So i biber blog

Blini, ruske palačinke sa heljdom

May 1, 2017 No Comments

Pored naših i američkih palačinki, još jedne palačinke vredne paženje, ovog puta ruske – blini.

Nisam neki preveliki ljubitelj heljdinog brašna, mnogo je dominantnog ukusa, ali u ovim palačinkama je sasvim u redu. Ono što je najvažnije deca su rado prihvatila ove palačinke, ali ih jedu na američki način, sa javorovim sirupom, dakle, mogu da se jedu kao sladak doručak. Ipak sa dimljenim lososom, pavlakom, kaprima i mirođijom su najbolje. Takođe, može da se na losos doda i kavijar.

Inače sam skoro počela da dodajem heljdino brašno u Belgijske vafle, testo je dosta sličnom ovom, isto sa kvascem, i tamnije su i malo drugačijeg ukusa, ali deca ih vole. Moguće da postoji neka neka dobra reakcija između kvasca i heljde, pogotovo ako se tako dugo “druže” u frižideru.

Kad već pišem o ruskim palačinkama, moram da pomenem na blogu i par ruskih dela i umetnika koje me inspirišu poslednjih nedelja. Nekako se desilo da sam u poslednje vreme pročitala nekoliko ruskih knjiga koje su mi se dopale. Tu je i knjiga koju trenutno čitam The Noise of Time, Džulijana Barnsa, o životu čuvenog ruskog kompozitora Dimitrija Šostakoviča. Za mene je njegova muzika pravo malo otkrovenje, danima je slušam i upoznajem.

Za prošli klub knjige za čitanje sam izabrala delo Omon Ra, pisca Viktora Peljevina, verovatno trenutno najpopularnijeg ruskog autora. Prilično čudno delo, opet sa upečatljivom krajem i porukom, sasvim drugačije od njegove druge knjige koju sam čitala, Generacija P. Priča se dešava u doba Sovjeskog Saveza, mislila sam da će mojim američkim drugaricama biti zanimljiva zbog trenutno zategnutog američko-ruskog odnosa. Prilično su bile ravnodušne. Na moje pitanje, da li bar malo likuju što su SAD uspele da “slome” Sovjetski Savez tokom hladnog rata, odgovorile su mi, Ne, mi ipak pripadamo generacijama koje su rasle posle tog sukoba, pa i nemamo neko posebno mišljenje o tome.

Tu je i pozamašna Antologija ruske priče 20. veka, u tri toma, klasična ruska književnost u svom najboljem svetlu. Ja ne znam ruski, ali verovatno to nije ni važno, onaj ko je prevodio ove priče je odlično uradio posao, jer odavano nisam čitala ništa lepše na srpskom jeziku, mislim na stil i lepotu jezika.

Blini, ruske palačinke sa heljdom

Sastojci:

130g pšeničnog belog brašna

115g heljdinog brašna

1/2 kašičice soli

2 1/2 kašičice suvog kvasca

2 kašičice šećera

475ml toplog mleka

80g otopljenog putera

4 jaja, umućena

Puter ili ulje za pečenje palačinki

Za služenje: kisela pavlaka, dimljeni losos, kapar i mirođija

Priprema:

Uveče pripremite testo i ostavite ga u fižideru da odleži preko noći. Sutradan ujutro testo je spremno da od njega napravite palačinke.

U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, šećer i kvasac i čekajte dok kvasac ne počne da bubri.

Najbolje da u mulitpraktiku pomešate oba braša i so. Dodajte tome postepeno otopljeni puter i umućena jaja i na kraju kvasac sa mlekom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ne previše gustu, prespite sadržaj u neki dublji sud, pokrijte ga folijom i stavite u frižider da prenoći.

Ujutru pecite palačinke na nelepljivom tiganju, jedna manja kutlača testa vam je dovoljna za jednu palačinku. Najpre nauljite ili podmažite puterom tiganj, pa kad je dobro zagrejan na srednje jakoj temperaturi, sipajte testo kutlačom, ali nemojte da ga okrećete, krug će se sam stvoriti. Pecite palačinke dok se ne formiraju na površini mehuri i ne potamni u donjem delu, oko 1-2 minuta, pa je okrenite na drugu stranu. Ređajte gotove palačinke na tanjir kojeg ćete pokriti aluminijumskom folijom, da se palačinke ne bi ohladile.

Služite ih sa pavlakom, dimljenim lososom, kaprima i mirođijom.

Američka kuhinja, Jelo za 30 minuta, Meksička kuhinja, Party food, Riba, Zdravo

Riblji takosi (Vodič za pravljenje dobrih takosa)

April 26, 2017 4 Comments

Takosi su se ušunjali u moju kuhinju onog trenutka kada sam počela da ih jedem ne u onim jeftinim i neuglednim meksičkim restoranima u kraju, nego u onim sređenijim i skupljim. Naravno moji prijatelji, koji vole meksičku kuhinju, se kunu u tu autentičnu hranu iz prvopomenutih restorana, ali iskreno meni se nikada nije nešto previše sviđala, suviše je bila nekako jednostavna, bez interesantnih detalja. Čak ni ambijent mi nije prijao, zamislite da sedite sa decom a iznad vas televizor sa nekom telenovelom i sve vreme slušate srceparajuće dijaloge dok jedete.

Međutim kada sam počela da naručujem takose u boljim meksičkim restoranima, tu sam se odmah zaljubila u sastojke i neodoljive salse. I malo pomalo sam krenula da ih pravim kod kuće, jer uvek ima nekog povrća u frižideru, obično ostatake od mesa od juče, rendanog sira, pavlake, limete i tu su tortilje koje uvek imamo u frižideru, ili uvek mogu da odšetam do obližnje latino radnje da ih kupim. Takosi su jelo koje uvek može da vas spasi kad ste bez ideje ili lenji da kuvate nešto zahtevnije stvari. Pritom su puni svežih i ukusnih sastojaka. I ima još jedna stvar, deca vole da ih sama prave, to je izvor neizmerne zabave, pa ih na kraju i pojedu.

Pored toga što možete da ih pravite za porodični ručak, takosi su idealna hrana za prijateljska okupljanja. Jedu se rukama. Ima jedan mali problem, neće baš da stoje uspravno osim ako imate specijalni stalak za takose, ali možete da ih poduprete polutkama limete:)

Meni su se riblji takosi oduvek najviše sviđali, iako možete da ih spremate sa raznim mesom. Moje iskustvo je da je najbolja riba za takose mahi-mahi. O ovoj ribi sam pisala u prethodnom postu, baš pre neki dan sam na Arubi naišla na ove brodove koje možete da iznajmite i da njima lovite ovu ribu. Inače, to je veoma atraktivna riba za ribolov.

Tu je i sto na kojem posle ribolovci čiste ribe.

I onda priprema ribe. Na slici je odličan file mahi-mahi ribe sa salsom od manga.

Vodič za pravljenje dobrih takosa

Zapamtite da je najvažnije u pravljenju takosa da napravite pravi balans ukusa kao i da proizvedete lepu teksturu. Za pravljenje takosa vam trebaju sledeći sastojci:

Tortilje

One su definitivno najvažniji deo. Ne znam kako je drugde, ali ovde kod mene može da se nađe veliki izbor tortilja, čak mogu da se nabave i one od plavog kukuruza. Inače tortilje se prave od pšeničnog ili kukuruznog brašna, ove druge su po mom mišljenju superiornijeg ukusa i samo njih kupujem. Naravno tu postoje razne varijante, i sigurno da kvalitet tortilje utiče na ukus takosa. Za takose vam trebaju male tortilje.

Tortilje se pre služenja najpre zagreju u tosteru, ili na grilu, ali pazite da se ne stvrdnu. Zagrejane ih stavite na tanjir i pokrijte kuhinjskom krpom.

Meso

Što se tiče mesa tu izbor može da bude ogroman, od mlevene junetine do piletine, svinjetine i ribe. Meso se obično griluje ili se dugo peče, čak se i pohuju manji komadi. U takose se stavlja iseckano meso ili razvučeno.

Takosi mogu da budu i bez mesa, pogledajte ovaj recept za Prolećne takose.

Salse

Po mom mišljenu ovo je krucijalni deo takosa. Dobra salsa donosi svežinu i sočnost, i daje balans suvim sastojcima takosa. I uopšte salase su najbolji deo meksičke kuhinje. Ima ih raznih i njihov izbor zavisi uglavnom od mesa koje ćete staviti u takose. Evo par popularnih salsi čije recepte možete da da nađete na blogu.

Salsa od manga i crvenog luka

Meni apsolutno omiljena salsa, odlično ide uz ribu. Vidi recept.

Pico de Gallo (paradajz, paprika, luk)

Klasična meksička salsa, uz sve dobro ide. Vidi recept.

Salsa Verde (tomatiljo, luk)

Takođe veoma popularna salsa sa tomatiljom, posebno dobro ide uz svinjetinu. Vidi recept.

Gvakamole (avokado, paradajz, luk)

Nije baš salsa, ali teško mi je da zamislim bilo koje meksičko jelo bez njega, uvek dobro dođe. Vidi recept.

Sosevi

Kao i salse njihova uloga je da pojačaju ukus. Tu bih izdvojila one soseve koji “hlade”, na bazi kisele pavlake i majoneza, i one koji “greju”, u pitanju su ljuti sosevi, kao što je nama dobro poznati Tabasco.

Povrće

Povrće u takosu je tu da da lepu hrskavu teksturu. Tu se ističe iseckani kupus, običan i crveni, crveni i mladi luk, roktvice, crvena paprika, kukuruz, pasulj, razne klice, itd.

Sir

Veoma bitan sastojak u meksičkoj kuhinji. Često se koristi rendani (Monterey Jack, Colby), i to otopljeni u načosu i enčiladi, ipak postoji još jedan popularan meksički sir, Queso, koji negde podseća na naš beli sir, i ja ga često koristim. Možete da koristite obe vrste sira za takose.

Začini i začinsko bilje

Pored naravno ljutih papričica to je neizostavno lišće korijandera. Ja bih izdvojila i kumin koji se stavlja u salse i soseve.

Limeta

Uvek se služi uz takose, taman da pre nego što iz zagrizete iscedite sok po sastojcima. Meksička jela bez limete su nezamisliva.

Riblji takosi

Sastojci za 8 takosa:

2 grilovana ili pržena fileta ribe (vidi recept). Najbolji izbor je bela čvrsta morska riba, crveni sneper, mahi-mahi (lampuga) ili bakalar, list, halibut.

8 manjih tortilja, najbolje od kukuruznog brašna

Sastojci za sos:

4 kašike kisele pavlake

2 kašike majoneza

Sok od 1/2 limete

1 kašičica istucanog kumina ili 1/4 ljute paprike u prahu, opciono

So i biber prema ukusu

Za prilog:

Crvena paprika, iseckana na tanke prutiće

Mladi luk, iseckan na tanke kolutove

Klice

Lišće korijandera, iseckano

Ljuti sos: Tabasco ili neki drugi ljuti sos, opciono

Za služenje:

Limeta

Priprema:

Najpre napravite sos tako što ćete pomešati kiselu pavlaku, majonez, sok od limete, kumin, so i biber.

Dok pržite filete ribe (vidi recept), grejte tortilje u tosteru.

Po sredini tortilje ređajte komade ribe, prelijte ih sa 2 kašičice sosa, a zatim preko njih poređajte klice ili iseckani kupus, iseckani luk, papriku, i pospite ih ljutim sosom. Presavijte tortilje na pola i služite ih uz limetu.

Riba, Zdravo

Kako da dobro ispržite riblje filete

April 14, 2017 3 Comments

Ko bi rekao da prženje fileta može da bude tako komplikovano, i to sve zbog lepljenja mesa za dno tiganja i na kraju raspadanja istog. Priznajem, meni je dugo trebalo da rešim taj problem, i sad ću da vam objasniti šta sve treba da uradite nebili dobili dobro ispržene riblje filete. Kad ovako pripremite ribu, korica, od koje mnogi ljudi zaziru, će vam izgledati vrlo privlačno i poželećete da je probate.

To nije klasično prženje ribe u velikoj količina ulja, to je tehnika koja se na engleskom zove – searing, meso se prži na visokoj temperaturi i sa malo masnoće, taman da se formira lepa hrskava korica. Ovaj način obrade mesa je posebno dobar, jer se korica mesa lepo karamelizuje što utiče na ukus, dobija se i lepa hrskava tekstura kožice, i na kraju file izgleda veoma privlačno.

Kako izgleda ta tehnika prženja pogledajte u ovom videu.

Samo da znate da možete da pržite i cele ribe, pogledajte ovde kako da u tiganju ispržite cele pastrmke.

Evo kako treba da izgleda priprema ribljih fileta u tiganju:

1. Obratite pažnju na izbor ribe. Ima riba koje imaju vrlo tanku koricu kao skuša (makarel), ili im meso nije dovoljno čvrsto pa se lako raspadne tokom obrade. Najbolje ribe za ovaj način pripreme su losos, crveni sneper, brancin, iverak, stejk od tune ili sabljarke, pastrmka, i ova riba na na slici mahi mahi. Više o njoj pri kraju članka.

2. Ribu natapkajte papirnatim ubrusom, da se ukloni suvišna tečnost. To je vrlo važan detalj.

3. Ukoliko ribu stavljate u marinadu, neka to bude ne duže od 30 minuta, posle toga se razgrađuje tkivo. Obavezno izvadite ribu iz frižidera pola sata pre prženja. U nju utrljajte krupnu so i krupno mleveni crni biber.

4. Pržite ribu najbolje u tučanom tiganju, i to velikom. Više puta na blogu sam objašnjavala prednosti ovog kuhinjskog suda.

5. Nemojte da natrpate previše mesa u tiganju, radije ga pržite u više tura. Najpre dobro zagrejte tiganj, dodajte maslinovo ulje, 1-2 kašike, ukoliko riba nije bila u marinadi. Prvo pržite stranu sa kožom, 2/3 ukupnog vremena prženja. Ukoliko se file potklobuči tokom prženja spatulom ga pritisnite za tiganj.

6. Prženje treba da bude kratko i to na visokoj temperaturi, 6/10. Dužina prženja zavisi od debljine fileta, najčešće oko 5 minuta na jednoj, i 2-3 minuta na drugoj strani, dok meso ne dobije lepu braon koricu kao na slici.

7. Na kraju stavite 1-2 kašike putera u tiganj i kad se otopi time prelijte ribu.

8. Od ostataka u tiganju uvek možete da napravite sos tako što ćete dodati beli luk, belo vino, limunov sok, začine i začinsko bilje.

9. Služite ovako pripremljene filete uz limun ili limetu, salate i razno dinstano povrće. Moj izbor je bio Bok čoj sa belim lukom i đumbirom.

Mahi mahi riba (Lampuga na hrvatskom, Dorado, Dolphinfish, nema veze sa delfinima) je vrlo popularna riba u Americi, njen naziv je preuzet iz havajskog jezika. Živi u različitim morima i okeanima, uglavnom u Tihom okeanu, Meksičkom zalivu, ima je i na Mediteranu, negde sam pronašla da u poslednje vreme može da se nađe i na Jadranu. Meso ove ribe je dovoljno čvrsto i zato je dobro za grilovanje i prženje. U meksičkoj kuhinji se najčešće stavlja u riblje takose (recept uskoro stiže na blog). U pitanju je krupna riba vrlo atraktivnog izgleda i stoga je veoma popularna među ribolovcima.

Priče iz Amerike

Kako smo predstavili Srbiju u američkoj školi

April 10, 2017 15 Comments

Pre neki dan smo proslavili Cultural day, to je događaj u školi kada se predstavljaju razne zemlje, svako odeljenje bira zemlju koju će predstaviti. Toga dana je velika parada, nose se kostimi, zastave, puštaju se pesme, filmovi, prave se suveniri, i služi se hrana iz izabranih zemalja. Svako dete dobije pasoš, i dok obilazi svaku od učionica, pored “iskustva” dobija i pečat zemlje u kojoj je bilo. Događaj je bio mnogo lep, deca, nastavnici, uprava škole, roditelji, babe i dede su se veoma potrudili. Čak je i kiša prestala da pada dok je bila parada.

Odeljenje moje devojčice, koja ide u Kindergarten (to je kao prvi razred u Srbiji), je izabralo da predstavlja Srbiju, bez ikakvih mojih sugestija. Samom događaju su predhodile nedelje upoznavanja sa srpskom kulturom na času “Poznavanje društva”. Čak i moj sin, koji ide u drugi razred, je s vremena na vreme odlazio u njihovo odeljenje da ih uči rečima na srpskom jeziku. Mama, tata, baba, deda, kuca, mačka, itd, deca su izgovarala reči na srpskom kada sam došla da ih posetim. Moja ćerka je ponovo otpevala pesmu na srpskom “Ti bi hteo pesmom da ti kažem“, koja je ovih dana postala nezvanična himna njenog odeljenja. Ona inače ume lepo da peva, ali kad peva ovu pesmu nekako unese posebnu emociju, i deca to osećaju i zato im se toliko sviđa. Kaže mi da je stalno teraju da im peva tu pesmu, i hoće da je kopiraju, a ona se zbog toga buni. Nećete mi verovati ali meni je pre nedelju dana stigla poruka od mame jedne devojčice iz odeljenja, koju inače ne poznajem, da joj pošaljem link ka toj pesmi, hoće da je čuje, jer se njenoj devojčici toliko dopada.

I mi smo se potrudili za tu priliku, naručili smo srpske zastavice, pronašla sam i ovaj lep video gde su mogli da čuju tradicionalnu srpsku muziku i vide kolo, i napravila sam video o popularnoj hrani u Srbiji. Ms. Vicki, asistentkinja učiteljice, je jedva dočekala da mi ispriča o njenom iskustvu iz Grčke, kao mala provodila je leta u selu nedaleko od Soluna, gde je uživala u jelima koje je prepoznala sa mog videa, kaže čak se i slično zovu.

I naravno odnela sam palačinke, to je bila ideja moje dece, pošto ih oni mnogo vole.

Učiteljica, Ms. Mel, koja je ranije podučavala moga sina i koja je dugo na tabli čuvala papirić sa njenim imenom na srpskom – Melanija, je nabavila majice za decu u bojama srpske zastave, a na nekim je uspela da sama odštampa Srbija, i to ćirilicom. Uspela je čak da pronađe knjigu napisanu i na srpskom i na engleskom koju sam deci čitala. Primetila sam da je bila veoma zainteresovana za našu kulturu, pitala me je o puno stvari, htela je da što više sazna o nama.

Tog dana, kad je bio događaj, deca su na video bimu gledala video o azbuci, i dečije pesmice na srpskom, ironično, većina je zapravo bila prevod popularnih pesmica sa engleskog (Nursery Rhymes).

O školi u koju idu moja deca odranije imam veoma lepo mišljenje i mislim da svako dete zaslužuje takvu školu. Međutim, ovoga puta sam toliko bila dirnuta pažnjom ljudi koji rade u njoj da sam jedva izdržala da se potpuno ne “istopim”.

Možda ne bih bila toliko emotivna da nije bilo onoga što se dogodilo par dana pre. Bila sam tog vikenda, u nedelju, kod moje dobre drugarice, inače zemljakinje. Bio je baš lep dan, popodne, mi sedimo na prostranoj terasi i uživamo u prolećnom suncu, deca se igraju u dvorištu, idila dobrostojećeg američkog predgrađa. Mobilni telefoni nam stoje na stolu ali ih ignorišemo, već posle tri popodne ne možemo da izdržimo. I onda muk. Ma koliko puta smo doživljavali razočarenja i dobijali loše vesti, uvek podjednako boli. Nema veze što smo toliko daleko, i to što ne utiče na naše živote, osim posredno, preko naših porodica i prijatelja odande, i dalje nas veoma pogađa. Nešto kao nedosanjani san.

Srećom, posle par dana desio se Cultural day, taj događaj mi je vratio poljuljanu veru. Rešila sam da uživam sa decom i njihovim nastavnicima u predstavljanju Srbije, i ne samo to, nego da otpratim sa pažnjom i druge zemlje koje su bile predstavljane, Rumuniju, Filipine, Argentinu, Konstariku, Indiju, Peru, Nepal, itd.

Od toga dana deca su počela da traže da im čitam knjige na srpskom, više nije bilo ubeđivanja.

Doručak, Jabuke, Mafini, Pikani, Zdravo

Mafini “Morning Glory”

April 5, 2017 5 Comments

Kao što već znate, sto puta sam o tome pisala, moja deca se neverovatno izbirljiva kada je hrana u pitanju, zato se stalno dovijam kako da ih “prevarim” da pojedu nešto zdravo. Kad cedim sok, a to moram često da radim jer moj sin skoro da ne jede voće i povrće, on mi kaže, samo mi stavi šargarepu i pomorandžu. Hoću, hoću, i onda u sokovnik natrpam i žute cvekle, i jabuke, i ananas, i celer, i đumbir. Zatim ga pitam kakav je sok, odličan je, kaže on. Ćerka je bolja što se toga tiče ali jede kao ptičica.

Ovi mafini su jedna u nizu “prevara”. Skoro sam ih pravila, pa sam ih stavila u njihove lunch box-ove za školu, vratili su ih prazne. Znaš, mama, nije baš da sam lud za njima, ali nisu bili loši, jesi li sigurna da nisi stavljala jabuke u njih. Ne, nisam, smeškam se u sebi.

Potaž čorbe se takođe odličan izbor za prikrivanje zdravih a neomoljenih sastojaka.

Morning glory su ona vrsta mafina u koje idu zdravi i hranljivi sastojci, za dobar početak dana. Sastojci mogu da variraju, uglavnom se sastoje od jaja, zdravih žitarica (integralno pšenično, laneno, pšenične mekinje, ovseno), kokosovog brašna, raznih semenki (susam, lan, suncokretove semenke ili one od bundeve), suvog voća (suvo grožđe, kajsije, višnje, urme), koštunjavog voća (orasi, pikani), povrća (šargarepa, tikvice) i voća (jabuke, pomorandža). Zaista su napakovani hranljivim sastojcima i zato se posebno preporučuju deci.

Praveći ove mafine vremenom sam uvela jedan sastojak koji mnogo doprinosi boljem ukusu a to je bademovo brašno ili ono od lešnika. To je bila zamena pšeničnom belom brašnu. Ova nabrojana brašna nisu jeftina ali ni mnogo skuplja od ostalih žitarica, ako ih sami pravite.

Ovi mafini su najukusniji zdravi mafini koje sam ikada probala, sočni su i hrskavi iznutra, a posebno bih istakla ukus pomorandže, i finu slatkost koja dolazi isključivo od urmi. I da, koristila sam pšenične mekinje (wheat germ), što je po meni bolji izbor od integralnog pšeničnog brašna, koje daje pecivu i hlebu nekakav otužan ukus.

Mafini “Morning Glory”

Sastojci:

160g brašna (2/4 pšeničnih mekinja, 1/4 laneno brašno, 1/4 ovseno)

100g mlevenog badema ili lešnika

2 kašičice praška za pecivo

Prstohvat soli

1 šaka iseckanih oraha ili pikana

4 kašike semenki od suncokreta

3 jaja

150g suvih urmi, izgnječenih

180ml ulja

Izrendana kora cele pomorandže

1 kašičica ekstrakta vanile

2 velike šargarepe, izrendane

1 velika jabuka, izrendana

Sok od pola pomorandže

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Rasporedite korpice za mafine po plehu. Najpre pomešajte sva brašna i dodajte im soli i prašak za pecivo, suncokretove semenke i orahe.

U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im izgnječene urme, ulje, izrendanu koru pomorandže, ekstrat vanile, izrendanu jabuku i šargarepe, i sok od pola pomorandže.

U tu smesu dodajte smesu sa brašnom i varjačom sve izmešajte. Smesu rasporedite po krorpicama za mafine i pecite mafine u rerni 25-27 minuta. Kad su gotovi ohladite ih i služite ih.

Indijska, Leblebije, Predjelo, Spanać, Vegeterijanska

Pakora sa spanaćem (Indijski uštipci)

March 29, 2017 4 Comments

Obožavam uštipke. Kad bih mogla jela bih ih svaki dan. Ovako retko kad ih pravim, mada ovi uštipci su zdraviji od onih naših jer sadrže povrće, spanać i luk, i brašno od leblebija umesto pšeničnog.

Upoznala sam ih u obližnjem indijskom restoranu, uvek ih ima na posluženju. To je baš popularna hrana u Indiji. U pomenutom restoranu često služe i trouglaste hlebčiće koji su isti kao naše mekike, još jedno prženo testo koje obožavam.

Pakore su spolja hrskave i zbog brašna od leblebija i kumina svojim ukusom podsećaju na falafel. Možete da ih služite za užinu ili kao predjelo. Iako se služe sa kečapom ili čatnijem od tamarinda, ja bih radije izabrala neki sos na bazi jogurta ili samo jogurt.

Pakora se pravi i sa krompirom, karfiolom, plavim patlidžanom, zaista postoji dosta varijacija. Ove moje su identične onima iz restorana, po izgledu i ukusu.

Pakora sa spanaćem

Sastojci:

150g brašna od leblebija (Besan)

1 kašičica soli

1 kašičica praška za pecivo

1 1/2 kašičica istucanog kumina

1 crveni ili običan luk, iseckan na tanka rebarca

1 pakovanje (250g) zamrznutog ili svežeg spanaća

150ml jogurta

200ml tople vode

Ulje za prženje

Priprema:

Pomešajte brašno od leblebija, so, prašak za pecivo i istucan kumin. Dodajte mu jogurt i toplu vodu. Dodajte još vode ako je smesa previše gusta. U smesu dodajte iseckani spanać i luk. Ako koristite zamrznuti spanać, pošto ga otopite, malo ga ocedite od vode.

U manjoj šerpi zagrejte ulje dubine tri prsta na srednje jakoj vatri (6/10). Ubacujte testo u zagrejano ulje, jedna kašika po komadu, i pržite ga sa obe strane dok ne dobije tamno braon koricu.

Kad je uštipak pržen stavite ga na papirnati ubrus da se masnoća ocedi. Služite ih uz sos ili jogurt dok su još topli.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Meso, Svinjetina

Kako da dobijete savršene krmenadle

March 23, 2017 12 Comments

U mojoj kuhinji krmenadle su ponovo in, kao i svinjetina. Ne, nisam posebno originalna, ko se malo više bavi hranom sigurno je primetio da svinjetina postaje sve privlačnija Amerikancima. Potražnja za svinjetinom je sve veća, i dešava se nešto vrlo neobično, a to je da po prvi put u zemlji hamburgera svinjetine preti da bude popularnija od govedine. Verujem da je glavni razlog tome rast populacije iz Latinske Amerike koji su inače veliki ljubitelji svinjetine. Tu su i razni pokreti povratka iskonskoj ishrani, koji podrazumevaju izbor kvalitetnog smesa, često se ispoljavaju u bavljenju lovom ili otvaranju hipsterskih restorana u kojima dominira meso. Možda je samo nostalgija u pitanju, povratak u doba kada su muškarci bili muškarci:)

Nažalost ja sam za života pojela puno osrednjih krmenadli, što onih kojih sam ja pravila, to onih koji su drugi pripremali. Mislim da generalno žene ne vole toliko meso kao muškarci, i stoga su manje uspešne u njihovoj pripremi. Opet naši muškarci slabo borave u kuhinji, tako da se kod nas nikada nije razvio taj kult pripreme mesa kao u Americi.

Najveći problem, kao što svi znate, jesu krmenadle koje su suve i prepečene, i ceo ovaj post ima za cilj da vam pokaže kako da do toga ne dođe. Sva ova pravila mogu da se primene i za druga mesa. U pitanju je priprema mesa na šporetu, ne na roštilju niti u rerni.

Kad je u pitanju priprema mesa najvažnije su dve stvari a to je kvalitet mesa i tehnika pripreme istog. Ako se malo bolje razumete u pripremu mesa već znate da ako je meso kvalitetno nema potrebe da ga stavljate u marinade, ili koristite začine, već su dovoljni samo so i biber.

Ova priprema mesa je drugačija od klasične, jer se meso u tiganju prevrće više puta, i moram da priznam da ta tehnika daje dobre rezultate. Ovog puta sam koristila bobice kleke (Juniper), slabo poznat začin kod nas, što je šteta jer može lako da se nabavi, i zanimljivog je ukusa.

Evo par saveta kako da dobijete dobro ispržene krmenadle:

– Kupujte krmenadle deblje i sa koskom, one tanje se lako isuše tokom prženja, a koska je tu da uspori proces termičke obrade.

– Izvadite meso iz frižidera bar 30 minuta pre prženja, zagrejano meso će se ravnomerno peći.

– Natapkajte meso papirnatim ubrusom, tako uklanjate nepotrebnu tečnost, ako ne želite da dobijete kuvano već isprženo meso.

– Utrljajte krupnu so i i krupno mleven biber u meso, zatim ga premažite uljem. I nemojte da štedite na količini.

– Nemojte da uklanjate masne delove sa mesa, ta masnoća daje sočnost mesu tokom prženja. Uklonite je kad meso budete služili.

– Najbolji začini i začinsko bilje koji idu uz krmendalu su: timijan, beli luk, žalfija, ruzmarin, bobice kleke i seme komorača.

– Obavezno pržite meso u tučanom tiganju.

– Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju, i neka u njoj odstoje 5-10 minuta, tako će se sokovi u mesu dobro distribuirati. Ovo pravilo možete da primenite i na druga mesa.

– Lista priloga koji najbolje idu uz krmenadle izgleda ovako: pire krompir, dinstana repa, restovani krompir sa paštrnakom i repom, složenac od krompira i komorača, pire sa jabukama i paštrnakom, brokoli i prokelj iz rerne.

Savršene krmenadle

Sastojci:

3 krmenadle sa koskom

So i biber prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika istucanih bobica kleke, opciono

1 kašika putera

2 velika čena belog luka, izgnječena

4 grančice timijana

Priprema:

Pripremite meso pre nego što ćete ga ispržiti, izvadite ga iz frižidera na vreme, natapkajte papirnatim ubrusom, u njega utrljajte so, biber i istucane bobice kleke, i premažite ga maslinovim uljem.

Posle pola sata zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri. Kad je dobro zagrejan u njega stavite meso da se prži. Posle 2 minuta okrenite kremenadle, pa za dva minuta ponovo ih okrenite, i tako ih prevrćite sve dok se na njima ne napravi tamno braon korica tj. ne budu ispržene, 8-12 minuta, zavisi od debljine mesa. Takođe, pecite i ivice.

Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju. U tiganj u kome su se pržile stavite puter, beli luk i grančice timijana. Na srednjoj temperaturi pržite začinsko bilje dok ne pusti aromu. Vratite ponovo meso u tiganj da pokupi sos, ili sos prelijte preko krmenadli uoči služenje.

Američka kuhinja, Dezerti, Keksi, kikiriki

Kolačići od putera od kikirikija

March 16, 2017 2 Comments

Ništa tako ne podseća na američku kuhinju kao ukus putera od kikirikija. Zato kolačići sa ovim puterom nisu retkost, zapravo masovno se prave. Ipak, ja vam ovog puta ne predstavljam one vrlo tipične, već kolačiće od putera koji su pufnastiji, imaju manje sastojaka, spolja su hrskavi a unutra kremasti, zdraviji su i meni se više dopadaju.

Nemoj da vas zavara njihov skroman izgled, to su vrlo jednostavni kolači, nemojte trošiti vreme na njihovo oblikovanje, doduše možete dobiti ujednačeniji izgled ukoliko koristite za njihovo oblikovanje drugačiju kašiku za sladoled od moje.

I da, ovi kolačići su idealni za kuhinjske projekte sa decom, vrlo se jednostavno prave, a verujte mi deca će ih obožavati. Pripremila sam vam i video da vidite kako se prave.

Na blogu postoji još jedan recept za slične kolačiće, ali sa puterom od badema. Pronađite ga ovde.

Moj sedmogodišnji sin me je skoro obavestio da u školi obrađuju biografije poznatih ljudi, i da će uskoro imati prezentaciju o njima, on je izabrao Džordža Vašingtona Karvera. Kaže mora za prezentaciju da se obuče tako da podseća na njega, ali ne sme ništa da se kupuje, moramo da budemo kreativni. I već smo počeli da zamišljamo belu periku na glavi mog sina, kad on reče, ali u pitanju je drugi Džordž Vašington, Karver! Ko je sad pa taj? Sad ću da pogledam na internetu… jao, šta sad da radim, kako da dete napravim da liči na njega, a da budem kreativna. Moram da priznam da mi je svašta padalo na pamet. Pipremiću mu vrećicu sa kikirikijem u mahuni, to je bar jednostavno, a muža ću poslati u Marshalls da mu kupi neko jeftino odelo sa košuljom i kravatom. Zamišljamo ga u tome i krišom se smeškamo.

Sad se vi pitate zašto vam pričam sve ovo, pa zato što zaista postoji velika veza između Džordža Vašingtona Karvera i kikirija, možda čak i sa kolačima od kikirija. Iako mnogi ljudi u Americi pogrešno veruju da je on izumeo puter od kikirikija, Karver je bitan zato što je prvi upoznao farmere sa Juga o korisnosti uzgajanja kikirija, do tada je pamuk apsolutno dominirao njihovim plantažama, i tokom cele svoje karijere popularisao ovu kulturu, pokušavao je da nađe što više načina za njegovu primenu, pa je čak skupljao i objavljivao recepte sa kikirikijem. Kao što je Dositej Obradović upoznavao Srbe sa krompirom, tako je Karver pokušavao da ubedi Amerikance da uzgajaju kikiriki, jer njegova biljka kao i ostale mahunarke obogaćuje zemljište, ljudi su manje zavisni od prinosa pamuka, pa čak mogu na kikirkiju da više zarade.

Možda vama to ne izgleda kao posebno bitno dostignuće, ali morate da imate na umu vreme kada je on živeo i društvene okolonosti. Rođen je kao rob u drugoj polovini devetnaestig veka, zatim odgajan od svojih nekadašnjih vlasnika, i pored prepreka zbog njegove boje kože uspeo je da završi fakultet, pa i da magistrira. Posvetio se nauci, posebno botanici, i uspeo je da dođe do mnogobrojnih otkrića. Za života je doživeo veliku popularnost, američki presednici i uspešni privrednici su se družili sa njime, on je bio simbol toga da i crni ljudi mogu da nađu svoje mesto i budu uspešni u američkom društvu.

Danas je kikiriki neverovatno popularan u Americi, posebno puter od kikirkija, na šta se utroši polovina njegove ukupne proizvodnje.

Kolačići od putera od kikirikija

Sastojci za 22- 24 komada:

400g domaćeg ili kupovnog putera od kikirikija (pogledajte ovde kako se pravi)

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

200g smeđeg šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

Krupna so, opciono

Priprema:

Stavite papir za pečenje preko dva tanka pleha.

Mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne udvostruči. Dodajte ekstrat vanile i puter od kikirikija i sve to mešajte varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, kašikom za sladoled zahvatajte smesu i onda je polažite na pleh. Pravite razmak između jer će kolačići da narastu tokom pečenja. Na kraju ih pospite krupnom solju. Zatim pleh stavite u zamrzivač na 15 minuta.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pecite kolačiće 10-12 minuta, dok ne počne da im ivica tamni. Iako su još vrlo mekani izvadite ih iz rerne i ostavite ih u plehu desetak minuta, dok se ne stegnu, prebacite ih na žicu da se ohlade, a zatim ih služite.

Američka kuhinja, Brusnice, Dezerti, Pikani

Kolač sa suvim brusnicama, integralnim i lanenim brašnom (Coffee Cake)

March 10, 2017 4 Comments

U američkoj kuhinji postoji nešto što se zove coffee cake. U pitanju je kolač koji se jede uz kafu ili čaj, jer je po pravilu suv. Ima dodatke kao što su voće, začini i obavezni hrskavi posip. Varijacije ovog kolača su mnogobrojne. Njihov najčešći oblik je u vidu kruga, celog ili sa rupom u središtu, mada mogu da budu i u obliku vekne. Mogu dugo da traju zato ćete ove kolače često videti u vitrinama coffee shopova. Često se jedu za doručak.

Smatra se da su coffee cakes u Ameriku doneli imigranti iz Holandije i Nemačke, kod nas u Evropi postoji duga tradicija ovakvih kolača.

Ovaj coffee cake napravljen od različitog brašna koji mu daje bogat ukus, sa gornjim slojem slatko-kiselih suvih brusnica natopljenih u jabukovom soku, pa posut posipom sa orasima, je zaista originalan kolač i neobično je dobar.

Kolač sa suvim brusnicama, integralnim i lanenim brašnom

Ovaj recept je preuzet iz jednog časopisa, međutim ja sam ga toliko izmenila da vrlo malo podseća na originalnu verziju. Ipak, glavna ideja je tu. Kod mene je sve u ekcesu, pre svega brusnice koje su vrlo zanimljivo voće, posebno u kolačima.

Jedan odličan, na prvi pogled sličan kolač sa svežim brusnicama, pronađite ovde.

Sastojci:

350g suvih brusnica

250ml soka od jabuke

200g smeđeg šećera

1 štap cimeta

260g brašna

70g integralnog brašna

60g brašna od lana

100g mlevenih oraha ili pikana

2 kašičice praška za pecivo

Prstohvat soli

1 kašičica cimeta

100g šećera

200g putera, na sobnoj temperaturi

4 jajeta

2 kašičice ekstrakta vanile

280ml jogurta

Za posip:

100g brašna

50g krupno iseckanih oraha i pikana

70g smeđeg šećera

1 kašičica cimeta u prahu

40g putera

Priprema:

Najpre prepecite orahe ili pikane, 100g sameljite, 50g krupno iseckajte.

U šerpici kuvajte suve brusnice u jabukovom soku sa šećerom i štapom cimeta, oko 15 minuta, dok ne ispari tečnost, zatim odbacite štap cimeta i sačekajte da se smesa prohladi.

Napravite posip tako što ćete prstima umešati hladni na kockice isečen puter sa brašnom, pikanima ili orasima, cimetom u prahom i šećerom

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite kružni pleh prečnika 25cm, nauljite ga i pospite brašnom.

U jednoj posudi pomešajte belo i integralno pšenično brašno, mleveno laneno seme, mlevene orahe ili pikane, prašak za pecivo, cimet i malo soli.

U drugoj posudi mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad ste dobili kremastu smesu dodajte jaja, komad po komad. Spatulom ili varjačom umešajte jogurt, ekstrakt vanile i smesu sa brašnom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Preko te smese jednako rasporedite natopljene brusnice, ali ne do samog pleha, ostavite oko 2cm bez brusnica, i preko njih stavite posip.

Pecite kolač oko 80 minuta na srednjoj rešetki dok korica ne dobije zlatno braon boju. Izvadite kolač iz rerne, i posle 15 minuta izvadite ga iz pleha. Služite ga kad se potpuno ohladi.

Čorbe, Junetina, Limeta, Vijetnamska kuhinja, Zdravo

Pho, popularna vijetnamska supa

March 6, 2017 5 Comments

Nisam baš veliki poznavalac vijetnamske kuhinje, generalno dalekoistočna kuhinja mi nije toliko bliska, uvek ću radije otići u restoran nego da tu hranu spremam kod kuće. Srećom mogu da pitam prijatelje, koji vode poreklo iz Vijetnama, gde mogu da nađem njihov dobar restoran, jer ti azijski restorani mogu neverovatno da variraju po kvalitetu hrane. Ako se pitate kako se izgovara naziv ove supe, onda je to nešto između fo i fa.

Ima par stvari iz vijetnamske kuhinje koje me podsećaju na našu evropsku hranu, a to je ova čuvena supa Pho i sendvič Banh mi. Ovaj poslednji je vrlo blizak evropskom sendviču, uz par dalekoistočnih uticaja (ukiseljena repa, lišće korijandera), što ne čudi jer je Indokina (Vijetnam, Kambodža, Laos) dugo godina bila pod vladavinom Francuske. Više o ovom sendviču kao i recept možete pogledati ovde. Tu je i kafa koja se odomaćila u Vijetnamu, s tim što je tu služe hladnu sa kondezovanim mlekom.

Ima još jedan zanimljiv detalj u vezi evropskog uticaja na vijetnamsku kuhinju. Kad sam jedno vreme živela na zapadu Češke primetila sam tamo veliku zajednicu Vijetnamaca. Naime, zbog američkog-vijetnamskog rata tadašnja Čehoslovačka je primila dosta Vijetnamaca na privremeni rad ili studiranje, solidarišući se sa njihovom komunističkom partijom. Uglavnom Vijetnamci su se u Češkoj upoznali sa pivom. Kad su moji američki prijatelji obilazili Vijetnam upalo im je u oči dosta pivara sa češkim pivom, a onda sam im ja objasnila šta je razlog tome.

Bosotn vijetnamske spring rolls sm — Vijetnamske rolnice

Inače pored evropskih uticaja, vijetnamsku kuhinju karakteriše i velika raznovrsnost, izbalansiranost, sveži sastojci, puno povrća, voća i začinskog bilja, kao i to da se ništa ne baca kada je meso u pitanju. Mnogi veruju da je vijetnamska kuhinja jedna od najzdravijih kuhinja na svetu. Namirnice koje se često koriste su: pirinač, testenina od pirinča, riblji sos, gambori, tajlandski bosiljak, lišće korijandera, limunova trava, đumbir, beli luk, kokosovo mleko, papaja, itd.

Ova kuhinja se bazira na popularnom konceptu pet elemenata koji definiše ukus, miris, teksturu pa čak i zvuk i boje jela. Mislim da sam ovom supom obuhvatila sve obavezne boje: belu, zelenu, crvenu, žutu i crnu (voda).

Ako ste ljubitelj dalekoistočnih supa pogledajte recepte i za Pileću supu sa soba testeninom i Kinesku kiselo-ljutu čorbu.

Pho supa

Ova supa može da se pravi i sa piletinom. Sastojci mogu da variraju od toga šta imate od namirnica. Goveđa supa se obično pravi od kostiju, ali vi možete da napravite i klasičnu goveđu supu. Ne zaboravite, ova supa je nastala po uzoru na francuske bistre supe.

Na kraju igrajte se sa sastojcima, ono što ne volite izostavite, dodajte ono što vam se sviđa, najvažnije je da vam se supa dopada, da zaista uživate u njoj.

Sastojci za 4 osobe:

1 1/2 l goveđe supe

1 anis zvezda

1 štap cimeta

1 komad svežeg đumbira (2cm), prepolovljen

So i biber prema ukusu

1 kašika ribljeg sosa

300g junetine (pečenica), vrlo tanko isečene

200g rezanaca od pirinča

1 šolja klica od pasulja ili soje

100g pečurki (enoki, šitaki)

Crvene slatke paprike, ili ljute, sitno iseckane (zavisi da li volite ljuto)

1 mladi luk, iseckan dijagonalno

1 šaka lišća korijandera, iseckanog

1 limeta, iseckana na četvrtine

Priprema:

Najpre skuvajte goveđu supu. Za to vreme iseckajte i pripremite sastojke.

U posaban sud sipajte 1 1/2 l goveđe supe, i kuvajte je na tihoj vatri zajedno sa anis zvezdom, đumbirom, cimetom i ribljim sosom oko 20 minuta. Dodajte so i biber prema ukusu. Par minuta pred kraj u supi skuvajte juneće meso.

Skuvajte rezance prema upustvu sa pakovanja.

U činije rasporedite rezanca, preko njih stavite komade mesa koje ste skuvali, zatim iseckane pečurke, mladi luk i papriku, klice, i sve to prelijte oceđenom vrelom supom. Pospite supu lišćem korijandera i služite je odmah uz sok od limete.

« Previous 1 … 32 33 34 35 36 … 65 Next »