Zdrave kuglice sa suvim kajsijama i puterom od kikirikija, čija priprema može da vam oduzme najviše 20 minuta, odlične su kao snek, ili kad „krizirate“ za slatkim. Možete da ih čuvate u zamrzivaču, da vam dugo traju, i povremeno ih grickate. Možete da koristite i druge sastojke, ali puter od kikirikija je najbolji kao baza. Meni su lično kajsije, pored suvih šljiva i višanja, omiljeno suvo voće, vi možete da stavite neko drugo. Ukoliko su vam nedovoljno slatke stavite med.
Inače, korišćenjem istih sastojaka možete da napravite i energetske pločice, ili kako ih već zovu, na engleskom su Bars. Ja ipak preferiram kuglice pošto se jednostavnije prave. I da, domaće se mnogo bolje i zdravije od kupovnih.
Kad smo već kod ovih energetskih kuglica i pločica moram da podelim sa vama moju reakciju nakon što sam skoro pročitala jedan članak u Vašington Postu. Naime u tom članku sam saznala da se u Americi smanjuje konzumacija cerealija za doručak, i znate šta je glavni razlog – mlađe generacije mrzi da operu činiju pošto su iz nje jeli cerealije sa mlekom, lakše im je da pojedu za doručak neku energetsku pločicu, kupovnu naravno. Pravili ljudi istraživanje o tome, tako da to nije izmišljena priča. Iskreno to zvuči neverovatno, pogotovo što su cerealije sa hladnim mlekom ubedljivo najpopularniji doručak među Amerikancima, i to samo zato što se brzo i jednostavno prave. Mi već duže vreme pokušavamo da decu “skinemo” sa cerealija, iskreno, kod mene bi to bio poslednji izbor za doručak, ali ona to mnogo vole.
Odmah sam se zabrinula za moju decu, već sam ih videla za koju godinu kako lenjo jedu gotove kupovne stvari umesto da sebi naprave nešto… lenjost, razmaženost i kilavost su moji najveći strahovi kao roditelja. U glavi sam već napravila strategiju kako da ih odvratim od takvog panašanja – od sada posle jela moraju sami da odnesu svoje tanjire ili činije do sudopere, ponekad da iste operu i stave u mašinu za pranje sudova. Svaka inicijativa da se postavi ili pospremi sto se posebno nagrađuje. Could I postavi the sto, mama, je rečenica koju sve češće čujem.
Jedno vreme smo se vodili idejom da ih pustimo da ujutro sami sebi naprave doručak. Ima jedna mnogo dobra stvar u vezi sa mojom decom a to je da idu baš rano na spavanje, oko 8 uveče, ali se zato mnogo rano bude, mi bar vikendom želimo da malo duže spavamo. Tako jedom otišli sami da naprave doručak, samo što kuću nisi zapalili, vafli se u tosteru ugljenisali… neka, to može da pričeka.
Planirali smo i da sina pošaljemo u prodavnicu na uglu, kad ono još uvek je mali da ide sam po ulici bez pratioca, zakon kaže mora da ima 8 godina. Ja sam sa 6 godina redovno išla u prodavnicu, čak sam tati kupovala pivo i cigare.
Onda sam ih skoro poterala na radnu akciju, da čiste okolni park, i to je prošlo neočekivano dobro. Kod kuće pospremanje sobe ide nekad sa većim nekad sa manjim uspehom, ali mi je stalo da shvate da i oni imaju obaveze, da se podrazumeva da učestvuju u održavanju domaćinstva, i da dobar uspeh u školi nije jedina stvar koju očekujem od njih… i na kraju, da mi, njihovi roditelji, nismo i njihove sluge.
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija
Sastojci za 16 komada:
80g suvih kajsija
70g ovsenih pahuljica
50g gorke ili poluslatke čokolade
1 kašika susama
1 kašičica ekstrakta vanile
4 pune kašike putera od kikirikija (pogledajte ovde kao da ga sami napravite)
Priprema:
Najpre stavite u multipraktik cele suve kajsije i ovsene pahuljice da se samelju. Zatim dodajte izlomljenu čokoladu i susam. Posle par obrtaja dodajte puter od kikirikija i ekstrakt vanile. Pulsirajte dok ne dobijte ujednačenu smesu, ali sa grmuljicama.
Od dobijene smese oblikujte kuglice rukama. Čuvajte ih u frižideru ili ih stavite u kesice pa u zamrzivač, da duže traju.
Teško je rečima opisati osećaj kada u rano proleće krenete kolima hiljadu kilometara južno, i kada umesto zubatog sunca osetite toplotu i vlažnost, zelenilo i bogatstvo vegetacije Juga, kao da ste iznenada ušli u rano leto. Relativno je slično utisku koji sam imala kada smo par puta u zimskom periodu odlazili na tople Karibe, ali sada smo išli kolima, i postepena promena vegetacije, boja i temperature se odigravala doslovno pred mojim očima.
Čarlston i Savana su trenutno među najpoželjnijim turističkim destinacijama u Americi, ako ih posetite shvatićete da to nije preterivanje, oba mesta su vrlo posebna, toliko drugačija od svega šta sam mogla da vidim u ovoj zemlji.
Oba grada su vrlo stara za američke pojmove, Čarlston je nastao u 17, a Savana u 18. veku, i dosta arhitekture je sačuvano iz tog perioda. U početku su njima gospodarili Britanci, a naseljavali ih i razne druge etničke grupe: Hugenoti iz Francuske, Jevreji iz Španije i Portugala, Irci, Nemci, dosta afričkog stanovništva jer je ovde bilo glavno tržište robova koji su dovođeni iz Afrike. Robovi su bili traženi zbog rada na plantažama pamuka, a pamuk je taj koji je stanovništvu oba grada doneo veliko bogatstvo. U Čarlstonu su živeli vlasnici plantaža pamuka, a u Savani su bili trgovci pamukom. Pored toga, oba grada su bila, i još uvek su, značajne luke.
Posle perioda prosperiteta i bogatstva dolaze teški dana za oba grada, tokom 20. veka su stagnirali sve do pre par decenija kada su sposobni gradonačelnici kao i vredni pojedinci sa vizijom od njih napravili današnje turističke atrakcije.
Ako dolazite sa severa, najpre ćete stići u Čarlston, koji se nalazi u Južnoj Karolini. Grad ima dugu i značajnu istoriju, između ostalog baš ovde je počeo američki građanski rat bitkom snaga Unije i Konfederacije za lokalno utvrđenje koje je kontrolisalo ulaz u luku. Da je južnjački sentiment živ i dan danas može se videti i po konfederalnim zastavama koja se ponosno vijore uz I-95, autoput koji se pruža od krajnjeg severa do krajnjeg juga američke Istočne obale. Prijatelji sa Severa će vas sigurno upozoriti kako je američki Jug siromašan i zatucan, imaju i užasan akcenat, u fazonu što južnije, to tužnije, ali, eto, imaju dobru kuhinju.
Međutim, kad uđete u Čarlston bićete iznenađeni bogatstvom ovog grada, počevši od raznolike flore, preko privatnih kuća, koje su veoma stare ali sjajno održavane, sve do prekrasnih vrtova što uz njih idu. Tu je i bogatstvo hrane, restorana i pekara ima u izobilju, i oni nude tipično južnjačku hranu, tešku i začinjenu, ali veoma ukusnu. Evo par jela koje ćete naći u skoro svakom restoranu: Grits, slično našem kačamaku samo što se koristi krupno mleveno kukuruzno brašno, koje često spremaju sa sirom, sigurno najpoznatije jelo sa njim je Shrimp & Grits(Gambori i palenta), zatim, popularna Džambalaja (Američki kuvar, str. 98), jelo koje podseća na špansku paelju, Biskviti (američke pogačice), Pohovani zeleni paradajz (Američki kuvar, str. 82), a tu je i Iced Tea, sladak rashlađeni čaj, koji se služi u svakoj prilici. Za mene lično hrana nije bila preveliko iznenađenje, jer većinu ovih jela redovno pravim kod kuće, ali ono što mi je upalo u oči je da su restoranski obroci bili jeftiniji nego kod nas na Severu.
Shrimp&Grits
Moram da priznam da je jedan od razloga za dolazak u ovaj grad muzički video za Come BackSong Darijusa Rakera, nekadašnjeg pevača Hootie and the Blowfish, popularnog benda iz 90-tih. Ovaj muzičar je poreklom iz Čarlstona, pa je i spot snimljen u njemu, i na prvo gledanje grad mi se mnogo svideo, delovao je vrlo mistično i egzotično, idealno mesto za fotografisanje.
Arhitektura u Čarlstonu je priča za sebe, tu su ukršteni razni stilovi, ali izgleda da je najdominantniji karipski tip uske kuće sa bočnim tremom i vrtom. Ima dosta zgrada sa interesantnim fasadama pastelnih boja, tu su i čarobni pasaži, pa kaldrma, ima i puno crkava, a i starih grobalja sa zanimljivim spomenicima. Ceo grad odiše primorskom atmosferom, i sve je puno čarobne vegetacije i cveća. Svaka kuća i zgrada ima neko dekorativno drvo, leju sa predivnim cvećem, deluje kao da se tome pridaje neverovatna pažnja.
U Čarlstonu smo bili u vreme Uskrsa, pa je sve izgledalo dodatno svečano. Lepo obučeni ljudi su odlazili u crkve, posle su nastavljali da se druže na branču, izgledalo je kao u nekom starom filmu. Inače, Čarlston je zbog svog romantičnog izgleda omiljena destinacija za venčanja. Mi smo boravili u veoma starom i elegantnom hotelu, The Mills House, popularnom mestu za ovakve ceremonije, i imali smo priliku da vidimo nekoliko venčanja.
Ako od Čarlstona nastavite prema jugu, i nakon nekih 200 km uđete u državu Džordžija, naići ćete na grad Savanu, koji je dobio ime po istoimenoj reci koja protiče kroz njega. Iako je dosta drugačija od Čarlstona, Savana nije ništa manje atraktivna.
Za Savanu sam se zainteresovala prošle zime kada sam gledala film Midnight in the Garden of Good and Evil, snimljen 90-tih po popularnom romanu koji je baziran na istinitoj priči. Naime, poznati kolekcionar Džim Vilijams (u filmu ga glumi Kevin Spejsi i ako je suditi po akcentu, tu se već naziru obrisi lika Frenka Andervuda iz serije Kuća od karata), uspešni umetnički diler i kolekcionar, ubija svog mladog ljubavnika i posle četiri suđenja biva oslobođen. Nedugo zatim i sam umire od zdravstvenih komplikacija baš na istom mestu gde mu je i ljubavnik stradao. Njegova vila sa tamno crvenom fasadom je bila mesto zločina, pa se i dan danas tu okupljaju turisti da se fotografišu. U filmu je inače dosta pažnje posvećeno i vudu magiji, navodno veoma popularnoj na ovim prostorima, pa otuda ne čudi da su u turističkoj ponudi noćne ture do lokalnog groblja u kabriolet mrtvačkim kolima!
Ono što je možda najvažnije za Savanu je izuzetan urbanistički plan koji je osmislio njen osnivač, general Džejms Ogltorp. Grad je ispresecan brojnim trgovima koji izgledaju kao mali parkovi u kojima se nalaze spomenici i fontane i predivna vegetacija, između ostalog azaleje, kamelije, magnolije, rododendroni, itd. Tu su i veličanstveni hrastovi tipični za ovo područje, na kojima raste paprat a sa grana visi nešto što se zove španska mahovina. Oko parkova se nalaze vile izgrađene u raznim klasičnim stilovima.
U Savani nema toliko restorana kao u Čarlstonu, ali zato ovde živi Pola Din, gastronomska TV zvezda, koja kuva na taj južnjački način. Postoji šala da se na vas lepe kalorije od samog gledanja njenih emisija, a o pripremanju i konzumaciji hrane po njenim receptima da i ne govorim. Njena jela su obično kalorijske bombe, doduše veoma ukusne.
Pored Pole Din postoji još jedna Pola, Pola Valas, koja je veoma mnogo učinila za ovaj grad. Ona je zajedno sa svojim mužem negde krajem 70-tih godina prošlog veka osnovala poznati Univerzitet za umetnost i dizajn u Savani. Zahvaljujući njoj mnogo starih vila je obnovljeno a i sam univerzitet je postao vlasnik mnogih od njih. Inače, umetnička scena je u Savani veoma živa, u gradu ima puno galerija i muzeja, kao i raznoraznih hipsterskih mesta gde se okuplja omladina.
Kad prođete mnogobrojne trgove-parkove na kraju ćete se naći u velikom Forsajt parku, u kome se nalazi veličanstvena fontana, spomenik osnivaču ovog grada, kao i ogromna poljana na kojoj ćete videti decu i odrasle kako igraju razne sportove.
Preporuka je da posetu Čarlstonu i Savani organizujete baš u ovo vreme, u proleće, jer tokom leta su nesnosne vrućine i vlaga, a može i koji uragan da vas zadesi. Ipak, u bilo kom periodu godine uvek možete da računate na čuveno južnjačko gostoprimstvo. Kao što sam rekla, iako smo čuli od naših prijatelja sa Severa svakojake priče o američkom Jugu, mi smo se vratili kući sa veoma lepim utiscima, i svima bi preporučili putovanje u Čarlston i Savanu.
Nisam bila nešto u formi ovih dana, ali ovaj krambl od jagoda i badema me je vratio u život. Kad ga budete probali znaćete o čemu pričam. U jednoj tako jednostavnoj poslastici koncetrisana je neverovatna eksplozija ukusa, mirisa i boja, a tek hrskava tekstura koja dolazi od badema…
Ovo je jedna od onih poslatica koje se prave kad vam se gosti najave da uskoro dolaze, a vi nemate ni vremena ni materijala za neki komplikovaniji projekat. Uvek možete da koristite neko drugo voće, kao što su borovnice, razno drugo bobičasto voće, breskve, jabuke, čak i šljive. I ne zaboravite sladoled od vanile koji se dodaje još toploj piti prilikom serviranja, nekako dosta pridodaje ukusu.
Iskreno, jagode slabo koristim u pravljenju kolača, jer se one tokom pečenja nekako zbrčkaju i dobiju žalosnu boju. Mada, sveže ih svuda stavljam. Doduše pravila sam ranije klasičnu američku pitu sa jagodama i rabarbarom, i super je ispadala, sada češće koristim tu kombinaciju u pravljenju fenomenalnog džema.
Pravila sam mnogo sličnih pita, neke možete da pronađete ovde, tu ćete naći i priču o raznim američkim pitama kao što su krisp, kobler i krambl, međutim ono što je novost je to da sam jagodama dodala brašno od badema i samo malo gustina, to skuplja tečnost iz jagoda, i skoz je ulepšalo stvar. Nešto mi pada na pamet da kao zamena može da posluži i mlevena plazma.
Što se tiče dobijanja brašna od badema, kako se to radi pogledajte ovde. Listiće od badema teško da možete da napravite sami, ali zato možete da ih kupite, ili ih samo izlomite nožem.
100g šećera (količina zavisi od toga koliko su jagode slatke)
Sastojci za posip:
100g brašna
50g šećera
200g badema isečenog na tanke listiće
90g putera, isečen na manje komadiće
1/4 kašičice soli
Za služenje sladoled od vanile
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pripremite sud u kome će se krambl peći, ovaj moj se pekao u kermičkom sudu prečnika 25cm, iskreno nije bitno.
Namažite sud puterom, i u njega stavite jagode koje ste pomešali sa izrendanom koricom limuna, šećerom, vanila ektraktom i brašnom od badema.
U drugoj posudi pomešajte brašno, šećer i so. Tome dodajte puter isečen na male komadiće i rukama ga utrljajte u smesu sa brašnom. Na kraju u to stavite badem isečen na listiće, i time pospite smesu sa jagodama. Stavite pitu da se peče u rerni nekih 35 minuta.
Pošto je pita pečena, ostavite je neko vreme da se malo prohladi. Služite je toplu sa sladoledom od vanile.
Čuveni francuski specijalitet koji je postao popularan u raznim delovima sveta. Ova jagnjeća rebarca su jedinstvena po tome kako se tranžiraju, skidaju im se komadi mesa sa vrha rebara, oko 4-6cm, pa izgledaju kao ralje. Mogu da se služe cela ili pojedinačna rebra. Kad su cela onda se dva reda rebara ukrste, kao ukrštene ralje, ili se od njih napravi krug i onda izgledaju kao kruna. U američkim tradicionalnim restoranima ovo jelo, zajedno sa Osso Bucco, je najraskošnije kao i najskuplje.
Zanimljivo je da i moja deca obožavaju jagnjetinu, iako su mala umeju da je prepoznaju. Ja sam zavolela jagnjetinu u Grčkoj, moja deca u obližnjem grčkom restoranu. Taj restoran je fenomenalan, prave odlična grčka jela, vrlo autentična, i pri tome je neobično jeftin. To se retko nalazi, i pravo da vam kažem i ne pričam o njemu okolo jer ne želim da se raščuje. Ne treba da pominjem da u ovaj restoran najčešće odlazimo. Na zidovima restorana su fotografije iz Grčke, plava boja dominira, ako provirite u kuhinju videćete stariju ženu sa dugom kikom kako sprema jela, grčka majka… gazda nekad pusti grčki radio, jednom sam čak prepoznala grčku pobedničku pesmu sa Eurosonga, to je bilo prilično davno… oduševljena pokušavam da to objasnim konobaru, koji je sa Tajlanda ili sa Filipina, on me onako bledo gleda, inače mnogo fin dečkić.
U tom restoranu moja deca isključivo naručuju jagnjeći suvlaki, tih 10-15 minuta dok su zauzeti jelom, i dok vlada mir za našim stolom, je nešto neprocenjivo. Kad završe sa jelom onda se po pravilu mačuju štapićima od suvlakija dok mi završavamo naša jela. Ali tada me to više ne uzbuđuje, ne obraćam pažnju, jer sam opijena divnim mirisima i ukusima, pomalo i sangrijom.
Jagnjeći kotleti na francuski način
Sastojci:
1 komad jagnjećih rebara (postoji 8 rebara u svakom, istranžirana na francuski način, predhodno opisan), ostavite ih 30 minuta izvan frižidera
1 1/2 kašičica soli
½ mlevenog crnog bibera
1 kašika maslinovog ulja
5 grančica svežeg timijana
2 grančice svežeg ruzmarina
2 velika čena belog luka, sitno iseckana
Pola šake svežeg peršuna
1 kašika maslinovog ulja
2 kašike putera
1 šaka prezli
So i biber
Priprema:
Zagrejte rernu na 230C (450F). U ceo komad rebra utrljajte so i biber.
Zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja u širokoj šerpi, ili najbolje tučanom tiganju, i na jakoj vatri propržite rebra sa obe strane, minut dva, dok ne dobiju zlatnu koricu. Izvadite rebra i neka se malo prohlade.
Za to vreme u jednoj činiji pomešajte u multipraktiku timijan, ruzmarin, beli luk, peršun, prezle, so i biber prema ukusu, omekšao puter i ulje. Tu smesu stavite preko rebara koje ste stavili u sud za pečenje. Pecite jagnjetinu od 15 do 18 minuta, zavisi od veličine rebara, i kakvo meso volite, dobro ispečeno ili malo živo.
Kad je meso pečeno uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tako ostane oko 5 minuta. Zatim isecite meso na dva ili jedno rebro, i služite ga odmah, najbolje uz pire krompir.
Moja deca znaju da kad urade nešto dobro uvek ih čeka nagrada u vidu neke posebno ukusne hrane. U petak, posle škole, moj sin je počeo da mi maše nekom diplomicom, i već je imao ideju u koji restoran hoće da ide i koju hranu da jede, picu i školjke. Odmah smo otišli u taj restoran. Za vikend kaže da hoće neki poseban doručak. U redu, imaćeš ga, napraviću ti nešto novo, može li francuski tost? Jel’ to nešto slatko? Jeste, to su slatke prženice. Može!
U našoj porodici se ovakav doručak posebno najavljuje. Ima nešto u iščekivanju omiljenog doručka, za našu decu je to uvek sladak doručak, to je uvek propraćeno velikim uzbuđenjem, ali i ranijim ustajanjem. Dosadašnji omiljeni doručci, Belgijski vafli, Američke palačinke, Pufnaste palačinke-oblaci i Majmunski hleb su upravo dobili konkurenciju u ovom francuskom tostu iz rerne.
Ja sam u svom životu svega par puta pravila francuski tost, nikad nisam bila posebno zadovoljna ishodima. Čak sam pravila brioš hleb samo zbog francuskog tosta, ali on nikada nije dobro ispadao kao u restoranima. I pravo da vam kažem ne volim da pržim stvari, jer mi se miris uvuče u svaki deo kuće. Volim miris hrane samo u kuhinji i trpezariji, i nigde više.
Tu je i problem gnjecavosti, uopšte nije lako napraviti dobre prženice. Na to utiče vrsta hleba i koliko je star, kako je isečen, koliko dugo umačete hleb u jaja, kako ih pržite, i da ne nabrajam. Kad smo već kod prženica moram da kažem da ih niko ne pravi bolje od mog tate, savršeno hrskave i tanke.
Dugo mi je trebalo da smislim najbolji postupak za dobijanje dobrog francuskog tosta, a da ima dobru teksturu i ukus, i uz to da se jednostavno pravi. Tehnički francuski tost iz rerne i nije pravi francuski tost, tu nema prženja, više podseća na puding od starog hleba (Bread Pudding), ipak ukus je isti. Još jedna prednost ovakvog pravljenja tosta je u tome što sve možete da pripremite uveče, a sutradan vam prestoji samo da ga ispečete. Unutra je mekan i sočan, a po površini hrskav, divno miriše na cimet, oraščić i vanilu, poslužen uz javorov sirup i sveže voće, mmmmmm, to je doručak zbog koga vikendom izlazite iz kreveta momentalno.
Evo par važnih stvari u vezi pravljenja ovog francuskog tosta.
hleb mora da bude dobro osušen, možete to da postignete pečenjem u tosteru, ili u rerni
koristite kvalitetan hleb, kalah i brioš su popularni zato što su obogaćeni jajima i puterom, mada rustični francuski i italijanski hleb može da bude dobra opcije takođe
hleb treba da prenoći preliven smesom od jaja i mleka
francuski tost mora dobro da se ispeče, ne sme da ima neispečen fil, ako počne da gori po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom i pecite ga dok se dobro ne ispeče
ako želite manje kaloričnu varijantu ne koristite posip iz recepta, već tost služite sa medom, ili sa malo šećera u prahu
Francuski tost iz rerne
Sastojci:
1 vekna starog hleba, 450g (najbolje neki sladak hleb kao što su kalah ili brioš)
1 kašika putera
8 jaja
250ml slatke pavlake
250ml mleka
1 kašika ekstrakta vanile
1 kašičica cimeta u prahu
1/2 kašičice mlevenog oraščića
2 kašike šećera
Za posip:
100g putera, otopljenog
100g smeđeg šećera
1/2 kašičice cimeta
Za služenje:
Sirup od javora, ili med, i sveže voće kao što su jagode, maline, banane ili borovnice
Priprema:
Najpre isecite i dobro osušite kriške hleba. Ako hleb nije dovoljno star prepecite ga u tosteru ili rerni.
Pravougaonu posudu u kojoj će se peći francuski tost dobro namažite puterom. Poređajte kriške hleba u dva reda, a preostale manje komade stavite između.
U jednoj posudi dobro umutite jaja i dodajte im cimet, oraščić, vanilu, šećer i na kraju umešajte mleko i slatku pavlaku. Ovu smesu ravnomerno pospite po hlebu, i između kriški hleba. Pokrijte posudu aluminijumskom ili plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći, 12 sati.
Sutradan uključite rernu na 175C (350F). Napravite posip tako što ćete pomešati omekšao puter, smeđi šećer i cimet u prahu. Izvadite posudu iz frižidera, uklonite foliju, pospite je ravnomerno posipom i stavite da se peče u rerni, i pre nego što se ona zagrejala. Pošto je rerna dostigla željenu temperaturu pecite francuski tost na srednjoj pregradi oko 50 minuta. Ukoliko počne da gori po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom.
Kad budete izvadili francuski tost iz rerne on će lepo nabujati, odmah ga služite uz javorov sirup i iseckano sveže voće.
Pošto sam se vratila sa putovanja, gde smo za predjelo gotovo uvek dobijali slično pecivo, američke biskivite, rekla sam se sebi kad se vratim kući imam odmah da napravim nešto slično, ali opet drugačije – engleske skonse. Malo sam bila inspirisana i okolinom, u Čarlstonu sam videla toliko divnih vrtova, koji su jednostavno mamili da se u njima postavi sto i ispuni ovim divnim skonsima sa domaćim džemom, naravno tu su šoljice ispunjene čajom ili kafom, omiljene prijateljice, i jedno beskrajno opuštanje dok se pogled gubi u zelenilu.
Engleski skonsi iako sličnog oblika se razlikuju od američkih biskvita, zato što se u njih stavlja šećer, testo je glatko, i umesto jogurta, buttermilk-a, ili kisele pavlake, stavlja se punomasno mleko ili slatka pavlaka, i jede se uz džem.
Engleski skonsi sa džemom od jagoda i rabarbare su idealni za neku manju čajanku sa prijateljicama, meni su dobri i kao doručak. Tradicionalo se služe uz džem od jagoda, i nešto što se zove clotted cream, što je u stvari sladak kajmak, to mi je baš upalo u oči, vi umesto toga možete da koristite ulupani puter.
Ja sam išla korak dalje pa sam u džem od jagoda ubacila rabarbaru, koja daje kiselkast ukus i savršeno se slaže sa slatkim jagodama. Jagode i rabarbaru rado kombinujem i u američkim pitama. Ovaj džem spada u one koji se brzo prave 20-30 minuta, i nisu tako gusti kao klasični, ali su više voćkasti i zato mi se neuporedivo više dopadaju. Pada mi na pamet još jedan sličan mnogo dobar džem na blogu.
Skonsi su najbolji kada su sveži, ali ako su malo stariji, samo ih podgrejte u tosteru.
Najpre napravite džem. U šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte iseckane jagode, rabarbaru, limunov sok i šećer. Kad počne da ključa, smanjite temperaturu, i kuvajte džem oko 20-30 minuta, uz povremeno mešnje, dok se ne zgusne, ali ne previše. Kad je džem gotov, vrelog ga pažljivo stavite u čiste teglice, zatvorite, i ostavite da se ohlade. Posle teglice prebacite u frižider.
Zagrejte rernu na 205C (400F). Pripremite veliki tanki pleh i obložite ga papirom za pečenje.
U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, so i šećer. Dodajte mu iseckan hladan puter i rukama ga provlačite zajedno sa brašnom, oko 5 minuta, koristite jagodice prstiju. Možda je najbolje da to sve obavite u multipraktiku, ali mene mrzi da ga posle perem. Trebalo bi da dobijete sipkavo brašno.
Dodajte 3/4 umućenog jaja i mleko brašnu i sa velikom metalnom kašikom mešajte testo. Kad postane dovoljno ujednačeno prebacite ga na radnu površinu posutu brašnom i mesite ga oko 5 minuta. Na kraju testo razvucite rukama pa preklopite kao pismo, i to ponovite još dva puta, zatim testo razvucite oklagijom na debljinu oko 2.5-3cm. Metalnim kalupom u obliku kruga, prečnika 5cm, ili čašom, zasecajte skonse i stavljajte ih na pleh.
Preostalu količinu ulupanog jajeta pomešajte sa 1 kašikom mleka, i to kuhunjsko četkicom nanosite na gornju površinu skonsa, to će im dati lepu boju.
Pecite skonse oko 20 minuta dok ne dobiju zlatnu koricu.
Pravljenje torti nikada nije bila moja specijalnost, a ni ambicija. Uvek sam više uživala u spremanju i degustaciji nekog jela ili hleba. Ali stvari su se malo promenile. Počela sam da cenim trud uložen u pravljenje torte, kao i u dekoraciju. Nažalost, iz nekog razloga, kod torte se više ceni izgled od ukusa, prisetite se torti sa raznih događaja koje su super izgledale, ali su bile očajnog ukusa. Mislim da torta zaista zaslužuje jedan kvalitetan i kreativan sadržaj, osim lepe forme. Ova torta od badema sa malinama i Maskarpone sirom bi trebalo da ispuni oba uslova.
Čak sam je i sama osmislila, zapravo tu je bilo više elemenata sa raznih strana uklopljenih u jednu novu celinu. Najpre kore su preuzete od jedne ranije torte sa bloga, Irina torte, jedino umesto 100% bademovog brašna, ja sam mešala bademovo i pšenično. Iskreno, i muž i ja smo se složili da je kora samo sa bademovim brašnom bolja, ali je i skuplja. Mislim da je kore trebalo da natopim sokom od malina, upočetku im je nedostajala ta sočnost, ali posle dva dana u frižideru ona je bila taman.
Fil sa maskarpone sirom sam ranije koristila za kapkejkse, jedino što sam mu dodala maline. Opet to nisu sveže maline, već one dehidrirane. Mnogo puta sam koristila razno dehidrirano voće u kolačima, kao recimo u ovim makaronsima i uvek se pokazalo kao odlična zamena ekstraktima i bojama za hranu. Sameljem ih u mulitpraktiku, prosejem i dobijem prah koji daje i boju i ukus kolaču. Ogromna preporuka.
Inače, ova torta je veoma jednostavna za pravljenje mada ne izgleda tako na prvi pogled. Lagana je, nije previše slatka, ukusi malina i badema se divno slažu. I da spomenem sitne komadiće badema u kori, mnogo volim kad u torti ima nešto hrskavo.
Dekoracija torte
Dekoracija torte je priča za sebe, zato sam i napravila specijalan video turotijal. Suština ove dekoracije je da i ako ste amater, kao i ja, možete da napravite tortu koja super izgleda. Te ružice pokrivaju sve nesavršenosti koje se nalaze po površini torte. Ja sam koristila ombre tehniku, koja se zasniva na gradaciji boja, vi možete da koristite razne kremove, sa bojom ili bez. Za ovakvu dekoraciju torti odličan je i ovaj čokoladni krem.
Ono što vam treba, pored krema, jeste dresir kesica i odgovarajući pipak, Wilton 2D ili 1M.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh, prečnika 20cm. Stavite papir za pečenje ili ga nauljite i pospite brašnom.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema i pšenice.
Odvojte belanca od žumanca. Mikserom ulupajte belanca dok ne dobijete čvrst sneg.
U drugoj posudi ulupajte žumanca sa šećerom. Kad dobijte kremastu smesu, stavite bademov ekstrakt, i spatulom umešajte naizmenično brašno i ulupana belanca, iz tri puta. Pošto ste sve dobro promešali, stavite u pleh i pecite koru u rerni oko 45-48 minuta. Kad je kora gotova izvadite je iz rerne, ostavite u plehu par minuta, i onda prebacite na rešetku da se potpuno ohladi. Zatim je presecite horizontalno na dva dela, mada ako hoćete možete da je isečete na tri dela, kora je dovoljno debela.
Krem ćete napraviti tako što ćete najpre mikserom pomešati maskaropne sir, ekstrakt badema i prah od dehidriranih malina. Zatim ćete od slatke pavlake umutiti šlag i spatulom ga umešati sa smesom od maskarpone sira.
Sklapanje torte:
Donja kora
3 kašike soka od malina, opciono
Fil debljine 2 prsta
Maline ravnomerno raspoređene po filu
Gornja kora
3 kašike soka od malina, opciono
Pređite kremom u tankom sloju preko cele površine torte. Dekorišite tortu preostalim kremom.
Ukoliko koristite ombre dekoraciju, podelite krem na tri dela, u prvi nemojte ništa da stavljate, u drugi jednu kap, a u treći stavite dve kapi pink boje. Dobro izmešajte. Stavite krem u dresir kesicu i nanosite ružice na tortu. Pogledajte video da saznate kako da to uradite.
Skoro sam odlučila da napravim čokoladni puding sama, pošto mi je muž napravio neki iz kesice očajnog ukusa. A baš sam ga se bila uželela jer ga odavno nisam jela. Isprobavala sam razne recepte za domaći puding od čokolade sve dok nisam dobila savršen, koji jedva da je podsećao na onaj iz kesice. To je bio puding bogatog, kremastog i veoma čokoladnog ukusa.
Svi recepti koje sam našla su tražili dosta gustina, od nečega mora da se zgusne, jedino što puno gustina zaista kvari ukus. Onda sam rešila da smanjim gustin i da stavim žumanca, jer i od njih se krem zgusne. Takođe sam dodala i puter, jer sa njim je sve ukusnije a i tekstura je mnogo lepša. Da, mora i čokolada da bude baš kvalitetna, kao i kakao. Posle ovog pudinga više se nećete vraćati onima iz kesice.
Najintresantnije je to da sam pre nekoliko dana pravila ponovo čokoladni puding, ali sa potpuno drugačijim sastojcima, to je bio veganski puding sa avokadom i kakaom, i imao je identičan ukus kao predhodni. Toliko sam bila fascinirana time da sam odlučila da i tom zdravijem čokoladnom pudingu dam šansu na blogu uskoro.
Inače ovaj puding možete da koristite kao fil za razne kolače i torte. Ovde pronađite recept za jednostavnu tortu sa čokoladnim pudingom.
Domaći puding od čokolade
Sastojci za 6 manjih porcija:
750ml mleka
120g kvalitetne gorke čokolade (60% kakaa)
3 kašike kvalitetnog kakaa
100g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašičica nes kafe, opciono
¼ kašičice soli
2 kašike gustina
3 žumanceta, ulupana
100g putera
Priprema:
Zagrejte 2/3 mleka dodavajući mu čokoladu, kakao, šećer, ekstrakt vanile, nes kafu i so. Mešajte sadržaj dok se fino ne otopi. U drugoj posudi u 1/3 mleka umešajte gustin i umućena žumanca, sve dobro promešajte da ne ostanu grudvice.
Kad mleko počne da ključa, smanjite temperaturu, i postepeno, u tankom mlazu, dodavajte smesu sa gustinom i žumancima uz stalno mešanje. Kad se se smesa dovoljno zgusnula umešajte puter koji ste iseckali na manje komadiće. Sklonite puding sa vatre. Ne bi trebalo da ima bilo kakvih grudvica. Sipajte ga u činijice i služite toplog ili rashlađenog. Ili ovu smesu koristite kao fil za torte.
Pogledajte ovde video kako da napravite domaći puding od čokolade.
Iako viđam da se puter od kikirikija stidljivo koristi i kod nas, moram da kažem da Evropljanima ova tako tipično američka namirnica nije baš preterano bliska. I sa ovim puterom nema zaljubljivanja na prvi zalogaj, za naše nepce to može da bude teška hrana, ali dajte sebi vremena, ako sam ja uspela da ga zavolim, a u početku boravka u Americi sam ga potpuno ignorisala, onda ćete i vi. Dakle, ja ga zdušno proporučujem zato što je veoma zdrava namirnica, zato što se lako sprema i jednostavno koristi. Iskreno, u mojoj kući puter od kikirikija je veoma popular, posle mleka i hleba najviše ga koristimo.
Malo je reći da se uvek zapanjim kada saznam da Amerikanci, koji su inače odrasli na puteru od kikirikija, ne znaju kako se isti pravi, i nikada im nije palo na pamet da ga sami kod kuće naprave. A toliko ga je jednostavno napraviti, da ne pričam koliko je zdraviji od onog kupovnog. Inače se ubiše raspravljajući koji je kupovni brend bolji i zdraviji, a treba samo da bace u multipraktik pečen kikiriki, sa malčice ulja i soli, posle par minuta čekanja dobili bi najbolji puter. Najteži deo posla je staviti puter u teglice i oprati deo multipraktika. A u kupovnom puteru od kikirikija možete da nađete svašta, šećer, veću količinu soli, razne stabilizatore, masti i dodatke, i u najboljem slučaju ako puter ima u sebi samo kikiriki, onda se zbog dužeg stajanja u rafu svo ulje popne na površinu, i zaista je teško da se promeša i bude normalne gustine. Zato domaći puter od kikirikija rules.
Domaći puter od kikirikija
Za ovu priliku sam napravila i video, moj prvenac, da vidite kako kikiriki prelazi iz čvrstog u mekano stanje, baš kao magija.
Sastojci:
400g pečenog kikirikija*
Prstohvat soli
1 kašika ulja, najbolje nerafinisanog
Priprema:
Stavite sve sastojke u multipraktik ili seckalicu, i meljite ih dok ne dobijete glatku smesu kao na fotografiji. To traje oko par minuta. Čuvajte puter u sterilisanim teglicama u frižideru.
*Ukoliko pečete sami kikiriki, neka to bude u rerni na temperaturi 175C (350F), 10 minuta. Kad se malo prohladi skinite ljusku sa njega tako što ćete ih rukama protrljati, po koja ljuska neće smetati kvalitetu putera. Možete da pečete i kikiriki u mahuni, u tom slučaju neka to traje oko 30 minuta.
Tekstura – ona zavisi od toga koliko dugo meljete kikiriki, neko voli kad je grube, neko kad je glatake teksture, zato što se lakše maže na hleb. Takođe, možete pri kraju staviti par kašika celog kikirikija, ako želite da imate glatku tekstura sa malim komadićima kikirikija.
Zašto treba da koristite puter od kikirikija
Veoma je zdrava hrana. Ukoliko ne preteruje sa njim, ili ukoliko niste alergični na njega, puter od kikirikija može samo dobro da čini vašem organizmu. Slično koštunjavom voću, iako je mahunarka, pun je masti, ali dobre, što utiče na to da imate visok dobar holesterol (dokazano u mom slučaju), znači dobar je za srce. Zbog velike količine B vitamina, vaša koža bolje izgleda. Takođe je pun vlakana, folne kiseline (ovo je važno za trudnice) kao i proteina, i stoga idealan za decu i sportiste. Spisak hranljivih sastojaka putera od kikirikija je podugačak, još da spomenem magnezijum, kalijum, vitamin E, cink, itd. Maksimalna količina unosa ove namirnice je oko 2 kašike dnevno.
Zasitan je, dobar je za mršavljenje. U svim knjigama koje se bave tematikom mršavljenja, pogotovo u predelu stomaku, uvek ćete naći prepruke za korišćenje putera od kikirikija. Da, on je veoma kaloričan, ali pošto je zasitan ne verujem da možete da koristite veće količine.
Jednostavno se pravi. To mu je jedan od najvećih pluseva.
Deca ga vole. Ne znam u čemu je fora, zašto ga mališani toliko vole. Da nije bilo putera od kikirikija, ne znam kako bi hranila svoju decu u nekom periodu njihovog odrastanja, samo su to htela da jedu. Otuda ne čudi da je puter od kikirikija u Americi prevashodno dečija hrana. Sendvič od putera od kikirikija se najčešće stavlja deci u lunch box, za užinu ili ručak u školi.
Brz doručak ili užina. Kad vam treba neka brza energija, a nemate vremena, samo namažete puter od kikirikija na hleb i to je to. Dole pogledajte ideje za pravljenje sendviča.
Ideje za upotrebu putera od kikirikija
Maže se na hleb. Najačešća upotreba. Obično uz to ide i džem, tako se dobija Peanut Butter-Jelly Sandwich. Lično meni prepečen hleb sa puterom od kikirikija sa dodatkom pirea od jabuke je najbolja kombinacija, i to je način na koji ga uvek jedem. Puter od kikirikija se u sendviču najčešće kombinuje sa džemom, nutelom, ali i bananama, suvim grožđem i jabukama.
Osnova za mnoge energetske pločice i kuglice. Po interenetu možete da nađete ogroman broj ideja za njihovo pravljenje. Puter je dobar sastojak jer povezuje koštunjavo i suvo voće. Osim toga pun je proteina pa se stoga rado stavlja u ove zdrave poslastice.
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija, recept je ovde.
Glavni sastojak za mnoge smutije. U mnogim dijetama za mršavljenje ovo je jedan od najčešćih napitaka koji se preporučuje. Kažu da je dobar za skidanje masnih naslaga sa stomaka.
Smuti sa puterom od kikirikija i bananom, čia semenkama i cimetom, recept je ovde.
Koristi se u kolačima, obično kao krem. Najpre da kažem da se puter od kikirikija veoma dobro slaže sa čokoladom, pada mi na pamet popularan slatkiš Reese’s. Ja volim da ga stavljam u frosting kada pravim kapkejkse.
Čokoladni kapkejksi sa kremom od putera od kikirikija
Od njega se prave ukusni i zdravi keksi. Recept za ove sjajne kekse sa slike pronađite uskoro na blogu. Inače, postoji i recept za slične kekse od bademovog putera, koji se isto pravi kao ovaj od kikirikija.
Recept za ove kolačiće sa puterom od kikirikija pronađite ovde.
Torta sa kremom od putera od kikirikija, recept pogledajte ovde.
Azijski sos od puter od kikirikija
Bezglutenski kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljupcima (Peanut Butter Blossom Cookies), Američki kuvar, strana 148.
Možda bi naslov mogao da bude – kako da napravite ukusno i jednostavno jelo za neku intimno-svečanu priliku. Da, pada mi na pamet 8. mart, i razmišljam kako je ovo odlična ideja za muškarce da iznenade svoju lepšu polovinu. Sigurna sam da će dame obradovati neki fin poklon, odlazak u restoran, ali, verujte mi, nema veće radosti nego kad se muškarac sam potrudi da svojoj dragoj pripremi lepu večeru, pogotovo ako je ona ta koja svakodnevno obavlja taj posao. Mislim da je tuna stejk sa aromatičnim puterom pravi izbor za jednu ovakvu priliku, i sad ću vam reći zašto.
Veoma se jednostavno pravi, ne treba vam neka umešnost u kuhinji, i priprema ne traje duže od 30 minura. Dame obično vole i cene ribu, još ako tome dodate aromatičan putera sa ukusom limuna i crnog bibera, potpuno ćete je impresionirati. Tu su i obarene špargle, divno sezonsko povrće, i mešani pirinač, lepo serviran, još jedan sitan ali bitan detalj. Tome svemu dodajte neko bolje vino, meni je baš lepo legao francuski Pinot Noir, i znaćete da ste uradili pravu stvar.
Ako vam je problem da nađete tunu, onda uvek možete da napravite klasičan goveđi stejk iliti biftek, i to u rerni, uz koji će takođe dobro da ide aromatični puter. Ideju za još jedan predivan puter sa začinskim biljem pogledajte ovde. Umesto špargli uvek možete da stavite obarenu boraniju, pogledajte ideje kako da je pripremite. Kao prilog sam odabrala sjajnu mešavinu integralnog pirinča, više o tim vrstama pirinča saznajte ovde.
Tuna stejk sa aromatičnim puterom
Sastojci za dve osobe:
1 šolja izmešanog pirinča (integralni, divlji i beli)
So
1 kašičica ulja
Za aromatični puter:
100g omekšalog putera
1 1/2 kašičica izrendane kore limuna
1/4 kašičice soli
1/2 kašike krupno mlevenog crnog bibera
1 kašičica soka od limuna
2 veća komada stejka od tune (odrezaka), najbolje sveža, ali će i zamrznuti odraditi posao – ostavite ih 20 minuta na sobnoj temperaturi
So i biber prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika ulja koje ima visoku tačku ključanja, ja sam koristila ulje od avokada
1/2 veze špargli
So i biber
Sok od pola limuna
Priprema:
Najpre stavite pirinač da se kuva. Operite ga u više voda, zatim ga stavite u šerpicu u kojoj ste stavili 2 šolje vode, malo soli i ulja. Najpre ga kuvajte da jakoj vatri dok voda ne provri, a onda je smanjite, i kuvajte dok pirinač ne omekne. Sve vreme držite poklopac na šerpi. Kad je pirinač gotov, posle 25 minuta, ocedite tečnost ukoliko je ima, stavite u male posudice, dobro pritegnite pirinač kašikom, zatim izručite na tanjir, ako hoćete da dobijete oblik kao na fotografijama.
Odrezke od tune dobro osušite papirnatim ubrusom. Utrljajte u njih so i crni biber, i premažite maslinovim uljem, i ostavite ih tako 15 minuta.
Zatim napravite aromatični puter tako što ćete u njega umešati limunovu koru i sok, crni biber i so. Sve dobro promešajte i stavite u zamrzivač.
U međuvremenu zagrejte vodu u loncu do ključanja, dodajte soli. Na kraju ubacite špargle i kuvajte ih oko 2 minuta. Kad su gotove stavite ih pod tuš hlade vode.
U tiganj, nabolje tučani, zagrejte jednu kašiku ulja na vrlo visokoj temperaturi. Pre nego što će ulje da počne da gori stavite stejk od tune da se prži. Ukoliko imate veliki tiganj stavite oba stejka, ukoliko imate mali stavite po jedan komad. Dok pržite stejk malo ga pomerajte da se ne zalepi za tiganj. Što se tiče prženja tuna stejka tu postoji pravilo da se središnjost odrezka ostavlja da bude sirov, ali ja lično ne volim sirovu tuna, pa je spremam taman da je unutra rozikasta, a ne crvena. Pržite stejk oko 3 minuta sa jedne i 3 minuta sa druge strane. Ostavite ga oko 1-2 da se malo odmori, a onda ga stavite na tanjir, preko njega stavite puter, dodajte špargle, preko kojih ste stavili malo soli i limunovog soka, i na kraju pirinač. I onda se prepustite trenutku.
