Čudesni čizkejk od rikote i limuna

Ovaj čizkejk od rikote i limuna je čudesan zato što se veoma lako pravi a neverovatnog je ukusa, sa prvim zalogajem znaćete da ne možete da se zaustavite samo na jednom parčetu. Tako je kremast, lagan i aromatičan. Za trenutak ćete se osetiti kao da ste otputovali na jug Italije, u Siciliju, čije ukuse i mirise ovaj kolač savršeno objedinjuje.

Da, ovo je tradicionalni sicilijanski kolač, pravi se samo sa rikotom, bez krem sira, zbog čega je tako lagan. Korica limuna i ekstrakt badema mu definitivno daju jedan poseban ukus. Dok nisam probala ovaj čizkejk, ja sam najviše volela onaj koji se nalazi u mom Američkom kuvaru, sad je “mrtva trka” koji je bolji.

Pored nedostatka krem sira korica jedva da postoji, pleh u kojem će se peći kolač obložite puterom i mrvicama keksa (plazma, grem krekeri, amaretti keksi, itd).

Jedino što morate da unapred ocedite rikotu od vode, stavite je u cediljku i poklopite nečim teškim, ili je stavite u gazu. Tako da odstoji u frižideru par sati je dovoljno.

izkejk od rikote i limuna-1

Ukoliko volite slične italijanske poslastice pogledajte recepte za sledeće kolače:

 

A ako ste ljubitelj čizkejka, onda ćete uživati i u ovim lepotama:

 

 

Čizkejk od rikote i limuna

izkejk od rikote i limuna 3-1


 

Sastojci:

Puter za podmazivanje pleha

3 kašike izmrvljene plazme, grem krekera, amaretti keksa

180g šećera

1 1/2 kašike izrendane korice limuna

5 jaja

Prstohvat soli

3/4 kašičice ekstrakta badema

1 kg oceđenog rikota sira (kako da ga napravite sami pogledajte ovde, duplirajte mere date u receptu)

 

Za dekoraciju: kolutovi limuna pečeni u rerni, sveže maline i šećer u prahu

 

Okrugao pleh, kojem se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm

 

 

Priprema:

Uključite rernu da se greje na 150C (300F). Pripremite pleh tako što ćete svuda naneti malo deblji sloj putera i preko toga ravnomerno pospite mrvice keksa.

Mikserom umutite jaja, šećer, so i izrenadnu koricu limuna. Tome dodajte ekstrakt badema i oceđen rikota sir.  Smesu sipajte u pripremljeni pleh.

Pecite čizkejk oko 1 sat i 10 minuta na srednjoj pregradi. Središte kolača treba da bude blago mekano, nemojte da ga prepečete.

Kad je čizkejk pečen ostavite ga u plehu par minuta. Pređite ivicom pleha tankim nožem, skinite ivicu pleha, i sačekajte da se kolač ohladi. Ostavite ga u frižideru da prenoći. Sutradan ga prenesite na tanjir za služenje koriteći široke spatule, u tom slučaju morate da staviti papir za pečenje na dno pleha pre pečenja.

Dekorišite kolač kolutovima limuna koje ste pekli u rerni, svežim malinama i šećerom u prahu.


Continue Reading

Dva letnja osvežavajuća napitka – koktel od lubenice i džin & tonik

Ova dva koktela su mi ulepšala početak leta, vrlo su osvežavajuća i prijatna, pored njih sam na trenutak zaboravila na nesnosnu vrućinu i vlagu koja je ovih dana zavladala Istočnom obalom. Džin i tonik je klasik, dok je koktel od lubenice nešto što se ovde pojavilo od skora, i vrlo je popularno piće po ovdašnjim barovima.

Džin i tonik 7-1

Ako se kojim slučajem pitate kako sam uspela da povežem ova dva koktela, evo kako se to dogodilo. Šetkala sam se neko veče pored vode sa ćerkom, pa smo tako završile na omiljenom nam mestu. U pitanju je bar na otvorenom koji zbog vode, peska i suncobrana veoma podseća na pravu plažu. Jedino što nema kupanja. Tu su i tereni za odbojku na pesku, pa i za boćanje. Pored su dva velika plastenika, u kojim neka lokalna organizacija veoma uspešno uzgaja paradajz i tikvice, kao i ljuljaške za odrasle. Prava oaza na gradskom asfaltu.

Dok sam naručivala piće upitah barmena da mi preporuči nešto, i on mi predloži džin i tonik. Jel može nešto malo uzbudljivije, pitam ga ja. Onda najbolje da uzmeš slushie od lubenice, ružine vodice i rozea. Ok, uzeću to.

Na kraju,  piće i nije bilo nešto, suviše slatko i sa previše leda za moj evropski ukus. Otišla sam sa napitkom do pomenutih ljuljaški, i dok sam ga pijuckala ljuljala sam se zagledana u panoramu grada – u prednjem planu su bili pesak i voda, a u zadnjem stakleni neboderi u kojima se ogledalo nebo. To su trenuci kada volim što živim u ovom gradu.

Sandlot Baltimore

Posle me je malo grizla savest u vezi džin i tonika, ako ćemo iskreno, to je bilo piće koje me je uvelo u svet koktela. Jeste, podseća na 90-te godine prošlog veka, ali i dalje je odličan, posebno po vrelom danu. Zato sam ga brže-bolje napravila kod kuće, da se podsetim starih dana. Meni se više sviđa sa limetom, ali i sa limunom je dobar. Inače, ovo piće su Britanci izmislili u 19. veku, u Indiji, dok je još bila njihova kolonija. Tonik u sebi ima dosta kinina, koji se u to vreme koristio u borbi protiv malerije. Kada se tonik, koji ima opor ukus, pomeša sa džinom, tada nastaje neka posebna hemijska reakcija, i dobija se jedan posve jedinstven napitak.

Koktel od lubenice-1

Pošto mi se slushie od lubenice nije posebno svideo, morala sam nešto slično da napravim jer mi se veoma svidela ideja, ionako mi uvek ostanu nepojedeni komadi lubenice, koji su idealni za pravljenje ovog koktela. Pošto nemam mašinu za slushie (to je isto što i granita), onda je morao da bude crush (pravi se tako što se u blenderu melje voće zajedno sa ledom). Možete dodati votku ili tekilu umesto svetlog ruma, ali meni je ovako najlepše. Sok od limete je obavezan, odlično se slaže sa lubenicom. Kad smo već kod te kombinacije pogledajte i ovu letnju salatu od lubenice i Feta sira sa prelivom od limete.

Džin i tonik 5-1

Džin i tonik (Gin and Tonic)

Džin i tonik 3-1


Sastojci:

Džin

Tonik

Kolutovi limete ili limuna

Led

 

 

Priprema:

Pomešajte džin i tonik u razmeri 1:3. Tome dodajte kriške limete, ili limuna, i kocke leda.


Koktel od lubenice (Watermelon Crush)

Koktel od lubenice 3-1


Sastojci:

Lubenica iseckana na komade, bez semenki

Rum svetli

Sok od limete

Dosta leda

 

Koristite sledeću razmeru sastojka  – lubenica, rum, sok od limete – 4:1:1

 

Priprema:

U blenderu stavite iseckanu lubenicu, bez semenki, sok od limete, svetli rum i kocke leda. Sve to dobro smrskajte. Sipajte u čaše i služite odmah.


Continue Reading

Ratatuj, jelo iz Provanse

Došlo je leto i ja sam ponovo zaljubljena u mirise i ukuse Mediterana. Imala li lepšeg jela da se obeleži trijumf leta od ratatuja. Čista poezija u kuhinji!

Neko bi rekao da je ovo jelo postojalo odvajkada, međutim pošto znamo da su glavni sastojci došli iz daleka, u 16. veku, pa i kasnije (paprika, paradajz i tikva su došli iz Amerike, a plavi patlidžan iz Indije), onda znamo da ono uopšte nije tako staro, a nije ni autentično mediteransko jelo. Doduše začinsko bilje, timijan i bosiljak, kao i maslinovo ulje su definitivno mediteranski.

Iako ratatuj dolazi iz Provanse, juga Francuske, ovo jelo je sveprisutno u Južnoj Evropi i Bliskom istoku. U Španiji postoji slično jelo pistu, kod nas bi to recimo bio bećarac iliti sataraš (nikad na kraju nisam dokučila da li su to različita imena za jedno te isto jelo), u Italiji je to caponata, u Mađarskoj je to lecsó, briami u Grčkoj, turlu u turkoj kuhinji, itd.

Ratatuj se sprema na dva načina, jedan je opisan u postu, a drugi izgleda kao složenac i peče se u rerni.

Kod pripreme ratatuja je važno da povrće zadrži svoj oblik, da se ne raspadne, zato se neki sastojci odvojeno spremaju, i nema previše mešanja. Možete da ga služite uz pirinač, mada je kus-kus, ili bulgar, najbolja opcija.

Ratatuj baš lepo ide uz ohlađeni francuski roze.

Ratatuj 4-1

 

Ratatuj

Ratatuj 3-1


 

Sastojci:

6 kašika maslinovog ulja

1 veći plavi patlidžan, iseckan na manje kocke

2 srednje tikvice, isecke na manje kocke

So i biber prema ukusu

1 veći luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

5 grančice timijana (majčine dušice)

2 crvene, narandžaste ili žute babure paprike

4 srednja paradajza, sitno iseckana

Šaka svežeg bosiljka

 

Za služenje: kus-kus

 

Priprema:

Najpre isecite povrće, plavi patlidžan na kocke 1 do 1.5 cm, tikvice nešto sitnije, paprike, paradajz i luk. Plavi patlidžan i tikvice možete da posolite, zatim ih zavijte u papirnati ubrus odvojeno, preko iseckanog povrća stavite dasku za sesckanje, a preko nje neki težak predmet. Tako će izaći nepotrebna voda iz tikvica, i ljutina iz plavog patlidžana.

Zagrejte najbolje veći tučani tiganj i u njemu zagrejte 3 kašike maslinovog ulja, patlidžan neverovatno upija ulje. Dodajte iseckani plavi patlidžan i pržite ga oko 10-12 minuta na srednje jakoj vatri uz povremeno mešanje.

Kad se patlidžan ispržio izvadite ga iz tiganja. Tiganj vratite na vatru, sipajte u njega  1 kašiku maslinovog ulja i zatim dodajte iseckane tikvice. Pržite ih oko 4 minuta uz povremeno mešanje. Kad su gotove izvadite ih iz tiganja.

U tiganj stavite 2 kašike maslinovog ulja i nastavite sa pečenjem iseckanog crnog luka, 2-3 minuta, tome dodajte grančice timijana ili majčine dušice, i iseckani beli luk. Posle jednog minuta dodajte iseckane paprike. Posle 4 minuta prženja, uz povremeno mešanje, dodajte iseckani paradajz. Pržite sve još 8-10 minuta dok se paradajz ne opusti. U međuvremenu posolite povrće. Na kraju dodajte isprženi plavi patlidžan i tikvice. Kuvajte sve još oko 5 minuta na umerenoj vatri, da se ukusi sjedine. Dodajte biber, i so ukoliko je potrebno. Sklonite tiganj sa vatre i dodajte povrću bosiljak. Služite ratatuj odmah, najbolje uz kus-kus.

 


Ratatuj 7-1

Ratatuj 8-1

Ratatuj 6-1

Continue Reading

Mus od lešnika i čokolade za kraj školske godine

Svako leto kažem sebi da ću da kupim mašinu za pravljenje sladoleda, i svaki put odustanem od te ideje, zbog toga što u kuhinji imam manjak prostora. Pošto ne mogu da pravim sladoled kod kuće, onda bar mogu da pravim poslastice koje podsećaju na njega, kao što je ovaj mus od lešnika i čokolade. Tu ionako idu slični sastojci kao za sladoled.

Ovaj mus je poseban zato što ima tu čarobnu kombinaciju čokolade i lešnika, ali ovoga puta ona je podignuta na jedan viši nivo sa grilijašem od lešnika. Skoro sam pravila krem od grilijaša za Paris-Brest i tu sam se baš zaljubila u njega. Ako ne budete suviše mleli grilijaš (lešnici i karamel), ostaće u musu majušni komadići karamela koji dosta podsećaju na one u Tobleronima.

Ljubitelji ovakvih poslatica neka pogledaju recepte i za:

Mus od lešnika i čokolade 5-1

Mojoj deci se završila škola. Poslednji dan je prošao u dodeljivanju nagrada i završnim priredbama. Glavna ceremonija je bila u crkvi, tu su pored svih đaka i nastavnika bili prisutni roditelji, kao i parohijani. Crkva je velika i lepa, podigli su je poljski imigranti i posvetili poljskom svecu po kome i škola nosi ime. Nekada su svi đaci bili katolaci, a nastavnici bili časne sestre, sada u školi ima više onih koji ne pripadaju toj crkvi. Među đacima ima dosta pravoslavaca, potomci grčkih useljenika, čija je zajednica prilično velika u Baltimoru. Ima i muslimana, jer u obližnju bolnicu Johns Hopkins dolazi dosta pacijenata iz zalivskih zemalja, neki od njihovih šeika je donirao veliki novac za bolnicu, tako da deca koja se leče, kao i njihova braća i sestre, pohađaju tu školu dok se ne završi tretman. U školi ima dosta malih Iraca, deca roditelja nedavno pristiglih u Ameriku, lako ih je prepoznati po vrlo svetlom tenu i riđoj kosi. Čak i dva, jedina, muška nastavnika su Irci, deca često prave šalu na račun njihovog akcenta.

Osim imena, i jedne poljske zastave koja se nalazi u fiskulturnoj sali, jedino još veliki vitraži na crkvi imaju natpise na poljskom – ovaj vitraž je donirao taj ili ta. Dok otac Denis priča istu priču kao na kraju svake školske godine, i ove godine će ići u Ocean City na letovanje, pozivajući pastvu na lokal patriotizam, ja sa radoznalošću posmatram vitraže i ostale umetničke radove u crkvi. Upravo sa tim vitražima započinje druga sezona čuvene serije The Wire, kada gospodin Sobotka, jedan od najvećih tragičara serije, dolazi u tu crkvu, jer hoće da donira vitraž ispred svog lučkog sindikata. Tu je i friz fresaka, tik ispod tavanice, posvećen raznim svetiteljima iz Istočne Evrope, neki su čak kao misionari boravili u Americi. Upadaju u oči politički nekorektne scene Indijanaca kako muče katoličke sveštenike.

Serbia 2-1

Đaci su po pravilu neobično mirni u crkvi. Mnogo su slatki. Postajem vrlo emotivna kad ih vidim tako zajedno, kako su samo porasli, valjda to dođe sa godinama. Ispraćaju jednu učiteljicu koja je tu u školi provela ceo radni vek, a i sama je nekad bila njen đak. Dok otac Denis čita pesmu, koju ja za nju specijalno napisao, ja se prisećam koliko je dobra i strpljiva bila sa mojom decom dok su bili maleni četvrogodišnjaci, sa neverovatnim strpljenjem je ispravljala slova moje ćerke koje je sve pisala naopako, valjda zato što je levoruka. Da ne pominjem druge probleme.

Serbia 3-1

Moram da priznam da mi je i dalje čudan taj način na koji ovde nagrađuju đake, pored nagrada za vladanje koje su mi potpuno razumljive, za to skupljaju poene tokom cele godine, dobijaju nagrade i za učenje, ali ne toliko za uspeh koliko za trud, moraju čak da paze kako će da formulišu tu nagradu da ne povrede samopouzdanje lošijih đaka. Mnogo su nekako misteriozni oko ocena, to je danas ovde u modi, kao da sama deca ne znaju ko je kakav đak u odeljenju. Ko poznaje ljudsku psihu i sam zna da se prezaštićenošću dece ništa ne postiže, čak suprotno, samopozdanje se gradi godinama, ne samo kroz najrazličitije uspehe u životu, uspeh u školi je samo mali deo, već i  sposobnošću da sami rešavaju probleme, da mogu da se oslone na sebe, da shvataju realnost, itd. 

Mojoj deci su veoma važne te nagrade, vrlo su ponosni na njih. Oni su vrlo komplikovana deca, nije lako biti njihov roditelj, ali kada je škola u pitanju tu su vrlo posvećena i odgovorna, škola nam zasada zadaje najmanje briga. Ipak, ja sad više vodim računa o tome kako moja deca stoje na standardizovanom testu koji polažu svi đaci u Americi u isto vreme. Tu se dobro vidi realan uspeh đaka i škole.

Serbia 1-1

Moj sin je iščekivao još samo te nagrade pa da se prepusti uživanju u letnjem raspustu. Zavidim mojoj deci kada prave planove za leto, iako ćemo većinu vremena provesti zajedno, jedno su putovanja kada si roditelj, a drugo kad si dete. Deca se veoma raduju što će ići u Srbiju i Grčku, ali moj sin je najviše uzbuđen što će u avgustu boraviti sa svojim fudbalskim timom u Engleskoj, na nekoj fudbalskoj akademiji, i to prvi put bez roditelja. Posebno zbog toga što će ići u London da gleda utakmicu premijer lige u kojoj će igrati Liverpul, nećemo da mu kažemo da će možda skupljati lopte na utakmici.

Posle crkve smo otišli u školu da gledamo priredbe i dodelu “feel good” nagrada. Koristim priliku da se dogovorim sa ćerkinom učiteljicom oko datuma kada će nam doći u posetu. Naime, moja porodica ima tradiciju da učiteljicu, za koju znamo da neće više predavati našoj deci, pozovemo na večeru u našoj kući, pošto se škola završi. To je mali gest zahvalnosti za njihov veliki trud. Ćerkina učiteljica će nam doći uskoro, pošto je italijanskog porekla, praviću neku srpsko-italijansku varijantu večere.

Na kraju kada smo se rastajali od učiteljice moga sina, sledeće godine će to biti neka nova, ona nas je obavestila o svom putovanju u Evropu, tačnije Portugalu, na medeni mesec. Kaže da bi volela da poseti i Srbiju. Otkud to, pitam je ja. Skoro su deca u školi pravili turističke brošure za razne destinacije, i moj sin je napravio za Srbiju. Učiteljici se veoma svidela, čak je pokazala i njenim prijateljima, koji su takođe izjavili da bi voleli da posete Srbiju. Videla sam tu brošuru ali nisam se previše udubljivala, morala sam posle da je ponovo, pažljivije, pogledam.

Letnji raspust može da počne.

Serbia 4-1

Mus od lešnika i čokolade 3-1

 

Mus od lešnika i čokolade

Mus od lešnika i čokolade 2-1



Sastojci:

80g lešnika

110g šećera

 

200g tamne čokolade za kuvanje

4 jajeta, žumanca odvojena od belanaca

2 kašičice tamnog ruma, opciono

 

200ml slatke pavlake

2 kašike šećera u prahu

 

Za dekoraciju: krupno iseckani lešnici

 

Priprema:

Najpre napravite grilijaš. U rerni na temperaturi od 175C (350F) pecite lešnike oko 8 minuta. Izvadite ih iz rerne i krpom protljajte dok im ne spadne ljuska. U manjoj šerpici zagrejte šećer na srednje jakoj temperaturi, kad počne da se topi promešajte ga, treba da dobijete ujednačenu smesu boje tamnog meda. Karamel odmah pomešajte sa lešnicima, poređajte ih po papiru za pečenje, i sačekajte da se potpuno ohladi i stegne. Tada ga stavite u multipraktik i meljite sve dok ne dobijete prah.

Umutite šlag tako što ćete mikserom mutiti slatku pavlaku sa 2 kašike šećera u prahu.

U staklenom sudu, koji ste stavili na šerpu sa vodom, a šerpu na ringlu, dno suda ne sme da dodiruje vodu, stavite grilijaš i žumanca, mešajte sve vreme žicom za mućenje dok se smesa kuva na pari, posle par minuta kuvanje dodajte iseckanu čokoladu koja će da se istopi. Kada ste dobili ujednačenu smesu sklonite je sa vatre da se ohladi. U međuvremenu umutite sneg od belanaca.

Čokoladnoj smesi dodajte 3/4 umućene slatke pavlake, umućena belanca i rum. Mešajte sve spatulom dodajući šlag iz više puta. Kad ste dobili ujednačenu smesu rasporedite je po malim posudicama, pokrijte plastičnom folijom i ostavite u frižider na par sati.

Prilikom služenja stavite na vrh preostali šlag i krupno iseckan lešnik.

 


Mus od lešnika i čokolade 4-1

Continue Reading

Četiri vrste ledenog čaja (Iced Tea) i poseta Zapadnoj Virdžiniji

Kad nastupe nesnosne vrućine ne može ništa tako dobro da rashladi kao ledeni čaj iliti iced teaNe morate da idete na fensi mesta da bi probali interesantno obogaćene ledene napitke, sve to možete sami kod kuće da napravite. Malo mašte u kombinovanju sastojaka je sve što vam je potrebno, za početak krenite od mojih ideja.

Ako volite sebi da ugađate, ovo je prava stvar za vas. Ledeni čaj možete da pijete kod kuće ili da ga sipate u flašicu koju će te odneti na posao. Takođe, možete da ga iznesete pred goste, recimo kad pravite roštilj.

Na kraju članka vas čeka kratki putopis, propraćen fotografijama, iz istorijskog gradića Harpers Ferry, koji se nalazi u Zapadnoj Virdžiniji. Sad za vikenda sam ga posetila, i veoma mi se dopao. Posebni utisak su na mene ostavile živopisne starinske kuće koje su sve do jedne imale verande tako tipične za američke kuće sa kraja 19. i početak 20. veka. Eto, meni su te verande direktna asocijacija na ledeni čaj. Na njima su se nekada ljudi rashlađivali u letnjim mesecima, u mraku, ljujajući se na ljuljaškama, ili stolicama, ispijali su upravo ledeni čaj.

Ledeni čaj 5-1

Američki ledeni čaj se priprema od crnog čaja, dodaje mu se šećer, obično veća količina, i limun. Najpopularniji je na američkom Jugu, kako i ne bi zbog velikih vrućina i vlage. To je neizostavni je deo južnjačkog folklora.

Ledeni čaj 8-1

Ja sam ovisna o crnom čaju, svakog jutra ga pijem za doručak. Ahmad Earl Gray je moj dugogodišnji izbor, obožavam ga. Sa njim je i ledeni čaj naročito iskustvo. Ipak, ja vam preporučujem za ledeni čaj i neke jeftinije varijante u kesicama, kao recimo Lipton, ili šta vam je pri ruci. Pored crnog čaja možete da koristite i zeleni, kao i oolong, popularni kineski čaj koji je nešto između zelenog i crnog čaja. Takođe, možete da koristite i biljne čajeve, posebno ako vam smeta kofein, kao onaj od kamilice (recimo sa dodatkom lavande) ili hibiskusa.

 

Ledeni čaj 3-1

Ledeni čaj 9-1
Zeleni čaj od jasmina sa svežim đumbirom i nanom

 

Ovo su  kombinacije koje možete da koristite u pripremi ledenog čaja:

  1. kombinacija – crni čaj + limun + matičnjak

  2. kombinacija – crni čaj  + limeta + maline + bosiljak

  3. kombinacija  – zeleni čaj od jasmina + svež đumbir + nana

  4. kombinacija – oolong čaj + breskve + timijan

 

Sastojci:

Na jednu šolju vode (250ml) stavite 1 kesicu čaja.

Šećer ili med prema ukusu, opciono

Iseckano voće

Začinsko bilje

 

Priprema:

U kipuću vodu stavite kesice sa čajom. Ostavite ih tako oko 3 minuta, a zatim izbacite kesice. Ukoliko volite sladak čaj sad je vreme da mu dodate šećer ili med. Kad se čaj prohladi stavite u njega voće i začinsko bilje i zatim ga ostavite u frižider na nekoliko sati.

Prilikom služenja dodajte kockice leda i začinsko bilje kao dekoraciju.


Ledeni čaj 2-1

 

Harpers Ferry (Zapadna Virdžinija)

Harpers ferry-1

Zapadna Virdžinija nije baš popularna turistička destinacija, osim ako volite hajking, planinarenje i kampovanje. Pored uživanja u divljoj prirodi možete da posetite Harpers Ferry, istorijski gradić smešten na ušću dveju reka, Potomac (prolazi kroz Vašington) i Shenandoah (u Americi su nazivi reka uglavnom na indijanskom i uvek zvuče slično). Gradić danas izgleda kao muzej, u zgradama iz 19. veka rekonstruisan je izgled starih radnji, magacina i stanova. Tu su i živopisni restorani i radnje koje primaju turiste.

Harpers ferry 2-1

Pored svoje lepe lokacije, svuda okolo na strmim padinama se pruža divna panorama, ovaj gradić je značajno istorijsko mesto zato što su se ovde vodile intezivne borbe za vreme američkog građanskog rata, to je najsevernija tačka do koje su doprle snage Konfederacije. U Harpers Ferry je bila i veća oružana pobuna robova. Nešto kasnije tuda je prolazio kanal, pa prva pruga koja je povezivala Vašington sa Ohajom. Originalna pruga se i dalje čuva. Stare zgrade, koje su stradale više puta od poplava, se i dalje dobro drže.

Harpers ferry 12-1

U delu Amerike gde ja živim reke su drugačije nego kod nas, one su šire i pliće, i iz njih često vire stene kojima voda nije mogla ništa. Kao takve su idalne za tubing (vožnja rekom na gumi) ili vožnju kajakom. Ne mogu da vam opišem koliko mi se to dopada, prvom prilikom ću to da isprobam.

Harpers ferry 3-1

Gore na strmim brdima se praktikuje hajking. Ovde se nalaze i poznate hajking maršute po planinskom lancu Apalačian. I to me puno privlači, još malo da deca porastu.

Harpers ferry 16-1

Ovakvih gradića nema malo po Americi, posetila sam ih puno, i ono što me uvek iznova oduševi to je arhitektura kuća sa verandom. Nekako izgledaju baš udobno za život, uvek su okružene lepim vrtom, i verande mi izgledaju kao idealno mesto za druženje sa komšilukom. Takve kuće se odavno više ne prave, u svoje vreme su imale statusnu ali i funkcionalnu vrednost, sprečavale su ulazak sunca u kuću, hladile su je umesto klime, a i u toplim noćima ljudi su radije boravili na verandi nego u kući. Tu su i neizostavne ljuljaške i rocking chairs. Ispod možete da pogledate veoma lepe primere takvih kuća.

Harpers ferry 9-1

Inače, ovaj gradić se nalazi na tromeđi Zapadne Virdžinije, Virdžinije i Merilenda. Tokom samo pet minuta vožnje bili smo u sve tri američke savezne države.

 

Harpers ferry 17-1

Ovaj izlet me je podsetio na jedno još starije i lepše istorijsko mesto Williamasburg, u Virdžiniji. Ako živite na Istočnoj obali morate obavezno da ga posetite.

Harpers ferry 7-1

Harpers ferry 6-1

Harpers ferry 4-1

Harpers ferry 18-1

Harpers ferry 21-1

Harpers ferry 19-1

Harpers ferry 20-1

Harpers ferry 23-1

Harpers ferry 24-1

Harpers ferry 22-1

Harpers ferry 10-1

Harpers ferry 25-1

Harpers ferry 11-1

Harpers ferry 32-1

Harpers ferry 27-1

Harpers ferry 28-1

Harpers ferry 14-1

Harpers ferry 31-1

Harpers ferry 30-1

Harpers ferry 26-1

Harpers ferry 29-1

Harpers ferry 33-1

 

Continue Reading

Koktel Mimoza (i o fenomenalnoj seriji Fleabag)

Koktel Mimoza je jednostavno a opet veoma elegantno piće koje je zaslužno za lepo raspoloženje bilo da ste na branču, pikniku, ili partiju pod vedrim nebom. Mogli bismo da kažemo da je Bloody Mary zimsko, koktel od nara jesenje, Mohito i Margarita (pogledajte Američki kuvar) letnje piće, a za Mimozu da je to savršeni prolećni koktel. Zaista mu je teško  odoleti, pogotovo kad ga vidite okruženog zelenilom, deluje baš sveže, voćkasto i romantično.

Ovaj koktel se originalno sastoji od belog penušavog vina i soka od pomorandže, ja sam mu pak dodala male varijacije, umesto penušavog belog vina stavila sam roze šampanjac, maličice likera od pomorandže (Grand Marnier), da zasladi i pojača već prisutan ukus pomorandže, i par komada svežih malina. Živeli!

Koktel Mimoza-1

Skrolujte na dole ako želite da idete pravo na recept. Ukoliko očekujete nešto više od ovog posta, definitivno će dobiti još pošto sam ovih dana potpuno pod utiskam apsolutno fenomenalne serije Fleabag (Amazon Prime), nastavite sa čitanjem.

Koktel Mimoza 3-1

Ako volite serije koje su sirove, pune crnog humora, ne smetaju vam neugodni jezik i teme, onda je ovo prava serija za vas. Fleabag je priča o mladoj ženi koji živi u Londonu, izgubljena, ljuta, cinična, bez dlake na jeziku, poročna, uvek spremna da sebe uvali u nevolju, i u potrazi za svojim mestom pod suncem. 

Serija ima samo dve sezone, vrlo kratke, ali ubitačne. Prva sezona je uvod i zagrevanje, ali zato druga me je totalno oduvala. Iako bih volela da vidim nastavak, treće sezone neće biti, i dobro je što autori serije znaju kad da stanu, što se mnogim serijama nažalost nije dogodilo. Ja već mesecima ne mogu da nađem iole interesantan noviji film ili seriju, potpuno frustrirana na kraju sam rešila da otkažem Netfliks. Ne znam kako vama ali meni je današnja produkacija neverovatno loša, najgore štancovanje sa likovima svedenim na karikature, užasno pretenciozan sadržaj, potpuno odsustvo originalnosti, autentičnosti, prave umetnosti, ova serija je pak sve suprotno od toga. I čak obiluje izvrsnim humorom koji je danas tako teško naći, on je prosto nestao pod pritiskom nekakvog novog puritanizma iz koga izbija cenzura, tabui, i pošast današnjeg društva – lažno moralisanje iliti virtue signaling. Svi su kao nešto ozbiljni, puni vrlina, kao brinu i promišljaju o sudbini planete Zemlje i čovečanstva, itd, neko treba da im kaže da nisu uopšte bitni, da prestanu sa privlačenjem pažnje i da su dosadni.

Meni je Fleabag serija bila neverovatno osveženje, jer između ostalog suptilno ismejava sve ove stvari koje sam navela. I za razliku od ostalih ova serija je duboko humanistička, i pored ismevanja ljudske nesavršenosti, u svakoj sceni se oseća ljubav prema ljudskom biću. Na kraju serija se bavi jednim vrlo ozbiljnim problemom današanjeg društva, kako u osvojenoj slobodi naći pravi put, kad nema crkve, partije, države ili neke druge institucije da ti kaže šta da radiš. Paradoksalno, za mnogo ljude sloboda je pravi pakao, jer neprestano lutaju u potrazi za smislom života i nigde ga ne pronalaze. Sa toliko životnih opcija sve je užasno komplikovano. Govorim o ovdašnjem društvu, gde psihijatri imaju pune ruke posla. Legendarna scena u ispovedaonici se direktno obraća tom problemu.

Inače, lik sveštenika je za pamćenje, odavno nisam videla bolju hemiju kao između njega i glavne junakinje. Svi glumci su odlični, pojavljuju se par veoma poznatih britanskih glumica.

Koktel Mimoza 2-1

Autor i glavna glumica ove serije, Phoebe Waller – Bridge, je neverovatan talent, ona je tako izražajna i vrcava i kad ne glumi. Ako već treba neko žensko da me predstavlja (a definitivno danas bi svi to da rade), neka to bude ona. Ipak, ona je suviše cool i talentovana da joj to uopšte ne treba. Ima jedna sjajna rečenica kojom je završila ćutanje na kvekerskom sastanku, ali to vama ostavljam da otkrijete.

Ova serija mi je polomila srce na hiljadu komada, ali ostala je nada, i mislim da je to njen glavni kvalitet. Nekako sam se držala do poslednje scene, ali kada sam videla u pozadini, na autobuskoj stanici, ispisan grafit u plavoj boji i to ćirilicom “животе”, tu sam se skroz pogubila. Kao što sam rekla serija je vrlo suptilna i puna simbolike, i taj grafit je namerno tu postavljen. Ne znam kako su se dosetili toga, moglo je čak vrlo lako da bude izgubljeno u prevodu, ali ta reč se savršeno uklapa u poruku serije Fleabag –  živote, težak li si, sladak li si!

Inače nisam baš bindžovala seriju, kada mi se nešto mnogo sviđa ja to volim da doziram. Poslednje dve epizode sam pogledala planirano u subotu veče, i onda nisam mogla dugo da zaspim jer sam bila pod utiskom. I tada, oko ponoći, desila se živa svirka, na krovu preko puta naše kuće. Svi smo mislili da muzika dolazi iz obližnjeg pozorišta, zbog kraja sezone, međutim to je bilo u kući do, zato niko nije zvao policiju. Neki kinci su se hrabro zabavljali, tako nešto je ovde veoma neuobičajno.

Nikako nismo mogli da zaspimo, i u neko doba mi se javila misao, pošto već ne možemo da spavamo, hajde da im se pridružimo. Moju sugestiju moj muž je dočekao sa –  Ivana, smiri se!

 

Koktel Mimoza

Koktel Mimoza 4-1

 


Sipajte u čašu ohlađeno penušavo vino (belo ili roze) zajedno sa sokom od pomorandže u odnosu 1:1. U to dodajte 1/2 ili 1 kašičicu likera od pomorandže (Grand Marnier) i na kraju komad dva svežih malina ili jagoda.

Ukoliko imate dosta gostiju pomešajte sastojke u bokalu.

Služite koktel u izduženim čašama sa stopom, baš kao na slici.


 

 

 

Continue Reading

Biftek na roštilju (u marinadi od balzamiko sirćeta)

Iako sam žensko mogu da osetim isto ono zadovoljstvo koje muškarci imaju kada jedu meso sa roštilja. Možda sam izuzetak, ali ja pak mislim da i među ženama postoji dosta ljubiteljki dobrog komada mesa, kao što su stejkovi. Teško mi je da opišem zadovoljstvo koje sam imala nedavno konzumirajući ovaj biftek spremljen u marinadi od balzamiko sirćeta, sve sa rukolom uz gutljaje čileanskog Cabernet Sauvignona. Nekad je najbolje da jedete ovakvu hranu u potpunom miru, samo tako možete da osetite savršenu lepotu ukusa. Zaista neverovatno iskustvo.

koktel Mimoza 4-1
Levo je T-bone stejk, desno biftek

Stejkovi su jedan poseban svet, ko ih upozna, sigurno će znati da ih voli i ceni. Nisu samo popularani u Americi, već širom sveta. U Američkom kuvaru sam već pisala o tome zašto kod nas junetina i stejkovi nisu tako popularni, jedan od razloga je vrsta govečeta koja se kod nas uzgaja, i drugačije se seče meso, kao i tome koje sve vrste popularnih stejkova u Americi postoje, pa se ne bih ponavljala. Imate na blogu recept za pripremu T-bone stejka na grilu, to je jedan od najcenjenijeg stejkova u Americi. Upravo na njemu su nalazi omanji deo bifteka, i veći deo ramsteka, koji su podeljeni koskom u obliku slova T, otuda naziv.

Biftek na roštilju-1
Nemojte da pečete meso na otvorenoj vatri, ovo je bilo za slikanje.

Za biftek, iliti file minjon, sam sigurna da je omiljeni stejk među ženskom populacijom. To je zato što je najmekši komad mesa, i najmanje masan, što ga nažalost čini manje ukusnim. Kod nas postoji zazor prema masti u mesu, međutim mast je veoma važna, ona daje sočnost i ukus mesu. Evo, pogledajte koliko je prošaran mašću ovaj čuveni preskupi japanski stejk – wagyu.

Zato ja ne skidam masne komadiće oko bifteka, a i stavljam ga u marinadu, što više ne činim sa drugim komadima stejka. Sad sam ubeđena da stejk treba pripremiti na što jednostavniji način, kao i priloge. Međutim, ja ne mogu da odolim čarobnom trojstvu – biftek – sirće od balzamika – rukola. Pre par godina postavila sam recept na blogu sa ovim sastojcima, ali biftek je bio pečen u tiganju, najpre na ringli pa u rerni, to je zimska varijanta, leti obavezno pecite stejkove na roštilju. Ovo što vidite na slici je poslednja rukola iz moje bašte. Ostao mi je još pesto od rukole u frižideru i to je sve što se tiče ove sezone.

Biftek na roštilju 2-1

Popularnost veganske ishrane, kao i zabrinutost za održivost sredine, mogu dosta da zavaraju nekog sa strane, ali ako živite u Americi, vidite da je poslednjih godina meso ponovo ulazi na velika vrata, verovatno kao reakcija na pomenute trendove. Keto dijeta je neverovatno popularna u Americi poslednjih godina, a tu je i ekstremna karnivorska dijeta, koja se bazira samo na konzumiranju mesa, i kod muške populacije je rado prihvaćena. Naime, kažu da karnivorska dijeta utiče na veliki gubitak težine, odsustvo problema sa alergijama i autoimunim bolestima, bolje mentalno zdravlje, nestanak kožnih problema, sve u suprotnosti od onoga što nam se svakodnevno servira preko medija o štetnosti ishrane mesom. Našla sam jedna prilično izbalansiran i detaljan članak o karnivorskoj dijeti, možete da ga pogledate ovde.

Ako ćemo iskreno, ti trendovi su vrlo promenljivi, pa se često zapitate da li je bolje da verujete istraživanjima čiji rezultati su nekada u potpunoj suprotnosti, neka su čak bila provereno naručena, ili sami da krenete da upoznajete hranu kao i kuvanje i vidite šta vama najviše odgovara. Ja nikada nisam bila na dijeti, trudim se da se kontrolišem kada je ishrana u pitanju, jedem sve ali umereno, meni tako najviše odgovara, i više sam za prihvatanje celokupnog zdravog načina života nego za kratkotrajne i iscrpljujuće dijete.

Ako bi mene pitali o idealnoj dijeti koja će vam pomoći da smršate, onda bi to bili obroci sa mesom i salatom sa interesantnim prelivima, uz naravno fizičku aktivnost. Salate možete da pravite na bezbroj načina, ne mora to da bude samo zelena salata ili salata od krastavca i paradajza. Pogledajte na mom blogu ideje za njihovo pravljenje.

Biftek na roštilju 3-1

Zaboravila sam da kažem da je kod pripreme stejkova, posebno bifteka, veoma važno da ga ne prepečete, odnosno meso je ukusnije kada je u sredini pomalo živo. Recimo, u preseku, meso na ivici debljine oko 5 cm bi trebalo da bude potpuno pečeno, braon-sive boje, ali u središtu treba da bude prigušene crvene boje. To se ovde zove medium-rare pečeno. Žao mi je što nisam mogla da fotografišem presek bifteka, je sam odmah navalila na njega.

Kao prilog za stejkove koristite jednostavne stvari, pored salate od rukole, pečeni kukuruz je sjajan, uz puter, so i limetu, kao i puter sa začinskim biljem, ili samo sa biberom, ili koristite čuveni francuski bearnez sos.

Biftek na roštilju 8-1

Biftek na roštilju (u marinadi od balzamiko sirćeta)

Biftek na roštilju 7-1


Sastojci za marinadu:

200ml maslinovog ulja

70ml sirćeta od balzamika

2 kašičice dižonskog senfa

1/4 kašičice soli

1/4 kašičice bibera

1/2 ljutike, sitno iseckane

* ovu marinadu možete da koristite kao preliv za salatu

4 komada bifteka

2 kašičice krupne soli

1/2 kašičica krupno mlevenog crnog bibera

Za prilog:

rukola + preliv

Priprema:

Najpre napravite marinadu tako što ćete u većoj kesi za zamrzivač pomešati sledeće sastojke: maslinovo ulje, sirće od balzamika, 2 kašičice senfa, iseckanu ljutiku, so i biber. Ostavite 3-4 kašike marinade za preliv salate od rukole.

Izvadite meso iz frižidera i u njega utrljajte so sa svih strana kao i biber. Stavite meso u kesu sa marinadom, dobro ga promašajte, zatvorite kesu i stavite u frižider, oko 3 sata, ili da prenoći.

U međuvremenu zapalite roštilj sa ćumurom. Meso mora da bude minimalno 30 minuta na sobnoj temperaturi pre pečenja. Kada ste dobili visoku temperaturu vatre, kada počne da se formira pepeo oko ćumura, stavite meso da se peče, na delu rešetke gde je najjača vatra.

Pecite biftek ukupno 9-10 minuta, najpre 6 minuta sa jedne, i 4 minuta sa druge strane. Ako hoćete da imate efekat utisnute rešetke kao na slikama, dok pečete biftek sa jedne strane na pola vremena ga zarotirajte za oko 45 stepeni, isto to ponovite sa druge strane. Pri kraju pečenja zatvorite roštilj.

Pošto je teško utvrditi dužinu pečenja, jer ona zavisi od debljine bifteka kao i jačine vatre, možda nije loše da koristite termometar,  pogledajte unutrašnju temperaturu mesa prema fazi pečenosti:

  • slabo ispečeno meso (rare) 52 – 54C
  • srednje slabo ispečeno meso (medium rare)  54 – 60C
  • srednje ispečeno meso (medium) 60 – 66 C
  • dobro ispečeno meso (well done) preko 70C

Pošto je stejk ispečen, uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tu odmori oko 5 minuta. Biftek služite tako što ćete ga oštrim nožem seći na poprečne tanje komade.


Biftek na roštilju 6-1

Continue Reading

Neuredni hamburger (Sloppy Joe sendvič)

Sloppy joe je sigurno jedan od najpopularnijih sendviča u Americi. Kao što mu samo ime kaže u pitanju je sendvič koji ne izgleda baš elegantno, zato se služi i jede u casual prilikama, mislim da je neuredni hamburger odgovarajući prevod na srpski jezik. Zaista podseća na hamburger, ali umesto definisane pljeskavice imate sos od mlevenog mesa. U američkoj verziji uvek se za hamburgere koristi junetina, vi možete da dodate i svinjsko meso.

Prednost ovakvog sendviča je u tome što se vrlo brzo sprema, ukoliko imate kupljene zemičke dovoljno je pola sata da imate gotov ručak. Mesu možete da dodate razne priloge, salatice, povrće, itd. U Americi deca obožavaju ovaj sendvič, ko zna možda će i vaša da ga zavole.

Inače, sloppy joe sendvič je zamalo ušao u moj Američki kuvar, nažalost imao je veliku konkurenciju, Amerika je poznata kao zemlja sendviča, samo da pomenem neke koji su se našli u kuvaru – pored klasičnog hamburgera tu je legendarni sendvič sa cepkanom svinjetinom (pulled pork sandwich), zatim sendvič sa sirom (Grilled cheese), Reuben, BLT (sendvič sa slaninom, zelenom salatom i paradajzom), bejgl sa dimljenim lososom (bagel and lox), PBJ (sendvič sa puterom od kikirikija i džemom), itd. Evo, baš se spremam da napišem post na blogu samo o tome kako spremiti dobar sendvič. Mislim da je to veoma važna i interesantna tema.

Sloppy Joe američki sendvič 6-1

Evo jedna zanimljivost, Amerikanci obično jedu sendviče za ručak. Međutim, oni imaju drugačiji koncept ručka od nas. Kod njih je ručak obrok oko podneva, ono što mi nazivamo ručkom za njih je večera tj. dinner, i počinje oko 3 sata popodne.

Sloppy Joe američki sendvič 5-1

Neuredni hamburger (Sloppy Joe Sandwich)

Sloppy Joe američki sendvič-1


Sastojci:

Zemičke za sendvič (najbolje su brioš zemičke, ako želite sami da ih napravite pogledajte recept u Američkom kuvaru, str. 116.

1 kašika ulja

1 srednji luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckanog

500g mlevenog mesa (najbolje junetina)

So i biber prema ukusu

200ml paradajz sosa (ili kuvanog paradajza, ili 3-4 kašike kečapa)

2 kašičice dižonskog senfa

2 kašike Vorčester sosa, opciono

Prilozi:

Zelena salata

Izrendana mocarela ili čedar sir

Iseckan avokado, pomešan sa sokom od limete i posoljen

Iseckan mladi luk

Priprema:

Najpre skuvajte mleveno meso, i dok se ono kuva pripremite priloge. U šerpi zagrejte ulje na sredje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle 2-3 minuta, beli luk. Posle jednog minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni uz povremeno mešanje. Dodajte soli i bibera prema ukusu, zatim sos od paradajza, vorčester sos i senf. Smanjite vatru i kuvajte sve bez poklopca dok ne ispari suvišna tečnost, oko 25 minuta.

Slažite sendvič tako što ćete na donji deo zemičke staviti najpre zelenu salatu, pa oko 3 kašike pripremljenog mesa, izrendan sir, iseckan avokado, mladi luk i na kraju gornju polovinu zemičke.

Služite sendviče odmah.


Sloppy Joe američki sendvič 3-1

Continue Reading

Zanosna torta Šarlota sa čokoladnim i voćnim musom

Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.

Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.

Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, Charlotte Royale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.

Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:

 

Torta Šarlota-1

Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.

Torta Šarlota 2-1

Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.

Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju,  zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam  u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.

Torta Šarlota 7-1

Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.

Torta Šarlota 6-1

Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.

Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.

Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!

Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na  Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.

Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.

To je baš lepo, zadovoljna sam ja.

Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.

O, Bože!

Torta Šarlota 5-1

 

Torta Šarlota sa sa čokoladnim i voćnim musom

Torta Šarlota 4-1


Sastojci:

3 pakovanja svežih piškota, oko 300g

 

za sirup:

Sok od 1/2 limuna

120ml vode

3 kašike šećera

 

za voćni mus:

300g mešanog bobičastog voća (maline, borovnice, kupine)

70g šećera

2 1/2 kašičica želatina u prahu

 

450g maskarpone sira, na sobnoj temperaturi

2 kašike šećera u prahu

500ml slatke pavlake

4 kašike sećera u prahu

2 kašičice ektrakta vanile

 

za čokoladni mus:

170g čokolade za kuvanje

90ml slatke pavlake

2 1/2 kašičica želatina u prahu

 

Priprema:

Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi. 

U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.

Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.

Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.

U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.

U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.

Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.

Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.


Torta Šarlota 3-1

Torta Šarlota 9-1


torte

Ovde pogledajte još ideja za razne svečane torte.

Continue Reading

Paris – Brest, princes krofna u obliku točka

Paris-Brest će vas sa prvim zalogajem podsetiti na princes krofne, kako i ne bi kad se sastoji od istih sastojaka, od kore poznate kao pâte à choux i poslastičarskog krema. Međutim, ovo je još ukusnija varijanta jer se u kremu nalazi grilijaš, to je bilo zaista prijatno otkrovenje za mene. I gosti su se složili da je grilijaš krem bio hit na gozbi na kojoj smo služili Paris-Brest. Pravila sam ja grilijaš i ranije, ali ovaj sa tostiranim bademima i lešnicima je bio savršen.

Inače Paris-Brest, kolač kojeg sa ustručavanjem naručuju u Americi, pogađajte zašto, je nastao pre više od sto godina, ideja za njegovu kreaciju je bila da promoviše čuvenu biciklističku trku Paris-Brest-Paris. Zato i liči na biciklistički točak. Pored toga što je izuzetno ukusan, ovaj kolač je zgodan jer mogu da mu se dodaju razni sastojci, za početak krenite od ovog recepta. Mogu čak da se naprave mini komadi, možete da ih vidite ovde.

Paris-Brest-1

Meni je ovaj kolač stvoren za ovu sezonu, zato sam ga i izabrala za uskršnju gozbu. Obavezno probajte da ga napravite ovog proleća.

Malo sam istraživala o grilijašu i saznala sam da je nastao u Francuskoj gde ga zovu praline. U pitanju je smesa koja se dobija od samlevenih orašastih plodova koji su pokriveni karamelom, nešto kao orasnica. U Francuskoj se obično koristi badem, a nešto ređe lešnik, kod nas su orasi popularni, u Americi pekani, a koristi se još i pistaći. Ta smesa se kasnije umeša u krem, obično poslastičarski, i to je onda prava divota. Toliko mi se svideo grilijaš da planiram da uskoro pravim grilijaš tortu, ali ovog puta sa bademima i lešnicima umesto oraha, i ko zna šta još.

Uskršnja gozba 14-1

Kao što možete da primetite slike u članku su totalno u radnom fazonu, nije bilo ni mesta a ni vremena da se kolač posebno slika, on je na brzinu bio sklopljen malo pre nego što su gosti stigli. Doduše većinu sastojaka sam napravila dan pre, što i vama preporučujem. Verovatno će uskoro dobiti nove fotografije, jer baš sam se primila na ovaj kolač.

Moja školska drugarica iz gimnazije me je nedavno posetila, oko našeg Uskrsa, što je za mene bio poseban događaj, moram da priznam da prijatelji iz rane mladosti imaju posebno mesto u mom srcu,  i mi smo dane provele u prisećanju na doživljaje iz škole. Ono što sam primetile još letos, kada mi je bila prvi put u poseti, da nam je sećanje “zaribalo”, nekih događaja smo mogle da se setimo obe, ali neke sam samo ja pamtila, druge ona, i neretko smo imale potpuno drugačiji doživljaj ljudi i događaja.

Moja prijateljica i ja smo inače stalno u kontaktu, sa još dvoje prijatelja iz gimnazije, trenutno nas troje živimo u Americi, dok jedna prijateljica živi u Francuskoj. Mi se često grupno dopisujemo, i to traje više od deset godina, taman koliko ima kako ih nisam videla, osim pomenute prijateljice koju sam gotovo slučajno srela na Arubi pre dve godine, i sada živi u Americi.  Međutim, mi ne pričamo toliko o nekadašnjim danima više se bavimo sadašnjicom. Ali, kad smo bile u fizičkom kontaktu, gimnazijski dani su bili naša glavna tema. Pošto nismo mogle da se dogovorimo oko nekih činjenica, pomislila sam da mora da postoji relevantan izvor sa kojim možemo da utvrdimo šta se stvarno dogodilo, i onda sam se setila mog dnevnika. Ja sam inače dugo pasionirano vodila dnevnike, od šestog razreda pa sve do udaje. Neko bi primetio da je ovaj moj blog nastavak mojih dnevnika. Međutim, problem je taj što su i dnevnici vrlo subjektivni i selektivni izvori, uopšte nisu pouzdani. Setila sam se knjige koju obavezno morate da pročitate u nekom dobu svog života, “Aleksandrijski kvartet”, britanskog autora Lorensa Darela, koji je jedan deo svog života proveo u Beogradu radeći za Britanski savet. To je roman sastavljen od priča četiri prijatelja koji potpuno različito tumače i opisuju period njihovog boravka i druženja u Aleksandriji. Veoma duga, ali neobično interesantna knjiga.

Već sam videla nas za par godina, najverovatnije u Srbiji, kako zajedno prelistavamo naše dnevnike, upoređujemo događeje, prisećamo se zaboravljenih stvari, i smejemo se do suza. Naša gimnazija je bila mala, dosta smo se družili sa učenicima iz drugih odeljenja pa i i razreda, u školi i izvan nje.

Paris brest 7-1

Poslednjih dana puno razmišljam o tom periodu moga života, bilo je to baš teško vreme, sve se raspadalo oko nas. Nekako smo uspeli da nađemo smisao u svom tom rasulu, i da prođemo koliko-toliko neoštećeni. Moja prijateljica i ja najviše smo pričali o nastavnicima koji su bili drugačiji, recimo o našem profesoru latinskog jezika, mislim da je svako imao manje-više ekscentričnog nastavnika iz tog predmeta, kod koga su 3-4 đaka imali prelazne ocene, ostali jedinice, kasnije popravljane na nastavničkom veću. Pošto je  predmet mog trenutnog interesovanja istorija Rimskog carstva, svaki put kad pročitam Cezar, setim se svog nastavnika latinskog jezika na prvom času, kada paradno ulazi u učionicu i širi kartu Rimskog carstva na tabli, meni je u tom trenutku izgledao baš kao Cezar, čak je i frizuru terao kao on. Posle par godina sam ga srela u Atini, radio je kao turistički vodič, dok se nije ponovo vratio u školu, nisu mogli tek tako da ga se reše. Znam da je bila i neka afera pošto smo kod njega na času čitali starogrčke drame, “Žene u narodnoj skupštini” i “Žabe”, koje su bile pune lascivnih detalja.

Jedan od mojih omiljenih je bio profesor geografije, veliki gospodin ali i veliki strah i trepet za učenike, samo zato što je tražio da malo kritički razmišljaju a ne samo da bubaju. Terao nas je da analiziramo novinske članke iz ekonomije, što je bio neviđeni izazov za učenike, zbog toga se bežalo sa časova. Međutim ono što mi je ostalo u pameti je to da nam je redovno čitao članak “O poluintelektualcu”, Slobodana Jovanovića, i da je to na mene ostavilo veliki utisak. Mislim da u svakom odeljenju gimnazije treba da stoji taj tekst uramljen. Kasnije smo ga muž, tada dečko, i ja redovno viđali u “Srpskoj reči”, svaki put kada bi se završile demonstracije (1996/97).

Onda profesor fizike, kod njega smo svašta radili na časovima, više smo proveli vremena učeći o francuskoj književnosti ili džezu nego o fizici. Nekako u to vreme je bio veoma popularan Žak Prever, i sećam se da nam je pesma “Barbara” bila omiljena.

Profesorka muzičkog nam je davala petice za odlazak na bilo koji koncert klasične muzike, što je baš bilo lepo. Čak nam je davala njenu Jugokoncert propusnicu za veće koncerte, sećam se da sam tako jednom priliko otišla na koncert Stefana Milenkovića.

Iako smo bili žensko odeljenje, bilo smo vrlo problematični, i širili smo loš uticaj i na druga odeljenja. Jednom tako kad je preminuo Kurt Kobejn, posvetili smo mu vrata od učionice tako što smo ih ižvrljali raznoraznim porukama, i nije mi jasno kako je to prošlo bez ikakvog ukora ili opomene. U vreme najvećeg haosa, kada je bila hiperinflacija, sećam se da tada nije bilo belih kreda, već su se koristile preostale zalihe kreda u boji, tako da nam je tabla bila uvek šarena. Naravno da je jezičkom odeljenju matematika bila najveći bauk, tako smo ja i moja prijateljica dosta učenika iz odeljenja pripremali za pismene zadatake. I dalje mi izgleda komično kad se setim kako nemali broj mojih prijatelja iz odeljenja poređanih po podu moje sobe vežbaju matematiku tako što prolazimo kroz razne zadatke, a ja glumim nastavnicu.

Ne znam kako vama, ali meni je veoma važno da sačuvam sećanje na taj period, da to prenesem svojoj deci, zbog mnogobrojnih razloga.

Paris brest 4-1

Nešto razmišljam, da smo u tim gimnazijalskim danima imali kuglu u kojoj smo mogli da vidimo svoju budućnost, sigurno bi moja drugarica i ja videli sledeću scenu – provodimo veče u mojoj kuhinji, u dalekom Baltimoru, dok ja pravim koru za Paris-Brest, ona liže žicu za mućenje sa kojom je mešan krem od grilijaša:)

Paris brest 5-1

Uskršnja gozba 15-1

Paris – Brest

Paris brest 3-1


Sastojci za grilijaš:

50g tostiranih badema

50g tostiranih lešnika

100g šećera

Sastojci za testo (pâte à choux):

125ml vode

125ml mleka

2 kašike šećera

Prstohvat soli

115g putera

130g brašna

4 jaja

Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

Sastojci za šlag:

300ml slatke pavlake

4-5 kašika šećera u prahu

1 kašičica ekstrakta od vanile

Sastojci za dekoraciju: Jagode i šećer u prahu.

Priprema grilijaša:

Tostirajte sirove lešnike i bademe u rerni 10 minuta na temperaturi od 175C (350F). Onda lešnike protrljajte krpom da bi im uklonili ljusku. Rasporedite ih na papir za pečenje.

Zagrejte šećer u manjoj šerpici na srednje jakoj temperaturi. Kad se šećer pretvori u karamel pokrijte njime lešnike i badema na papiru. Kad se sve ohladi stavite u multipraktik i meljite dok ne dobijete pa skoro pastu.

Priprema krema:

Pripremite poslastičarski krem najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.

U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.

Na kraju u hladni krem umešajte grilijaš.

Priprema testa:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite jedan plitki kružni pleh. Stavite na njega papir za pečenje, ispod možete da iscrtate krug prečnika oko 23 cm, tako će vam biti lakše da istiskujete testo. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika oko 1 cm.

U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve varjačom dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.

Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu. Smesa traba da bude ujednačena, elastična i glatka.

Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, najpre napravite jedan krug, pa do njega, spolja, sledeći, pa unutra treći, preko četvrti, i tim redom dok ne potrošite svo testo (pogledajte gornju sliku).

Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite još oko 25 minuta dok kora lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo, samo će da splasne.

Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na više mesta, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje. Kad se kora ohladila reckavim nožem je isecite celu na pola.

Slaganje kolača:

Na donju koru najpre stavite grilijaš krem koristeći dresir vrećicu, pa zatim stavite umućeni šlag i na kraju preko šlaga rasporedite jagode iseckane na polovine, pokrijte sve gornjom korom i pospite je šećerom u prahu.

Kolač secite reckavim nožem, nije uopšte komplikovano kako izgleda.


Continue Reading