Volim fensi francuske paštete, mnogo su ukusnije od onih iz mog detinjstva, ali su i dosta skuplje. Kada je pašteta sa tartufima, koju često kupujemo, dosegla cenu od 20 dolara, rešila sam da preuzmem stvari u svoje ruke – ima sama da je napravim i biće mnogo jeftinija! I uspela sam da postignem skoro isti ukus, bila sam tako ponosna na sebe.
Imam na blogu već recept za mus od pileće džigerice sa slatkom pavlakom, jabukama i belim vinom, ali ovo je više klasična varijanta paštete. Moj dodatak je ukus tartufa, ali vi to ne morate da stavljate. Pašteta traži neki sastojak koji će da je “osveži” i to može da bude neki alkohol, ili tartufi. Oni su vrlo skupi, ali i vrlo potentni, možete da koristite, osim praha, puter i ulje sa tartufima, oni su mnogo pristupačniji cenom.
Pored toga što paštetu možete da mažete na hleb i da je jedete za doručak, probajte da je služite gostima kao deo elegantnog mezetluka (charcuterie). To podrazumeva da je uparite sa prepečnim hlebom, turšijom (kiselim krastavcima, sitnim lukom), raznim tvrdim ili polutvrdim sirevima (Grijer, Parmezan, Mančego, Gauda), slačicom u zrnu, grožđem, kiselom jabukom, i kitnikezom od dunja. Da, kitnikez se odlično slaže sa paštetom, da ne pišem domaći kuvar nikad ne bi otkrila ovu divnu namirnicu. Većina navedenih stvari možete videti na slici.
Ovo je i moj predlog za ovogodišnji praznični meni. Mislim više na neki party, recimo za Novu godinu.
Pašteta od pileće džigerice
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
1/2 kg pileće džigerice
4 mlada luka, ili jedan srednji crni luk
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 grančice timijana (majčine dušice)
1 lovorov list
1/3 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
60 ml (6-7 kašika) vode
1 kašika konjaka ili viskija, opciono
1-2 kašičice tartufa u prahu, opciono
140g putera, na sobnoj temperaturi, iseckan
za prepečen hleb:
francuski hleb, iseckan na tanje kriške
Maslinovo ulje sa belim lukom, ili bez
Krupna so
priprema:
Isecite džigericu na manje komade.
Zagrejte u plitkoj šerpi ulje na srednje jakoj vatri, a zatim mu dadajte iseckani luk. Dinstajte ga 2 minuta, pa tome dodajte džigericu, timijan i lovorov list. Pržite džigericu sa svih strana, gotova je kada više nije pink boje iznutra. Posolite je i pobiberite dok je pržite.
Dodajte vodu, i alkohol, koji je opcioni i sklonite jelo sa vatre. Izvadite lovorov list, i štapnim, ili običnim blenderom, izblendajte sve dobro. Džigerici dodajte iseckani puter dok sve mešate. Dodajte prah od tartufa postepeno dok ne dobijete željeni ukus. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Džigericu stavite u kalupe koji ste premazali uljem, pokrijte ih i stavite u frižider.
Ohlađenu je služite uz prepečeni hleb.
Njega ćete napravite tako što ćete premazati kriške hleba maslinovim uljem, u kojem je boravio beli luk, posolićete ga i peći u zagrejanoj rerni na 175 C (350 F) oko 5-7 minuta.
Ako postoji blogerka koja ima više recepata za kolače sa bademima od mene, neka se slobodno javi! Bademi su moja opsesija. Iako nisam odrasla na njima, jer kod nas ne raste badem, kad sam počela da ih koristim, najpre kao zamenu pšeničnom brašnu u želji da smanjim unos kalorija, odmah sam ih zavolela, i stalno ih koristim, i proširujem repertoar njihove upotrebe. Italijanska i španska kuhinja prednjače u korišćenju badema, njihovi kolačići sa bademima su mi omiljeni, i njih imam nekoliko na blogu – amaretti,ricciarelli, praznični kolačići sa bademima. To su sve manje-više isti recepti koji imaju male varijacije, i to pravi priličnu razliku. U suštini, to su sve kolačići sa marcipanom, koji se dobija tako što se bademovo brašno pomeša sa šećerom u prahu, i dodaju mu se belanci, ali može i voda. Uostalom kako se pravi marcipan i o njegovom poreklu možete da pogledate ovde.
Tako i ovi kolačići imaju bazu u marcipanu, ali i razne druge dodatke kao što su suvo voće, limunova korica, itd. Nemaju uopšte pšeničnog brašna u sebi. Uz to su pokriveni iseckanim bademima, mada su to mogli da budu i pinjoli. Ukus im je apsolutno neodoljiv. U to su se uverili kupci mojih kolača na nedavnom Božićnom bazaru.
Na božićnom bazaru
Bila je to impulsivna odluka, prijavila sam se da učestvujem na Božićnom bazaru u novoj školi moga sina. Osećala sam obavezu da i ja nešto doprinesem, budući da nisam skoro ceo semestar učestvovala ni u jednoj školskoj aktivnosti. I što da krijem, uživam da pravim kolače, pogotovo u ovo doba godine. Na kraju se ispostavilo da su ti bazari profi, da tu učestvuju mali biznisi koji non-stop idu po tim događajima. Za mene je to bilo novo iskustvo, ali sam odavala utisak prekaljenog učesnika, što i nije bilo teško, jer ljudi nisu mogli da odole mojim evropskim kolačima. Samo su obigravali oko našeg štanda. Moja ćerka je bila oduševljena idejom da mi bude asistent, i pomogla mi je naročito u dekoarciji štanda. Pravila sam kolače dva dana, i pitala se šta mi to treba, pa sam ih pakovala, kalkulisala cene, i na kraju smo ih stavile u kola i krenuli na bazar.
Bazar je bio odlično organizovan, doduše nismo dobili baš najbolje mesto, verovatno zato što smo bili početnici, ali nije to uticalo bitno na prodaju. Bilo je interesantno sresti različite ljude, bilo je tu i par mojih prijatelja, i uopšte se nisam umorila ćaskajući sa njima. Naravno, sve to je bilo propraćeno lekcijama mojoj ćerki kako da komunicira sa ljudima, tehnikama prodaje, prezentaciji, itd. Ja imam diplomu magistarskih studija iz biznisa (MBA), ali teorija nije isto što i praksa. Što se tiče direktne prodaje, tu vam ne treba puno škole, najvažnija je komunikacija sa ljudima. Ko je obdaren talentom da ume da priča i sasluša ljude, pri tome nije previše gord, ima dovoljno samopozdanja da ga ne uzbuđuje odbijanje, uporan je i dopadljiv, sigurno će biti uspešan u tom poslu. Nisu svi stvoreni za takvu karijeru, i zato su u Americi ti poslovi veoma dobro plaćeni. Moja ćerka je stidljiva u novom okruženju, inače je vrlo pričljiva, i mislim da je to za nju bilo vrlo važno iskustvo. Praksa čini čuda. Ona inače sa svojom drugaricom povremeno prodaje narukvice, koje same prave, ispred kuće, i generalno voli takve stvari.
Najpre, vrlo je važno imati dobar proizvod. Biraš koje ćeš kolače praviti u skladu sa prilikom i klijantelom. Zatim, važno je da proizvodi lepo izgledaju, i da su lepo upakovani. Takvi će uvek privući pažnju. Kako da dekorišete medenjake pogledajte ovde, a ovde kako da napravite dekorativne stakliće na njima.
Ali ni kvalitetan proizvod a ni usluga nisu dovoljni bez dobrog marketinga. Jedna od bitnih lekcija u prodaji je da ako imaš dobar proizvod u ponudi, podeli ljudima besplatne primerke, neka se sami uvere u to. Tako sam i ja uradila. Trebalo je da vidite rekacije ljudi kada bi probali semplove mojih kolača, Mmmmm! Tastes great! Delicious! Amazing! Realy good! Mislila sam da će ljudi zbog kovida da zaziru od takvih stvari, ali to nije bio slučaj. Naravno da će biti dobri kada su puni putera, mirisnih začina i uopšte najkvalitetnijih mogućih sastojaka. Pravila sam ih kao da ih spremam svojoj porodici. Prosečan Amerikanac retko ima priliku da proba nešto tako kvalitetno, oni obično kupuje te kolače po supemarketima, koji su puni jeftinog margarina i šećera, toliko su slatki da i nemaju ukus. I zato su tako jeftini. Sve iole kvalitetnije je dosta skuplje, to važi za sve u Americi.
Sledeća lekcija je prezentovati kupcima selling point, naći detalj zbog kojeg je proizvod tako dobar, nešto što ga izdvaja od ostalih. Pored toga što su domaći to su evropski božićni kolači. Pridev evropski je u Americi obično sinonim za kvalitetniju i sofisticiraniju hranu. Znam, sigurno mislite kako sugingerbread kolačiamerički, ali Amerikanci misle da su evropski, što i jeste tako, iako su u Americi vrlo popularni. Medenjaci su pravljeni sa miksom od čak pet začina i imaju u sebi mleveni crni biber i ušećereni đumbir. Wow!Lincer kolači su austrijski, i filovani su čak sa tri različita džema, od malina, jagoda i kajsija. Ljudi vole raznovrsnost i da mogu da biraju. Kolači od marcipana su gluten-free. Really? I samo su od marcipana pravljeni tako da su malo skuplji. Fascinirao ih je sastojak marcipan, zvučao im je veoma sofisticirano, što je i istina, ruku na srce. Iako je komad koštao 3 dolara, rasprodati su. Ljudi jesu osetljivi na cenu, ali to dosta zavisi i od mušterija, dobro je poznavati svoju klijantelu.
Zatim, ako ljudi kupe više proizvoda, punudi im popust. To je win-win situacije za obe strane. Tako da je dobro ponuditi različite veličine pakovanja. Mi smo prodavali pojedinačno kolače, ali i kombinaciju od tri, i imali smo u ponudi i kutiju sa deset kolača.
I na kraju tu je plaćanje. Nemaju ljudi puno keša sa sobom ovih dana, morali smo da im ponudimo i drugu opciju za plaćanje. Koristili smo aplikaciju Venmo, odštampali smo QR kod, i to nam je dosta pomoglo.
Ali tu se ne zaustavlja moja cookie avantura, čeka me još par događaja ovog i narednog meseca, i pravljenje još dosta kolača.
Kolačići od marcipana
Sastojci za oko 24 komada:
200g brašna od badema (ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g šećera u prahu
prstohvat soli
1 kašika izrendane limunove korice
80g suvih višanja/tešanja/brusnica, iseckanih
2 krupnija belanca, na sobnoj temperaturi
3 kašike meda
2 kašičice ekstrakta vanile
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za valjanje:
1 belance, umućeno
150g badema iseckanog na ljuske (radije ih kupite, nego da seckate sami badem)
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite veliki plitak pleh, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema sa šećerom u prahu i tome dodajte so, iseckano suvo voće i izrendanu koricu limuna. Sve dobro promešajte kašikom.
U drugoj posudi mutite 2 belanca mikserom, dodajući im med, dok ne dobijete gust sneg. Na kraju umešajte ekstrakt od badema i vanile.
Umućenim belancima postepeno dodavajte smesu sa bademovim brašnom, mešajući sve spatulom. Kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu, kašikom za sladoled vadite loptice testa, neka budu veličine oraha. Oblikujte ih rukama u loptice i zatim uvaljajte u umućeno belance pa u badem iseckan na listiće. Loptice ređajte po plehu.
Pecite ih u rerni oko 15 minuta, dok se listići badema ne zarumene.
Možete na kraju ove kolačiće da pospete i šećerom u prahu.
Ovo je pravi projekat za mesoljubce i one koji vole izazove u kuhinji! Zamislite najmekši i najlepši deo junetine, od kojeg se dobija biftek, urolan u sloj sitno iseckanih i dinstanih pečurki pomešanih sa mlevenim orasima, pa pršutom i sve to obavijeno lisnatim testom, i zapečeno u rerni. Savršenstvo! Biftek Velington traži da obratite pažnju na detalje, i ima puno faza, ali ovakvo jelo se ne pravi svaki dan, već samo u specijalnim prilikama. Ja sam ga juče pravila za Dan zahvalnosti, to je bila ideja mog sina, koji mnogo voli da gleda kako ga Gordon Ramsey sprema. I njegov recept je zlatno pravilo za pripremu Beef Wellingtona, tako da sam ga koristila sa manjim izmenama
Ja sam inače jednom prilikom pravila vegeterijanski Velington, verovali ili ne, pošto sam imala goste koji poste. Koristila sam velike pečurke, portobelo, umesto mesa, i super je ispalo osim lisnatog testa, koje je bilo spremljeno sa nekom biljnim puterom. Taj recept možete da nađete ovde.
Ako ste ljubitelj bifteka, pogledajte i ove recepte:
Ako niste znali, ovo jelo je dobilo naziv po grofu Velingtonu, koji je potukao Napoleonovu vojsku u čuvenoj bici kod Vaterloa. Nekoliko dana smo razmišljali da li da idemo sa decom da gledamo film Napoleon, koji je nedavno počeo da se prikazuje u bioskopima, i pošto sam čula par loših prikaza, a i sa predubeđenjem da ti veliki holovudski studiji više ne mogu ništa dobro da naprave u poslednje vreme, odustala sam od toga. Umesto Napoleona, gledala sam na YT čuveni film Waterloo, iz 1970. Taj film je snimljen kao sovjetsko-italijanska koporodukcija, na engleskom jeziku, i režirao ga je Sergej Bondarčuk, režiser remek dela od filma, Rat i mir.
Par saveta oko priprema bifteka Velington:
umesto junećeg filea možete da koristite svinjski file
braon šampinjoni su bolji izbor u odnosu na bele
originalni recept traži kestenje, ali meni se više dopadaju mleveni orasi
vrlo je važno da dobro zategnete urolovane sastajke i za to koristite plastičnu foliju. Ako u tome uspete, dobićete lepi presek.
1 pakovanje (400g) zamrznutog lisnatog testa, dimenzija 23×38 cm, ili ga sami spremite, pogledajte ovde kako
za premaz: umućeno žumance, i krupne soli za posip
priprema:
Dan ranije pripremite fil sa pečurkama i orasima.
Tostirajte orahe pa ih sameljite. Pečurke očistite pa ih sitno iseckajte u multipraktiku.
Iseckane pečurke pržite u 1 1/2 kašike ulja na srednje jakoj vatri dok ne ispari tečnost koja je u njima. Dodajte im soli i bibera prema ukusu, kao i grančice timijana. Kada su pečurke gotovo izvadite timijan, i umešajte mlevene orahe. Fil čuvajte u frižideru.
Takođe, istog dana posolite i pobiberite meso, i preko njega stavite dižonski senf. Pokrijte meso folijom i čuvajte ga u frižideru.
Sutradan, izvadite meso iz frižidera, i neka odstoji pola sata pre prženja.
Zagrejte tučani tiganj na jakoj vatri i dodajte 1 1/2 kašiku maslinovog ulja. Pržite svaku stranu mesa oko 2-3 minuta po strani. Ako ne volite da vam meso bude previše živo unutra, pržite duže od 12 minuta.
Isprženo meso pokrijte folijom.
Na radnoj površini stavite 2 dugačka parčeta plastične folije da se preklapaju. Poređajte 8 tankih režnjeva pršute da se preklapaju, kao na slici. Preko pršute stavite jednaki sloj pečuraka i oraha.
Dodajte meso i sve zajedno zarolajte uz pomoć folije. Sve dobro zategnite i ostavite nekih 15 minuta u frižideru.
Opet na radnoj površini postavite 2 parčeta plastične folije i preko njih stavite odmrznuto lisnato testo koje je još uvek vrlo hladno. Najbolje da testo prebacite iz zamrzivača u frižider da tu odstoji 3 sata, pre upotrebe.
Preko testa stavite zarolano meso sa koga ste skinuli plastičnu foliju. Zatim opet sve zarolajte zahvaljujući plastičnoj foliji. Gledajte da sve bude dobro zategnuto, da bi se dobio lep presak, kad se meso bude seklo.
Stavite sve ponovo u frižider na 15 minuta. Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što jelo ode u rernu premažite testo umućenim žumancetom i dekorišite ga tupom stranom noža. Na kraju testo pospite krupnom solju.
Pecite jelo 35 minuta.
Kada je jelo ispečeno ostavite ga 15 minuta da miruje, a zatim ga isecite na kriške oštrim nožem.
Celu jesen sanjam o kestenu, kako ću da ga pečem na grilu, i biće fino topao i ukusan, i moći ću lepo da ga oljuštim, biće baš kao nekada pečeno kestenje kupljeno kod uličnih prodavaca. I doživela sam to pre neki dan! Pojavilo se divno italijansko kestenje u obližnjem supermarketu, i nisam štedela novca. Posle sam od preostalog kestenja pravila omiljeni mi pire od kestena sa šlagom. I šta da vam kažem, beskrajno sam uživala!
Ne znam da li vam je dostupno kestenje koje je već skuvano i očišćeno, ako nije, neće vam biti teško da ga sami pripremite. Plus, veoma je zabavno peći ga, zamislite ovu zimsku idilu – sneg napadao, a vi na roštilju pečete kestenje, i pijuckate kuvanu rakiju.
Možete kestenje da pečete i u rerni, pa i da ga skuvate, ipak, ono ispečeno na grilu ima poseban šmek. Važno je i da se kestenje lako čisti, što ume da zavisi i od vrste, ali postoji dobar trik za to. Takođe, gledajte da nabavite kvalitetno kestenje, obično ako lepo izgleda, znači da je zdravo.
Kesten od pirea se vrlo lako pravi – kuvajte ga kratko u mleku ili vodi, i posle ga izblendajte. Možete da mu dodate vanilu, rum, čokoladu, ili puter, ako želite dodatnu aromu. Kesten od pirea možete samog da jedete, ali je najlepši sa šlagom.
Pire od kestena možete da koristite i za pripremu ovih poslastica:
Kada sam jela pire od kestena sa šlagom, prisetila sam se tih naših starih poslastičarnica, gde su se služile tradicinalne poslastice kao što su kesten pire, pa žito sa šlagom, sutlijaš, minjoni, tulumbe, baklave, zajedno sa limunadom i bozom, i gde se enterijer nije mnogo promenio u poslednjih par decenije, kao da je zamrznut u vremenu. Toliko sam ih se uželela da sam pokušavala da ih pronađem preko interneta, da vidim da li i dalje rade i kako izgledaju. Ako znate da neke još uvek postoje, javite mi, da ih posetim kad sledeći put budem dolazila u Srbiju.
Kako dobro ispeći kestenje
Oštrim nožem zasecite svaki kesten u obliku X, i to obli deo. Pazite, jer možete lako da se isečete. Stavite kestenje u vodu da tu odleži sat vremena. Tako će se posle lakše ljuštiti.
Zagrejte gril na srednju jačinu, i poređajte kestenje po rešetki. Pecite kesten 10-15 minuta, dok ga stalno okrećete hvataljkama, da bi se ujednačeno ispekao. Dužina pečenja može da varira, zato je najbolje da ga probate pre nego što ga sklonite sa vatre.
Služite kesten pošto se malko prohladi, najbolje uz neko dobro pivo.
Pire od kestena
sastojci:
250g kestenja, ispečenog ili skuvanog i očišćenog
300-350ml mleka / mleka od badema / vode (ako volite ređi pire stavite više tečnosti)
2-4 kašike šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašika putera, opciono
za šlag:
300 ml slatke pavlake
5 kašika šećera u prahu
priprema:
U šerpicu stavite mleko ili vodu, šećer, kao i grubo rukama izmrvljeno ispečeno, ili skuvano, kestenje. Sve kuvajte na blagoj temperaturi, oko 20 minuta, dok se kesten ne opusti. Na kraju, dodajte ektrakt od vanile, ili rum. Sad sve to izblendajte ručnim blenderom dok ne dobijete fini pire. Imajte na umu da će da se pire zgusne tokom hlađenja. Ako vam je pire suviše gust, dodajte mu malo vrele vode ili mleka. Umešajte u to jednu kašiku putera, uvek je sve lepše sa njima.
Još dok je topao stavite pire od kestena u činijice u kojima ćete ih služiti.
Mikserom umutite slatku pavlaku sa šećerom dok ne dobijete šlag. Stavite ga u dresir vrećicu pa ga istisnite preko pirea od kestena.
Nema reči kojima mogu da opišem koliko volim ukus kestena. Pogotovo u jesen. Ali, šta da radim kad je ovih dana toliko skup, online je $50 za kilo(!), a i nema ga još uvek u prodavnicama. Srećom imala sam u šteku skuvane i očišćeno kestenje pa sam uspela zahvaljujući ovom kolaču da uživam u njemu. Kolač je prva liga! Drugačiji je, i ono što je najvažnije njegov ukus toliko podseća na pire od kestena. Što i ne čudi jer se sprema od istog. Ne brinite, pire od kestena se vrlo lako sprema.
Kolač je bezglutenski jer se pravi sa brašnom od badema, iako ćete verovatno imati utisak da je spremljen od pšeničnog bašna. Vrlo je sočan i rastresit. Pošto kolač ima ukus pire krompira, nije loše da ga služite uz šlag.
Ako volite kesten pogledajte i ove recepte na mom blogu:
Događaj o kojem sam htela da vam pišem je Balkanski festival kestena u Merilendu. Da, i tako nešto postoji. Nismo se baš najeli kestenja, a i nije bio najbolje ispečen. Otuda nam je sinula ideja da ga pečemo kod kuće, na roštilju. Ali, moram priznati festival je bio veoma interesantno iskustvo. Konačno sam imala priliku da čujem legendarni američki duvački bend Zlatne uste, koji svira našu muziku i mislim da je učestvovao više puta na festivalu Dragačevska truba.
Festival se održava već nekoliko godina, i tu je zapravo akcenat na balkanskoj muzici, ne na kestenju. Održava se na nečijoj farmi, koja je vidale bolje dane u prošlosti, ali ima šarma jer je poseduju hipici. Imam ideju kako je sve počelo – farmeri-hipici, koji su nekada putovali po Balkanu, su dobili jednog dana ideju, zajedno sa hipicima sa kojima se druže, da naprave jedan egzotičan festival, i time još jednom potvrde svoju autentičnost.
Provalila sam ih kada sam videla kako jedna te ista ekipa vremešnih hipika zna da igra sva moguća balkanska kola. To se događalo u zadnjem delu dvorišta, gde su ispod trema kuće, pevali i svirali razni izvođači, i to različitu balkansku muziku: rumunsku, bugarsku, srpsku, itd. Neko vreme sam bila zbunjena, ali sam ukapirala da se sigurno ekipa redovno sastaje i uvežbava korake.
A dan je bio predivan, kao stvoren da se provede na farmi. Na ulazu u farmu nas dočekuje predivan drvored četinara, a onda poveći parkig na livadi. Kao što rekoh, iza kuće je centar događanja. Tu su i prodavci hrane i raznih đinđuva, a i na nekom skromnom roštilju se peče kestenje. Ove godine nije bila tako velika posećenost, isti dan je srpska crkva pravila festival, pa je dosta Srba izostalo. Svejedno, bilo je tu srpske hrane, pljeskavica i ćevapa. Najjači utisak je ostavila neka crnkinja kada me je pitala šta hoću uz ćevape, crveni ili beli sos. Rekoh, crveni, a ona će, znači hoćeš adžar! I sad uvek kad pomislim na ajvar, nešto na dnu mozga vrišti – adžar!
Naravno da sam sve vreme čekala na srpsko kolo, da bih igrala u njemu, ali sam se načekala jer je bend Zlatne uste svirao poslednji, kao najveća atrakcija. Ah, ništa lepše kad se čovek zadiše od igranja kola, i dok se tako vrti se u krug, pozitivna energija izbija sa svih strana i osmeh ne silazi sa lica. Tačno, to je rešenje za ljude koji su u nekakvom sukobu i hoće jedni drugima “oči da iskopaju”, treba da se uhvate za ruke i da igraju kolo uz muziku koja uzbuđuje i nosi. Odmah će da se zakopaju ratne sekire. Eto, nije ni čudo što su se ovdašnji hipici pronašli u igranju kola.
Imali bih još štošta da dodam o hipicima, ali neću da širim priču. Samo da kažem da ih ima raznih, mladih i vremešnih, seoskih i urbanih, uz vlast, protiv vlasti, za vakcine, protiv vakcina, itd. U Americi ih često pogrdno nazivaju hippy-trippy. U komšiluku imamo neku hipi gospođu koja štrika kroše, i ne može da se kontroliše već time uvija sabraćajne znake i druge predmete na ulici. Dok smo igrali tako kolo, u nekom trenutku skoči neki muškarac, potrča do centra kola i tu pokupi nešto rukom. To je bio pauk, koji je spašen, a mogao je da strada pod nogama učesnika kola. Čovek sav ponosan, spasio je jedan život. Zatim, moja ćerka je kupila neki privezak na festivalu, u njemu zamrznuta pčela i neki plavi sitni cvetići. Kaže prodavačica, i kreator pomenutog privezka, samo da znate ja nisam ubila pčelu već sam je takvu našla, i ja sam to cveće lično uzgajala, iz semena!
Bezglutenski kolač od kestena
sastojci
za pire od kestena:
200ml mleka
150g ispečeno, ili skuvano, i očišćeno kestenje
50g šećera
Ili, koristite kupovni pire od kestena, oko 200g.
115g putera, omekšalog na sobnoj temperaturi
150g šećera
prstohvat soli
6 jaja, na sobnoj temperaturi, žumanca odvojena od belanaca
Najpre napravite pire od kestena. Ako morate da ga kuvate pogledajte ovde kako to da učinite.
Iseckajte kesten i stavite ga u šerpicu zajedno sa mlekom i šećerom. Kuvajte sve na umerenoj vatri, poklopljeno, oko 20 minuta. Zatim ručim mikserom sve dobro izblendajte dok ne dobijete ujednačen pire. Ostavite ga sa strane da se prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje okrugli pleh prečnika 23cm.
Mikserom mešajte omekašo puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Dodajte so, žumanca, pire od kestena i kestrat vanile. Kad ste dobili ujednačenu smesu dodajte brašno od badema koje ste pomešali sa praškom za pecivo.
U drugoj posudi mikserom umutite belanca u čvrst sneg i postepeno ga dodavajte prethodnoj smesi dok sve mešate spatulom.
Na kraju, stavite smesu u pripremljeni pleh i pecite kolač 50 minuta.
Kad je kolač ispečen, posle 5 minuta izvadite ga iz pleha i sačekajte da se prohladi.
Služite ga posutim šećerom u prahu uz šlag i kafu.
Većina čorbi koje pravim su potaž čorbe, jer ih volim kremaste i guste, i kad ih spremam često ih kombinujem sa krompirom. I tako krompir uvek bude u epizodnoj ulozi, ali ovog puta on je zvezda ovog jela.
Priznaćete, krompir čorba nije previše uzbudljivo jelo, međutim ukoliko primenite par trikova, napravićete od nje nesvakidašnje ukusnu čorbu.
krompir, zajedno sa lukom, mora da se proprži dok se ne stvori fina korica na njemu tj. zapeče se, to će doprineti sjajnom ukusu. Pazite samo da vam ne zagori.
četvrtinu čorbe izvadite iz lonca i izblendajte je, tako ćete dobiti gušću čorbu, i to pravi veliku razliku, videćete i sami. To je trik koji možete da koristite za razne druge čorbe, recimo čorbasti pasulj. Naravno, možete i trećinu čorbe da ispasirate, ako želite da vam bude još gušća. Nema potrebe da pravite zapršku sa brašnom. Jedino što možete da dodate jeste mleko, ili slatka (neutralna) pavlaka, ako volite da vam čorba bude još kremastija.
dimljene kobasice se odlično slažu sa krompirom, ali možete umesto njih da stavite i slaninu. Uz kobasice dobijete ceo obrok.
ne morate da ga koristite, ali izrendani čedar sir (koji će se otopiti u čorbi), vlašac ili mladi luk, su odlična ideja za služenje.
služite čorbu uz kupus salatu ili kisele krastavce
Krompir čorba
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja, ili putera
1/2 kg kobasica, iseckanih na režnjeve
6 srednja krompira, oljuštena i iseckana na kocke
1 srednji luk, sitno iseckan
1 šargarepa, iseckana
1 stabljika celera, iseckana
1 1/2 l vode
2 lovorova lista
So i biber prema ukusu
za služenje: izrendan čedar sir, iseckan vlašac ili mladi luk
priprema:
Zagrejte ulje, ili puter, u šerpi na srednje jakoj vatri. U tome propržite kobasice, i kad one malo pobraone izvadite ih iz šerpe.
Zatim u šerpi propržite iseckan luk, šargarepu i stabljiku celera, i posle par minuta dodajte iseckan krompir. Pržite krompir 7-10 minuta uz povremeno mešanje. Važno je da se stvori fina braon korica po krompiru, ali pazite da vam ne zagori.
Sipajte vodu i sasrtužite varjačom dno šerpe. Dodajte isprženu kobasicu, lovorov list, i kuvajte čorbu dok ne počne da ključa. Zatim smanjite temperaturu, poklopite čorbu, i kuvajte je dok krompir ne omekša, oko 20 minuta. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu.
Kad je krompir omekšao kutlačom izvadite oko četvrtinu čorbe, bez kobasica, i to blendajte dok ne dobijete potaž. Zatim taj potaž vratite u šerpu, promešajte sve, i posle par minuta kuvanja čorba je gotova i spremna za služenje.
Služite čorbu uz rendani sir i iseckani vlašac ili mladi luk.
Nedelja je stvorena za odmor, ali i uživanje, posebno u hrani koja nije svakidašnja. To je dan kad imate vremena da se razmašete u kuhinji, i treba da to iskoristite na najbolji mogući način. Sa tom idejom sam sakupila na jednom mestu ideje za najlepše nedeljne ručkove. Čak sam ih poređala prema godišnjim dobima. Već od ranije na blogu postoji veoma posećen post sa idejama za brza i svakodnevna jela.
A nedeljni ručak znači puno, ne potcenjujte te važne porodične rituale. To je dan kad ne moramo nigde da jurimo, kada smo najopušteniji i kada možemo da najviše uživamo u vremenu provedenim sa našim najbližima. A jednog dana, nedeljnih ručkava, kada je cela porodica okupljena, će se deca najviše sećati. Ti mirisi, ukusi i slike će se urezati u njihovo sećanje, i neće ih napuštati ma gde god ih život odnese. Tako i mi odrasli, kad osetimo miris punjenih paprika i gulaša, mi se momentalno vratimo u detinjstvo, i emocije samo nadolaze.
Skoro mi je muž opisivao nedeljne ručkove koje je pravila najpre njegova baka, a kasnije njegova mama. Prisećao se raznih detalja, i kako je njegova baka, inače Sremica, svake nedelje spremala za prvo jelo supu, uz meso i povrće iz supe, pa je onda išlo glavno jelo, i na kraju je uvek bilo nešto slatko. Ne znam da li sam uspela da dosegnem kulinarsko umeće koje je posedovala njegova baka, ali mislim da će me moja deca često pominjati kada je hrana u pitanju. Plus, imaju ovaj blog sa mojim receptima – to mu dođe kao one sveske sa receptima koje su imale naše majke i bake.
Kao što ćete videti većina jela se duže kuva, ali ne traže previše truda, kao ni neke posebne sastojke. Ima i domaćih i stranih jela, koja se svima dopadaju.
Da biste otišli na recept, kliknite na naslov jela.
Još jedno jelo koje se priprema sa vinom, ali ovog puta glavni sastojak su juneća rebra. Dugo se kuva pa meso postane vrlo mekano. Obavezno ga služite uz palentu.
Iako se pečenica često sprema za praznik, može da bude odličan izbor i za nedeljni ručak. Možete oko mesa da stavite različito povrće, pa i voće, to je uvek odličan prilog .
Još jedno italijansko jelo sa plavim patlidžanom koje se svima dopada. Prava je bomba izuzetnih ukusa.
Ukoliko posedujete moj Američki kuvar, pogledajte recepte za Pohovanu piletinu, Veknu od mesa, Brisket i Italijansku svatovsku supu, koji su takođe odličan izbor za nedeljni ručak.
Ako se pitate odakle je ovo jelo sa egzotičnom kombinacijom sastojaka, odmah možete da pretpostavite da je sa Havaja, zbog ananasa. Tamo se dosta koristi ovo voće u pripremi slanih jela. I mogu vam reći da ananas veoma prija u ovom jelu, kao i na pici, i u salsama. Znam, ima ljudi koji baš ne tolerišu sladak ukus u slanim jelima, ali meni se to dopada.
Slatkast ukus crvenih paprika i ananasa se lepo slaže sa kiselo-slanim ukusom soja sosa. Kao što ćete videti veoma se lako sprema, i dobra je ideja, pogotovo ako želite da osvežite svoj uobičajni repertoar jela. Koristite slobodno ananas iz konzerve. I gledajte da služite jelo uz pirinač spremljen na ovaj način, koristite jasmin ili basmati, videćete kako je savršen.
Piletina sa ananasom i paprikama u soja sosu
sastojci:
1/2 kg piletine, belo meso
1/2 kašičice soli
2 kašike gustina
1 1/2 kašike ulja
1 velika crvena babura, isečen na krupnije komade
1 veći luk, isečen na krupnije komade
1 konzerva ananasa, odvojte ananas od soka i isecite ga na manje komade
za sos:
240 ml soka od ananasa
3 kašike soja sosa
2 kašike smeđeg šećera
2 čena beog luka, sitno iseckana
đumbir dužine 2 cm, oljušten i izrendan
za služenje: skuvan pirinač (ovde pogledajte kako da ga spremite)
iseckano lišće korijadera ili mladi luk
priprema:
Skuvajte najpre pirinač.
Zatim napravite sos tako što ćete pomešati sok od ananasa, soja sos, smeđ šećer, đumbir i beli luk.
Natapkajte dobro piletinu papirnim ubrusom, i isecite je na manje komade. Posolite je. Uvaljajte je u gustin dok grejete ulje u dubljem tiganju na jakoj vatri. Pržite piletinu iz dve ture dok ne pobraoni sa obe strane. Izvadite je iz tiganja i u njemu propržite iseckanu papriku i luk. Posle 3 minuta prženja dodajte iseckan ananas i kuvajte sve uz mešanje dodatnih 3 minuta. Na kraju dodajte isprženo meso, umešajte sos i kuvajte tako još 5-7 minuta dok se sos ne zgusne. Ako je sos redak dodajte 1 kašiku gustina umućenu sa 2 kašike vode.
Služite jelo odmah uz iseckano lišće korijandera, ili mladi luk, i uz skuvan pirinač
Otkako sam prvi put ugledala u prodavnici teglicu sa zelenim ajvarom, radoznalost mi nije dala mira. Istraživajući tako internetom, saznala sam da postoji makedonski namaz, u koji idu pečene zelene paprike kao i plavi patldžan, i on zaista podseća na zeleni ajvar. Taj namaz se zove malidžano. Pravila sam ga nedavno, i to od mojih zelenih paprika iz bašte, ali malu količinu. Inače se sprema u velikim količinama, kao uostalom i ajvar, i čuva kao zimnica.
Naravno da nije ispalo puno, ova količina u činijici je od 1 1/2 kg povrća, ali vredelo je. Ja obožavam ovakve namaze, pogotovo u ovo doba godine, tako mi uopšte ne pada teško da ih spremam. Ne znam kako bih najbolje opisala ovaj namaz, nešto između klasičnog ajvara i baba ganuša. Doduše, ima poseban ukus, to je zbog upotrebe senfa i sirćeta. Lepo je išao uz falafel i pita čips.
Mene sve te stvari sa plavim patlidžanom veoma podsećaju na orijentalnu kuhinju, tačnije tursku. Čini mi se da u njoj upotreba patlidžana dovedena na jedan poseban nivo. Zanimljivo je da se kod nas patlidžan ne sprema često, recimo moja mama ga je koristila samo za ajvar, ali sam sigurna se da na jugu Srbije kao i u Makedoniji mnogo češće sprema. Što i ne čudi, jer su tamo Turci najduže ostali.
Skoro sam pričala sa jednim Amerikancem o tome, kad mi je pomunuo da je jednom prilikom posetio Makedoniju sa prijeteljem, koji je poreklom odatle. Onda sam mu rekla kako su ti krajevi južne Srbije i Makedonije oslobođeni od Otomanske imperije pre malo više od sto godina. To zaista nije bilo tako davno. Recimo, kada sam bila dete sigurno je bilo živih svedoka turske vladavine na pomenutim teritorijama. Neverovatno! Na pitanje Amerikanaca da li postoji netrpeljivost Srba prema Turcima kao u slučaju Grka, odgovorila sam da ne verujem, ipak smo uspeli da oslobodimo našu teritoriju, Grci pak ne mogu da prežale Carigrad.
Uvek sam mislila kako je super što se naša kuhinja sastoji od neobičnog miksa kuhinja Centralne i Istočne Evrope i orijentalne. Zanimljivo je kako se kod nas primila orijentalna kuhinja iako je naša klima drugačija. Verovatno se uticaj turske kuhinje smanjio vremenom, kao i upotreba turskih reči, ali i dalje je prisutan. Na kraju ostala je turska reč – patlidžan.
Dobila sam novu komšinicu, i začudo vrlo je dobro obrazovana i informisana. Zove se Sofia i mlađa je od mene čitavu deceniju. Mi često vodimo ozbiljne razgovore “preko plota”, koji uvek započnu o biljkama, ili hrani, a završe se pričama o istoriji. Dotakli smo se tako jednom teme o Otomanskoj Imperije na Balkanu, i rekla sam joj da ništa vredno pažnje nije ostalo posle viševekovne vladavine Turaka. Ni arhitekture, ni ekonomskog a ni kulturnog razvoja, ni tehnoloških inovacija, uz to smo bili teška provincija za tadašnje otomanskog carstvo. Ali ni samoj imperiji nije dugo “cvetalo cveće”, zvali su je “bolesnik sa Bosfora”, sve do dana dok je Kemal Ataturk nije transformisao u Tursku državu. Bio je izuzetan lider. Ima jedna super knjiga “Ptice bez krila” (Luj de Bernijer), koja opisuje taj burni period tokom prve dve decenije prošlog veka, kao i Ataturkov dolazak na vlast.
Prošlo je par dana, i Sofija mi vraća moj tanjir, dala sam joj da proba domaće ćevape sa ajvarom u lepinji. I kaže ona meni, nije istina da vam Turci baš ništa nisu ostavili. Eto, recimo, da nije bilo Turaka vi ne biste imali u svojoj kuhinji predivne ćevape i ajvar!
Malidžano
sastojci:
1 veliki plavi patlidžan
3 zelene mesnate paprike
120 ml maslinovog ili običnog ulja
so, prema ukusu
1 1/2 kašičica senfa
sirće prema ukusu
* ukoliko pravite veću količinu koristite odnos 5:4, patlidžan – paprike. Ako imate 10 kg povrća, količina ulja u tom slučaju bi bila oko 1 litar i sirćeta 150 ml. Ostale začine dodavajte prema svom ukusu.
** u ovaj namaz se često stavlja i šećer, ali meni nije odgovarao.
priprema:
Pecite paprike i patlidžan na roštilju, ili, zagrejte rernu na 200 C (400 F). Kad se rerna zagreje stavite patliždan i paprike na pleh, koji ste pokrili papirom za pečenje, i pecite sve 1 sat. Stavite ispečeno povrće u lonac, poklopite ga i sačekajte sat-dva da omekša.
Oljuštite povrće, uklonite peteljke i semenke i ocedite. Možete da izblendate blenderom povrće ili da ga sitno iseckate nožem. Ili, koristite mašinu za mleveno meso.
Stavite povrće u šerpu, umešajte ulje i kuvajte sve na umerenoj vatri uz stalno mešanje. Malidžano je skuvan kad povučete varjačom preko dna šerpe i ostane jasan trag. Meni je trebalo pola sata da se namaz skuva. Skinite namaz sa vatre i dodajte so, senf i sirće prema ukusu.
Kad hoću da počastim sebe i svoju porodicu nečim vrlo posebnim, onda pravim ovo jelo. Teško je opisati tu eksploziju ukusa kada probate plavi patlidžan zapečen u paradajz sosu sa mocarelom i parmezanom, i po kojim umetnutim listom bosiljka.
Ovo jelo je uvek na meniju italijanskih restorana u Americi, i tamo ga najčešće naručujem. Ipak, kod kuće spremljen je mnogo ukusniji. Traži vreme za pripremu, ali videćete da se isplati.
U mom receptu patlidžan se ne pohuje brašnom, a ni prezlama, ja ga samo propržim u maslinovom ulju. Takođe, može i da se griluje.
Slično jelo možete da pravite i od pilećih ili telećih šnicli, najpre pohovanih pa zapečenih.
Zapečeni plavi patlidžan u paradajz sosu sa mocarelom i parmezanom
sastojci:
2 velika plava patlidžana
1 kaščica soli
4-5 kašika maslinovog ulja
za paradajz sos:
1 kašika maslinovog ulja
1 manji luk, iseckan
700 ml paradajz pirea
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
300 g mocarele, iseckane na kocke
70 g izrendanog parmezana
10 listova bosiljka
Služite jelo uz skuvane makarone
priprema:
Isecite patlidžan na tanke kriške, poprečno ili uzdužno, 5-7 mm debljine. Poređajte ih po papirnatom ubrusu, posolite sa obe strane, pokrijte ubrusom, stavite dasku sa secakanje preko, a preko toga tegle ili nešto slično teško. Posle 30 minuta, isperite kriške patlidžana vodom i natapkajte papirnatim ubrusom.
U međuvremenu napavite paradajz sos. U šerpi zagrejte maslinovo ulje, pa u njemu prodinstajte iseckani luk par minuta. Na kraju dodajte paradajz pirea, smanjite temperaturu i kuvajte oko 25 minuta, dok sos ne postane gust. Dodajte soli i bibera.
Pržite kriške patlidžana u maslinovom ulju, koje ćete postepeno dodavati, jer će ga patlidžan brzo upiti. Malo ih posolite tokom prženja.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Uzmite sud u kome ćete peći jelo, i dno mu namažite sa malo paradajz sosa. Zatim napravite sloj patližana, pa sloj paradajz sosa, stavite preko toga iseckanu moracarelu i izrendani parmezan, opet novi sloj patlidžana, pa paradajz sosa, sira, sloj patlidžana, paradajz sosa i sira. Baš kao kad pravite musaku. Za svaki sloj koristite trećinu sastojaka. Tokom ređanja slojeva, umetnite listove bosiljka. Ako su vam kriške patlidžana deblje, onda ređajte po dva sloja od svakog sastojka.
Pecite jelo 30 minuta u rerni.
Kad je jelo gotovo služite ga dok je još vruće, najbolje uz skuvane makarone ili prepečni hleb.
