Ako ste nekada letovali u Grčkoj sigurno se sećate ovog popularnog jela koje se često služi kao predjelo u grčkim tavernama. Doduše ja sam viđala letos ovo jelo i u crnogorskim restoranima. Gambori Saganaki su dobili naziv po tradicionalnoj posudi saganaki, u kojoj se prave, u pitanju je manji tiganj sa dve ručke.
Originalno ovo jelo se pravi tako što se na maslinovom ulju proprže gambori zatim im se doda uzo ili belo vino, kada su gotovi stave se u već pripremljeni paradajz sos, i na kraju se sve zapeče sa Feta sirom. Moji Gambori Saganaki su drugačiji, oni podsećaju na one pravljenje u obližnjem grčkom restoranu, koje malo je reći obožavam. Ovim mojima fali pita hleb iseckan na trouglove i poređan oko celog tanjira… prste da poližeš, bukvalno. I da, moji imaju kapar, to sam skoro otkrila u nekom sličnom jelu, i baš sam ga zagotivila. I naravno, sos neodoljivo podseća na bećarac.
2 crvene babure, isekcane na tanke uzdužne štapiće
200ml paradajz pirea ili soka od paradajza
200ml vode ili supe
So i biber prema ukusu
1 kašika kapra
2 kašičice svežeg origana, iseckanog
500g gambora, očišćenih
Grčki Feta sir
Mladi ili crveni luk, iseckan na kolutove
Priprema:
U maslinovom ulju izdinstajte luk, i dodajte mu iseckane paprike, kuvajte sve dok paprike potpuno ne odmeknu, sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte pire od paradajza i na kraju vodu ili supu. Kuvajte sve dok sos ne počne da postaje gust. U međuvremenu mu dodajte so, biber, kapar i origano. Kad ste skuvali sos u njega dodajte očišćene gambore koje ste predhodno posolili. Kuvajte ih 2 minuta na obe strane dok meso ne dobije crvenkasto-belu boju. Pospite jelo izgnječenim Feta sirom a zatim posle nekoliko minuta sklonite sa vatre.
Služite jelo odmah uz iseckan crveni ili mladi luk sa pita hlebom ili prepečenim hlebom.
Oduvek sam htela da pravim ćuftice od jagnjetine. Dugo godina mi pravljenje ćufta i ćuftica nikako nije polazilo za rukom, već sam bila digla ruke, a onda sam jednom napravila super ćufte u paradajz sosu, i tada me je krenulo.
Ko voli bliskoistoču kuhinju, jagnjetinu, i meze, uživaće u ovom jelu. Ovo je hrana za odabrane, iliti prave gurmane.
Ćuftice se divno slažu sa gremolatom od sveže nane, tu je i sos od feta sira i pavlake sa začinskim biljem, i obavezno iscedite limetu preko jagnjetine. Savršeno meze za manja okupljanja.
Jagnjeće ćuftice sa gremolatom od nane
Sastojci:
450g mlevenog jagnjećeg mesa
2 mlada luka, iseckana
1 čen belog luka, sitno iseckana
1 kašičica istucanog kumina
1/2 kašičice all spices začina (cimet, oraščić)
1 kašika korijandera u prahu
2 kašike svežeg peršuna, iseckanog
1 kašika sveže nane, iseckane
1 jaje, umućeno
1 kašičica soli
1/4 kašičice bibera
Za gremolatu:
1 šaka sveže nane, iseckane
1 kašika peršuna, iseckanog
1 kašičica korice limuna
3 kašike maslinovog ulja
1 manji čen belog luka, sitno iseckanog
So i biber
Za služenje: Gremolata od nane, sos sa Feta sirom i začinskim biljem, crveni luk, miks mlade zele salate, i limeta.
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 190C (375F).
Pomešajte sve sastojke za ćuftice i rukama ih oblikujte u loptice veličine omanjeg oraha. Ređajte loptice na pleh za pečenje na koji ste predhodno stavili papir za pečenje. Ćuftice su gotove za oko 18 minuta.
Za to vreme napravite gremolatu tako što ćete pomešati iseckanu nanu, peršun, beli luk, so, biber, koricu limuna i maslinovo ulje.
Služite ćuftice odmah pošto su gotove uz gremolatu i sos od Feta sira.
Donosim vam ukuse i mirise američkog Juga. Pre nego što prođe sezona mog omiljenog voća, mora da se proba čuveni kobler od breskvi, ponos južnjačke kuhinje. Nisam odolela da u njega ne stavim po koju malinu i kupinu, mnogo su dali kobleru na boji i ukusu, vi možete samo sa beskvama da ga pravite.
Za razliku od krispa i krambla, ova američka pita se pravi sa biskvitom. Ako hoćete više o njima da saznate pogledajte ovde. Što se tiče biskvita on nam je omiljen i u slanoj varijanti, a kamoli u slatkoj. Dok sam pravila ovaj kobler sve vreme mi se motala ideja da u njega ubacim lavandu, da, baš nju, jer mi se učinilo da bi se ona odlično slagala sa voćem. Više sam bila za to da je stavim u biskvit, ili da napravim glazuru sa njom, uradiću to sledeći put.
Proletos sam bila na američkom Jugu, i u Džordžiji sam naišla na ovu simpatičnu prodavnicu, smeštenu na mestu nekadašnje benzinske pumpe. Mesto je vrlo interesantno, mogu da se kupe razni sokovi i džemovi, pite i suveniri. Najviše dominiraju proizvodi od breskve, jer je Džordžija najpoznatija po njima, i pamuku koji takođe može da se kupi, na grani kao dekoracija, sad se “jedem” što ga nisam kupila, verovatno može da se naruči online. Naravno da smo kupili sajder od breskve, probali razne uzorke i otišli zadovoljni jer smo uspeli da doživimo taj stari šarm Juga.
Kobler od breskvi, malina i kupina
Sastojci:
8 breskvi, iseckane na manje kocke
2 šake kupina i malina, može i zamrznutih
Sok od 1/2 limuna
3/4 kašike gustina
Prstohvat soli
175g šećera
25g putera
Za biskvit:
130g brašna
100g šećera
Prstohvat soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
90g putera
120ml mleka
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Iseckane breskve pomešajte sa malinama i kupinama, dodajte sok od limuna, šećer, so i gustin. Sipajte smesu u posudu u kojoj ćete peći kobler. Dodajte preko voća male komadiće putera (25g).
Stavite u rernu da se peče 15 minuta.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, šećer i prašak za pecivo. Iseckane komadiće putera utrljajte u brašno, na kraju dodajte mleko, i na kratko promešajte sve kašikom. Sipajte testo preko voća koje ste izvadili na kratko iz rerne, kašiku po kašiku, i vratite sve da se peče još oko 20-25 minuta.
Kad je kobler gotov ostavite ga 1/2 sata da se malo ohladi i slegne, a onda ga još toplog služite uz sladoled od vanile.
Kobler možete da čuvate u frižideru, i da ga podgrejete u mikrotalasnoj pre služenja.
Ovde možete pogledati moj video kako da napravite kobler u tiganju sa borovnicama!
Ove godine smo manje obilazili restorane nego prošle godine, više se jelo po kućama, a i naše putovanje je kraće trajalo. Ipak, moja opsesija hranom nije utihnula. Htela sam da probam nešto poznato, i ponešto novo, želela sam da uživam u onome što najviše volim – hrani. Ja ne idem u restorane samo zbog toga da ne moram da kuvam, ne, meni nije ni najmanji problem da provedem vreme u kuhinji spremajući neko jelo, ja idem na ta mesta da bih dobila inspiraciju. Hrana jeste najvažnija, ali ja volim i da je enterijer zanimljiv, volim dobru muziku i znači mi dobra usluga. Još ako sam u dobrom društvu, to je za mene veoma kvalitetno potrošeno vreme i novac.
Malo posle mog povratka iz Srbije imala sam sastanak kluba knjige u nekom lokalnom restoranu, i služili su baš mediteransku hranu. Moje prijateljice jedva su dočekale da im ispričam kako sam se provela u Srbiji i Crnoj Gori. Neke su i čule za Montenegoro da je sada top letnja destinacija. Pričaj nam šta si jela, kakve su plaže, cene. Kako si rekla da se zove plaža, Kej-ej-em-i-en-ou-vi-ou… prstići tipkaju po mobilnom telefonu. Gledaju slike, pa, ovo dosta liči na Havaje, malo je prevelika gužva. Kakva je klopa po restoranima? Nije baš neko ludilo, a i cene su prilično jake za ribu, 1 kg ribe je oko 50 evra, jastog je 80… nemoj da pričaš. To je razlog što samo pravim ribu otkada sam se vratila sa puta, i dalje ne mogu da se načudim zašto je toliko skupa riba na Mediteranu. Prijateljica odavde, poreklom Grkinja, bila je letos u Grčkoj, na jugu, i kaže da su i tamo cene ribe slične kao u Crnoj Gori.
Ali zato hrana u Beogradu je super, i jeftina je. Trepću očima moje prijateljice i zamišljaju taj gurmanski raj. Pričaj nam o Beogradu. Ima dosta restorana i kafea, ima sve više turista, mlađi svet uglavnom, i ceo grad je pun grafita. Pronalazili smo po zgradama portrete poznatih svuda po gradu, čak i Robina Vilijamsa. Nemoj da pričaš, pošalji nam da ih vidimo, molim te. Njima je to tako egzotično i uzbudljivo, meni nije, ja bih volela da vidim Beograd čist i umiven.
Ovo pečeno prase je bilo naša dobrodošlica u Srbiju. Ali to nije obično pečeno prase, unutra ima pile. Zaboravih kako ga u Sremu zovu, što nije ni bitno, važno je da je okupilo puno ljudi, naših rođaka i prijatelja.
Puno toga smo probali na našem putovanju ali ova jela koja slede su bila toliko dobra da sam morala da ih ubacim na blog, zaslužuju da se o njima priča. Komplimenti kuvarima i kuvaricama koji su ih osmislili i napravili.
Kajmak, Sava ranč, Barič
Beli sir, kajmak, sijenički sir
Iako obožavam mlečnu mast, čitaj puter i slatku pavlaku, meni kajmak nikada nije bio omiljen, posebno onaj stariji. Međutim, kad sam osetila blag i kremast ukus ovog kajmaka, nisam mogla da se kontrolišem, nije ostalo mesta za glavno jelo, teletinu pod sačem, koje je takođe služena sa ovim kajmakom.
Sava ranč je novo mesto baš na izlasku iz Bariča, u Dubokom. Ima super izlaz na reku Savu (obožavanu), čist je i lepo uređen. Hrana je tradicionalna, ima veliki izbor, ukusna i vrlo pristupačna. Usluga kao i izbor muzike bi mogao da bude bolji.
Uštipci od tikvica sa nanom, Smokvica, Beograd
Šetajući se po gradu nabasali smo na ovaj restoran na Dorćolu. Mnogo je sladak. Prošle godine smo bili u Smokvici na Adi. I dok su se ovi uštipci od tikvica sa nanom i jogurtom topili u mojim ustima već sam zamišljala kako ću čim dođem kući da ih pravim. Dobre su im i limunade sa dodacima raznog voća.
Šarkuteri na srpski način, Podrum Wineart, Beograd
Da znate kako mi je super leglo ovo jelo na čačkalicu uz jedan domaći roze, shvatili bi moje oduševljenje. Čvarci, ajvar, odličan pršut i kulen je nešto što nikad ne srećam u šakuteriju ovde, a i suhomesnati proizvodi u Americi su vrlo problematični, pa mi se ova domaća varijanta neobično svidela. I samo mesto je interesanto, ima veliku ponudu domaćih vina, divnu terasu, sa koje smo se preselili unutra, zbog oluje, ali i tu je bilo super iako je bila velika gužva.
Smuđ uvijen u pršut sa palentom u belom sosu sa mirođijom, Danibius, Zemunski kej
Verovatno najprijatnije iznenađenje mog kulinarskog doživljaja Srbije. Ko je smislio ovo jelo svaka mu čast. Svaki detalj se lepo uklopio, idealan surf and turf, to se zove inventivna domaća kuhinja, primer drugim domaćim restoranima da se malo poigraju sa tradicionalnim receptima, da unesu zanimljive sastojke, a oni ne moraju da budu niti skupi a ni nedostupni, kao što je recimo sveže začinsko bilje.
Paprikaš sa plodovima mora, The Old Fisherman’s Pub, Budva
Nisam neki ljubitelj pot pies, međutim ovo jelo me je osvojilo, već planiram uskoro da ga pravim. Takođe, velike pohvale za restoran u kojem smo jeli, hrana je vrlo lepo servirana, i terasa je lepo uređena, čak ima i meni za decu. Nalazi se blizu starog grada u Budvi, u delu gde je marina.
Grdoba, restoran More, Pržno
Veoma tradicionalan primorski restoran, na doku, u Pržnu, koga smo više iz sentimentalnih razloga posetili. Tako retko nailazim na ribu serviranu na ovakav način, ni sama je više tako ne pravim, da sam bila ispunjena trenutnom nostalgijom, vratilo me u dane provedene na Jadranu kad sam bila dete.
Vrlo ljubazna i uslužna konobarica iz restorana Olive kod Svetog Stefana nam je preporučila grdobu, pošto smo je pitali koja je to najbolja riba na crnogorskom primorju. Brancin i oradu ionako često pravimo, hajde da probamo tu spolja stvarno ružnu ribu. Inače ta devojka je bila i najbolja konobarica koju smo imali tokom celog našeg putovanja, vrlo strpljivo nam je opisivala koja su to tradicionalna crnogorska jela. Šteta što se ni u jednom restoranu nije mogao naći kačamak.
Krempita, Poslastičarnica Mocart, Budva
Ovo je krempita za udžbenike, verovatno najlepša krempita koju sam ikada probala. Čak na slici može da se vidi koliko je dobra. Sveže i prhko lisnato testo, sjajan krem, domaći a ne onaj “konfekcijski”, i veličina porcije koja može da nahrani ne jednog nego dva čoveka, sve to mi je bilo dovoljno da budem potpuno impresionirana. Posebno što meni ne ide od ruke pravljenje krempite, krem ne bude dovoljno čvrst i teško se seče… ako neko ima dobar savet kako da rešim taj problem neka mi javi.
I za kraj evo malo atmosfere sa Zelenjaka. Pijace su moje omiljeno svratište. Uvek se oduševim ponudom, i razočaram što ne mogu da pokupujem sve što mi sviđa i odnesem sa sobom u Ameriku. Zamislite, koliko košta kilogram paprika u Srbiji za toliko ne može da se kupi jedna paprika u Americi. Nikad neću uspeti da kupim džak paprika i napravim veću količinu ajvara.
Kao što sam već više puta pomenula, čak i napisala članak o tome, najzanimljivija ponuda Beograda jeste njegova gastro scena. Pored dobre i pristupačne hrane, tu je i vrlo kreativan dizajn koji ćete naći u gotovom svaku restoranu ili kafeu, makar se svodili na simpatične sitne detalje.
Još jedan recept koji dokazuje da jednostavne stvari kao što je plavi patlidžan iz rerne mogu da budu toliko savršene da imate osećaj da nikada niste probali ništa ukusnije u životu. Jedino je problem da pronađete dobar recept tj. pravu tehniku pečenja. Iako volim i rado pravim pečeni plavi patlidžan uvek mu je nešto falilo da bude baš dobar, ali uspela sam da nađem način kako da ga napravim da bude savršen. Dodaci kao što su preliv od maslinovog ulja, belog luka i limunovog soka, zatim crveni luk, Feta sir i sveža nana, inače sastojci koje gotovo uvek koristim kada pripremam plavi patlidžan, su se fantastično uklopili, kako po ukusu tako i vizuelno.
Plavi patlidžan iz rerne
Sastojci:
3 plava patlidžana srednje veličine
So i biber prema ukusu
1/3 šolje maslinovog ulja
2 čena belog luka, sitno iseckana
Sok od 1/2 limuna
1 manji crveni luk, iseckan na rebarca
1/2 šake svežeg peršuna, iseckanog, opciono
1/2 šake sveže nane, iseckne
4 kašike izmrvljenog grčkog Feta sira
Priprema:
Operite, osušite, odstranite peteljke, i prepolovite plavi patlidžan. Posolite isečene strane i položite polovine na papirnati ubrus. Preko njih stavite radnu ploču, a preko nje neki teži predmet. Ostavite patlidžan da odleži 30 minuta, a zatim ga vodom isperite i prosušite papirnatim ubrusom. Ovaj zahvat je potreban da bi se izvukla gorčina i tečnost iz plavog patlidžana.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite tanji pleh za pečenje.
Patlidžan zasecite duboko, ali ne do kore, oštrim nožem, kao na slici, i posolite i pobiberite. U manjoj posudi pomešajte maslinovo ulje, sok od limuna, iseckani beli luk, so i biber prema ukusu. Premažite polovine ovim prelivom, ali jedan deo zadržite. Polovine patlidžana rasporedite po plehu, tako što ćete ih staviti da zasečena strana bude okrenuto na dole. Pecite ih 35-40 minuta.
Kad je patlidžan pečen služite ga tako što ćete ga preliti preostalim prelivom, posuti Feta sirom, iseckanom nanom i peršunom, i crvenim lukom. Služite jelo kao toplo predjelo ili kao prilog.
Ovde pogledajte moj novi video kako da dobro ispečete patlidžan.
Ovako ispečen plavi patlidžan možete i da punite, ovde pogledajte kako.
Još jedan recept za pripremu lososa na mom blogu. Sadrži jednostavne sastojke, priprema je laka i brza, a ukus fenomenalan. Istina je da je losos toliko ukusan da ne treba preterivati sa dodacima. Pogotovo divlji losos.
Divlji losos se ne gaji na farmi, mršaviji je, manje masan i meso mu je crvenije od onog sa farme. I skuplji je. Zato ga često ljudi doživaljavaju kao neku fensi hranu. Iako spolja izgleda neugledno, riba losos ima predivno meso iznutra, crveno, i sa naročitim ukusom, ne možete da ga zamenite sa drugom ribom. To je jedna od najzdravijih riba, sadrži značajnu količinu omega-3 masne kiseline, puna je vitamina, minerala i proteina. Otuda ne iznenađuje što je uvek na listi namirnica za zdraviji i duži život. Peče se na jakoj vatri, i to kratko, kad meso počne da se odvaja u slojevima znači da je gotovo. Može da se kombinuje sa raznim sastojcima, nekako uz sve lepo ide, ali mirođija i limun su ipak najčešći sastojci koji mu se dodaju. Ja sam poželela da sve na lososu bude zeleno od sastojaka i tako je i bilo, sveža mirođija iz bašte, kapar i pistaći.
Nije me bilo dugo na blogu, skoro pa mesec dana. Putovala sam. Svašta sam videla i doživela, ali o tome kasnije. Dok patim zbog džet lega, svako jutro ustajem pre zore, moje telo i dalje živi po evropskom vremenu, preturam po utiscima sa putovanja. Pokušavam da se vratim u rutinu koja mi sada, priznajem, nedostaje, a to se odnosi i na ishranu, koja na putovanju nije baš bila svakodnevna. Uspela sam ponovo da smršam iako sam uglavnom jela testo i roštilj, kako se drugačije dočekuju gosti. Možda je to ideja za neku novu dijetu, ali pre će biti da sam bila veoma aktivna, i a nisam imala redovne obroke. Uglavnom sada je vreme za detoksikacija, moram da svoje telo malo pročistim, postala sam željna lagane i neobrađene hrane. I setih se ove salate od papaje koja najviše odgovara mom trenutnom apetitu.
Postoji na blogu nešto dosta sličnog ukusa a to je Salsa od manga sa crvenim lukom, lišćem od korijandera i limetom, obvezno je probajte, jer je to najlepša salsa koju sam u životu probala. Takođe, podseća na popularnu tajlandsku salatu sa zelenom papajom, međutim u ovoj mojoj salati od papaje nema egzotičnih sastojaka kao što su sušene kozice, čili, razni sosevi i slično. Sigurna sam da ćete uživati u njenom ukusu jer veoma osvežava. Začinsko bilje, hrskavi kikiriki i ukus papaje koji se odlično slaže sa sokom od limete i crvenim lukom je nedoljiva kombinacija koja se ne sreće često.
Salata od papaje
Sastojci za 2 osobe:
1/2 papaje srednje veličine, ne previše zrele
1 manji crveni luk, iseckan na veoma tanka rebarca
1 šaka svežeg lišća korijandera, iseckanog
1 kašika sveže nane, iseckane
1/4 šake kikirikija, iseckanog
Za preliv:
4 kašika maslinovog ulja
1 kašika soka od limete
Krupna so i biber, prema ukusu
1 kašičica šećera
Zelena salata
Priprema:
Skinite koru i očistite unutrašnjost papaje kašikom. Iseckajte je na veoma tanke štapiće. Napravite preliv i umešajte ga u iseckanu papaju i preostale sastojke zajedno sa zelenom salatom. Služite salatu odmah.
Dok Amerikanci imaju njihove voćne poslastice kao što su krisp, kobler i krambl, mi imamo ove voćne kolače koji su podjednako neodoljivi. Dovoljno je da zagrizem ovaj kolač pa da me tako podseti na domaću kuhinju, i da se setim svih onih leta iz detinjstava kada sam ga često jela.
Sigurna sam da je gotovo svako pravio ovaj kolač, čak su i moji skromni počeci u kuhinji vezani za ovu poslasticu. Zaista se jednostavno pravi, ali, verujte mi, meni je dugo trebalo da nađem dobar recept, i postoji razlog za to. Voće je puno soka i po pravilu može da previše navlaži testo, što nije dobro. Testo sa druge strane mora da bude prave gustine, ako je retko voće će da ode na dno, opet ni previše gusto nije dobro jer je poželjno da kolač bude rastresit.
Dok je većina mama ovaj voćni kolač pravila sa višnjama, moja mama ga je najčešće pravila sa kajsijama, jer smo uvek imali višak kajsija u bašti, i ja sam se navikla na taj ukus, ovde možete da vidite razne varijacije na temu kolača sa kajsijama. Ovog puta sam htela nešto drugačije, želela sam da kolač obogatim malinama, i da mu dodam brašno od badema… dok drugi stavljaju integralno ili brašno nekih drugih žitarica kao alternativu belom brašnu, ja stavljam samlevene bademe jer su zdravi i testo je tako ukusno sa njima. Umesto putera, kojeg uglavnom koristim za kolače, za ovaj dezert isključivo koristim ulje, definitivno utiče na teksturu.
Kolač je mnogo lepo ispao, čak i sutradan, posle boravka u frižideru. Ukus kajsija i malina je fenomenalan, divna rastresita kora i hrskavi bademi koji kolaču daju lepu teksturu. Evo, sad sam pojela jedan kuckajući ovaj post, i stvarno moram da ga nahvalim, izuzetan kolač.
Inače ovaj kolač sam pravila za neku žurku, a i sutradan smo imali jednu gošću, pa je količina malo veća, uvek možete da je prepolovite. Takođe, umesto kajsija možete da stavite breskve.
500g kajsija, koštice ukloljene, iseckane na kriške
170g svežih malina
Pola šake badema iseckanog na listiće
Za služenje: Šećer u prahu
Pravougaoni pleh dimenzija 23x30cm
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh stavite papir za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte prosejano pšenično i brašno od badema. Dodajte soli i prašak za pecivo.
U drugoj većoj posudi umutite mikserom jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostuči. Dodaje jednu polovinu brašna i mešajte sve varjačom, nikako mikserom. Zatim u smesu dodajte ekstrakt vanile i badema, jogurt i ulje. Na kraju umešajte ostatak brašna. Fora je da previše ne mešate da bi testo bilo vazdušasto.
Preko njega rasporedite najpre kajsije pa maline. Listiće od badema možete da stavite sad ili kasnije, pošto je kolač pečen.
Pecite kolač na srednjoj pregradi 10 minuta na temperaturi od 200C, a onda smanjite temperaturu na 180C (365F) i pecite još 25 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz rerne i sačekajte da se ohladi. Pre služenje pospite ga šećerom u prahu i isecite na kocke.
Popularni letnji dezert sa poširanim breskvama, pireom od malina i sladoledom od vanile, prvi put napravljen negde krajem devetnaestog veka od strane francuskog kuvara Ogista Eskofijea u čast operske pevačice Neli Melba, koja je često pevala u Vagnerovim operama.
Originalno dezert je bio serviran na ledenoj skulpturi u obliku labuda, na sladoledu su bile polovine poširanih breskvi a preko njih se nalazio preliv od malina. Fora je da se vidi ta obla polovina poširane breskve, ali ja sam se malo igrala služeći ih u teglicama.
Jednom sam pravila Peach Melba pitu, i super je ispala, ovde vam je recept za kore za američku pitu, a vi samo u nju ubacite veću količinu breskvi i manju količinu malina.
Inače kod nas baš zavladale vrućine. Tipično leto u Baltimoru – visoke temperature, neviđena vlaga, mutno nebo i bez daška vetra. Za razliku od mojih sugrađana ja ne volim klimu, gledam da je što manje koristim. Jedan od razloga je taj što volim da mi “struji” vazduh kroz otvorene prozore, i iskreno, mi sa Balkana imamo urođenu averziju prema AC, uopšte ne preterujem kad to kažem. Pošto je toliko toplo i vlažno, moram da koristim mrsko mi hlađenje, i ne prija mi uopšte jer se osećam kao u bunkeru. Za par dana brišem odavde i samo molim Boga da ne bude tako toplo na Balkanu kao prošle godine. Do tada konzumiram samo ovakve hladne poslastice.
Peach Melba (Poširane breskve sa pireom od malina i sladoledom od vanile)
Sastojci za 4 osobe:
4 breskve, ne previse mekane
5 kašika šećera
Za preliv od malina:
100g svežih malina
1 kašičica limunovog soka
2 pune kašike meda
Sladoled od vanile
Sveža nana za dekoraciju
Priprema:
Najpre breskve potopite u kipuću vodu na jedan minut, a zatim ih stavite pod hladnu vodu i skinite kožicu sa njih. Prepolovite ih i stavite u frižider.
Napravite pire od malina tako što ćete u blenderu izblendati sveže maline sa medom i sokom od limuna.
U šerpici zagrejte 3 šolje vode sa šećerom, kad sirup počne da ključa u njega stavite brskve da se kuvaju po dva minuta sa obe strane. Izvadite breskve i ohladite ih u frižideru.
U četiri posude rasporedite sladoled od vanile, po dve polovine poširane breskve i preko toga stavite preliv od malina. Služite odmah dezert.
Skoro sam negde čitala kako je nekada davno plavi patlidžan bio bele boje, mnogo manji od ovog današnjeg, podsećao je na jaje, otuda naziv na engleskom eggplant. Posle su ga ljudi modifikovali pa smo dobili dosta krupniji plod sa divnom bojom. Doduše, ima ih raznih oblika i boja, ali ljubičasta dominira.
Ako nešto volim da istražujem onda je to istorija kuvanja, kako su se namirnice prenosile, dobijale nazive, kultura ishrane u različitim delovima sveta, itd. Moja strast prema hrani je toliko velika da čitam knjige o hrani i bez slika i recepata. Takva jedna knjiga je The Language of Food, koju sam nedavno pročitala. U njoj se autor, inače lingvista po vokaciji, bavi etimologijom, istorijom, socijologijom hrane širom sveta. Na momente knjiga je malo konfuzna, svašta je tu nabacano, razne teme, ideje i priče, međutim ja sam uživala čitajući je, i dosta toga novog saznala o hrani, evo par stvari kojih mogu da se setim:
Proučavajući menije nekoliko hiljada restorana autor je došao do zaključka da način na koji su opisana jela govori puno o tome da li je u pitanju skup, srednje skup ili jeftin restoran. U skupim restoranima se hrana ne objašnjava, podrazumeva se da je napravljena od najboljih sastojaka, pridevi za opis jela su duži, a i često se koristi nazivi na francuskom jeziku.
Kečap je nastao u Kini. Najpre je pravljen sa fermentiranom ribom, posle kada je prenet u Englesku počinje da se pravi sa paradajzom, bez ribe. Tek u Americi kečap doživljava svoju najveću popularnost, sa dodatkom šećera.
Persija, sadašnji Iran, je mesto odakle je nastalo dosta jela i slatkiša, koji su izmenjeni doživeli ogromnu popularnost u raznim delovima sveta, na primer šerbe (sorbe), makarons, i fish and chips.
Veza između testenine makarona, makarunsa, kolačića od kokosa, i francuskih kolačića makaronsa zaista postoji. Sve je krenulo iz Persije, pa je dobilo svoj prepoznatljiv oblik na Siciliji. Dakle, Marko Polo nije doneo pastu iz Kine u Italiju, u vreme njegovih avantura italijanska regija je već bila veliki izvoznik paste.
Nekada davno koncept postavljanja hrane na sto je bio posve drugačiji. Ovaj današnji, gde imamo predjelo, glavno jelo i dezert, je nastao relativno skoro. Ranije su se sva jela iznosila na sto, glavna jela, obično neko meso, su bila u sredini, a po obodu su bile salate i prilozi.
Na Dalekom Istoku dezert jednostavno ne postoji kao koncept. Zato su se Amerikanci dosetili da po kineskim restoranima u Americi dele fortune cookies gostima koji su navikli da na kraju jela imaju nešto slatko.
Takođe, na Dalekom Istoku ljudi izbegavaju vodu sa česme, radije piju čaj, što je ranije bila higijenska mera, jer su se bolesti često prenosile preko vode.
Na engleskom ćurka se zove turkey baš kao i zemlja iz koje su mislili da ta ptica potiče, a i nekako je zvučalo dovoljno egzotično. Zapravo ćurka je poreklom iz Amerike, ovde nije retkost da vidite jata divljih ćurki kako šetaju po poljima.
Zdravica se na engleskom kaže toast baš kao prepečen hleb. Na prvi pogled nema baš puno veze, međutim kad saznate da se u srednjem veku hleb jeo uz piće, onda sve dobija smisao.
Ako ste zaintersovani da pročitate knjigu a ne možete da je nađete, evo našla sam autorov blog sa dosta materijala iz knjige.
Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom
Ako ste veliki ljubitelj plavog patlidžana i paprike ovo je pravo jelo za vas. Dodala sam mu i kinoou da bih dobila kompletan obrok. Doduše uvek možete da ga služite kao prilog nekom mesu.
Sastojci:
3 srednja plava patlidžana, iseckan na tanke uzdužne režnjeve
So
1 šolja kinoe, isprane hladnom vodom
3+2 kašike maslinovog ulja
1 velika crvena babura paprika, iseckana na veoma tanka rebra
3 ljutike (shallot) ili manja crna luka, iseckana na rebra
3 veća čena belog luka
1 kašika sirćeta
So i crni biber prema ukusu
2 kašike svežeg peršuna, iseckanog
2 kašike sveže nane, iseckane
Izmrvljeni ovčiji Feta sir za služenje
Priprema:
Najpre isecite plavi patlidžan na tanje uzdužne kriške. Posolite ih i poređajte po papirnatom ubrusu, istim ih pokrijte i preko toga stavite veću dasku za seckanje, a na dasku neki teži predmet, i čekajte 30 minuta. Zatim svaki režanj operite hladnom vodom i natapkajte papirnatim ubrusom.
U međuvremenu skuvajte kinou. Na jednu šolju konoe idu dve šolje vode. Kuvajte kinou oko 10-15 minuta pošto provri. Dodajte i malo soli. Kada se oko zrna kionoe formiraju prstenovi znači da je gotova.
Zagrejte veliki tučani tiganj, dodajte jednu kašiku maslinovog ulja, i u njemu pržite režnjeve plavog patlidžana dok ne pobraone i ne omekšaju sa obe strane. I pospite ih sa malo soli. Patlidžan pržite iz tri puta, i svaki put dodajte po kašiku maslinovog ulja.
Kada ste ispržili plavi patlidžan, stavite u tiganj dve kašike maslinovog ulja, i u njemu na srednje jakoj vatri propržite šelot ili crni luk, i kad postane slatkast dodajte mu iseckani beli luk i pržite ga oko 1 minut. Tome dodajte crvenu papriku iseckanu na tanke listiće i dinstanjte ih dok ne odmeknu, uz stalno mešanje. Zatim dodajte režnjeve patlidžana, skuvanu kinou i sirće. Sve to dobro promešajte, dodajte so i crni biber prema ukusu, sklonite jelo sa vatre, i pospite ga peršunom i svežom nanom, kao i Feta sirom.
