Slatke pitice sa borovnicama su bile jedne od najlepših poslastica nastale u mojoj kuhinji u avgustu mesecu. To je bio jedan u nizu letnjih projekata za moju decu i njihove drugare, i toliko su lepo ispale da sam morala da ih pribeležim ovde na blogu. Inače, hand pies često pravim sa decom, obično od preostalog testa za američke pite, koje čuvam u zamrzivaču. 

Ovog puta sam koristila kiselu pavlaku za pravljenje kore i ona je zahvaljujući tome bila apsolutno savršena. Takođe, moram da pomenem i njenu divnu prhkost i slojevitost koju sam dobila presavijanjem testa u obliku pisma, taj metod ste već imali priliku da upoznate ukoliko ste pravili američke pogačice. Punjenje je bilo od borovnica, mog omiljenog letnjeg voća. Ovog puta možete da koristite i zamrznute borovnice. Takođe, umesto njih možete da koristite i drugo voće, pa i razne džemove, kada su ove majušne pitice u pitanju mogućnosti su beskrajne.

Ispod recepta se nalaze slike i kratka priča sa farme cveća koju sam nedavno posetila.

Slatke pitice sa borovnicama

Sastojci za testo za 12 pitica:

150g brašna

2/3 kašičice soli

1/2 kašičice praška za pecivo

220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine

120g kisele pavlake

Za punjenje:

200g borovnica, svežih ili zamrznutih

2 kašike gustina

5 kašika šećera

Prstohvat soli

Nastrugana kora 1 limuna

1 jaje, umućeno, za premaz kore

okrugla modla za sečenje testa, prečnika oko 6 cm

Tanki pleh, obložen papirom za pečenje

Priprema:

Najpre umesite koru –  promešajte brašno, so i prašak za pecivo u multipraktiku, zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Dodajte kiselu pavlaku i posle 20 sekundi testo je spremno.

Kad ste umesili testo oblikujte ga u pravougaonik, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat. Posle pola sata boravka u frižideru izvadite testo i presavijte ga tri puta u obliku pisma, podelite na dva dela, svaki deo uvijte u plastičnu foliju i ostavite još 30 minuta da se hladi u frižideru.

U međuvremenu napravite punjenje – u manjoj šerpici pomešajte borovnice sa gustinom, šećerom, solju i izrendanom koricom limuna. Kuvajte sve na srednje jakoj vatri dok se sadržaj ne zgusne, 5-7 minuta. Ovo smesu ostavite da se ohladi.

Zagrejte rernu na 215C (425F).

Izvadite najpre jedno parče testa i oklagijom ga razvucite u pravougaonik debljine oko 5 mm (koristite brašno za rad sa testom). Okruglim modlama isecajte testo, ili to učinite nožem, ukoliko želite pravougaone pitice. Polovinu testa stavite na obloženi plitki pleh, zatim 1 kašiku džema od borovnica stavite po sredini testa, kuhinjskom četkicom navlažite vodom ivicu testa, i sve to preklopite preostalim testom koje ste  zasekli po sredini kao na fotografijama (zahvaljujući tome slatke pitice će moći da dišu tokom pečenja). Na kraju viljuškom zapečatite ivice pitica da se punjenje ne bi razlivalo tokom pečenja. Isto učinite sa preostalom polovinom testa iz frižidera.

Pre nego što stavite slatke pitice u rernu premažite ih umućenim jajetom.

Pecite slatke pitice oko 18 minuta na srednjoj rešetki, dok kora ne dobije zlatno smeđu boju. Služite pitice pošto su prohlađene.

Farma cveća

Neću da krijem da sam prilikom obilaska ove farme sveća, specijalizovane za bukete i aranžmane za venčanja, zamišljala da je to moja farma. Ali takav projekat traži dosta novca, neverovatnu posvećenost, znanje i veliki rad. Jedno je religiozno pratiti britanske serije o vrtovima i cveću, drugo je gajiti cveće i plasirati ih na tržište. Isto važi za voće i povrće. Ne, nemam iluzije o ovakvim poduhvatima, znam koliko je ovakav angažman rizičan i težak. Mada ko zna, možda mi se san i ostvari. 

Ova farma cveća se nalazi nedaleko od grada, nije velika, ali je na lepom položaju. Nema veliki izbor cveća, i nije baš najbolje održavana, ima previše korova za moj ukus, ali je nekako lepa i ostaje u sećanju. Pogotovo u devet sati ujutru, kada sam sa prijateljicama bila u poseti. Tura traje oko pola sata, i uz ulaznicu koja košta 20 dolara dobijate mogućnost da napravite buket od ukupno osam cvetova koji su prethodno ubrani.

Tu smo saznali i o novim trendovima kada je u pitanju cveće za venčanje – poželjno je cveće iz lokala koje duže traje, kao i neobični detalji kao što je recimo tajlandski bosiljak ili drugo začinsko bilje koje služi kao fileri u buketima i aranžmanima.

Farmu drži mladi bračni par, vlasnicu možete da vidite na donjoj fotografiji, ona nas je vodila u obilazak. Muž je naplaćivao karte, i nažalost po farmu nije izgledao kao muškarac koji je previše vičan majstorisanju. U poslednje vreme sam počela itekako da cenim taj kvalitet kod muškaraca.

Kao i većina lepih stvari farma cveća nije moguća i održiva na duže staze bez pomoći sa strane, nju pomaže savezna država kroz donacije plastenika, kao i komšiluk koji volontira na farmi. Zvuči neobično ali i komšiluk ima koristi od ove farme, pogotove kuće sa pogledom na istu, to definitivno utiče na cenu  nekretnina.

Posle obilaska farme odvezle smo se na jednu malu pijacu, nedaleko odatle, na čudnoj lokaciji, pored nenaseljenog puta. Tu smo popile kafu, i našle neku fensi mesarnicu/restoran. Vrlo smo se iznenadile kada smo je ugledale, jer koliko je vas, koji živite u Americi, imalo priliku da ovde bude u klasičnoj mesari gde prodaju recimo ceo komad slanine, svinjsku mast i slične stvari?

I dok me je služio vlasnik mesare upitao me je uzbuđeno da li sam kojim slučajem Francuskinja. Ne, ali sam iz Evrope, upravo sam se vratila odande. Ah, za trenutak sam primetila malo razočarenje na njegovom licu, pa opet veliki osmeh i zadovoljstvo što će  kasnije ipak moći da priča kako je njegovu radnju posetile grupa Evropljanki.

Posle smo otišle kod jedne od prijateljica ponovo na kafu. I dok smo prepričavale utiske iz Evrope, pile kafu i grickale mirisne jagode kupljene na pijaci, pomislila sam u sebi, evo, ovako ja zamišljam jedno kvalitetno provedeno pre podne.