Skoro sam odlučila da napravim čokoladni puding sama, pošto mi je muž napravio neki iz kesice očajnog ukusa. A baš sam ga se bila uželela jer ga odavno nisam jela. Isprobavala sam razne recepte za domaći puding od čokolade sve dok nisam dobila savršen, koji jedva da je podsećao na onaj iz kesice. To je bio puding bogatog, kremastog i veoma čokoladnog ukusa.
Svi recepti koje sam našla su tražili dosta gustina, od nečega mora da se zgusne, jedino što puno gustina zaista kvari ukus. Onda sam rešila da smanjim gustin i da stavim žumanca, jer i od njih se krem zgusne. Takođe sam dodala i puter, jer sa njim je sve ukusnije a i tekstura je mnogo lepša. Da, mora i čokolada da bude baš kvalitetna, kao i kakao. Posle ovog pudinga više se nećete vraćati onima iz kesice.
Najintresantnije je to da sam pre nekoliko dana pravila ponovo čokoladni puding, ali sa potpuno drugačijim sastojcima, to je bio veganski puding sa avokadom i kakaom, i imao je identičan ukus kao predhodni. Toliko sam bila fascinirana time da sam odlučila da i tom zdravijem čokoladnom pudingu dam šansu na blogu uskoro.
Inače ovaj puding možete da koristite kao fil za razne kolače i torte. Ovde pronađite recept za jednostavnu tortu sa čokoladnim pudingom.
Domaći puding od čokolade
Sastojci za 6 manjih porcija:
750ml mleka
120g kvalitetne gorke čokolade (60% kakaa)
3 kašike kvalitetnog kakaa
100g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašičica nes kafe, opciono
¼ kašičice soli
2 kašike gustina
3 žumanceta, ulupana
100g putera
Priprema:
Zagrejte 2/3 mleka dodavajući mu čokoladu, kakao, šećer, ekstrakt vanile, nes kafu i so. Mešajte sadržaj dok se fino ne otopi. U drugoj posudi u 1/3 mleka umešajte gustin i umućena žumanca, sve dobro promešajte da ne ostanu grudvice.
Kad mleko počne da ključa, smanjite temperaturu, i postepeno, u tankom mlazu, dodavajte smesu sa gustinom i žumancima uz stalno mešanje. Kad se se smesa dovoljno zgusnula umešajte puter koji ste iseckali na manje komadiće. Sklonite puding sa vatre. Ne bi trebalo da ima bilo kakvih grudvica. Sipajte ga u činijice i služite toplog ili rashlađenog. Ili ovu smesu koristite kao fil za torte.
Pogledajte ovde video kako da napravite domaći puding od čokolade.
Iako viđam da se puter od kikirikija stidljivo koristi i kod nas, moram da kažem da Evropljanima ova tako tipično američka namirnica nije baš preterano bliska. I sa ovim puterom nema zaljubljivanja na prvi zalogaj, za naše nepce to može da bude teška hrana, ali dajte sebi vremena, ako sam ja uspela da ga zavolim, a u početku boravka u Americi sam ga potpuno ignorisala, onda ćete i vi. Dakle, ja ga zdušno proporučujem zato što je veoma zdrava namirnica, zato što se lako sprema i jednostavno koristi. Iskreno, u mojoj kući puter od kikirikija je veoma popular, posle mleka i hleba najviše ga koristimo.
Malo je reći da se uvek zapanjim kada saznam da Amerikanci, koji su inače odrasli na puteru od kikirikija, ne znaju kako se isti pravi, i nikada im nije palo na pamet da ga sami kod kuće naprave. A toliko ga je jednostavno napraviti, da ne pričam koliko je zdraviji od onog kupovnog. Inače se ubiše raspravljajući koji je kupovni brend bolji i zdraviji, a treba samo da bace u multipraktik pečen kikiriki, sa malčice ulja i soli, posle par minuta čekanja dobili bi najbolji puter. Najteži deo posla je staviti puter u teglice i oprati deo multipraktika. A u kupovnom puteru od kikirikija možete da nađete svašta, šećer, veću količinu soli, razne stabilizatore, masti i dodatke, i u najboljem slučaju ako puter ima u sebi samo kikiriki, onda se zbog dužeg stajanja u rafu svo ulje popne na površinu, i zaista je teško da se promeša i bude normalne gustine. Zato domaći puter od kikirikija rules.
Domaći puter od kikirikija
Za ovu priliku sam napravila i video, moj prvenac, da vidite kako kikiriki prelazi iz čvrstog u mekano stanje, baš kao magija.
Sastojci:
400g pečenog kikirikija*
Prstohvat soli
1 kašika ulja, najbolje nerafinisanog
Priprema:
Stavite sve sastojke u multipraktik ili seckalicu, i meljite ih dok ne dobijete glatku smesu kao na fotografiji. To traje oko par minuta. Čuvajte puter u sterilisanim teglicama u frižideru.
*Ukoliko pečete sami kikiriki, neka to bude u rerni na temperaturi 175C (350F), 10 minuta. Kad se malo prohladi skinite ljusku sa njega tako što ćete ih rukama protrljati, po koja ljuska neće smetati kvalitetu putera. Možete da pečete i kikiriki u mahuni, u tom slučaju neka to traje oko 30 minuta.
Tekstura – ona zavisi od toga koliko dugo meljete kikiriki, neko voli kad je grube, neko kad je glatake teksture, zato što se lakše maže na hleb. Takođe, možete pri kraju staviti par kašika celog kikirikija, ako želite da imate glatku tekstura sa malim komadićima kikirikija.
Zašto treba da koristite puter od kikirikija
Veoma je zdrava hrana. Ukoliko ne preteruje sa njim, ili ukoliko niste alergični na njega, puter od kikirikija može samo dobro da čini vašem organizmu. Slično koštunjavom voću, iako je mahunarka, pun je masti, ali dobre, što utiče na to da imate visok dobar holesterol (dokazano u mom slučaju), znači dobar je za srce. Zbog velike količine B vitamina, vaša koža bolje izgleda. Takođe je pun vlakana, folne kiseline (ovo je važno za trudnice) kao i proteina, i stoga idealan za decu i sportiste. Spisak hranljivih sastojaka putera od kikirikija je podugačak, još da spomenem magnezijum, kalijum, vitamin E, cink, itd. Maksimalna količina unosa ove namirnice je oko 2 kašike dnevno.
Zasitan je, dobar je za mršavljenje. U svim knjigama koje se bave tematikom mršavljenja, pogotovo u predelu stomaku, uvek ćete naći prepruke za korišćenje putera od kikirikija. Da, on je veoma kaloričan, ali pošto je zasitan ne verujem da možete da koristite veće količine.
Jednostavno se pravi. To mu je jedan od najvećih pluseva.
Deca ga vole. Ne znam u čemu je fora, zašto ga mališani toliko vole. Da nije bilo putera od kikirikija, ne znam kako bi hranila svoju decu u nekom periodu njihovog odrastanja, samo su to htela da jedu. Otuda ne čudi da je puter od kikirikija u Americi prevashodno dečija hrana. Sendvič od putera od kikirikija se najčešće stavlja deci u lunch box, za užinu ili ručak u školi.
Brz doručak ili užina. Kad vam treba neka brza energija, a nemate vremena, samo namažete puter od kikirikija na hleb i to je to. Dole pogledajte ideje za pravljenje sendviča.
Ideje za upotrebu putera od kikirikija
Maže se na hleb. Najačešća upotreba. Obično uz to ide i džem, tako se dobija Peanut Butter-Jelly Sandwich. Lično meni prepečen hleb sa puterom od kikirikija sa dodatkom pirea od jabuke je najbolja kombinacija, i to je način na koji ga uvek jedem. Puter od kikirikija se u sendviču najčešće kombinuje sa džemom, nutelom, ali i bananama, suvim grožđem i jabukama.
Osnova za mnoge energetske pločice i kuglice. Po interenetu možete da nađete ogroman broj ideja za njihovo pravljenje. Puter je dobar sastojak jer povezuje koštunjavo i suvo voće. Osim toga pun je proteina pa se stoga rado stavlja u ove zdrave poslastice.
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija, recept je ovde.
Glavni sastojak za mnoge smutije. U mnogim dijetama za mršavljenje ovo je jedan od najčešćih napitaka koji se preporučuje. Kažu da je dobar za skidanje masnih naslaga sa stomaka.
Smuti sa puterom od kikirikija i bananom, čia semenkama i cimetom, recept je ovde.
Koristi se u kolačima, obično kao krem. Najpre da kažem da se puter od kikirikija veoma dobro slaže sa čokoladom, pada mi na pamet popularan slatkiš Reese’s. Ja volim da ga stavljam u frosting kada pravim kapkejkse.
Čokoladni kapkejksi sa kremom od putera od kikirikija
Od njega se prave ukusni i zdravi keksi. Recept za ove sjajne kekse sa slike pronađite uskoro na blogu. Inače, postoji i recept za slične kekse od bademovog putera, koji se isto pravi kao ovaj od kikirikija.
Recept za ove kolačiće sa puterom od kikirikija pronađite ovde.
Torta sa kremom od putera od kikirikija, recept pogledajte ovde.
Azijski sos od puter od kikirikija
Bezglutenski kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljupcima (Peanut Butter Blossom Cookies), Američki kuvar, strana 148.
Možda bi naslov mogao da bude – kako da napravite ukusno i jednostavno jelo za neku intimno-svečanu priliku. Da, pada mi na pamet 8. mart, i razmišljam kako je ovo odlična ideja za muškarce da iznenade svoju lepšu polovinu. Sigurna sam da će dame obradovati neki fin poklon, odlazak u restoran, ali, verujte mi, nema veće radosti nego kad se muškarac sam potrudi da svojoj dragoj pripremi lepu večeru, pogotovo ako je ona ta koja svakodnevno obavlja taj posao. Mislim da je tuna stejk sa aromatičnim puterom pravi izbor za jednu ovakvu priliku, i sad ću vam reći zašto.
Veoma se jednostavno pravi, ne treba vam neka umešnost u kuhinji, i priprema ne traje duže od 30 minura. Dame obično vole i cene ribu, još ako tome dodate aromatičan putera sa ukusom limuna i crnog bibera, potpuno ćete je impresionirati. Tu su i obarene špargle, divno sezonsko povrće, i mešani pirinač, lepo serviran, još jedan sitan ali bitan detalj. Tome svemu dodajte neko bolje vino, meni je baš lepo legao francuski Pinot Noir, i znaćete da ste uradili pravu stvar.
Ako vam je problem da nađete tunu, onda uvek možete da napravite klasičan goveđi stejk iliti biftek, i to u rerni, uz koji će takođe dobro da ide aromatični puter. Ideju za još jedan predivan puter sa začinskim biljem pogledajte ovde. Umesto špargli uvek možete da stavite obarenu boraniju, pogledajte ideje kako da je pripremite. Kao prilog sam odabrala sjajnu mešavinu integralnog pirinča, više o tim vrstama pirinča saznajte ovde.
Tuna stejk sa aromatičnim puterom
Sastojci za dve osobe:
1 šolja izmešanog pirinča (integralni, divlji i beli)
So
1 kašičica ulja
Za aromatični puter:
100g omekšalog putera
1 1/2 kašičica izrendane kore limuna
1/4 kašičice soli
1/2 kašike krupno mlevenog crnog bibera
1 kašičica soka od limuna
2 veća komada stejka od tune (odrezaka), najbolje sveža, ali će i zamrznuti odraditi posao – ostavite ih 20 minuta na sobnoj temperaturi
So i biber prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika ulja koje ima visoku tačku ključanja, ja sam koristila ulje od avokada
1/2 veze špargli
So i biber
Sok od pola limuna
Priprema:
Najpre stavite pirinač da se kuva. Operite ga u više voda, zatim ga stavite u šerpicu u kojoj ste stavili 2 šolje vode, malo soli i ulja. Najpre ga kuvajte da jakoj vatri dok voda ne provri, a onda je smanjite, i kuvajte dok pirinač ne omekne. Sve vreme držite poklopac na šerpi. Kad je pirinač gotov, posle 25 minuta, ocedite tečnost ukoliko je ima, stavite u male posudice, dobro pritegnite pirinač kašikom, zatim izručite na tanjir, ako hoćete da dobijete oblik kao na fotografijama.
Odrezke od tune dobro osušite papirnatim ubrusom. Utrljajte u njih so i crni biber, i premažite maslinovim uljem, i ostavite ih tako 15 minuta.
Zatim napravite aromatični puter tako što ćete u njega umešati limunovu koru i sok, crni biber i so. Sve dobro promešajte i stavite u zamrzivač.
U međuvremenu zagrejte vodu u loncu do ključanja, dodajte soli. Na kraju ubacite špargle i kuvajte ih oko 2 minuta. Kad su gotove stavite ih pod tuš hlade vode.
U tiganj, nabolje tučani, zagrejte jednu kašiku ulja na vrlo visokoj temperaturi. Pre nego što će ulje da počne da gori stavite stejk od tune da se prži. Ukoliko imate veliki tiganj stavite oba stejka, ukoliko imate mali stavite po jedan komad. Dok pržite stejk malo ga pomerajte da se ne zalepi za tiganj. Što se tiče prženja tuna stejka tu postoji pravilo da se središnjost odrezka ostavlja da bude sirov, ali ja lično ne volim sirovu tuna, pa je spremam taman da je unutra rozikasta, a ne crvena. Pržite stejk oko 3 minuta sa jedne i 3 minuta sa druge strane. Ostavite ga oko 1-2 da se malo odmori, a onda ga stavite na tanjir, preko njega stavite puter, dodajte špargle, preko kojih ste stavili malo soli i limunovog soka, i na kraju pirinač. I onda se prepustite trenutku.
Ima nekih jela koje napravite na brzaka, bacite u njih ono što vam je prostalo u frižideru, i kad ih probate doživete momentalno oduševljenje. Ne sećam se kada sam skoro probala nešto tako dobro kao što je ova salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama. Morala sam da recept stavim na blog, da i drugi ljudi uživaju u ovom jelu.
Odmah sam se prisetila prošlonedeljnog odlaska u neki skupi italijanski restoran, šta da vam kažem, jela sam nedovoljno kuvanu pastu, to im je kao glavna stvar, domaća pasta. A i nešto im nisu bila previše inventivna jela, stvarno ništa posebno za cene koje su stavili. A da sam jela jedno ovako jelo, čiji recept uskoro sledi, ne bih se uopšte bunila, zapravo večera u restornu bi mi ostala u veoma lepom sećanju.
Sastojci su super, ali ja mislim da je posebno dobar preliv od limuna, uz obavezno puno crnog bibera. Setila sam se još jednog odličnog jela sa pastom na blogu – Pasta sa rikotom i rukolom i prelivom od limuna.
Ovo jelo može da vam bude kompletan obrok, i mislim da se najslađe jede ako ga spakujete za ručak na poslu.
Moram da pomenem dve stvari koje su mi ulepšale život ovih dana, baš dugo nisam imala sreće da pogledam dobar film ili pročitam knjigu, ali eto i to se dogodilo. U pitanju je film Hail, Ceasar, braće Koen, i knjigaNever let me go, britanskog pisca Kazua Išigura. Film sam odgledala dan pre dodele oskara, simbolično, i mogu da kažem de je bio pravi antipod kasnijoj manifestaciji koja je bila prilično naporna tako da je nisam ni odgledala do kraja. Mnogo volim filmove braće Koen, tako su nepretenciozni, opušteni, razigrani, opet sa stavom i porukom, ali ništa na prvu loptu. Film je brilijantan i pravo osveženje, ja bih poslednjih desetak minuta filma pustila na dodeli oskara, čisto da ljude podsete na njihovu misiju i ulogu u društvu.
Knjiga je u sasvim drugačijem fazonu, još je nisam pročitala do kraja, ali znam da je to jedno od najboljih knjiga koje sam skoro čitala. Možda je utisku doprinelo i to što sam poslednjih meseci čitala kojekakve mediokritetske knjige, uglavnom izbor knjiga iz mog kluba knjige. Nikada mi neće biti jasno kako neke loše knjige imaju toliku čitanost i visoke rejtinge, šta su ti ljudi čitali u svom životu kada ih toliko hvale. Ne bih da vam otkrivam temu ove knjige, videćete zašto, ako je budete čitali… malo je starija, ne znam da li je objavljena kod nas.
Sastojci:
1 pakovanje paste (na slici su farfale)
1/2 šake soli
Za preliv:
Sastrugana korica jednog celog limuna
1 kašika limunovog soka
1/4 kašičice krupne soli
1/4- 1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera
2 kašike maslinovog ulja
200g svežih špargli, oprane, deblji krajevi odsečeni, zatim iseckane dijagonalno
Dok kuvate pastu napravite preliv, tako što ćete pomešati limunov sok, izrendanu koricu, so, biber i maslinovo ulje.
Zatim, iseckajte preostale sastojke, špargle, suvo meso i mocarelu.
Dva minuta pre nego što će pasta biti skuvana dodajte joj šparglu. Kuvajte sve oko 2 minuta, zahvatite 1/2 šolje vode u kojoj se kuva pasta sa šparglama.
Ocedite sve u đevđiru, vratite pastu i špargle u lonac, dodajte preliv i vodu koju ste sačuvali, dobro sve promešajte, a zatim stavite mocarelu i suvo meso, i to takođe promešajte. Dodajte so i biber ukoliko je neophodno. Služite jelo toplo ili hladno.
Volim hleb koji se dugo pravi, koji ima hrskavu i debelu koricu, i deluje onako rustično. To je tako bila dok jednog dana nisam napravila ovaj jednostavni ražani hleb, koji se relativno brzo pravi i izgleda sasvim drugačije od po meni idealnog hleba. Opet, to je jedan odličan hleb, vidite i sami kako dobro izgleda na slikama. Pored lepe teksture ima i odličan ukus, čemu doprinose kim i tečnost iz tegle sa kiselim krastavcima… da, i to je sastojak, daje mu specifičnu aromu.
Ovako izgleda tipičan jevrejski hleb iz Njujorka, koji se koristi za pravljenje sendviča, jedan od najpoznatijih je svakako Ruben sendvič (Američki kuvar, str 76). Recept koji sledi sam našla ovde, i zaista je odličan. Ipak, pre nego što se upustite u pravljenje hleba po ovom receptu trebalo bi da znate par važnih stvari. Ražano brašno ima vrlo malo glutena, zato se i kombinuje sa pšeničnim brašnom, još bolje ako je pšenično brašno za hleb, koje ima više glutena od običnog. Ovo je više light verzija ražanog hleba, jer ima u sebi tek trećinu ražanog brašna, zato i izgleda tako nadošlo. Postoji i hleb sa 100% tamnog ražanog brašna u sebi, to je čuveni nemački hleb pumpernickel.
Kao i ostali hlebovi može da se pravi od kupovnog kvasca ili sa prirodnim kvascem tj. starterom. Inače ražano brašno se često koristi i u pravljenju multigrain hleba.
Kad smo već kod pravljenje hleba, gledala sam pre neko veče novu, odličnu, dokumentarnu seriju Cooked od Majkla Polana (imate je na Netfliksu), i bila je čitava jedna epizoda posvećena hlebu. Autor je zaista uspeo da dočara taj osećaj, skoro magičan, dobijanja hleba. Kako da vam kažem, za mene nema većeg uzbuđenja u kuhinji od vađenja ispečenog hleba iz rerne. Toplota, mirisi, para, sve to pomešano. Kladim se da su i moji daleki preci imali isti doživljaj. I super je što danas mogu da probam toliko toga, moja ishrana ni izbiliza nije limitirana kao ona kod mojih predaka, ali za mene je i dalje hleb nešto neopisivo bitno, osnova svega.
Danas sam ponovo pravila ovaj hleb, deca su nestrpljivo čekala da im isečem po krišku, i tražila su još, i još… i opet sam imala taj osećaj zadovoljstva i samodovoljnosti.
I jednoj posudi pomešajte pšenično i ražano brašno, instant krompir pire, so, šećer, kim i instant kvasac. Ukoliko koristite običan suvi kvasac umešajte ga u toplu vodu, zajedno sa šećerom isačkajte da počne da “radi”.
Najbolje da napravite testo u multipraktiku, ili sa mikserom za testo, možete i ručno, ukoliko ne posedujete nabrojane aparate. U smesu sa brašnom postepeno sipajte toplu vodu zajedno sa uljem i sokom od kiselih krastavaca. Kada testo počne da se odvaja od zidova multipraktika, prebacite ga na površinu posutu brašnom, oblikujte testo u loptu, stavite u posudu koju ste nauljili, i pokrili plastičnom folijom. Sačekajte oko 1 sat da se testo nadigne.
Pošto se testo nadiglo, oblikujte ga u veknu, stavite u pravougaoni pleh, dimenzija 12x23cm, i čekajte oko 1 – 1 1/2 sata da se testo nadigne.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pecite hleb oko 35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je gotov sačekajte oko 1/2 sata da se ohladi, i onda ga služite.
Kad se umorite od prazničnih kolača i torti probajte Krisp od jabuke, koji se veoma lako pravi i ne traži niti posebnu umešnost a niti skupe sastojke.
Ideju da napravim ovaj krisp dobila sam čitajući meni popularnog američkog lanca restorana azijske kuhinje PF Chang, nisam ga probala, nije bilo više mesta za dezert, ali mi se ideja veoma svidela. Mislim da kokosovo brašno, kao i čai začin, daju divnu toplu aromu što ovaj krisp čini idealnim slatkišem za hladne zimske dane.
Što se tiče čai začina saznajte više o njemu ovde, kako da ga napravite, zajedno sa receptom za pripremu popularnog napitka Chai Tea Latte.
I da znate ovu poslasticu možete da napravite od bilo kog voća, pa i od onog zamrznutog. Takođe, možete i da mešate razno voće, ubacujete različite začine, a za posip koristite koštunjave plodove i brašno u zavisnosti od toga šta imate kod kuće i šta volite.
Jedna od najjednostavnijih i najukusnijih brzih poslastica koje možete da napravite sa jabukama.
Sigurno ste već primetili kao što postoji moda u odevanju tako isto postoje trendovi u ishrani. Istina je da nešto što vam sada izgleda bezveze nekada ste obožavali, i obrnuto.
Teško mi je da poverujem da postoji neko organizovano i masovno kreiranje ukusa kod ljudi kada je hrana u pitanju, nemoguće je to kontrolisati, ne verujem čak da na to mogu da utiču poznati kuvari ili kulinarski gurui. Opet neke stvari su mi neobjašnjive, kako se desilo da u poslednjoj deceniji verovatno najmanje omiljeno povrće postane tako popularno. To su lisnati kelj, brokoli, prokelj, karfiol, i jedino povrće koje nije iz porodice kupusa, cvekla. Odmah da kažem ja volim da jedem svo pobrojano povrće, istina, ne postoji povrće koje mi nije drago, ali znam puno ljudi koji zaziru na samu pomenu ovih namirnica. Možda je popularno zato što je tako zdravo, hm, ima i drugog veoma zdravog povrća. Jednostavno, desilo se. Kad tako nešto uđe u modu onda ljudi postaju veoma kreativni u pripremi raznih jela od te namernice. I onda se desi da se neko seti da napravi kus-kus od karfiola.
Pre nego što pređem na karfiol, još jedan interesantan osvrt na trendove u ishrani. U Americi je poslednjih godina grčki jogurt doživeo ogroman bum, jedva da se mogo naći običan. Rafovi su bili puni ove namirnice, u svim mogućim ukusima. Međutim, u poslednje vreme njegova prodaja stagnira ili opada, dakle, vreme je za nešto novo.
Postoji par stvari koje volim kada je karfiol u pitanju. Karfiol iz turšije je meni omiljen, apsolutno neodoljiva stvar, onda ona kupa od cele glavice zapečena sa pavlakom, sirom i prezlama (recept pronađite u Patinom kuvaru), i pohovani karfiol. Ispečeni karfiol je takođe dobar, ali kuvani moja porodica ne voli, dovoljno je samo da osete miris. I odskoro ovaj kus-kus. Moj muž, kada ga je prvi put probao, nije verovao da je u pitanju karfiol.
Najbolje je da ga pravite sa začinima, suvim i koštunjavim voćem. Umesto ribizli može suvo grožđe, umesto pinjola bademi, umesto zatara, kumin u prahu, itd. Takav kus-kus se odlično složio sa jagnjećim kobasicama, koje su takođe fino začinjene. Zovu se Merguez, i prave ih na Severu Afrike i na Bliskom Istoku. Odlične su.
Kuk-kus od karfiola sa zatarom, sušenim ribizlama i pinjolima
Očistite karfiol od lišća, operite ga i osušite.
Natopite 3 kašike suvih ribizili, ili nekog drugog sušenog voća, u vrelu vodu. Ostavite ih oko 15 minuta da nabubre.
Pecite pinjole dok ne dobiju tamno zlatnu boju.
Pripremite začine, maslinovo ulje i narendajte koricu limuna.
Karfiol isecite na manje komade.
Stavite karfiol u multipraktik da se “izmrvi”, iz 2-3 puta.
Da bi se karfiol izmrvio potrebno je svega par sekundi, nikako nemojte da preterujete. Ukoliko ostanu već komadi, izdvojte ih, i stavite ponovo u multipraktik sa sledećom rundom karfiola.
Ukoliko nemate multipraktik možete da izmrvite karfiol uz pomoć rendeta, što je mnogo teži posao.
Dobijeni karfiol treba da bude teksture baš kao ovaj na slici.
Neki ovakav karfiol obrađuju na pari, meni pak više odgovara onaj ispržen u maslinovom ulju. Zagrejte 2-3 kašike ulja na srednje jakoj vatri i pržite karfiol uz mešanje oko 4-5 minuta, taman da bude al dente. Dodajte 1/2 kaščice krupne soli i crnog bibera prema ukusu.
Sklonite karfiol sa vatre i u njega umešajte 1 kašiku soka od limuna i 1-2 kašičice strugane kore limuna, 1-2 kašike zatara, oceđene ribizle i prepečene pinjole. Ostavite ga par minuta da se ukusi prožmu, a onda kus-kus služite kao prilog.
Ukoliko volite klasičan kus-kus, sličan recept pogledajte ovde.
Obrni-okreni povrće je uvek ukusnije kada se ispeče u rerni nego kad se skuva. Kažu da je tajna u karamelaziciji tokom pečenja. To pogotovo važi za prokelj i brokoli. Čak su i čorbe ukusnije sa povrćem iz rerne.
Prokelj sa belim lukom i bundevinim semenkama iz rerne.
Brokoli sa parmezanom
Sastojci:
1 srednja glavica brokolija
3 kašike maslinovog ulja
2 kašičice krupne soli
1/2 kašičice krupno mlevenog crnog bibera
1 šaka izrendanog parmezana
Priprema:
Zagrejte rernu na 205F (400F). Stavite papir za pečenje na tanji veći pleh.
Isecite glavicu prokelja na manje cvetove, ili uzdužno kao što sam ja to uradila, da bih zadržala stablo koje se obično odbacuje. Stablo predhodno oljuštite pilerom. Brokoli rasporedite po plehu, pospite uljem, dodajte so i biber. Rukama promešaje sve i stavite da se peče u rerni oko 20 minuta. Promešajte ga 1-2 puta tokom pečenja. Čim je brokoli pečen pospite ga izrendanim parmezanom. Služite odmah.
Tamna čokolada i urme, to mi je omiljena kombinacija ove zime. Pravila sam razne stvari koristeći ova dva sastojka, počevši od šejka pa do suflea, i sve je bilo veoma ukusno. Kuglof od tamne čokolade i urmi se zasluženo našao na blogu.
Inače, u ovom delu sveta gde živim ovaj kolač takođe zovu puding, što se nikako ne poklapa sa našim poimanjem ove reči. Kolač je pravi zimski, aromatičan i bogat, pogotovo ako mu još dodate i karamel sos. Možete da ga celog natopite karamel sosom, ili sos samo prelijte tokom služenja kolača. Tu je i korica pomorandže kao prijatno iznenađenje.
Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem – dolazi u januaru. Ne, ne slavim Epifaniju, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni, svaki put im objasnim.
Kao i većina naše emigracije u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta iz mnogo praktičnih razloga. Recimo jelke, ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet kad su u kući tako dugo počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić, posle toliko neradih dana u decembru teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju pre praznika. Suprotno nama odraslima, naša deca misle da smo mi zapravo veliki srećnici jer imamo dva Božića, to znači da našu kuću Deda Mraz posećuje dva puta.
Ovde kad je naš Božić nema svečane atmosfere, na ulicama se oseća umor od praznika koji su prošli. Čak i Grci, kojih ovde ima puno, slave ovaj praznik po novom kalendaru. Prošle godine sam se za Božić vozila u taksiju mister Okbabe, imigranta iz Eritreje čije sam usluge često koristila. Tako sam saznala da i njihova crkva slavi Božić baš kad i mi. Oboje smo se obradovali toj činjenici. U taksiju je bila mala ikona tamnoputog sveca, znajući koliko imigranti vole da pričaju o stvarima iz svoje otadžbine, pogotovo ako su još “sveži”, rekla sam mu, pričaj mi malo o tom vašem svecu.
I pre nego što je počeo zimski raspust učiteljica mog šestogodinjeg sina mi je predložila da proslavimo srpski Božić u njihovom odeljenju. Učiteljica je veoma mlada i puna entuzijazma, rekla je da jedva čeka da sazna o tome kako mi slavimo naš Božič. Kako se praznik približavao puno sam razmišljala kako da predstavim deci i učiteljici taj praznik. Pokušavala sam da se setim šta smo to mi radili za Božić kad smo bili mali, potpuno sam bila zaboravila da mi nismo ni slavili taj prazik već samo Novu godinu. Moja deca su bila zaprepašćena kada su to saznala. Država ga je zabranila, rekla sam im. Setila sam se starih srpskih zajednica ovde u Americi, u kojima srpski jezik nije opstao, ali i dalje postoji crkva i i neguju se običaji.
Rešila sam da napravim i odnesem česnicu, deci će sigurno biti zanimljivo izvlačenje parica. Nadam se da neće biti tužna ako ne pronađu paru, srećom, škola nije previše politički korektna, ne ohrabruju preosetljivost kod dece. Možda da odnesem badnjak, i to je interesantan detalj, to je srpsko božićno drvo. Kao i svake godine na Badnje veče sam otišla sa decom u obližnji veliki park da potražimo badnjak. Nismo uspeli da nađemo nijednu oborenu granu, lomljenje ili seča nije dolazilo u obzir. Pokupila sam hrastovo lišće sa zemlje i kasnije kod kuće ih lepila na grančice. Nije uopšte loše ispalo, mnoge je prevarilo.
Otišla sam na jutjub da pogledam nešto od sadržaja vezanog za Božić. Najpre su se prikazali video zapisi sa prangijanjem Srba po Americi, to baš nije prihvatljivo za decu, pogotovo sada kada se u Americi vodi oštra debata o posedovanju oružja. Posle sam pronašla nešto bolje, neki stari video, prilično lošeg kvaliteta, ali na engleskom, o proslavi srpskog Božića širom sveta.
Na dan Božića sam otišla u sinovljevu školu. Deci smo prikazali video, ne mogu da kažem da su ga previše razumela, ali ipak su bila dovoljno mirna. Par puta su dobacivali kako ne mogu da dočekaju da probaju česnicu jer tako divno miriše. Jedan dečko me je upitao, da li je zaista u hlebu zlatnik, video je to na videu. Ne, nije, ali smo stavili srpski dinar. Usledilo je novo pitanje: A koliko je to u dolarima?
Održala sam deci kratko predavanje Zašto je srpski Božić drugačiji osim što kasni. Slavljenje Božića traje samo dva dana u Srbiji, Badnje veče i sam Božić. To nije kao u Americi gde proslava traje nedeljama pre Božića. U Srbiji ljudi poste šest nedelja pre praznika, tako da tu nema mesta za razne božićne žurke na kojima dominiraju hrana i piće. Ali zato kad dođe Božić onda nastupa veličanstvena gozba, pečeno prase na ražnju, razni prilozi, pite i salate, torte i kolači. I sve je homemade i from scratch, način pripreme hrane koji je prilično netipičan za američko društvo. Cela porodica učestvuje u pravljenju hrane i to su trenuci kad se članovi porodice druže i povezuju.
Srpski Božić je više spirtualni događaj, manje praznik gde dajete i dobijate poklone. Srbi su manje zainteresovani za poklone, više za hranu koja se tog dana služi. Na Badnje veče se pali badnjak, nekad to ume da bude veličanstvena vatra sa mnogobrojnim varnicama, ta ideja im se mnogo dopala.
Zatim su deca sela u klupe i onda sam ja išla od jednog do drugog deteta dok su ona lomila česnicu. Odeljenje je malo, čini ga tek četrnaest prvačića. Česnica je još uvek bila topla, deca su bila veoma uzbuđena, domaći hleb nije baš česta pojava ovde, malo je reći da su uživala u njemu. Ni kolači koji su kasnije podeljeni, nisu uspeli da nadmaše utisak koji je na njih ostavio hleb. Šenon je osvojila novčić, lucky coin, i toliko je bila uzbuđena da se sva zarumenela, uzviknula je, Oh, I wish I was Serbian! Druga devojčica je odgovorila da ona ne bi volela da bude Srpkinja, jer to znači da nema čokolade ni mesa šest nedelja zbog posta.
Uglavnom moj sin se tog dana osetio još više posebnim što slavi srpski Božić. Kada sam se vraćala iz škole sa decom na ulici smo primetili porodicu svečano obučenu, ruke su im bile pune ukrasnih kesa sa poklonima. Sigurno su Rusi, pomislila sam, i bili su. To je bila iskrica prazničnog raspoloženja u sivilu zimskog dana, dobro je, nismo jedini.
Ovaj tekst je objavljen na Politikinom vebsajtu, u rubrici Moj život u inostranstvu.
Kapkejksi od kokosa
Istina je da sam htela da pravim domaće Rafaelo kuglice za Božić, moj omiljeni kolač sa kokosom, ali nisam uspela da nađem mleko u prahu. Ovo je u velikoj meri izmenjen recept Ine Garten, ideja je od nje potekla. Spada u top 5 najukusnijih kapkejksa koje sam ikada probala. Ako vam smeta ideja krem sira u frostingu onda napravite klasičan krem od putera i šećera u prahu, buttercream.
