Ako postoji kolač koji na najlepši način slavi ovu sezonu, prelazak leta u jesen, onda je to ovaj mirisni kolač sa šljivama, orasima i cimetom. Vrlo se jednostavno pravi, a opet kad ga budete stavili u usta, pomislićete u sebi da ništa lepše niste skoro probali. Izuzetno aromatične i ukusne šljive se nesvakidašnje lepo slažu sa orasima i začinima kao što su cimet i oraščić.
Zato se potrudite da nabavite šljive, ako ne živite u Srbiji i okolini koristite vrste koje su vam dostupne, videćete, bićete prijatno iznenađeni ovim kolačom!
Kad smo već kod šljiva ja sam veliki ljubitelj istih, pogotovo onih koje završe u kolačima. Što možda i ne čudi jer sam rođena u zemlji šljiva. Pre neki dan listam jedan američki kuvar, i tu naiđem na fotografiju poznatih vrsta šljiva, i kad sam ugledala sortu “čačanska”, ipak su se potrudili da lepo napišu “Čačak”, momentalno me je neka milina ispunila. Takođe, moji roditelji su poreklom iz tog kraja, tamo je naše selo, pa je osećanje bilo zaista posebno. Evo, i ovde u Americi, mogu da se prisetim mirisa šljiva iz kace, kada se pravi rakija.
Ako volite kombinaciju šljiva i oraha onda morate da probate i ove recepte:
350g šljiva, očišćenih od koštica i isečenih na kriške
Za posip: 1-2 kašike šećera
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom.
U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene orahe, so, prašak za pecivo, cimet i muskatni oraščić.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu, tome dodajte jaje, na kraju umešajte ekstrakt vanile, pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom, Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u gornji deo smese poređajte iseckane kriške šljiva, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite šljive šećerom.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu ili čaj.
U kasno leto, kada poželite da što više vremena provedete napolju, napravite ovu jednostavnu tapenadu, namažite je na prepečeni hleb, ohladite neki dobar francuski roze, pozovite prijatelje ili komšije kod sebe, i uživajte u poslednjim danima leta u dvorištu ili na terasi.
Tapenada je namaz koji se dobija mlevenjem maslina, kapra, belog luka, začinskog bilja i maslinovog ulja. Zemlja porekla tapenade je Francuska, tačnije njen jug – Provansa, ali se koristi svuda po Mediteranu, tamo gde se gaje masline. Ukoliko vam je frižider pun teglica raznih maslina, kao kod mene, i hoćete da ga ispraznite, onda je ovaj namaz savršen izbor za vas. Tapenada je idealna za mazanje na prepečen hleb, ali je dobra i kao dodatak za sendviče i grilovanu ribu. Odlično ide uz već pomenuti roze, ali i džin i tonik.
Ovaj recept je dobar izgovor da udenem priču o grčkoj maslini Kalamata, i o istoimenom gradu koji se nalazi na jugu Grčke, Peloponezu, u kojem sam ovog leta boravila. Kalamata su mi inače omiljene masline, i definitivno su najbolji izbor za tapenadu.
Tapenada
Sastojci za jednu teglicu:
250g maslina (zelene ili crne, ili obe), očišćene od koštica
1 manji čen belog luka, sitno iseckan
2-3 inćuna, opciono
2 kašike kapra
1 kašika soka od lumuna
1 -2 kašike iseckanog začinskog bilja (timijana tj. majčine dušice, bosiljka ili peršuna)
4 kašike maslinovog ulja
So i biber, prema ukusu
Priprema:
Sve sastojke stavite u multipraktik i seckajte dok ne dobijete namaz. Sipajte ga u teglicu i čuvajte u frižideru.
Kalamata maslina
Kalamata je vrsta maslina koja raste samo na jugu Peloponeza, u oblastima Mesinija i Lakonija. Ima karkaterističan izduženi oblik, sa blagim zarezom na kraju ploda, tamno ljubičaste je boje, ukus joj je bogat i pomalo opor, a meso i kora su prijatno zategnuti. Vrlo lako ćete je razlikovati od preostalih maslina čak i ako niste neki naročit poznavalac maslina, kako zbog karakterističnog izgleda, tako i zbog prijatnog ukusa.
Mnogi smatraju da su ove masline tako posebne zbog podneblja u kome rastu, gde ima puno toplih i sunčanih dana, pa su zbog toga čak i listovi na ovim maslinama krupniji. Beru se samo one tamne, dakle zrele, zaseku se uzdužno i onda čuvaju u salamuri kojoj je dodato vinsko sirće.
Pored tapenade možete da ih koristite kao dodatak salatama, i u spremanju fokače.
Lotavanje na Peloponezu mi je bila dogogodišnja želja, iako smo obišli dosta lepih mesta po Grčkoj, iskustvo sa ovog putovanja je po mnogo čemu bilo drugačije i nesvakidašnje. Iako je u pitanju jug Grčke, Peloponez je neobično zelen, i to pre svega zahvaljujući ogromnom broju maslinjaka. Dosta smo obilazili raznih mesta i uvek smo bili okruženi beskrajnim poljima maslina, bilo da se nalaze na brdima ili u dolinama. Na severu pak dominiraju plantaže pomorandži.
Naša baza je bila nekih petnaestak minuta južno od grada Kalamate. Lokalci su želeli da znaju kako smo uopšte našli ovo mesto, koje je ipak skrajnuto, nema masovnog turizma, odakle nam ideja da doputujemo tamo čak iz Amerike. Najpre, bili smo u poseti Srbiji, i odavno smo planirali da dođemo ovde zato što sam jednom čula da na Peloponezu letuju Grci, većina Atinjana ima tu svoje letnje kuće. Nema toliko stranih turista, uglavnom Italijana, ili recimo Britanaca koji rado obilaze mesto Kardamili u kome je živeo i stvarao njihov poznati pisac – Patrick Leigh Fermor. I na kraju jedan od razloga je bio i taj što u tom kraju letuje porodica čija devojčica ide sa mojim sinom u razred. Njeni roditelji su rođeni u Americi, ali njihovi roditelji su poreklom iz tog kraja, oni su nam preporučili to mesto.
Taverna, Kardamili
Takođe na Peloponezu ima puno istorijski bitnih mesta koje mi je bilo važno da posetim, odlazak u Mistru, srednjoveknovni vizantijski grad nedaleko od Sparte, i drevnu Mesiniju je za mene bilo fenomenalo iskustvo. Iako nismo uspeli da istražimo istočni deo Peloponeza, jer je veliki, i nije najbolje povezan dobrim putevima, ipak smo videli dosta toga, između ostalog smo bili i u gradu Kalamata.
Grad Kalamata
Ovaj grad nije neka velika turistička atrakcija, ali u tome leži njegov šarm. I uopšte nedostatak horde turista ceo ovaj region čini posebnim. Kalamata je živnula poslednjih godina kada je sagrađen auto-put koji je povezuje sa Atinom, nekada je bilo potrebno jedanaest sati vožnje, sada samo tri sata.
Izgleda da subotom pre podne grad izgleda posebno lepo i živahno, svi kafei i restorani su puni, naročito penzionera, koji dok ispijaju prvu kafu čitaju novine, igraju šah ili ćaskaju.
Ipak, u Kalamti mi je bio najlepši obilazak loklane pijace. Na slikama možete da vidite šareniš i bogastvo svežeg povrća i voća, raznih trava, riba i morskih plodova.
Bamija iliti okra
Sadnice maslinaObožavam grilovani sir halumi! Iako i ovde mogu da se nađu interesantni sirevi, ipak jedan je halumi.
Odlična radnja puna najraznovrsnijih orijentalnih kolača i poslastica
Početak škole je prilično stresno doba godine za većinu roditelja, pogotovo ako imate dodatni problem – šta da deci spremite za užinu u školi, to pre svega važi za one kojima deca nemaju ručak u školi, ili su im deca veoma izbirljiva kada je hrana u pitanju (ta sam). Kao i u svemu, dobro planiranje i organizacija olakšava u mnogome ovaj problem, a nadam se da će vam i moje ideje i saveti značajno pomoći da vam pakovanje školske užine bude bez velikog napora. Potrudila sam se da ideje budu praktične, ja tako pakujem svojoj deci lunch box skoro svaki dan, i to već godinama. Dakle, ovde ćete naći korisne i realne savete za izbalansirani školski obrok, bez nepotrebnog “padanja na nos” oko pripreme hrane.
Iako volim da svraćam u restorane, ipak pripremljena hrana iz lunch boxa je za mene poseban užitak. I ne samo što mi je takva hrana veoma ukusna, nego mi mnogo znači da znam da je neko za mene spremao tu užinu (da, moj muž pravi najlepše sendviče na svetu). Danas u prodavnicama možete da nađete veliki izbor tih pripremljenih užina, ali jeftinije je da to sami napravite kod kuće, i na kraju imate kontrolu nad izborom namirnica.
Meni se toliko sviđa ova tema da se već spremam da napišem sličan članak za užinu za odrasle, sa posebnim osvrtom na sendviče. Čak sam vođena tom idejom pripremila paket za pobednika nove nagradne igre za kupce Američkog kuvara, uskoro više o tome, moram da vas podsetim da čuvate liflete koji ste dobili uz knjigu.
Moja deca ostaju u školi dugo, sedam sati, u školskoj kantini imaju topli obrok, ali ne svaki dan, pošto ima malo jela koja se njima sviđaju, zato im i pakujem hranu. Pored ručka koji imaju oko podneva, tu je i prepodnevna kratka užina.
Najpre za pripremu užine za poneti vam je neophodan lunch box, iliti torbica za užinu. One se obično prodaju postavljene materijalom koji čuva temperaturu hrane. Još ukoliko stavite u njih ice pack (na slici), možete biti sigurni da će hrana u torbici ostati dugo sveža.
Ovih torbica za užinu ima u raznim oblicima, na slici su oni standardni za školu, mogu čak da se okače o đačku torbu. Da se ne bi izgubile, obavezno napišite ime deteta i razred u koji ide.
Pored torbica za užinu nepohodne su vam posude za hranu, ja koristim plastične. Možete da koristite i plastične kese za zamrzivač, ali ovako je bolje, hrane se manje mrvi i gnjeca, a i ovaj izbor je dobar na zaštitu okoline.
Danas možete da nađete razne oblike plastičnih posuda, ja preferiram manje, i one sa raznim pregradama. Slobodno investirajte u njih, isplatiće vam se.
Ja nikada ne pakujum deci topli obrok, kao i hranu koja se razliva, zato što kad se vrate kući iz škole imaju skuvanu hranu, a i torba za užinu im duže traje. Neka hrana nije dobra za transport i gledajte da je izbegavate, recimo avokado, jagode, maline, čorbe i supe, itd.
Nije loše da imate u glavi sledeći plan kada pripremate užinu za školu, gledajte da se sastoji od glavnog komada, grickalica, voća/povrća i nekog napitka koji osvežava. Inače u slučaju moje dece, voda sa puno leda u flašama za poneti se padrazumeva.
Glavni komad užine
– razni sendviči, pite, mafini, kiflice, bejgelsi, skonsi, slatki brzi hlebovi, komad pice i razne testenine.
Pored sendviča sa krem sirom, onaj sa puterom od kikirikija je kod nas najpopularniji (obično ide uz džem), i stvarno ne znam šta bih radila bez njega. Recept kako da sami spremite puter od kikirikija pogledajte ovde. Tu je i humus, koji naša deca radu jedu, i to uz sveže povrće i pita čips. Za naše podneblje to nisu baš prihvaćene namirnice, ali vremenom ćete se navići na njih i zavoleti, zaista je šteta da ih ne koristite, pogotovo što su tako zdrave.
– slane – kao što su pita čips, tortilja čips, veggie sticks, krekeri, slane ribice, perece, kokice, sirevi, i slatke – energetske pločice, ili suvo voće i orašasti plodovi, voćne gumene bombone, itd.
Savet: umesto energetskih pločica najlakše je da napravite sami miks suvog i sirovog koštunjavog voća, komadića čokolade, bundevinih semenki i suncokreta, itd. Mogu i deca da u tome učestvuju, sve sastojke stavite u veliku teglu, i onda ih koristite prema potrebi. Ili, napravite ove energetske kuglice, koje možete uvek da držite u zamrzivaču i po potrebi da koristite. Ovaj snek je zdrav i zasitan.
Sirevi – kačkavalj, čedar sir, zdenka, mocarela.
Voće
– banane, jabuke, borovnice, grožđe i mandarine se dobro drže u transportu.
Povrće
– čeri paradajz, mini šargarepe, stablo celera, krastavac, paprike, itd. odlično idu uz humus.
Savet: Najbolje da povrće iseckate unapred, čuvajte ga u frižideru, i po potrebi koristite za užinu. Povrće možete da služite i uz domaće salatne prelive.
Napici
– sokovi, smutiji, mleko i jogurt.
I naravno tu su i domaći kolači i keksi koje ovog puta nisam stigla da spremim.
Kolačići od ovsenih pahuljica, Američki kuvar str. 152
Nekoliko ideja za pripremu školske užine
Humus sa iseckanim povrćem i pita čipsom, voćne gumene bombone i smutiSendvič sa puterom od kikirikija, veggie sticks, voćni jogurt i jabukaSendvič sa šunkom i sirom, miks suvog i koštunjavog voća, voćne gumene bombone i …… borovnice, u duploj posudici.Kukuruzne projice, povrće, mini mocarela, energetska pločica, sok od pomorandžeBejgl sa borovnicama, šunka i čedar sir, i voćni jogurtSkonsi sa borovnicama, naseckano povrće, čedar sir, smuti sa jagodamaTortelini sa sirom, energetska pločica, grožđe i čokoladno mlekoBejgl sa zdenkom, miks suvog voća i koštunjavih plodova, pire od jabukaBejgl sa puterom od kikirikija, iseckano povrće, integralni grem krekeri, banana i smuti sa jagodama
Slatke pitice sa borovnicama su bile jedne od najlepših poslastica nastale u mojoj kuhinji u avgustu mesecu. To je bio jedan u nizu letnjih projekata za moju decu i njihove drugare, i toliko su lepo ispale da sam morala da ih pribeležim ovde na blogu. Inače, hand pies često pravim sa decom, obično od preostalog testa za američke pite, koje čuvam u zamrzivaču.
Ovog puta sam koristila kiselu pavlaku za pravljenje kore i ona je zahvaljujući tome bila apsolutno savršena. Takođe, moram da pomenem i njenu divnu prhkost i slojevitost koju sam dobila presavijanjem testa u obliku pisma, taj metod ste već imali priliku da upoznate ukoliko ste pravili američke pogačice. Punjenje je bilo od borovnica, mog omiljenog letnjeg voća. Ovog puta možete da koristite i zamrznute borovnice. Takođe, umesto njih možete da koristite i drugo voće, pa i razne džemove, kada su ove majušne pitice u pitanju mogućnosti su beskrajne.
Ispod recepta se nalaze slike i kratka priča sa farme cveća koju sam nedavno posetila.
Slatke pitice sa borovnicama
Sastojci za testo za 12 pitica:
150g brašna
2/3 kašičice soli
1/2 kašičice praška za pecivo
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
120g kisele pavlake
Za punjenje:
200g borovnica, svežih ili zamrznutih
2 kašike gustina
5 kašika šećera
Prstohvat soli
Nastrugana kora 1 limuna
1 jaje, umućeno, za premaz kore
okrugla modla za sečenje testa, prečnika oko 6 cm
Tanki pleh, obložen papirom za pečenje
Priprema:
Najpre umesite koru – promešajte brašno, so i prašak za pecivo u multipraktiku, zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Dodajte kiselu pavlaku i posle 20 sekundi testo je spremno.
Kad ste umesili testo oblikujte ga u pravougaonik, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat. Posle pola sata boravka u frižideru izvadite testo i presavijte ga tri puta u obliku pisma, podelite na dva dela, svaki deo uvijte u plastičnu foliju i ostavite još 30 minuta da se hladi u frižideru.
U međuvremenu napravite punjenje – u manjoj šerpici pomešajte borovnice sa gustinom, šećerom, solju i izrendanom koricom limuna. Kuvajte sve na srednje jakoj vatri dok se sadržaj ne zgusne, 5-7 minuta. Ovo smesu ostavite da se ohladi.
Zagrejte rernu na 215C (425F).
Izvadite najpre jedno parče testa i oklagijom ga razvucite u pravougaonik debljine oko 5 mm (koristite brašno za rad sa testom). Okruglim modlama isecajte testo, ili to učinite nožem, ukoliko želite pravougaone pitice. Polovinu testa stavite na obloženi plitki pleh, zatim 1 kašiku džema od borovnica stavite po sredini testa, kuhinjskom četkicom navlažite vodom ivicu testa, i sve to preklopite preostalim testom koje ste zasekli po sredini kao na fotografijama (zahvaljujući tome slatke pitice će moći da dišu tokom pečenja). Na kraju viljuškom zapečatite ivice pitica da se punjenje ne bi razlivalo tokom pečenja. Isto učinite sa preostalom polovinom testa iz frižidera.
Pre nego što stavite slatke pitice u rernu premažite ih umućenim jajetom.
Pecite slatke pitice oko 18 minuta na srednjoj rešetki, dok kora ne dobije zlatno smeđu boju. Služite pitice pošto su prohlađene.
Farma cveća
Neću da krijem da sam prilikom obilaska ove farme sveća, specijalizovane za bukete i aranžmane za venčanja, zamišljala da je to moja farma. Ali takav projekat traži dosta novca, neverovatnu posvećenost, znanje i veliki rad. Jedno je religiozno pratiti britanske serije o vrtovima i cveću, drugo je gajiti cveće i plasirati ih na tržište. Isto važi za voće i povrće. Ne, nemam iluzije o ovakvim poduhvatima, znam koliko je ovakav angažman rizičan i težak. Mada ko zna, možda mi se san i ostvari.
Ova farma cveća se nalazi nedaleko od grada, nije velika, ali je na lepom položaju. Nema veliki izbor cveća, i nije baš najbolje održavana, ima previše korova za moj ukus, ali je nekako lepa i ostaje u sećanju. Pogotovo u devet sati ujutru, kada sam sa prijateljicama bila u poseti. Tura traje oko pola sata, i uz ulaznicu koja košta 20 dolara dobijate mogućnost da napravite buket od ukupno osam cvetova koji su prethodno ubrani.
Tu smo saznali i o novim trendovima kada je u pitanju cveće za venčanje – poželjno je cveće iz lokala koje duže traje, kao i neobični detalji kao što je recimo tajlandski bosiljak ili drugo začinsko bilje koje služi kao fileri u buketima i aranžmanima.
Farmu drži mladi bračni par, vlasnicu možete da vidite na donjoj fotografiji, ona nas je vodila u obilazak. Muž je naplaćivao karte, i nažalost po farmu nije izgledao kao muškarac koji je previše vičan majstorisanju. U poslednje vreme sam počela itekako da cenim taj kvalitet kod muškaraca.
Kao i većina lepih stvari farma cveća nije moguća i održiva na duže staze bez pomoći sa strane, nju pomaže savezna država kroz donacije plastenika, kao i komšiluk koji volontira na farmi. Zvuči neobično ali i komšiluk ima koristi od ove farme, pogotove kuće sa pogledom na istu, to definitivno utiče na cenu nekretnina.
Posle obilaska farme odvezle smo se na jednu malu pijacu, nedaleko odatle, na čudnoj lokaciji, pored nenaseljenog puta. Tu smo popile kafu, i našle neku fensi mesarnicu/restoran. Vrlo smo se iznenadile kada smo je ugledale, jer koliko je vas, koji živite u Americi, imalo priliku da ovde bude u klasičnoj mesari gde prodaju recimo ceo komad slanine, svinjsku mast i slične stvari?
I dok me je služio vlasnik mesare upitao me je uzbuđeno da li sam kojim slučajem Francuskinja. Ne, ali sam iz Evrope, upravo sam se vratila odande. Ah, za trenutak sam primetila malo razočarenje na njegovom licu, pa opet veliki osmeh i zadovoljstvo što će kasnije ipak moći da priča kako je njegovu radnju posetile grupa Evropljanki.
Posle smo otišle kod jedne od prijateljica ponovo na kafu. I dok smo prepričavale utiske iz Evrope, pile kafu i grickale mirisne jagode kupljene na pijaci, pomislila sam u sebi, evo, ovako ja zamišljam jedno kvalitetno provedeno pre podne.
Pošto je aktuelna sezona kada vazduh ume često da zamiriše na pečene paprike, nisam odolela a da ne spremim nešto od prvih crvenih paprika iz moje bašte, izbor je pao na ovaj fantastičan namaz – muhammara. To je vrlo popularan namaz poreklom iz Sirije, ali možete ga sresti svuda po Levantu (istočnom Mediteranu). Pravi se kao i ajvar od pečenih crvenih paprika, ali sa dodatkom mlevenih oraha, i ne kuva se.
U ovom namazu se nalazi i jedan vrlo interesantan sastojak – molasa od nara. To je koncentrovan sirup soka od nara, ima kiselkasto – sladak ukus, vrlo kompleksan, i zaista daje nešto posebno muhammari.
Skoro sam prvi put otišla u bliskoistočnu radnju nedaleko od mene, i svašta sam našla tamo, kao da sam bila na nekom putovanju, imala sam osećaj da mi je puno toga poznato, a u isto vreme novo i egzotično. Nemam takav utisak kada recimo odem u neku meksičku radnju. To je valjda zato što naša kuhinja ima puno uticaja iz bliskoistočne kuhinje. Opet, i u toj kuhinji se osećaju evropski uticaji.
Pored svežeg mesa, gde dominira jagnjetina, u toj neobičnoj radnji našla sam zamrnute zečeve, golubove i patke, bezbroj vrsta bliskoistočnih hlebova, kao i kvalitetne kore za pite (jupi!), razne začine koje sam dugo tražila, leblebije, bulgar, kus-kus, pistaće, ćeten-alvu, kafu i čajeve, baklave i ostale bliskoistočne slatkiše i neverovatnu količinu urmi. Na slikama možete videti interesantne bliskoistočne krokete – kibbeh, koje sam takođe tamo nabavila.
Inače ovo jelo je odlično kao predjelo služeno uz pita hleb. Takođe muhammaru možete jesti kao dip uz sveže povrće, ili je namažite na prepečen hleb, recimo u kombinaciji sa krem sirom, a može i da bude super prilog za pljeskavice i ćevapčiće. Lepo se slaže i sa gibanicom.
Muhammara, namaz od pečenih paprika i mlevenih oraha
Sastojci:
2 veće crvene babure, ili 3 naše crvene paprike
2 šake prepečnih oraha
40g hlebnih mrvica
1 čen belog luka, iseckan
1/2 kašičice kumina
1/2 kašičice slatke mlevene, ili ljute tucane paprike (u zavisnosti od toga da li volite ljuto)
1/2 kašičice soli
1-2 kašike limunovog soka
2-3 kašike molase od nara
4 kašike maslinovog ulja
Za dekoraciju: sumak, krupno iseckani orasi i iseckani sveži peršun
Priprema:
U rerni, ili najbolje na ringli, preko koje ste stavili aluminijumsku foliju, ispecite dobro paprike. Stavite ih u sud koji ćete pokriti poklopcem. Posle pola sata “parenja” izvadite paprike, oljuštite ih, i uklonite semenke i peteljke.
Za to vreme blago prepecite orahe u tiganju. Kad su se prohladili, u multipraktiku ih sameljite. Dodajte hlebne mrvice, iseckan beli luk, oljuštene paprike, i to takođe sameljite. Na kraju dodajte kumin, slatku ili ljutu tucanu papriku, molasu od nara, sok od limuna, maslinovo ulje i so. Probajte namaz i dodajte još začina ukoliko mislite da fale.
Muhammaru stavite u sud za služenje, pospite je molasom od nara, zatim sumakom i svežim peršunom. Služite je uz bliskoistočni pita hleb, kao i domaći roštilj, ili je namažite na prepečen hleb.
Ima jedan libanski restoran u kraju, u koji najradije idem sa porodicom, verne smo mu mušterije evo već deset godina, još od dolaska u Baltimor, i ono što nas sve najviše obraduje kad odemo tamo je njihov pita hleb. Služe ga svim gostima, i to uvek sveže napravljen, tek izvađen iz rerne, uz maslinovo ulje sa za’atar začinom (recept za ovu mešavinu možete pronaći ovde). Teško je opisati tu lepotu kada uzmete komad pita hleba, a on onako još naduven, i dok ga rukama lomite iz njega krene oblak pare. Za pamćenje!
Pita hleb je jedan od najstarijih hlebova poreklom sa Bliskog Istoka, vremenom se njegova popularnost proširila i na druge regije u Aziji, Severnog Africi, pa i na Balkanu. Za razliku od grčkog pita hleba, koji se peče na ringli u tiganju, ovaj arapski se peče u rerni, tu dobija karakteristični “džep”, koji posle može da se puni falafelom, ili šavarmom, ili kebabom, i raznim prilozima. Tokom pečenje na visokoj temperaturi hleb treba baš da nadođe od pare, posle će tokom hlađenja da splasne.
Ukoliko koristite instant suvi kvasac, promašajte ga sa brašnom. A ako koristite običan suvi kvasac stavite ga u toplu vodu, tome dodajte kašičicu šećera, sve promešajte i sačekajte da kvasac počne da “radi”.
Brašnu dodajte soli i zatim ga promešajte sa toplom vodom. Najbolje je da to učinite sa mikserom za testo, jer je ono prilično vlažno. Testu dodajte maslinovo ulje. Posle nekih 5 minuta mešanja, prebacite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Rukama mesite testo dok ne dobijte lep kružni obik. Testo zatim prebacite u nauljenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i sačekajte 1 1/2 sat dok se testo ne udvostruči.
Nadošlo testo izvadite iz posude i na radnoj površini ga podelite na 8 jednakih delova, od svakog dela napravite loptastu jufkicu tako što ćete povlačiti testo od gore na dole. Juflkice pospite sa malo brašna i poređajte ih po papiru za pečenje, ili kuhinjskoj krpi. Ostaviti jufke nekih 15 minuta da nadođu.
Za to vreme zagrejte rernu na 260C (500F). Stavite pregradu u rerni na donju trećinu. U rerni zagrejte kamen za pečenje, a ukoliko ga nemate onda zagrejte tučani tiganj, koji ste podmazali uljem.
Svaku jufku razvlačite u krug prečnika oko 20 cm. Za to koristite oklagiju, a ako vam testo daje otpor, probajte najpre da testo razvučete rukama, kao kad razvlačite picu, pa onda ga poravnajte oklagijom. Neka tako razvučeno testo odmara oko 10 minuta pre ulazak u rernu.
Kad je rerna zagrejana, izvadite zagrejani tiganj i na njega pažljivo stavite razvučeno testo, ali da gornja strana ode na dno. Pecite tako testo oko 4 1/2 minuta, zavisi od rerne. Tokom pečenja testo će da puno naraste. Izvadite hleb iz rerne i onda ga uvijte u krpu ili aluminijumsku foliju, jer će brzo da se osuši.
Ukoliko koristite kamen za pečenje u tom slučaju možete da stavite dva hlepčića da se istovremeno peku.
Pita hleb služite odmah uz meze.
Ukoliko se osuši i stvrdne, stavite ga u mikrotalasnu na 15 sekundi da omekša.
Na svojim putovanjima uvek pronađem neka nesvakidašnje ukusna jela, toliko mi se svide da čim dođem kući moram odmah da ih spremim, i vremenom oni postanu sastavni deo naše porodične ishrane. Takvo jedno jelo je Imam bayildi, punjeni plavi patlidžan na turski način. I ne, nisam bila u Turskoj, već u Grčkoj, na Peloponezu, gde su se zadržala ta neka tradicionalna turska jela. Ovo sjajno jelo ćete naći u jelovniku skoro svih tamnošnjih restorana, eto, toliko je popularno. Spremaju ga na različite načine, ali meni je bio najukusniji spremljen sa puno dinstanog luka, baš po receptu koji sledi.
Imam bayildi je tipično orijentalno jelo, bogato i aromatično, i nama Balkancima vrlo blisko, kada ga budete probali imaćete utisak da vam upšte nije nepoznat njegov ukus. “Punjenje” od dinstanog luka i paradajza je fenomenalnog ukusa, mogle bi se recimo napravite sjajne bruskete sa njim.
Ovo je jedno od onih jela koje mora da se duže kuva, jer samo tako ono poprimi taj poseban ukus. To posebno važi za plavi patlidžan, koji mora biti dobro skuvan, tek kad odmekne onda je kako treba da bude. Ovo jelo podrazuma dosta ulja, možete da smanjite količinu, ali plavi patlidžan upija dosta ulja, i nekako voli da “pliva” u njemu.
Inače, jelo je dobilo ime po nekom imamu koji se figurativno udavio u ulju dok je jeo ovo jelo. Tako smo i mi, pošto smo pojeli sav patlidžan, umakali smo hleb u preostali sadržaj u tiganju, i takođe se “davili” u lepoti ukusa.
Neverovatno je koliko različitih jela može da se napravi od plavog patlidžana, opet mnogi ljudi ne znaju kako da ga koriste i šta sa njima da rade. Čak i kod nas, recimo u mojoj porodice se patlidžan koristio samo za pripremu ajvara. Sad kada sam bila u Srbiji, pravila sam im plavi patlidžan iz rerne, što je izazvalo veliko oduševljenje, i već su mi nekoliko puta tražili recept.
Ako ste ljubitelj plavog patlidžana pogledajte i sledeća jela:
Imam bayildi možete služiti kao predjelo, prilog, ali i kao glavno jelo, uz neki dobar pita hleb i jogurt.
Punjeni plavi patlidžan na turski način (Imam Bayildi)
Sastojci:
5-6 omanja komada plavog patlidžana
120ml maslinovog ulja
3 krupna luka, iseckana na rebro
6 čena belog luka, sitno iseckana
1 kašičica origana, sušenog ili svežeg, sitno iseckanog
1 kašičica slatke mlevene paprike
4 komada paradajza srednje veličine, iseckana
1/2 kašičice šećera
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
2 kašike svežeg peršuna, iseckanog
1 kašika prepečenih pinjola, opciono
Priprema:
Najpre pripremite plavi patlidžan. Ljuštilicom ili nožem isecite uzdužno na 3 mesta koru patlidžana. Pospite ta mesta solju i pritisnite patlidžan daskom za seckanje na koju ste stavili neki težak predmet. Posle pola sata isperite patlidžan i osušute ga papirnatim ubrusom.
U većem tučanom tiganju stavite maslinovo ulje da se zagreje na srednje jakoj temperaturi. Zatim dodajte iseckani luk i dinstajte ga sve dok ne odmekne i ne postane blago karamelizovan, kao kad spremate luk za prebranac. Malo smanjite temperaturu, poklopite tiganj i kuvajte luk oko 20 minuta uz povremeno mešanje. Kad je luk skuvan dodajte mu beli luk, origano i mlevenu slatku papriku, posle jednog minuta tome dodajte iseckani paradajz. Posolite i poberite sve, dodajte šećer, i kuvajte još oko 10 minuta, poklopite tiganj i povremeno promešajte sadržaj.
U tiganj rasporedite plavi patlidžan i kuvajte ga poklopljenog oko 15 minuta. Tokom kuvanja okrenite ga jednom i promešajte preostali sadržaj. Za to vreme zagrejte rernu na 190C (375F).
Pre nego što ćete staviti patlidžan u rernu, skinite ga sa vatre, i svaki zasecite nožem uzdužno, ne do samo kraja, da dobijete “džep” u koji ćete da stavite dinstani luk sa paradajzom, oko 2 kašike. Preostali sadržaj rasporedite oko patlidžana.
Patlidžan pecite oko 40 minuta, 20 minuta pokriven folijom, 20 minuta otkriven. Patlidžan tek kad je skroz odmekao je spreman za služenje.
Kad je jelo ispečeneno pospite ga iseckanim peršunom i prepečenim pinjolima. Služite ga uz jogurt i pita hleb.
Ovaj čizkejk od rikote i limuna je čudesan zato što se veoma lako pravi a neverovatnog je ukusa, sa prvim zalogajem znaćete da ne možete da se zaustavite samo na jednom parčetu. Tako je kremast, lagan i aromatičan. Za trenutak ćete se osetiti kao da ste otputovali na jug Italije, u Siciliju, čije ukuse i mirise ovaj kolač savršeno objedinjuje.
Da, ovo je tradicionalni sicilijanski kolač, pravi se samo sa rikotom, bez krem sira, zbog čega je tako lagan. Korica limuna i ekstrakt badema mu definitivno daju jedan poseban ukus. Dok nisam probala ovaj čizkejk, ja sam najviše volela onaj koji se nalazi u mom Američkom kuvaru, sad je “mrtva trka” koji je bolji.
Pored nedostatka krem sira korica jedva da postoji, pleh u kojem će se peći kolač obložite puterom i mrvicama keksa (plazma, grem krekeri, amaretti keksi, itd).
Jedino što morate da unapred ocedite rikotu od vode, stavite je u cediljku i poklopite nečim teškim, ili je stavite u gazu. Tako da odstoji u frižideru par sati je dovoljno.
Ukoliko volite slične italijanske poslastice pogledajte recepte za sledeće kolače:
1 kg oceđenog rikota sira (kako da ga napravite sami pogledajte ovde, duplirajte mere date u receptu)
Za dekoraciju: kolutovi limuna pečeni u rerni, sveže maline i šećer u prahu
Okrugao pleh, kojem se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm
Priprema:
Uključite rernu da se greje na 150C (300F). Pripremite pleh tako što ćete svuda naneti malo deblji sloj putera i preko toga ravnomerno pospite mrvice keksa.
Mikserom umutite jaja, šećer, so i izrenadnu koricu limuna. Tome dodajte ekstrakt badema i oceđen rikota sir. Smesu sipajte u pripremljeni pleh.
Pecite čizkejk oko 1 sat i 10 minuta na srednjoj pregradi. Središte kolača treba da bude blago mekano, nemojte da ga prepečete.
Kad je čizkejk pečen ostavite ga u plehu par minuta. Pređite ivicom pleha tankim nožem, skinite ivicu pleha, i sačekajte da se kolač ohladi. Ostavite ga u frižideru da prenoći. Sutradan ga prenesite na tanjir za služenje koriteći široke spatule, u tom slučaju morate da staviti papir za pečenje na dno pleha pre pečenja.
Dekorišite kolač kolutovima limuna koje ste pekli u rerni, svežim malinama i šećerom u prahu.
Ova dva koktela su mi ulepšala početak leta, vrlo su osvežavajuća i prijatna, pored njih sam na trenutak zaboravila na nesnosnu vrućinu i vlagu koja je ovih dana zavladala Istočnom obalom. Džin i tonik je klasik, dok je koktel od lubenice nešto što se ovde pojavilo od skora, i vrlo je popularno piće po ovdašnjim barovima.
Ako se kojim slučajem pitate kako sam uspela da povežem ova dva koktela, evo kako se to dogodilo. Šetkala sam se neko veče pored vode sa ćerkom, pa smo tako završile na omiljenom nam mestu. U pitanju je bar na otvorenom koji zbog vode, peska i suncobrana veoma podseća na pravu plažu. Jedino što nema kupanja. Tu su i tereni za odbojku na pesku, pa i za boćanje. Pored su dva velika plastenika, u kojim neka lokalna organizacija veoma uspešno uzgaja paradajz i tikvice, kao i ljuljaške za odrasle. Prava oaza na gradskom asfaltu.
Dok sam naručivala piće upitah barmena da mi preporuči nešto, i on mi predloži džin i tonik. Jel može nešto malo uzbudljivije, pitam ga ja. Onda najbolje da uzmeš slushie od lubenice, ružine vodice i rozea. Ok, uzeću to.
Na kraju, piće i nije bilo nešto, suviše slatko i sa previše leda za moj evropski ukus. Otišla sam sa napitkom do pomenutih ljuljaški, i dok sam ga pijuckala ljuljala sam se zagledana u panoramu grada – u prednjem planu su bili pesak i voda, a u zadnjem stakleni neboderi u kojima se ogledalo nebo. To su trenuci kada volim što živim u ovom gradu.
Posle me je malo grizla savest u vezi džin i tonika, ako ćemo iskreno, to je bilo piće koje me je uvelo u svet koktela. Jeste, podseća na 90-te godine prošlog veka, ali i dalje je odličan, posebno po vrelom danu. Zato sam ga brže-bolje napravila kod kuće, da se podsetim starih dana. Meni se više sviđa sa limetom, ali i sa limunom je dobar. Inače, ovo piće su Britanci izmislili u 19. veku, u Indiji, dok je još bila njihova kolonija. Tonik u sebi ima dosta kinina, koji se u to vreme koristio u borbi protiv malerije. Kada se tonik, koji ima opor ukus, pomeša sa džinom, tada nastaje neka posebna hemijska reakcija, i dobija se jedan posve jedinstven napitak.
Pošto mi se slushie od lubenice nije posebno svideo, morala sam nešto slično da napravim jer mi se veoma svidela ideja, ionako mi uvek ostanu nepojedeni komadi lubenice, koji su idealni za pravljenje ovog koktela. Pošto nemam mašinu za slushie (to je isto što i granita), onda je morao da bude crush (pravi se tako što se u blenderu melje voće zajedno sa ledom). Možete dodati votku ili tekilu umesto svetlog ruma, ali meni je ovako najlepše. Sok od limete je obavezan, odlično se slaže sa lubenicom. Kad smo već kod te kombinacije pogledajte i ovu letnju salatu od lubenice i Feta sira sa prelivom od limete.
Džin i tonik (Gin and Tonic)
Sastojci:
Džin
Tonik
Kolutovi limete ili limuna
Led
Priprema:
Pomešajte džin i tonik u razmeri 1:3. Tome dodajte kriške limete, ili limuna, i kocke leda.
Koktel od lubenice (Watermelon Crush)
Sastojci:
Lubenica iseckana na komade, bez semenki
Rum svetli
Sok od limete
Dosta leda
Koristite sledeću razmeru sastojka – lubenica, rum, sok od limete – 4:1:1
Priprema:
U blenderu stavite iseckanu lubenicu, bez semenki, sok od limete, svetli rum i kocke leda. Sve to dobro smrskajte. Sipajte u čaše i služite odmah.
Došlo je leto i ja sam ponovo zaljubljena u mirise i ukuse Mediterana. Imala li lepšeg jela da se obeleži trijumf leta od ratatuja. Čista poezija u kuhinji!
Neko bi rekao da je ovo jelo postojalo odvajkada, međutim pošto znamo da su glavni sastojci došli iz daleka, u 16. veku, pa i kasnije (paprika, paradajz i tikva su došli iz Amerike, a plavi patlidžan iz Indije),onda znamo da ono uopšte nije tako staro, a nije ni autentično mediteransko jelo. Doduše začinsko bilje, timijan i bosiljak, kao i maslinovo ulje su definitivno mediteranski.
Iako ratatuj dolazi iz Provanse, juga Francuske, ovo jelo je sveprisutno u Južnoj Evropi i Bliskom istoku. U Španiji postoji slično jelo pistu, kod nas bi to recimo bio bećarac iliti sataraš (nikad na kraju nisam dokučila da li su to različita imena za jedno te isto jelo), u Italiji je to caponata, u Mađarskoj je to lecsó, briami u Grčkoj, turlu u turkoj kuhinji, itd.
Ratatuj se sprema na dva načina, jedan je opisan u postu, a drugi izgleda kao složenac i peče se u rerni.
Kod pripreme ratatuja je važno da povrće zadrži svoj oblik, da se ne raspadne, zato se neki sastojci odvojeno spremaju, i nema previše mešanja. Možete da ga služite uz pirinač, mada je kus-kus, ili bulgar, najbolja opcija.
Najpre isecite povrće, plavi patlidžan na kocke 1 do 1.5 cm, tikvice nešto sitnije, paprike, paradajz i luk. Plavi patlidžan i tikvice možete da posolite, zatim ih zavijte u papirnati ubrus odvojeno, preko iseckanog povrća stavite dasku za sesckanje, a preko nje neki težak predmet. Tako će izaći nepotrebna voda iz tikvica, i ljutina iz plavog patlidžana.
Zagrejte najbolje veći tučani tiganj i u njemu zagrejte 3 kašike maslinovog ulja, patlidžan neverovatno upija ulje. Dodajte iseckani plavi patlidžan i pržite ga oko 10-12 minuta na srednje jakoj vatri uz povremeno mešanje.
Kad se patlidžan ispržio izvadite ga iz tiganja. Tiganj vratite na vatru, sipajte u njega 1 kašiku maslinovog ulja i zatim dodajte iseckane tikvice. Pržite ih oko 4 minuta uz povremeno mešanje. Kad su gotove izvadite ih iz tiganja.
U tiganj stavite 2 kašike maslinovog ulja i nastavite sa pečenjem iseckanog crnog luka, 2-3 minuta, tome dodajte grančice timijana ili majčine dušice, i iseckani beli luk. Posle jednog minuta dodajte iseckane paprike. Posle 4 minuta prženja, uz povremeno mešanje, dodajte iseckani paradajz. Pržite sve još 8-10 minuta dok se paradajz ne opusti. U međuvremenu posolite povrće. Na kraju dodajte isprženi plavi patlidžan i tikvice. Kuvajte sve još oko 5 minuta na umerenoj vatri, da se ukusi sjedine. Dodajte biber, i so ukoliko je potrebno. Sklonite tiganj sa vatre i dodajte povrću bosiljak. Služite ratatuj odmah, najbolje uz kus-kus.
