Sigurno ste i sami primetili, sa prvim hladnijim danima želja i motivacija za pravljenjem kolačića i sličnih đakonija počinje naglo da raste. Uzroci mogu da budu razni, nekad je to jednostavno potreba da se radom rerne zagreje dom.
Nikada nisam mislila da su kolačići moj forte, ne pravim ih često, ali moram da se pohvalim da svaki put dobijem ne mali broj komplimenata za njihov kvalitet. A kolačići se dosta jednostavno prave, i ono što je najinteresantnije, stalno možete da menjate njihove sastojke, bilo da je u pitanju brašno, koštunjavo ili suvo voće, začini ili neki drugi dodaci.
U ovim kolačićima lešnik baš lepo dolazi do izražaja. Meni je to inače omiljeno koštunjavo voće. Obavezno ga prepecite. Ukoliko želite hrskavije kolače ostavite ih duže da se peku u rerni. Pazite da ne pokupe vlagu, to se meni desilo, zato ih čuvajte u dobro zatvorenoj kutiji. Pošto sam imala u kući potpuno gorku čokoladu, nju sam i stavila, i meni se ona baš svidela u kombinaciji sa slatkim suvim voćem.
Master recept za kolačiće sa komadićima čokolade možete da pogledate ovde.
Kolačići od lešnika sa čokoladom, suvim višnjama i kajsijama
70g gorke ili poluslatke čokolade, iseckane na komadiće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, mleveni i iseckani lešnik, mlevene ovsene pahuljice, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U drugoj posudi mikserom mutite šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano suvo voće i čokaladu.
Kašikom za sladoled izvlačite smesu i stavljajte je na obloženi pleh. Napravite prostor između, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.
Pecite kolačiće 16-18 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.
Čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi, jer mogu da pokupe vlagu.
Banana foster, iliti karamelizovane i flambirane banane sa sladoledom. je popularna američka poslastica nastala u Nju Orleansu. Ovako pripremljene banane mogu da se jedu samostalno, ali najbolje je da se serviraju uz slatki čokoladni hleb, ili belgijske vafle, američke ili čak domaće palačinke.
Ako ste voleli Banana split kao mali, sigurno će vam se svideti i ovaj desert. Sve se lako pravi jedino obratite pažnju na dve stvari. Kada kuvate zajedno puter i šećer, šećer mora da se rastvori, a ne rastopi u puteru. Ako u puteru ima veoma malo vode, onda ćete dobiti zrnastu teksturu, a to vam ne treba, u tom slučaju dodajte malo vode da se šećer rastvori. Pre neko veče sam gledala novu sezonu emisije The Great British Bake Off, i praveći neki tradicionalan holandski kolač filovan karamelom svi takmičari odreda su dobili tu zrnastu teksturu, i niko im nije objasnio zašto se to dogodilo. Druga stvar je flambiranje. Obratite pažnju na plamen, gledajte da napravite dovoljnu distancu od tiganja, mada može i bez flambiranje, dodajte rum bananama na slabijoj vatri.
Pre neki dan sam se vozila sa decom u uberu. Vozač je bio mladić. U početku smo ćaskali o užasnom letnjem vremenu u Baltimoru, vrućem i vlažnom. Rekao mi je da jedva čeka da se preseli u Atlantu za koji dan, krene sa školom i novim životom. Tamo je iznajmljivanje stanova znatno jeftinije i bolja je ekonomija nego ovde. Iz Njujorka je, ali u Baltimoru živi već tri godine, i uopšte ga ne voli. Pa nije baš tako loše u Baltimoru, kažem mu je, a on mi odgovara, Lejdi, ti živiš u lepom kraju, a ja živim upravo ovde, i kao što vidiš, to je ništa drugo do geto. Ah, sad te razumem, dobro je što se seliš u Atlantu.
Onda nastavljamo da ćaskamo o početku škole. Žali se kako je potrošio puno para na školske uniforme i pribor za svoju mlađu braću. Bogami i mi smo, ne znam samo koliko novih pari cipela i patika smo nedavno kupili, uključujući nove baletanke i kopačke, plus uniforme, izgleda moja deca su baš porasla ovog leta. Znači, ti brineš o svojoj braći kao da si im roditelj, direktna sam ja. Da, ja nisam njihov zakonski roditelj, ali u stvari jesam njihov roditelj pošto jedini brinem o njima. Mnogo mi teško pada što moram stalno da ih teram da uče i da se lepo ponašaju, stalno im nešto zvocam, sam sam sebi dosadio.
Znaš, ljudi kažu, kod roditeljstva najvažnija je ljubav, ljubav sve rešava, a ja mislim da je roditeljstvo mnogo više od toga i nije nimalo romantično. To je dosadno ponavljanje i zvocanje, konstantno suočavanje sa dečijom tvrdoglavošću, to je odmeravanje jačine karaktera, ko će prvi da popusti. A opet ta ista deca vole istaknute granice, red, strukturu i disciplinu, i tada najbolje fukcionišu. Tako da voli svoju braću, ali budi dosadan, odlučan i uporan sa njima.
Isto veče, posle fudbalskog treninga na koji smo išli uberom, gledala sam ovaj odličan intervju sa direktorkom jedne od najuspešnijih škola u Londonu koja je poznata po svom “neobičnom” pristupu – od učenika u njenoj školi se čekuje veliki rad, disciplina, odgovornost i poštovanje. Škola je državna, u nju idu deca iz veoma siromašnog dela grada, i vrlo su uspešna. Nastavnici iz raznih delova sveta dolaze da vide to čudo od škole. Razmišljala sam kako bi bilo dobro da braća od pomenutog vozača ubera pohađaju jednu takvu školu, kako je to spas za njih i njima sličnoj deci. Nažalost, otiće će u neku modernu gradsku školu, gde se svi problemi rešavaju pozitivnim razmišljanjem, i dodatnim novcem, bez ikakvog uspeha. Ljudi koji odlučuju o obrazovanju će se osećati dobro jer su tako pozitivni, čestitajuće sebi na svojim vrlinama, jedino što će deci biti uskraćena jedina šansa da uz pomoć škole, koja treba da ih uči samodisciplini, radu i odgovornosti, izađu iz bede i beznađa koji vlada u njihovim porodicama i okruženju.
Slušajući komentare mojih prijatelja širom Evrope i Severne Amerike, pa i Srbije, koji se veoma žale na današnje rano obrazovanje, stekla sam utisak da je rešenje problema veoma jednostavno – visoka očekivanja od dece, i kada je u pitanju učenje, i ponašanje, a ne stalno spuštanje kriterijuma i izgovori.
Karamelizovane banane sa slatkim čokoladnim hlebom
Ovo poslasticu sam nedavno pravila svojoj deci, nekako mi je izgledala kao dobar način da se završi letnji raspust i započne nova školska godina.
Sastojci za slatki čokoladni hleb:
220g brašna
60g kako praha
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica Nes kafe
115g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
2 jaja, na sobnoj temperaturi
240ml jogurta
sastojci za karamelizovane banane:
60g putera
80g smeđeg šećera
1 kašičica ektrakta vanile
1 šaka iseckanih oraha
3 banane, podeljene horizontalno na pola. pa isečene uzdužno na pola
4 kašike tamnog ruma
Za serviranje: sladoled oda vanile
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh dimenzija 36x26cm, i obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, kakao, so, prašak za pecivo i Nes kafu, i sve to dobro prosejte.
Mikserom mešajte puter i šećer dok ne dobijete glatku kremastu smesu. Tome dodajte jedno po jedno jaje, a zatim ekstrakt vanile i na kraju varjačom umešajte jogurt. Dodajte smesu sa brašnom i kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu stavite je u pleh. Hleb pecite na srednjoj pregradi oko 55 minuta. Kad je gotov ohladite ga na rešetki za hlađanje.
U većem tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte puter i dodajte mu šećer. Mešajte sve dok se šećer ne rastvori. Tome dodajte iseckane orahe i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte isečene banane i kuvajte ih pola minuta sa svake strane. Zatim dodajte tamni rum, pojačajte vatru, i kad se plamen ugasi banane su spremne za serviranje. Dodajte bananama sladoled od vanile.
Ovo leto je bilo vrlo uzbudljivo za moju porodicu, obeležila su ga putovanja. Muž i ja smo proveli u Srbiji dve nedelje, u dva navrata, a moja deca čitavih mesec i po dana. Ovog puta boravak je bio nešto drugačiji, i puni smo utisaka.
Odlasci u Srbiju, za nas iz Dijaspore, nisu obična putovanja. Pored dugih priprema i napornog putovanja, naročito ako živite “preko bare”, ona su obeležena nekim neobičnim osećajem, kao da ste prespavali odsustvo i sad ponovo živite svoj stari život. Neke stvari su se promenile, ali to je i dalje isto mesto, a i ljudi su isti. Zaista posebno iskustvo, i teško ga je opisati nekom ko nije živeo vani. Ipak, moram da priznam da kako godine odmiču, sve se više osećam kao turista, upijam samo ono najbolje, i trudim se da ignorišem manje lepe stvari. Kako da vam kažem, meni je sad i putovanje u javnom prevozu doživljaj.
Mislim da je obilazak restorana u Beogradu i okolini jedan od boljih načina da provedete vreme tamo. I dalje tvrdim da je to jedan od najuzbudljivijih stvari koje turistima nudi naš glavni grad. Lepi i maštoviti ambijenti restorana, dobra hrana, poslednjih godina značajno unapređena uticajima sa strane, i vrlo prihvatljive cene su dovoljan razlog da obiđete Beograd.
Ovog leta muž i ja smo odustali od obilaska super fensi restorana, jer smo hteli da što više vremena provedemo sa decom pokazujući im Beograd. Deco, ovde je fakultet u koji su mama i tata išli, ovo je bio naš omiljeni kafić, u ovoj zgradi su mama i tata živeli, ovde smo nekada radili, i taj rad. Obilasci nekih restorana i kafea su bili sasvim neplanirani, obično smo išli u onaj najbliži.
Neka mesta nisam stigla da uslikam, ali i ovako ima dovoljno materijala za jednu prijatnu šetnju po restoranima i kafeima Beograda i okoline. Uživajte!
Odlazak u prvi restoran je u isto vreme bilo naše najbolje iskustvo. Izdvojila bih izuzetan enterijer u kojem dominira zelena boja, obratite pažnju na zeleni pliš na stolicama, i odličnu hranu, koja predstavlja kombinaciju internacionalne i domaće kuhinje. Tu smo probali i moje omiljeno jelo – rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom. Toliko mi se svidelo ovo jelo da, kad sam se vratila kući u Ameriku, poželela sam da ga rekreiram u svojoj kuhinji, i opet sam bila oduševljena. Zbog toga se i našao na mom blogu. Komplimenti kuvaru Remixa.
Teško je zamisliti da sa ovim rolnicama možete da omanete kad ih iznesete pred goste.
Jedno popodne kiša nas je naterala da odemo u restoran Caruso, koji se nalazi na vrhu zgrade, koja je tačno preko puta hotela Moskva. Goveđa kolenica i kobasice su bile manje-više dobri, ali pogled na Terazije, i još dalje, posle kiše, je bio neprocenljiv.
Četiri dunje
Teško je opisati sreću kad u Beogradu naiđete na knedle sa šljivama. Ferdinand knedle su fenomenalan koncept.
Koristeći Google-ov pretraživač, uputili smo se u restoran Little Bay. Ne znam šta sam tačno očekivala, ali kad sam ušla unutra, potpuno sam bila iznenađena enterijerom. U nekom naoko privremenom objektu nalazi se svečana soba sa galerijama, i sve zajedno podseća na omanje opersko pozorište. Muzika, kao i jelovnik, su vrlo klasični.
U kafeima lanca Kafeterija smo bili u više navrata, imaju lepe kolače. Ne znam kada su se otvorili, ali sada ih ima svuda po centru grada. Ja bih izdvojila kafe u kralja Petra ulici, zato što se nalazi u zgradi koja predstavlja jedan od najlepših primera secesije u Beogradu. Zgradu je projektovao David Azrijel, i u njoj je bila smeštena prva moderna robna kuća u Beogradu. I kao kafe danas izgleda odlično.
Ako mene pitate, kao i moje prijatelje-zemljake koji žive u Americi, Ada Ciganlija je jedno od najboljih mesta u Beogradu. Nije samo do prirode, nešto je i do brojnih, opuštenih, restorana na obali.
Pošto smo došli u Srbiju, sutradan smo već slavili rođendan mom sina, to mu je bila želja, na ranču Sava. Rezervisali smo ovu sobu na fotografiji, doduše deca su sve vreme bila na igralištu koje pripada restoranu. Nadam se da kad sledeći put dođem tamo da ću moći da iznajmim brodić za vožnju po Savi, to mi je velika želja.
Kad smo kod Save, ponovo smo bili u restoranu Etno kuća na Zabranu. Ako volite tradicionalnu hranu i ambijent, i vodite decu sa sobom, to je onda pravo mesto za vas.
Još pregleda beogradske gastro scene pogledajte ovde i ovde.
Rolnice od pečenih paprika i sira sa rukolom i pestom
Sastojci sa osam rolnica:
4 crvene paprike, može i babure ako nemate drugog izbora
1/2 šolje izmrvljenog zrelijeg domaćeg sira ili grčke Fete
2 kašike kisele pavlake
2-3 šake mlade rukole
So prema ukusu
1 kašika maslinovog ulja
1 kašika pesta od bosiljka, ovde pogledajte kako da ga napravite
1-2 kašike prepečenih pinjola
Priprema:
Najpre ispecite paprike, zatim kad se ohlade oljuštite ih, uklonite peteljke i semenke, i uzdužno ih podelite na sva dela.
Dok ste spremali paprike napravite mus od sira i pavlake. Dovoljno je da sir izgnječite viljuškom i pomešate sa pavlakom.
Stavite na svaku polovinu paprike, koju ste prethodno posolili, po kašiku musa od sira i pavlake, i zarolajte papriku.
Na tanjiru u sredini stavite rukolu, posolite je i poprskajte maslinovim uljem, i po njoj poređajte zarolane paprike. Oko i preko njih stavite zagrejani pesto, najbolje sa plastičnom bočicom koja izgleda kao pumpica i ima uski otvor, i na sve to stavite prepečene pinjole.
Leti plavi patlidžan suvereno vlada u mojoj kuhiji. Ne znam kako bih opisala tu privlačnost, ali kad se nađem u prodavnici, u delu sa povrćem, ruka sama krena ka njemu. Da li zbog neobične i lepe boje, ili zbog toga što volim njegov ukus, ne mogu tačno da odgovorim, ja sam leti opsednuta ovom namirnicom. Iz skorašnjih recepata na blogu, u kojima dominira patlidžan, da se naslutiti neka posebna veza između njega i mene. Ovoga puta plavi patlidžan sam punila.
Umesto kinoe, koja je ovde neka vrste zamena za hlebne mrvice, možete da koristite kus-kus ili bulgar, klikom na linkove možete da vidite kako se oni spremaju. Izbor je pao na kinou, zato što sam potrošila kus-kus i bulgar, sve tri namirnice gotovo uvek imam u kući jer su veoma korisne. Kinoa ima tu neku fanki hrskavu teksturu, i baš je dobra za razna punjenja. Sad se setih, na blogu postoji još jedan recept u kojem se plavi patlidžan sprema sa kinoom – Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom.
Crvena paprika i paradajz se po pravilu odlično slažu sa plavim patlidžanom, zato su se tu i našli. Prepečene pinjole gotovo uvek spremam sa patlidžanom, oni jelu daju taj neodoljivi mediteranski šmek, i ja njih, malo je reći, obožavam.
Punjeni plavi patlidžan
Sastojci:
3 srednjih plavih patlidžana
2 kašike maslinovog ulja
2 čena belog luka, sitno iseckanog
1/2 kašičice soli
1 1/2 šolje skuvane kinoe (ili kus-kusa, bulgara), kako se sprema kinoa pogledajte ovde.
1 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, iseckan
2 kašičice origana, sitno iseckanog
2 kašičice peršuna, sitno iseckanog
1 crvena paprika, ispečena, oljuštena i iseckana
1 veći paradajz, iseckan
2 kašike šake pinjola, prepečenih
So o biber prema ukusu
1 kašika sirćeta
1 šolja izrendanog sira – parmezan, pekorino ili mančego sir
1 kašičica začina sumak, opciono
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Najpre isecite patlidžan uzdužno i oštrim nožem zasecite u meso dijagonalnu rešetku, ali ne suviše duboke, do same kore. Ostavite peteljke jer se tako patlidžan neće raspasti tokom pečenja. Posolite meso patlidžana i u njega utrljajte iseckani beli luk i maslinovo ulje.
Na tankom plehu obloženog papirom za pečenje postavite patlidžan tako da meso ide na dno. Pecite ga u rerni oko 50 minuta, dok ne odmekne. Dok pečete patlidžan možete da ispečete crvenu papriku.
Više o pečenju plavog petlidžana u rerni pogledajte ovde.
Kad je plavi patlidžan ispečen ostavite da se ohladi. Za to vreme skuvajte kinou, ovde pogledajte kako se to radi.
Kad se patlidžan dovoljno ohladio, običnom kašikom, ili još bolje onom uštrom za dinju, izdubite plavi patlidžan i izvadite meso, ne sasvim. Izvađeni sadržaj ispasirajte viljuškom.
U šerpi zagrejte jednu kašiku maslinovog ulja, na srednje jakoj temperaturi, i u njemu dinstajte iseckani luk dok ne postane staklast. Tome dodajte iseckano začinsko bilje, origano i peršun, zatim iseckanu pečenu papriku i paradajz, so i biber prema ukusu. Kuvajte sve oko desetak minuta, i tome na kraju dodajte skuvanu kinou/kus-kus/bulgar i sirće.
Ovoj smesi dodajte izvađeno i ispasirano meso od plavog patlidžana, kao i prepečene pinjole. Punite izdubljeni patlidžan ovom smesom, i na kraju na njega stavite izrendani sir, koji sam ja zaboravila da stavim pre fotografisanja. I pospite ga sumakom, ukoliko ga imate. To je jedan vrlo interesantan začin crvene boje i kiselog ukusa, a sve što je kiselo se odlično slaže sa plavim patlidžanom.
Kad vas muči čežnja za Mediteranom, a vi sebi napravite ovu salatu, da se podsetite čarobnih ukusa i mirisa leta. Ovo je ništa drugo do moja varijanta čuvene sicilijanske salate od plavog patlidžana, koja se zove – Caponata.
Odmah da vam kažem, morate malo da se pomučite oko pripreme plavog patlidžana, čudno je to i sa puno izazova povrće, ali ako se lepo pripremi satisfakcija je ogromna. Najbolje da odaberete manje komade patlidžana, i zapamtite da morate dobro ga da ispržite, sve dok ne odmekne i promeni boju, ali ne previše.
Ovu salatu možete da služite kao glavno jelo, ali i kao prilog nekom mesu.
Salata može da se služi topla, ali je hladna još ukusnija. Ukoliko je služite hladnu, dodajte prepečeni hleb naknadno, da se ne bi opustio u salati.
Lepota ove salate je u tome što možete da dodajete razne sastojke, ili da izostavite neke, ukoliko vam nisu dostupni. Ono što nije loše da znate je to da plavi patlidžan mnogo voli kiselinu, tada njegov ukus dolazi do izražaja. Umesto limuna možete da koristite sirće, najbolje da tome dodate i rendanu koru limuna.
Kod pripreme salate moja filozofija je da je veoma važno kako se seckaju sastojci, jer to utiče na teksturu, a ona je veoma važna. Neko povrće, kao recimo tikvice, veoma zavise od toga kako su isečene. I upravo je tekstura ta koja ovoj salati daje šmek. Hrskavi prepečni komadi ćabate u salati su zapravo najlepši deo ovog jela.
Na kraju moje ulice, par blokova niže od moje kuće, na samom kraju, uz vodu, nalazi se kafe koji je u isto vreme i pekara. Nekada je tu godinama bila smeštena francuska poslastičarnica, meni omiljena, ali je nje vlasnik nešto zabrljao oko neplaćanja poreza, pa je pobegao u Francusku. Sadašnje mesto je uvek puno turista, jer je smeštano u živopisnom starom delu grada, i zbog toga je prilično skupo. Ovde srednje veličine hleb može da košta i do 12 dolara. Međutim, imaju fenomenalnu ćabatu, koja je omanja i košta dolar i po. Izgleda da se prodavcu potkrala neka greška, jer umesto jednog skupog hleba ja mogu da kupim osam ćabata. I navadila sam se kupujući po nekoliko komada tog hleba.
Međutim, izgleda da su i druge komšije “provalile” kvalitet i povoljnost ovog hleba, pa me je posle nedavnog puta u Srbiju čekalo neprijatno iznenađenje – prazan raf gde je trebalo da bude ćabata. Rešila sam tada da je vreme da zavrnem rukave i napravim ovaj čarobni italijanski hleb. Recept očekujte uskoro na blogu. Evo ga!
Sicilijanska salata od plavog patlidžana, tikvica i maslina (Caponata)
Sastojci
za preliv:
1/3 šolje maslinovog ulja
Sok od 1 limuna ili 2 kašike sirćeta
1 čen belog luka, sitno iseckanog
2 kašike kapra
So i biber, prema ukusu
1 kašika izrendane korice limuna
4 inćuna, sitno iseckanih, opciono
5 kašika maslinovog ulja
1kg plavog patlidžana, iseckanog na kocke
2 manje zukine tikvice, iseckane na kockice
2 kašičice soli
1 šaka maslina
1 manji crveni luk, sitno iseckan na rebra
1/4 vekne ćabate hleba, iseckanog na kriške (recept za ćabatu pogledajte ovde)
Šaka listova svežeg bosiljka
Parmezan, iseckan ljuštilicom
Pinjoli prepečeni, opciono
Priprema:
Najpre očistite i isecite plavi patlidžan na kocke veličine oko 2 cm, sve sa korom. Iseckan patlidžan stavite u đevđir, pospite ga solju i promešajte. Na njega stavite obrnuti tanjir, koji može da uđe u đevđir, a na tanjir nešto dosta teško što će da pritisne iseckani patlidžan, recimo staklenu flašu sa uljem ili veću konzervu. Posle pola sata isperite patlidžan vodom i dobro ga osušite papirnatim ubrusom.
Slično uradite sa zukini tikvicama. Njih sitnije isecite, na kocke veličine do 1cm. Isto ih posolite i ostavite u sudu pola sata da otpuste vodu. Na kraju ih ne previše čvrsto stegnite rukama da izađe suvišna tečnost, zatim ih položite pa papirnati ubrus.
Za to vreme u tosteru prepecite ćabata hleb koji ste iseckali na kriške. Na kraju prepečene kriške isecite na kocke.
Takođe, napravite preliv tako što ćete u teglici izmućkati sledeće sastojke: maslinovo ulje, sok i izrendanu koricu od limuna, sitno iseckan beli luk, kapar, so i biber.
U tučanom, ili nekom drugom tiganju, pržite iseckani plavi patlidžan u zagrejanom maslinovom ulju na srednje jakoj vatri, i to iz tri ture. Pržite patlidžan dok ne odmekne, ali ne potpuno, i promeni boju. Dodajte soli ako je potrebno.
Isto tako pržite iseckane tikvice u maslinovom ulju, na jakoj vatri, vrlo kratko 1-2 minuta uz jedno mešanje.
Kada ste pripremili sve sastojke za salatu onda ih sve zajedno promešajte zajedno sa prelivom. Na kraju dodajte ljuštilicom iseckan parmezan i listove svežeg bosiljka. Služite salatu toplu ili hladnu.
Savršeno letnje jelo, jer kako drugačije da bude kad se sastoji od palente, paradajza, mocarele, parmezana i bosiljka. Ovo je moja varijanta popularnog italijanskog jela – Polenta pasticciata.
Postoji više načina na koji možete da napravite ovo jelo, odnosno postoji više različitih sastojaka koje možete da umetnete u slojeve palente. Možete da izuzmete svež paradajz, i umesto njega da stavite sos od paradajza, ili čak sos bolonjez, ili ragu od pečuraka. Ne preterujete sa količinom paradajza jer će iz njega tokom pečenja izaći puno tečnosti.
Ja za ovo jelo koristim palentu koju kupujem gotovu u crevu, ali vi možete i sami da je pripremite. Iako možete da koristite i druge sireve umesto mocarele, ja nju ne bih izostavila, jer nema ništa lepše od otopljene mocarele, kad počne da se razvlači.
Složenac od palente, paradajza i mocarele
Sastajci:
2 šolje instant palente ili kukuruznog brašna
8 šolja vode
1 1/2 kašičica soli
2 kašike putera
2 veća luka (žuta ili crvena), iseckana na tanka rebarca
1/2 kašičice soli i bibera
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
2 kašike maslinovog ulja
3 kašike putera
1/2kg mocarele, isečene na tanke kriške
2 paradajza, isečena na tanke kriške
1 šolja izrendanog Parmezana
1 šaka svežih listova bosiljaka
Priprema:
Najpre pripremite palentu. U kipuću vodu, u koju ste stavili 2 kašike putera i so, stavite dve šolje instant palente ili kukuruznog brašna. Smanjite vatru i kuvajte palentu sve dok se ne zgusne, uz stalno mešanje. Ukoliko koristite kukuruzno brašno to može da potraje. Kad se palenta skuvala rasporedite je po plitkom plehu na koji ste stavili papir za pečenje, u jednakom tanjem sloju. Kad se palenta ohladila okruglim kalupom ili čašom isecajte kružne oblike, ili ih nožem secite na kvadrate.
U šerpici zagrejte 2 kašike maslinovog ulja i 3 kašike putera na umerenoj vatri i u tome dinstajte luk dok skroz ne odmekne i počne da menja boju. U međuvremenu mu dodajte soli, bibera i muskatnog orašćiča.
Zagrejte rernu na 200C (400K), pripremite sud u kojem ćete peći složenac.
U posudi ređajte sastojke sledećim redom:
– sloj dinstanog luka sa masnoćom
– sloj palente
– sloj paradajza + malo soli
– par listića svežeg bosiljka
– sloj mocarele
– sloj izrendanog parmezana
I tim redom dok ne potrošite sve sastojke.
Pecite složenac oko 20-25 minuta dok gornja kora ne počne da tamni. Jelo služite odmah.
Jedna od najlepših stvari koje sam doživala u Španiji, a bilo ih je mnogo, je bila njihova hrana. Toliko smo lepo jeli, ne sećam se nijednog putovanja gde smo probali toliko različite i ukusne, a opet jednostavne i pristupačne hrane. Ono što me je posebno oduševilo jeste poseban način serviranja hrane, tipičan za ovu zemlju, a to je – tapas. Nije da to nisam probala ranije, ali u Španiji je to bilo jedno posebno iskustvo. Kod kuće sam brže bolje napravila tapas sa mojim omiljenim stvarima: hrskavi pohovani plavi paradajz sa prelivom od meda i balzamika, recept je u prethodnom postu, španski tost sa paradajzom, mančego sir i masline, sve sa sangrijom.
O tapasima
Tapas dosta podseća na meze, u pitanju je serviranje manje količine različitih jela uz piće. I da, tapas se obavezno jede u društvu. Nekada se služe sva jela odjednom, a nekad jedno po jedno. Ovaj na slice je bio najlepši tapas koji smo probali, španska kuhinja sa uticajima iz Severne Afrike.
U Španiji obično jedan tapas za deljenje dobijate uz naručeno piće, u Madridu recimo škrtare, pa ćete recimo dobiti samo masline, a u Granadi je serviranje tapasa obavezno i veoma je lep izbor. Postoje dve različite porcije, veća i manja, i često su cenom veoma pristupačni. Ukoliko jedete tapas za barom, stojeći, onda će vas to manje koštati nego za stolom.
Tapas barovi, tako se zovu restorani u kojim se služe, su poslednjih godina postali veoma popularni, skoro da svojim brojem nadmašuju tradicionalne restorane. Postoji nekoliko legendi kako je tapas nastao, ali biće da je da su vlasnici restorana shvatili da uz male obroke, pogotovo slane, raste potrošnja pića, pa su zbog toga počeli da služe tapas.
Tapas na španskom znači poklopac, i dobio je naziv tako što su se sa komadom hleba, pršute ili sira pokrivale čaše sa vinom, da u njih ne bi ušle mušice. Veruje se da su tapasi nastali u Andaluziji, gde smo i imali prilike da ih probamo. Španci su veoma ponosni na svoje tapase, ali interesantno je to da taj koncept može da se primeni na bilo koju kuhinju sveta.
Evo, pogledajte kako izgledaju neki od popularnih tapasa:
Španska pršuta, hamon (jamon), sa krekerima od maslinovog ulja (savršenstvo!)
Pohovani plavi patlidžan sa prelivom od meda (savršen kada se napravi po ovom receptu)
Čorizo kobasice (savršenstvo!)
Kroketi od šunke i bešamel sosa
Pohovane girice
Pohovani kalamari
Gambori u sosu (vidi prvu sliku)
Kozice
Grilovani oktopus
Pečene male zelene paprike
Mančego sir sa maslinama
Tost sa paradajzom (savršenstvo!)
Ruska salata (u Španiji se pravi sa tunjevinom)
Sangrija
Jedno od najpoznatijh španskih napitaka je svakako sangrija. Ima li išta lepše od osvežavajućeg pića od vina i voća. Kad god pijem sangriju napolju uvek se razočaram manjkom voća, kao i zbog nedostajanja prave alatke da ga pokupim sa dna čaše. Prvi problem se rešava tako što se sangrija pravi kod kuće, a drugi sa genijalnom slamčicom sa krajem koji ima kašiku, sa čime sam se prvi put susrela u Španiji.
Što se tiče odabira vina najbolje ja da to bude crno, mada moram da priznam meni je ok i sa belim i penušavim, to je inače američka izmišljotina. Španci za pravljenje sangrije koriste njihovo poznato vino Rioja, a vi možete bilo koje. Ohladite ga dobro u frižideru pre služenja.
Vinu se dodaje često sok od pomorandže i brendi, meni je voće sasvim dovoljno, od njega postane slatko. Od vas zavisi šta ćete od voća staviti u vino, moj izbor se nalazi u receptu.
U bokalu pomešajte ohlađeno vino i iseckano voće. Sipajte ih u čaše i služite.
Španski tost sa paradajzom
Ovo je toliko jednostavna stvar, a opet fenomenalna! Obavezno ga pripremite. Inače je omiljeni doručak u Španiji, zovu ga Pan con tomate.
Na slici je više tipičnih doručaka u Španiji, sendvič sa pršutom, ćurosi, tost sa paradajzom, sok od ceđene pomorandže i kafa.
Sastojci:
Paradajz
Kvalitetan hleb, najbolje ćabata
Beli luk
Maslinovo ulje
Krupna so
Priprema:
Presecite paradajz na dva dela, i svaki deo rendajte na najkrupnijiem delu rendalice, na kraju će vam ostati kora od paradajza u ruci, tako da ne treba da ga gulite. Dobićete nešto slično gustom soku od paradajza.
Kvalitetan hleb, ćabatu ili francuski hleb, zagrejte u tostu, a zatim ga natrljajte belim lukom i pospite maslinovim uljem.
Na kraju dodajte paradajz, pospite so, i uživajte.
Mančego sir
Mančego je polutvrdi sir od ovčijeg mleka poreklom sa visoravni La Manča. Veoma je popularan u Španiji. Najbolji način da ga konzumirate je da ga iseckate i služite, jer je greota da ga dodajete drugim jelima. Ima finu izraženu aromu sa notom koja podseća na orašaste plodove.
Uskoro na blogu opširnije o španskoj kuhinji, zaista je teško zaustaviti se kod jedne ovakve teme.
Tek što sam se vratila iz Španije, odmah sam u svojoj kuhinji pokušala da rekreiram sve lepote koja sam uspela tamo da probam. Imam nekoliko favorita u koje sam se zaljubila na pravi zalogaj, o njima uskoro, ali ovoga puta ću se fokusirati na jelo koje nije baš tako dobro ispalo kada smo ga prvi put probali u jednom restoranu, dobili smo ga kao tapas uz piće, pa sam poželela da ga kod kuće napravim, jer mi se učinilo da ima puno potencijala. I zaista je odlično ispalo, koristila sam ovaj recept sa bitnim izmenama.
Na španskom ovo jelo se zove Berenjenas con Miel, poreklom je iz Andaluzije, tačnije Kordobe. Veoma se često koristi kao tapas, a o ovom popularnom španskom serviranju jela spremam se da napravim čitav članak, jer me je potpuno oduševilo. To je najbolji i verovatno najjeftiniji način da se hranite u Španiji.
Kao što vidite na stolu su i druge đakonije, to je bio intiman tapas za mene i muža u našem dvorištu, ali o njima u sledećem postu.
Na prvi pogled neobična kombinacija plavog paradajza i meda mi je delovala interesantno, i kad sam je probala oduševila sam se. Ja sam još išla dalje pa medu dodala balzamiko sirće, to smo probali u nekom drugom restoranu, što je još ukusnije.
Boravak u mleku plavog paradajza ima ulogu da smanji upijanje ulja tokom prženja, ne znam koliko je to istina, ali zaista pomaže da se dobiju hrskavi i preukusni komadi.
Hrskavi pohovani plavi patlidžan sa prelivom od meda i balzamika
Sastojci:
500g (oko 3 manjih komada) plavog patlidžana
500ml mleka
200g brašna
1 kašičica soli
za preliv:
4 kašika meda
1 kašika balzamik sirćeta
ulje za prženje
Priprema:
Operite i isecite krajeve patlidžana. Zatim ih tanko isecite na tanke kriške debljine 3-5mm. Poređajte kriške u dubljem sudu, zatim ih prelijte mlekom. Preko njih stavite obrnuto okrenut tanjir, a zatim preko tanjira nešto teško, recimo veće konzerve, da pritegnu plavi patlidžan. Tako ih držite tačno jedan sat.
U međuvremenu napravite preliv tako što ćete pomešati med i balzamiko sirće.
Brašno stavite u manju činiju i pomešajte ga sa solju.
Posle sat vremena plavi patlidžan stavite u đevđir, i ponovo pritisnite nečim teškim da se mleko ocedi.
U šerpi zagrejte 3-4 prsta ulja na srednje jakoj temperaturi. Svaku krišku uvaljajte u brašno, zatim je otresite i stavite u zagrejano ulje. Stavite toliko kriški taman da stanu u šerpu, zato ćete morati da ih pržite iz nekoliko puta.
Pržite svaku stranu dok blago ne porumeni. Kad je plavi patlidžan pržen, izgledaće hrskavo, stavite ga u posudu koja je obložena papirnatim ubrusom, da se ulje ocedi. Jelo služite odmah tako što ćete patlidžan posuti prelivom od meda i balzamika. Pospite ga i krupnom solju ukoliko je to potrebno.
Aruba je sve ono što prosečan čovek zamišlja kao idealani odmor na tropskom ostrvu. Ima odličnu klimu, toplo tirkizno more, peščane plaže sa palmama, egzotične životinje, barove sa koktelima, itd. Što bi ljudi rekli – raj na zemlji.
Nekadašnja kolonija a sada konstitutivna članica holandskog kraljevstva, Aruba je minijaturna država smeštena na malenom ostrvu, koje predstavlja najjužniju tačku Kariba. Veoma je popularna turistička destinacija, kako zbog svoje lepote tako i uređenosti, što nije čest slučaj u ovom delu sveta, pa otuda ne čudi da je jedno od skupljih karipskih ostrva.
Arubu još zovu – ostrvo sreće. Postoji puno razloga za tu tvrdnju. Za razliku od većine karipskih ostrva bezbedna je, možete se bez problema šetati po ostrvu, stanovnici deluju krotko i gostoprimljivo. Pored toga što ima lepu klimu, toplu sa blagim povetarcem, najviše sunčanih dana od svih karipskih ostrva, mirno more koje je zaštićeno koralnim grebenima, Aruba je bezbedna od uragana i drugih nepogoda. Nekada je ostrvom dominirala industrija prerade nafte, a sada je to turizam. Ovo ostrvo ima najviši životni standard među karipskim državama.
Aruba je neobičan spoj raznih kultura i uticaja. Populaciju čine različite nacije i rase, domoroci, Holanđani, sefardski Jevreji, Indijci, Filipinci, Kolumbijci, Afrikanci, itd. Iako je zvanični jezik holandski, na ostrvu se koristi i lokalni jezik, papijamento, koji je mešavina portugalskog, španskog, holandskog i zapadnoafričkog. Pored različitih fizionomija lokalnog stanovništva, primetićite da se svuda kreću u grupama, obično uža familija, da su neprestano u razgovoru, bilo u direktnoj komunikaciji ili preko mobilnog telefona. Moram da napomenem da njihova kultura nije baš previše bliska nekome ko dolazi iz Evrope.
Vrhunac turističke sezone je tokom Uskrsa, kada je prolećni raspust u Americi, odakle dolazi najviše gostiju, više od polovine ukupnog broja turista. U to vreme smo i mi bili tamo, imali smo sreću da postoji direktan let iz našeg grada do Arube. U špicu sezone avioni doleću na ovo ostrvo na svakih par minuta.
Na sam dan Uskrsa, moj sin je imao neki zdravstveni problem, pa smo morali da pozovemo doktora u hotelsku sobu, da ga pregleda. Doktor, stariji čovek evropskog porekla, brzo je utvrdio da je sa sinom sve u redu, i kad smo očekivali da se pozdravi sa nama i ode kući na uskršnji ručak, koji ga je sigurno čekao, on je značajno upitao našeg sina, je li, mali, da li ti znaš ko je Novak Đoković? I tako je počelo, vrlo ubrzo smo saznali da doktor ima strast ka proučavanju istorije, i tako smo mu mi, Srbi, zapali za oko. Kad je krenuo, više se nije zaustavljao, videlo se da je čovek ozbiljno u materiji, nikako nije želeo da propusti priliku da priča sa pravim Srbima, pa makar oni živeli u Americi. Pominjao je Dražu Mihajlovića, Tita, Miloševića, Vukovar, četnike i ustaše, i tim redom. Na kraju nas je zabrinuto upitao šta mislimo šta je uzrok Novakovog pada, slegnuli smo ramenima, on je ubeđen da je razlog njegova porodica.
Mi smo bili smešteni u hotelu Renesansa, koji ima dva dela, jedan za porodice, a drugi samo za odrasle. Nalazi se u glavnom gradu Arube, Oranjestadu. Pored male plaže, hotel poseduje prelepo privatno ostrvo, do kojeg se dolazi čamcem. Na njemu se nalaze dve plaže, opet jedna za porodice sa decom, a druga za odrasle. Na ovoj drugoj živi mala kolonija ružičastih flamingosa, i većina slika i videa sa Arube kojekakvih influensera napravljena upravo na ovoj plaži, sa flamingosima. Pored njih na Arubi živi veliki broj iguana, koje se uprkos svom strašnom izgledu ponašaju kao domaće životinje. Na Arubi, kao i na obližnjem ostrvu Kurasao, se nalazi endemska vrsta drveta pod nazivom divi – divi, koja podseća na ogromni nakrivljeni bonsai. Na ovom ostrvu dobro uspeva aloja vera, otuda ne čudi da je Aruba najveći svetski izvoznik ove kulture.
Glavni grad je minijaturan, i oživi tek kada u njega uplove kruzeri. Tada se otvore brojne tezge i prodavnice luksuznih proizvoda. Orenjestad ima arhitekturu koja je čudni spoj holandske i kolonijalne, pored vrlo lepih zgrada zapazićete neugledne udžerice. Tu se nalaze i zanimljive trgovi, kao i ostaci vojne arhitekture iz kolonijalnog doba.
Aruba se nalazi tek dvadesetak kilometara udaljena od južnoameričkog kontinenta, tačnije Venecuele. Na to će vas podsetiti venecuelanske naftne platforme koje se vide na horizontu. Šetajući gradom primetila sam Južnoamerikance koji nisu bili lokalci, drugačija im je fizionomija, i pričaju španski, bili su najčešći posetioci radnji sa luksuznom proizvodima, kojih ovde ima puno. Onda sam saznala da su to Venecuelanci, ali onaj privilegovan sloj, oni što su se “snašli”, dok većina njihovih sunarodnika jedva preživljava. Zvuči poznato.
Pošto smo rešili da mirujemo, nema eskurzija po ostrvu, samo ležanje i opuštanje na plaži je dolazilo u obzir. Ipak, meni đavo nije dao mira, iako sam fizički bila na Arubi ja sam mislima bila u obližnjoj Venecueli. Zahvaljujući internetu na plaži kao i utičnicama koji su se nalazile sakrivene u podnožju palmi, mogla sam da se upustim istraživanju Venecuele na mobilnom telefonu. Bilo je tih dana već vesti o nemirima i stradalima, prilično uobičajno stanje u toj zemlji poslednjih godina. Najviše me je intrigiralo to kako tek par desetina kilometara deli zemlju sreće od one sa manjkom iste. Ako obe zemlje imaju sličnu lepu prirodu, divnu klimu, i prirodna bogatstva kao što je nafta, onda mora da razliku čini društveni sistem koji radikalno menja stvari na gore, kao što je komunizam. Potpuno je neverovatno da, iako nema srećne zemlje sa komunizmom, ljudi i dalje veruju u tu utopističku ideju, valjda zato što svaki put postoji nova šansa da zavladaju “prave” marksističke ideje.
Tu su me razmišljanja odvela i u moju zemlju, i ja sam bila dete komunizma, i živela sam sa posledicama tog sistema, kao i moji bivši sugrađani. Osetila sam se kao pomenuti doktor sa Arube, samo što su njega interesovali Srbi, verovatno sa sličnim motivom. U mislima me je prenuo čovek na plaži koji mi se obratio na srpskom, čuo me je kako pričam sa ćerkom na našem jeziku. Došao je na ostrvo kruzerom na kojem radi već godinama. Na istom kruzeru je radila moja drugarica iz srednje škole, iako smo u stalnom kontaktu, sreli smo se na Arubi posle petnaest godina. Slučajni susret sa bliskom osobom na ovom egzotičnom i dalekom ostrvu izgledao je tako emotivno i nadrealno.
Divi – divi drveće
Zbog pomenute izmešane populacije hrana na Arubi je mnogo interesantnija od one koja se nudi na drugim karipskim ostrvima. Na ostrvu postoji mnogo restorana koje služe veoma raznovrsna jela, od holandskih palačinki, bečkih šnicli i jela iz svuda prisutne italijanske kuhinje, preko popularnih karipskih jela sa pirinčom i plantana bananama, do lokalnih specijaliteta kao što su paprikaši sa kozijim mesom ili ribom. Kod njih je za doručak veoma popularno pecivo koje oni zovu pastechi, veoma slično empanadi, kao i interesantne malecke holandske palačinke, poffertjes. Posebno smo uživali u morskim specijalitetima u restoranu nedaleko od hotela, tu se služio odličan prženi crveni sneper, kao i file lampuga ribe sa ljutom salsom od manga. Iste te ribe možete da pecate na organizovanim turama.
Aruba je poznata i po koktelima, gde god da se denete svuda će vas čekati bar koji ih služi. Tu je i poznato lokalno pivo – Balashi.
Kao i mi, većina ljudi u Južnoj i Centralnoj Americi obožava prase na roštilju, tako da veća okupljanja ne mogu da prođu bez tog specijaliteta.
Holandske palačinke (Dutch Baby Pancake)PastechiPoffertjesPrženi crveni sneperFile lampuge (mahi-mahi) sa salsom od manga
Aruba nije samo za medeni mesec i slična romantična putovanja, kako je često reklamiraju, ovo ostrvo je idealno za porodična putovanja, jer je bezbedno, ima mirno i toplo more, plaže na kojima pesak nikada nije vreo, zanimljiv životinjski i biljni svet, raznovrsnu kuhinju za svačiji ukus i veliki broj organizovanih aktivnosti. Ukoliko ste pak avanturista i volite ekstremne stvari, možda je ovo ostrvo suviše krotko za vas.
ukrasite svoj dom mojim fotografijama
Pogledajte galeriju mojih fotografija sa temom Putovanja i Na plažii saznajte ovde kako možete da ih naručite.
Ovo jelo potpuno opravdava svoje ime, skače u usta, to je bukvalni prevod italijanske reči Saltimbocca. Kako drugačije da se zove, jer samo pri pomisli na tanke teleće šnicle umotane u pršutu sa žalfijom, pa prelivene bogatim sosom od belog vina i putera, vama momentalno kreće voda na usta. Fali još neko kvalitetetno vino, recimo Sovinjon blank, ili čak Kjanti, i doživljaj je potpun.
Idealan izbor za letnji ručak, pola sata vam je sasvim dovoljno da ga pripremite.
Inače, Saltimbocca je poreklom iz Rima, i recept koji sledi trebalo bi da odgovara originalu. Ovo jelo se sprema i sa piletinom, ipak teletina je bolji izbor. Ako ste ljubitelj teletine samo da znate da na blogu postoji još odličnih italijanski jela sa ovim mesom: Teletina Piccata i Osso Bucco.
Možete šnicle da služite sa nekim drugim prilogom, ipak, mladi spanać dinstan na maslinovom ulju i puteru sa belim lukom savršeno se dopunjuje.
Prilog: mladi spanać dinstan na puteru i maslinovom ulju sa belim lukom
Za služenje: kriška limuna
Priprema:
Pripremite veći tučani tiganj u kome ćete pržiti meso kao i brašno u koje ćete ga uvaljati pre prženja.
Najpre čekićem istucite teleće šnicle. Natapkajte ih papirnim ubrusom da uklonite vodu. Nema potrebe da ih solite jer je pršuta već dovoljno slana.
Na komad šnicle stavite list sveže žalfije, a zatim presavijte meso na pola.
Teleću šniclu obavijte pršutom.
Zatim istucite meso čekićem sa stranom sa zupcima, tako ćete ga dobro pričvrstiti.
Meso zatim uvaljajte u brašno, pa otresite višak, i stavite ga da se prži u tiganju, u kome ste zagrejali maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, oko 3 minuta po strani. Kada ste ispržili meso izvadite ga i obavijte ga aluminijumskom folijom.
U tiganj dodajte puter, i kad se otopi, na umerenoj vatri dodajte biber, suvo belo vino kao i par listova sveže žalfije. Gledajte da sa varjačom sa ravnim vrhom sastružete meso koje se zalepilo za tiganj. Kuvajte sos još par minuta i kad se zgusne sklonite ga sa vatre. Njime prelijte šnicle koje ste servirali na tanjiru.
Dok pržite meso na maslinovom ulju, puteru i belom luku dinstajte mladi spanać, nije potrebno da ga prethodno obarite, dodajte soli i bibera.
Šnicle služite uz spanać zajendo sa kriškom limuna.
