

Stavite svežu majčinu dušicu i susam u rernu na 150C (300F) da se osuše tj. ispeku, na 10 minuta. Majčinu dušicu usitnite u avanu, izvadite grančice. Pomešajte je sa samlevenim sumakom, susamom, o dodajte soli prema ukusu. Odnos sastojka apsolutno zavisi od vašeg ukusa.

Pored bliskoistočne kuhinje sumak se koristi i u grčkoj. Ja rado koristim meksički origano kao zamenu, ali on je drugačiji on običnog sušenog origana. Ipak, i običan origano i marjoram se koriste umesto sumaka, tako da nemojte da oklevate.

Za’atar se često koristi u spravljanju mesa i povrća, ali ja najviše volim da ga stavim u maslinovo ulje i da u to umačem hleb, ništa nema ukusnije od toga.

Libanski tanki hleb sa za’atar-om

Recept je preuzet iz najnovijeg broja časopisa Saveur i malo je izmenjen.

Sastojci za 4 tanka hleba:

500g brašna, plus za rad sa testom

2 kašičice soli

4 kašike maslinovo ulja, plus za pečenje

240ml vode

Za serviranje:

Za’atar sa maslinovim uljem

Iseckane masline

Sveža nana

Priprema:

Umesite testo od brašna, soli, malsinovog ulja i vode. Podelite ga na 4 jufke, pokrijte nečim, i ostavite da odmori oko 10 minuta. Razvucite testo oklagijom, prečnik odredite prema veličini tiganja u kome pečete. Najbolje je da tiganj bude veliki i tučani. Nauljite tiganj pre pečenja hleba. Hleb pecite dok ne porumeni, sa obe strane, oko 5-7 minuta. Iako u testo ne ide kvasac, ono će se ipak nadići, zbog glutena u brašnu. Vi ste slobodni da dodate kvasac, obično se ovaj hleb sa njim pravi, ja sam htela da pravim bez njega, po receptu.

Hleb služite sa za’atar-om sa maslinovim uljem, iseckanim maslinama i svežom nanom.

Bliskoistočna kuhinja, Dipovi, Glavna jela, Jagnjetina, Plavi patlidžan

Volim bliskoistočnu kuhinju (Pečeni jagnjeći kotleti, baba ganuš, dip od tahinija i sos od jogurta)

September 8, 2014 16 Comments

Kad pomislim na bliskoistočnu kuhinju u mislima su mi sledeće stvari: humus, labneh (vrsta sira), baba ganuš, jagnjetina, tahini (pasta od susama), kebabi, šavarma (giros), nar, plavi patlidžan, susam, pita hleb, bulgar, cimet, meze, sumak, zatar, tabuli salata, kibeh, turska kafa sa kardamonom, razne pitice sa korama, falafel, kus-kus, maslinovo ulje, dolma, leblebije, smokve, pistaći… leto i omiljeni libanski restoran Lebanese taverna u Baltimoru.

Svi znaju da je bliskoistočna kuhinja veoma zdrava, bogata je povrćem i začinima, i u njenom spravljanju se dosta koristi maslinovo ulje. Nastala je na Levantu, istočnom Mediteranu, i prožeta je raznim uticajima, kako i ne bi zbog duge i burne istorije. Na kraju, i naša kuhinja, posebno ona sa juga, ima elemente bliskoistočne kuhinje. Iskreno, ne znam da li se više obradujem kad ugledam prodavnicu bliskoistočne ili istočnoevropske hrane. I shvatam da je glavni razlog tome miks obe kuhinje u našoj kuhiji. Dok neki ljudi mere kvalitet nečije kuhinje po originalnosti, to je naše jelo, mi smo ga izmislili, ili kad krene ono, pravi recept je iz mog sela, od čega se u trenutku smorim, ja, baš suprotno, veoma cenim našu kuhinju zbog toliko različitih uticaja, u kojem pomenute dve dominiraju. Da ne budemo iskreni ta južnjačka hrana je miks i turskih, i grčkih i bliskoistočnih uticaja, a sve tri kuhinje se međusobno prožimaju.

Jagnjeći kebabi, ražnjići. Recept pogledajte ovde.

Prvi bliskoistočni restoran u kojem sam bila je čuveni libanski restoran Biblos na Vračaru, ne znam da li još uvek postoji. Bio je super u početku jer su služili bogato meze po veoma pristupačnoj ceni. Ukoliko sam dobro procenila, moj muž misli da nisam, libanski restorani su najpopularniji nosioci te bliskoistočne hrane, mada ima ih raznih, ali oni su najprepoznatljiviji, bar ovde u Americi.

I evo ga moj izbor iz bliskoistočne kuhinje, koji sam sastavila prema tome šta najviše volim da pravim.

Pečeni jagnjeći kotleti

Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljeno meso. Pored ražnjića jagnjetinu volim da pravim i na ovaj način. Način pečenja, koji je opisan u receptu, možete da koristite i za druga mesa. Meni je to najbolji metod za pravljenje jagnjećih kotleta kao i bifteka.

Sastojci za pečenu jagnjetinu za 2 osobe:

4 jagnjeća kotleta srednje veličine

2 kašičice krupne soli

½ kašičice krupno mlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckana

1 grančica svežeg ruzmarina, iseckanog

1 kašika timijana (aromatičnija vrsta majčine dušice)

Priprema:

Izvadite kotlete iz frižidera i papirnatim ubrusom ih prosušite. Zatim utrljajte u meso so i biber.

Napravite marinadu od maslinovog ulja, ruzmarina, timijana i belog luka. U veću Ziploc plastičnu kesu stavite marinadu i meso, zatvorite je, i promućkajte. Stavite kesu u frižider i tamo neka odstoji 1 sat.

Zagrejte rernu na 205C (400F). Izvadite kotlete iz frižidera na pola sata pred pečenje, da se malo zagreju. Zagrejte najbolje tučani tiganj na jakoj vatri. Zatim stavite kotlete na njih da se prže, na svakoj strani po 3-4 minuta, da pobraone. Onda ih prebacite u zagrejanu rernu da se peku 10-15 minuta, zavisi kakvo meso volite. Najbolje je da nekim oštrim i tankim predmetom ubodete meso i ako počne da izlazi crvena tečnost znači da još nije dobro pečeno. Kad je pečenje gotovo, pokrijte tiganj u kome se meso peklo alumijumskom folijom, i ostavite da se sokovi u njemu lepo rasporede, oko 6-7 minuta. Meso služite odmah uz predhodno napravljen baba ganuš, bulgur (ja ga zovem bulgar) ili kus kus.

Baba ganuš

Baba ganuš je veoma popularan bliskoistočni namaz i odlično ide uz jagnjetinu, ili sa pita hlebom. Iskreno, malo mi je čudno što se nikada nije našao na ovom blogu jer ga veoma često spremam.

Sastojci za baba ganuš za 4-6 osoba:

Sledi recept za neku osnovnu varijantu baba ganuša, ali ja stalno eksperimentišem sa njim, nekada stavim u njega ajvar ili pečenu slatku papriku, skoro sam počela da mu dodajem jogurt, ali prvom prilikom ću da mu dodam obično sirće jer uvek osećam da mu fali kiselina koju tahini pasta neutrališe.

1 veliki plavi patlidžan

1-2 manja čena belog luka, sitno iseckana

1-2 kašike tahinija, paste od susama

2 kašike limunovog soka

1-2 kašike sirćeta

So i biber po ukusu
1 kašika iseckane sveže nane
1 kašika sveže iseckanog peršuna
Malo maslinovog ulja

*Verzija persijskog baba ganuša (dodati):

3 kašike seckanih oraha
3-4 kašike grčkog jogurta

Malo svežeg francuskog ili običnog peršuna za dekoraciju

*To je moje tumačenje nečeg što sam probala u jednom iranskom restoranu.

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Izbockajze patlidža viljuškom i stavite ga na pleh, na gornju pregradu rerne, i pecite ga sve dok skroz ne omekša, oko 45 minuta. Izvadite ga iz rerne i ostavite da se malo ohladi.

Skinite koru sa ohlađenog patlidžana kao i seme, i onda ga iseckajte. Stavite ga u neku posudu, zajedno sa belim lukom, tahinijem, sokom od limuna, sirćetom i štapnim blederom ga ispasirajte. Dodajte so i biber prema ukusu, i ukoliko ima potrebe dodajte još soka od limuna. Umešajte malo maslinovog ulja i pospite iseckanim peršunom i nanom.

Ukoliko želite persijsku verziju ručno umešajte grčki jogurt i orahe i pospite baba ganuš iseckanim peršunom.

Sos od jogurta sa belim lukom i začinskim biljem

Ovo je moja verzija Tzatziki sosa. U jedan izrendan i oceđen krastavac dadajte grčkog ili običnog jogurta (u tom slučaju dodajte i malo pavlake), limunov sok, iseckan čen belog luka, iseckano začinsko bilje (to mogu biti vlašac, nana, matičnjak, origano, mirođija), so i biber. Sve dobro promešajte i služite uz falafel ili jagnjetinu.

Tahini dip sa belim lukom i paradajzom

Tahini pastu pomešajte sa sitno iseckanim belim lukom, možete da dodate i malo crnog luka, zatim mu dodajte dosta limunovog soka, i jogurt, dodajte mu so i biber. Odozgo stavite sitno iseckan paradajz i iseckan vlašac ili origano, svež ili suv.

Dip je najbolje da služite uz falafel, pita hleb ili sveže iseckano povrće.

I za kraj evo par slika iz mog omiljenog, već pomenutog restorana. Na prvoj je tanjir sa mezetom, to i najviše volim, a na drugoj su predivni hlebčići koje prave u restoranu.


Ovako izgleda tradicionalni tanjir mezetluka

U prvom redu s leva je Fatayer (pitice punjene mlevenom jagnjetinom, ili sirom i spanaćem), zatim tabuli (Tabullah), salata sa peršunom, paradajzom i bulgarom, i skroz desno je humus.

U srednjem redu su: falafel, dolma, sarmica od vinove loze, i baba ganuš.

U poslednjem redu je Kibbeh, pržene ćuftice od mlevene jagnjetine i pinjola, M’saka, sjajno varivo sa plavim patlidžanom, paradajzom i leblebijama, danas sam ga pravila, možda ga stavim na blog, i poslednji je moj omiljeni bliskoistočni sir Lebneh, nešto kao krem sir ali mnogo lakši i ukusniji.

Sa ovim se započinje ručak: hlebčići i maslinovo ulje sa mešavinom zatarom.

Kad donesu ove hlebčiće, naduvene i još vruće, ja se sva razgalim od lepote. Lepši su od klasičnog pita hleba, mislim da se prave od semolina brašna, tako su vazdušasti i divnog ukusa. Inače se obavezno služe uz meze.

Još recepata iz bliskoistočne kuhinje pogledajte ovde.

« Previous 1 … 45 46 47 48 49 … 65 Next »