So i biber blog

Dugo putovanje u Srbiju i natrag u Ameriku (Mini paprike punjene sirom)

February 17, 2020 3 Comments

Ova priča mi je u glavi još od letos kada sam boravila u Srbiji, pisala sam je mesecima, i dobro je što sam sačekala da je objavim, utisci su se slegli i sad mogu da u njima uživam.

Nisam odolela da uz priču zabeležim i jedan recept za vrlo zanimljivo meze (na kraju je posta), koje tako podseća na homeland. I prošli put mi je ista kombinacija bila inspiracija. Mislim, da li postoji išta što izaziva momentalnu nostalgiju kao kombinacija pečenih paprika i sira?

Air Serbia

Šta me gledate, tapšite! Vidite da drugi ljudi tapšu. Moja deca me gledaju u neverici. U srpskim avionima se na kraju leta uvek tapše, valjda ste već to ukapirali, ovo vam je četvrta vožnja u srpskom avionu ovoga leta. Kako zašto, pa preživeli smo!

Iskreno i nije mala stvar, kad provedete u letu 8-9 sati, uopšte nije zabavno. Kad avion leti za Ameriku, on ne ide direktno na zapad preko Atlantskog okeana, već leti na severozapad, preko Velike Britanije, Islanda, pa Grenlanda, i kad dosegne Kanadu, tada obično osetim olakšanje, spušta se južno duž Istočne obale. Mi ovoga puta slećemo u Njujorku, obično idemo do Vašingtona, to je zato što smo ovog putovali srpskim avionom.

Malo je neobično da su većina putnika u avionu Srbi, uglavnom se čuje srpski jezik. Ima puno porodica koji su iskoristili letnji raspust da odu u otadžbinu. Moram da priznam da osećam neku nežnost prema njima, pogotovo prema roditeljima sa malom decom, još uvek se sećam užasnog iskustva kada je moj sin urlao tokom celog puta. Ne samo što je dugačak i naporan put, nego mu prethode meseci planiranja odmora, kupovine karata, pakovanja, traženje i kupovine poklona, i onda se moliš da sve prođe u redu, da ne zakasniš, da nema zastoja na putu, da se let ne daj bože ne odloži, ili da prtljag nije zagubljen, ili neki drugi administrativni problemi. I kad stigneš u Beograd, nekima se tu put ne završava, nemaju svi sreću da im je porodica u Beogradu, već nastavljaju put u manje gradove ili mesta. Sve to traži pažljivo planiranje i dosta strpljenja. Nama put traje oko dvadeset sati, od vrata do vrata.

Odgledala sam u avionu većinu novih domaćih serija, nije fer što što su stavili samo po jednu epizodu, odslušala sam dva puta album Tapestry na muzičkom kanalu, to me najviše opušta na letu, skoro pročitala knjigu priča mog prijatelja, i onda sam počela da razmišljam o svom nekadašnjem i sadašnjem životu, o utiscima iz Srbije, poredila sam dve zemlje, onu gde sam nekada živela i ovu gde sada živim, njihove ljude, različite kulture, to je uvek interesantna tema.

Povratak kući

Došli smo u Ameriku, ali to nije kraj našeg puta. Moramo da prođemo pasošku kontrolu, a to može da se otegne. Ugledali smo veliki avion na sprat iz Južne Koreje, ubrzali smo korake, ko zna kolika će gomila ljudi da se stvori, i bili smo u pravu. Kako smo pronašli naše torbe, izašli smo da nas pokupi mini bus, koji će da nas odveze do udaljenog parkinga gde nas čeka naš auto, i onda još četiri sata vožnje do Baltimora. Još uvek je dan, dobili smo šest sati vremena promenom vremenske zone, ali smo baš umorni. Najpre se vozimo po rubu Kvinsa, pored Koni ostrva, zatim Bruklina, i onda se tu negde pruža panorama Menhetna, uvek izgleda fascinantno. Onda ulazimo u Nju Džersi, ne baš najlepši deo, zatim prolazimo kroz majušni Delaver, ulazimo u Merilend, i tu smo blizu. Topli vlažni vazduh nas podseća da smo na drugom kontinentu, pravilan i udoban ritam reke automobila na autoputu je tako dobro poznat, ali kad smo ušli u prvi restoran brze hrane uz put da jedemo, bila sam u blagom šoku zbog raznolikosti sveta koji me je okruživao.

Pošto smo stigli kući, prva stvar koju uvek uradim je odlazak u dvorište da proverim šta se dešava sa mojom baštom. Nije tako loše, komšinica ju je ipak revnosno zalivala, doduše krastavci su baš propali. Malo je neobično što nas na ulazu nije dočekala naša mačka Kiki, ona će tek sutra doći, tokom našeg putovanja je boravila u pansionu za mačke, naš smeštaj u Grčkoj je manje koštao od njenog boravka tamo, to ne mogu da prežalim. Kao uteha nam je poslužio izveštaj o njenom ponašanju tokom našeg odsustva, uvek dobije najbolje ocene, kao i pozivnicu oko Božića da se slika sa Deda Mrazom. Otišli smo rano u krevet potpuno iscrpljeni, sutradan se probudili oko 3 ujutru, to nam je bio životni ritam sledećih nedelju dana.

Putovanje u prošlost

Putovanje u Srbiju nije turističko putovanje, mada nam naši prijatelji Amerikanci zavide na tome, jer oni baš retko odlaze na “stari kontinent”, zato što je skupo, i zato što traži velike pripreme i duže odsustvo sa posla. Ja sam ranije pokušavala da glumim turistu, i da vidim i doživim samo ono što mi se sviđa, ipak to nije realno. Ne, pogotovu prošle godine kada je moja mama bila veoma bolesna, pa i svekar je imao operaciju tokom našeg boravka. Čak smo i manje obilazili mesta jer smo hteli da što više vremena provedemo sa porodicama, a i morali smo svuda decu da vodimo, ona najviše vole da budu kod kuće, tu imaju drugare, dvorište, baštu, to je njima mnogo interesantnije nego neki obilasci i da slušaju odrasle kako razgovaraju. Inače, vrlo malo vremena trošim da bilo šta završim u Srbiji, ne idem više ni kod frizera a ni kozmetičara.

Prošlo leto konačno sam uspela da pokažem deci kako izgleda čuvena raketa iz mog detinjstva, po kojoj sam se rado pentrala, mislim da ju je tada svako obdanište imalo.

Putovanju u Srbiju je pomalo i kao putovanje u prošlost, što ličnu, jer svuda su ostaci nekadašnjeg života, što u bukvalnom smislu. E, sad i u Srbiji se stvari menjaju, svaki put primetim nešto novo, ali je i dalje na rubu glavnih dešavanja. I ono što je najprimetnije – ja sam se promenila.

Recimo, meni je neverovatno da se u Srbiji i dalje puno gleda televizija, to je umiruća industrija u Americi, da nema sportskih događaja, verovatno ne bi postojala, prosek godina koji gledaju vodeće kanale su kasne šezdesete, svi su se prebacili na Netflix, Amazon Prime, i ostale striming servise, ili su se okrenuli masovnom praćenju podkasta na YouTube. Jednom prilikom tokom posete mojim rođacima, televizor je bio uključen, prikazivao se drugi dnevnik, moram da kažem da mi je pogled na političare koji se nisu skidali sa političke scene još od prošlog veka izazivao trenutnu nelagodu. Odmah posle dnevnika, dakle u prajm tajmu, počinje serija, i to ni manje ni više nego – Srećni ljudi. Nisam mogla da verujem svojim očima, kakav je to bio povratak u prošlost.

Zatim, primetila sam da se u Srbiji puno otvaraju i da su vrlo popularni tržni centri. U Americi se pak molovi masovno zatvaraju kao i čuvene robne kuće, ja izbegavam da idem tamo, i skoro sve naručujem preko interneta, jedino što idem u prodavnicu kada kupujem hranu, mada bih i to mogla da naručim. Uopšte to nepoverenje i otpor prema online naručivanju i poslovanju u Srbiji mi nije najjasnije.

Svaki put kad smo u Beogradu u nekom restoranu ili kafeu moram da objašnjavam deci kakav je to predmet što se nalazi na stolu – to vam je, deco, piksla! Pušači su skoro istrebljena vrsta u Americi. Opet postoje druge vrste zavisnosti.

E, sad, to kaskanje za svetom nama smeta, ali stranci to vole, nemali broj Amerikanaca koji su imali prilike da duže borave u Srbiji mi je rekao da ih to najviše privlači u Srbiji. Bez obzira na našu percepciju, Srbija je i dalje vrlo bezbedna zemlja, nema beskućnika, ni getoa, porodica je i dalje važna, nisu se izgubile neke bitne tradicionalne vrednosti, a tu su i mnoge slobode koje su im uskraćene kod kuće.

Ekstroverti

Prvih nedelju dana, po dolasku u Srbiju, meni uvek prođe u nekom čudnom stanju, između jave i sna. Što uopšte ne čudi, jer uvek putujemo noću, a ja u avionu ne mogu da spavam, i kad se saberu nedostatak sna, velika vremenska razlika, promena mesta, vi i ne možete da funkcionišete normalno. I ljudi se drugačije ponašaju, treba vam vreme da se naviknete na sve to.

Ljudi u Srbiji su ogromnom većinom ekstroverti, što meni uopšte ne smeta jer sam i sama takva, ali negde saosećam sa introvertima, nije lako živeti u takvom društvu gde su ljudi veoma radoznali i nema puno privatnosti. I dalje ljudi u Srbiji vole da brinu tuđu brigu, i umeju da zamaraju ogovaranjima. Opet, prija mi kad čujem šta stvarno ljudi misle, kod našeg sveta nema filtera, nema onog američkog “hodanja po jajima”, da se neko ne daj bože ne uvredi, što ume da ubije konverzaciju, uostalom ne moraju svi da vole iste stvari i ne moraju da imaju isto mišljenje. Ipak ne bi bilo loše da preuzmemo malo njihove ljubaznosti, i ne moramo da kažemo baš sve što mislimo, pogotovo ako će to veoma da povredi drugu osobu. Ja sam razvila teoriju da odrastajući u društvu kao što je srpsko, gde si suočen sa otvorenom kritikom, gde si u konverzaciji sa ljudima uvek “na petama”, što bi Ameri rekli, vremenom razviješ otpornost, ma koliko osetljive prirode, pa ne mogu da te lako slome nečije nebirane reči. Čak sam skoro izložila moje mišljenje poznanici koja je psiholog, složile smo oko toga kao i da današnja preterana osetljivost na sve i svašta postaje naporna i iritantna, na šta je ona bez pardona rekla, ali onda bih ja izgubila klijente.

Opet ne mogu da kažem da na ulicama u Srbiji srećem srećne ljude.

Network

U početku ne mogu da se otresem onog refleksnog ponašanja koje sam razvila u Americi, iz mene nekontrolisano izlazi Sorry! Excuse me! Thank you! ili se sa osmehom javljam nepoznatim ljudima na ulici, što često izaziva nepoverljive i zbunjene poglede u fazonu “šta hoće ova”. I ja se pomalo ljutim što svi mogu da namirišu još izdaleka da nisam odatle, želim da sam neprimetna, da mogu da pažljivo posmatram ljude u autobusu, restoranu, na ulici, u Srbiji mi se nekako izoštre čula i sve primećujem i upoređujem.

Istina je, naš svet, osim svoje zajednice rođaka, prijatelja i komšija, gaji nepoverenje prema onima koje ne poznaje, u Americi je to drugačije, možda neće uvek sa vama uspostaviti prisnost, ali će gotovo uvek biti prijateljski nastrojeni, pa i ako ste stranac.

Takođe naš narod gaji duboko nepoverenje u državu i njene institucije, jer ne može da se na njih osloni, zato mu treba network ljudi, jer se nikad ne zna kad će mu ko zatrebati. Opet ta zajednica korisna je i zato što si stalno u društvu raznog sveta i tu razvijaš vrlo važnu sposobnost komunikacije sa različitim ljudima. Ovde to zovu social skills i moram priznati da se nekad zapanjim koliko ljudi u Americi imaju manjak istog, za njih je to veliki izazov, otuda sveprisutna usamljenost, koju često rešavaju druženjem sa kućnim ljubimcima. U Americi sam prvi put upoznala reč anksioznost. Dok u Srbiji kad imaš problem, lepo se ispričaš, odnosno izjadaš, prijateljima, skineš taj teret sa srca, u Americi ideš kod terapeuta kojeg moraš da platiš. Naravno da ima ljudi sa ozbiljnim psihičkim problemima kojima treba profesionalna pomoć, ipak, imam osećaj da ima preterivanja, pa i mode, neki problemi su toliko mali da je dovoljan dobar savet prijatelja.

Cinizam/entuzijazam

Tu je i čuveni srpski cinizam. Sa jedne strane je sasvim u redu jer ti pomaže da ne “kupuješ sve što ti se prodaje”, ne ložiš se na selebritije kao da su bogovi, sa podsmehom gledaš na sladunjavi “feel good” sentimentalizam i imaš duboko nepoverenje prema medijima i političarima. Sa druge strane Amerikanci su nekako baš ukalupljeni i utrenirani, što uopšte nije loše za jedno društvo koje je itekako heterogeno, ali tu nema previše autentičnosti, tačno znaš na osnovu jedne karakteristike kakve ostale da očekuješ.

Opet taj isti srpski cinizam ubija entuzijazam, koga u Americi ima i dalje u velikim količinama, i neosporno je da on utiče na njihov uspeh. U Srbiji od malena te podsećaju da “onaj ko visoko leti, nisko pada”, “aaaa, ne može to kod nas”, “šta ti misliš, da si bolji od drugih”, što sigurno razvija nedostatak samopouzdanja kasnije u životu. I ne samo što ne postoji razumevanje države i društva za talentovane, vredne i entuzijastične ljude, nego i rodbina i prijatelji gledaju na njih sa nevericom i podozrenjem. U Americi nekolicina takvih ljudi gura zemlju napred, i ne samo što ih država ne sputava, već i od svoje okoline imaju veliku podršku, oni u tim ljudima prepoznaju boljitak za celo društvo. Ovde sve može, i dosta toga zavisi samo od pojedinca.

Religioznost

Amerikanci su suštinski veoma religiozan narod. Čak iako ne idu u crkvu i izjašnjavaju se kao ateisti, oni mogu da budu naročito fanatični u svojim životnim uverenjima, otuda ne čudi poslednjih godina sveprisutno dogmatsko razmišljanja i netolerantnost prema onima koji imaju drugačije stavove.

Jednom smo tako, tokom boravka u Srbiji, doručkovali kod mojih, i televizor je naravno bio uključen, i to na nekoj “normalnoj” televiziji, bio je muzički video neke pevaljke. Pošto je pesma o dominantnoj ženi, pojavljuje se zgodno servilno muško čeljade, skroz nago, sem malo posteljine koja pokriva deo koji ne bi trebalo da se vidi. Deca odmah sklanjaju pogleda sa ekrana postiđeno, na šta im ja kažem – deco, u Evropi smo! Već sam im ranije objašnjavala da Evropljani, za razliku od Amerikanaca, imaju mnogo relaksiraniji odnos prema golotinji. Tokom našeg boravka na Adi išli smo vozićem oko celog jezera, morali smo im da pomenemo čuvenu nudističku plažu, na šta su oni zapanjeno reagovali. Isti taj izraz su imali kada su u Grčkoj viđali decu bez kupaćeg na plaži. I nije samo prema golotinji, Evropljani imaju relaksiraniji odnos prema mnogim drugim stvarima, američki puritanizam je nama stran.

Mitovi

Kao i svaka nacija i naša je puna mitova, mnogi od njih su porušeni životom ovde, ali ja ne hajem za to, bude mi čak simpatično kad ih primetim.

Mit o promaji i dalje je živ, i u to sam se uverila više puta tokom boravka. Jednom tako u autobusu prijatno pirka kroz prozor, kad će ti starija gospođa u sredini, zatvaraj prozor, ubi me promaja!

I uopšte strah od leda, bosih nogu, vlažne kose, hladnog betona, klime, pa i ventilatora je veoma zastupljen. Više puta smo videli kako se ventilator okreće ka zidu, mojoj deci je sugerisano da mogu da dobiju zapaljenje mozga od toga, klima se uključuje samo u slučaju neverovatne vrućine, led po kućama se i ne koristi. Moji recimo leti koriste vodu na sobnoj temperaturi, pošto je pročiste, i tada mi baš nedostaje ledomat, deca i mi i zimi pijemo vodu sa ledom.

Fanta

Kad smo kod napitaka mi deci dozvoljavamo da piju gazirana pića u Srbiji, dok to nikad ne činimo u Americi. U Srbiji su moja deca otkrila Fantu, ovde se to retko pije. Mnogo mi je smešno kad vidim sina kako istrčava iz prodavnice sa flašom Fante od dve litre. Naša ideja je da im ponudimo u Srbiji neku vrstu slobode, u Americi su njihovi životi, pogotovu tokom školske godine, vrlo struktuirani, na letnjem raspustu u Srbiji neka rade šta hoće. Isto tako su oduševljeni što mogu sami da kupuju sladoled koji je mnogo dobar i jeftin. Za moju decu Srbiji predstavlja zemlju slatkiša.

Brza hrana

Moram da priznam da sve više primećujem da navike u Srbiji kada je hrana u pitanju počinju da liče na one u Americi. Ima baš puno prodavnica brze hrane, i naručivanje iste, uz flašu Koka-kole kao gratis. Kao nikada do sada poslednjeg leta smo se “ubili” od roštilja. To jeste lakše, i brže, i ja znam da se stil života promenio, ali na duže staze to uopšte nije dobro. Nije me mrzelo da prošlog proleća pošaljem Politici tekst sa tom temom, mislim da je vrlo važno da naši ljudi razumeju koliko je kuvanje važno i da ne uzimaju to zdravo za gotovo. Imam svakodnevno priliku da vidim posledice nezdravog stava prema ishrani, i ne uznemirava samo preterana gojaznost, već činjenica da ljudi jednostavno ne umeju da sami sebi spreme jelo, o prenošenju umeća kuvanja deci da ne govorim, tu nema usvajanja zdravih navika. I što je najgore takav način života je dominantan među siromašnim slojem stanovništva.

Šumska tajna

Letos sam se sastala sa Nikolom, veoma mladim preduzetnikom iz Srbije, njegova firma pravi proizvode “Šumska tajna”, u pitanju su namazi sa raznim vrstama gljiva i pečuraka. Bila sam prijatno iznenađena da me je pronašao, jer sam zaista mogla puno da mu pomognem oko saveta za izvoz njegovih proizvoda u Ameriku. Osim toga stalno iščekujem dan kada ću u supermarketima moći da kupim srpske brendove. Ti proizvodi su prilično unikatni, pa i na ovdašnjem tržištu. To su interesantni, zdravi i hranljivi namazi na bazi humusa od leblebija sa dodatkom raznih pečurki i gljiva koje se uzgajaju u Srbiji. Nedavno su se pojavili na američkom tržištu, pa vas pozivam da ako živite u Americi da ih naručite, trenutno se prodaju na Amazonu (namaz sa vrganjima, namaz sa tartufima, namaz sa lisičarkama, namaz sa smrčkom, namaz sa crnom trubom). Meni su se veoma svideli, pogotovo onaj sa tartufima, jednom sam celu teglicu pojela sama uz kiflice sa sirom.

Kuvanje u Srbiji

Naši ljudi iz Dijaspore vole da se žale kako im nedostaje domaća kuhinja, to je malo čudno, pogotovo danas kad u Americi postoji mogućnost naručivanja velikog broja naših proizvoda, recepti su dostupni na internetu, sve to može da se napravi i kod kuće. I to kad krenu da se žale kako voće i povrće nemaju onaj ukus kao u Srbiji. Postoji rešenje za to, kupujte ih u sezoni, i to na lokalnoj pijaci, naravno da vas to neće jeftino izaći, ili ih posadite u bašti, ionako većina našeg sveta u Americi živi u kućama sa dvorištem. Eto, moj paradajz iz bašte ima isti ukus kao onaj iz bašte mojih roditelja u Srbiji.

Interesantno je i to da kada odemo u Srbiju onda nosimo američke proizvode, pikani, iliti pekani, i javorov sirup su najtraženiji.

Kuvala sam prošlog leta u Srbiji više nego obično, kupovala sam hranu u prodavnicama, tako da sam se upoznala sa prednostima i ograničenjima. Moram da primetim da kvalitet proizvoda veoma varira kao i jačina rerni.
Prijatno sam se iznenadila koliko su deca zainteresovana za kuvanje, jedna naša mala rođaka se silno obradovala vanili sa Madagaskara koju smo joj doneli, moj mali bratanac je insistirao da zajedno pravimo kolačiće sa komadićima čokolade, deca mojih prijatelja teraju svoje mame da im prave kolače iz mog kuvara, i onda mi one šalju slike svojih radova.

Kućna apoteka

Valjda zbog te promene ishrane na gore gde god sam boravila svuda sam mogla da čujem priče o problemima probave i o savetima kako da se oni reše. Takođe sam primetila puno domaćih eliksira, suplemenata, uopšte prosečno srpsko domaćinstvo ima poveću ličnu apoteku. Nije da nisam padala u iskušenje da ilegalno nabavim antibiotike, moj američki lekar je izričito protiv njih, ali ne vidim potrebu da skupljam te lekove, pošto imam dovoljno zdrave životne navike.

Moja deca su dosta mršava, i u Srbiji nemaju baš najbolji apetit, moja ćerka je u stanju da tamo živi samo od supe, žu-žua i slatkiša, što predstavlja veliki problem za naše porodice, često koriste svaku priliku da nam to pomenu. Jednom prilikom dok su sami boravili u Srbiji, mojoj deci su davani specijalni italijanski vitamini za dobar apetit, kako su po prirodi veoma podozriva odmah su me pitala da li je to u redu, ja sam im rekla da nije opasno, ali ne moraju da ih uzimaju.

Oaze mira i sklada

Moje najlepše uspomene iz Srbije su trenuci u oazama mira i sklada, tako zovem mesta gde osetim lepotu, red, normalnost, fizičku ili mentalnu udaljenost od bučne, haotične i ružne okoline. Njih čine mesta i ljudi. Nekada se dese u dvorištu naših porodica ili prijatelja, dok mi odrasli ćaskamo za stolom deca se oko nas igraju. Ponekad moram da se pomučimo da dođemo do njih, peške ili biciklima pokušavamo da dopremo do izolovanih delova odakle je najlepši pogled, ili mogu da se primete detalji životne harmonije: lepe okućnice, terase sa kojih vise gusto posađene muškatle, starije gospođe koje sede ispod trema i čuvaju avliju i komšiluk, rode na zvoniku crkve usnulog sremačkog sela, rečni rukavac na kome grupa mladića vežba veslanje, deca koja se uveče vraćaju sa igrališta i javljaju mi se sa osmehom iako me ne poznaju, negde u blizini sa prozora se čuje kako neko vežba klavir, zalazak sunca sa pogledom na Savu koja zaokreće.

Primetila sam da su ljudi počeli da se okreću sebi i svojim porodicama, pokušavaju da se na razne načine izoluju od negativnog okruženja, takoreći žive u svom mehuru. Neki su vrlo posvećeni svojoj deci i njihovom vaspitanju, drugi se ozbiljno bave svojim hobijima, bilo mi je neobično drago kada sam saznala koliko je radosti mojim prijateljima doneo moj blog, neki su tako zavoleli kuvanje, treći su se ozbiljno posvetili svojim poslovnim idejama, neki pak počinju da organizovano brinu o svojoj zajednici i okolini. To su sve počeci individualizma, koji se kod nas sasvim pogrešno doživljava kao sebičnost, ne, to znači da su ljudi više neće da sede i čekaju, nego su preuzeli stvari u svoje ruke. Ako je individualizam sebičnost, zašto je u Americi toliko razvijena svest o pomaganju drugima i volontiranju, uvek me šokira sa koliko entuzijazma i nesebičnosti ulažu sebe u razne dobročiniteljske projekte. Iskreno, i meni je trebalo vreme da naučim da nešto moraš i da daš zajednici i društvu, a ne samo da čekaš da ti se nešto da, kroz aktivan pristup životu sebi stvaraš šanse, preuzimaš odgovornost.

Žal za mladošću

Samo sam čekala da se jednog dana javi to osećanje, i desilo se letos, odjednom je sve bolje bilo nekada, ljudi, moda, muzika. Možda je bio razlog za to užasna savremena domaća muzika koju sam imala prilike da čujem. Takav osećaj imam kad ponekad u Uberu slušam današnju američku muziku, nema razlike, kazna za uši. Manji letdown sam doživela vraćajući se jednom sa Ade. Makiški put noću izgleda isto kao pre par decenija. U kolima deca zaspala posle dugog dana na plaži, oni zovu Adu – The Beach, slušamo Naxi radio, miks domaće muzike, naizmenično idu nova pa stara pesma. I tu kod jedne stare pesme, totalno me obuzme to osećanje – žal za mladošću. I kažem ja svom mužu, kad dođemo u Ameriku, napravićemo veliku žurku samo sa starom domaćom muzikom, rekreiraćemo vreme naše mladosti. I tako bi. Krajem decembra, jedno subotnje veče u Baltimoru, organizovano je veče domaće muzike, prilično posećeno, na kome se pevalo, sviralo i igralo, baš kao nekada.

Poslednji dan

Svaki put kraj boravka u Srbiji bude najslađi. Taman se nekako naviknemo, i onda morao da idemo. Tog dana obično muž i ja odemo u šetnju gradom sami, i pravimo se da smo turisti.

Poslednji put smo se čak gubili po gradilištu, tražeći put da izađemo sa Beograda na vodi. Još nismo bili stigli do stare železničke stanice kad ugledasmo naš autobus kako nas pretiče. Izgledalo je kao da nema šanse da ga stignemo, ali muž i ja smo se pogledali, klimnuli glavnom, i počeli smo da trčimo za njim najbrže što smo mogli. I nekako smo na kraju uspeli da uhvatimo autobus. Puni adrenalina smejali smo se glasno zadihani dok su nas ljudi posmatrali u čudu.

Mini paprike punjene sirom

Sastojci:

750g malih slatkih paprika različitih boja, isečene na pola, uklonjene semenke

So i biber prema ukusu

3 kašike maslinovog ulja

Za fil:

300g belog sira (ili Feta sira), viljuškom izgnječen

2 kašike kisele pavlake

1 jaje

3 pune kašike izrendanog parmezana

2 čena sitno iseckanog belog luka

Za posip: iseckan sveži peršun ili vlašac

Priprema:

Očistite i isecite paprike. Poređajte ih po plitkom plehu koji ste obložili papirom za pečenje. Posolite ih i pobiberite i pospite sa maslinovim uljem.

Pecite ih oko desetak minuta u prethodno zagrejanoj rerni na na 220C (430F), ili koristite opciju grill. Stavite ih na gornju pregradu.

Za to vreme napravite fil. Ukoliko je redak dodajte mu još sira.

Izvadite pečene paprike i u njih stavite fil. Vratite ih u rernu i pecite još desetak minuta, dok fil ne počne da dobija zlatnu boju.

Služite paprike odmah pošto ste ih posuli peršunom ili vlašcem.

Dezerti, Domaća kuhinja, Maline, Torte

Kako sam pravila Kapri tortu, od ideje do realizacije

February 5, 2020 3 Comments

Nadam se da ste odmah prepoznali tortu, još pre čitanja. Da, u pitanju je popularna Kapri torta. To mi je negde bila ideja vodilja prilikom njene dekoracije – sloj čokolade, šlag koji podseća na sladoled od vanile, i sferični oblici želatina od maline, da se zna šta vas čeka unutra. Baš kao omiljen nam sladoled – kapri.

Ovog puta sam htela da vam opišem dramu koja se dešavala iza scene, da vidite da niste jedini koji se suočavaju sa brojnim izazovima pravljenja jedne ovakve torte. Krizni menadžment je itekako prisutan, pogotovo kada pravite tortu prvi put, uvek se ponešto desi neplanirano, ali poenta je da se ne predajete, budite kreativni u rešavanju problema, ne samo što ćete izbeći katastrofu, već se često dešava da ste dobili neplanirano dobru tortu.

Za ovu moju rođendansku tortu ideju mi je dala jedna moja čitateljka, ovde pogledajte njen originalni recept, i hvala joj na tome, jer odista ovo je jedna vrlo lepa torta, laganog i osvežavajućeg ukusa. Već je dobila dosta komplimenata, čak i od najvećih kritičara. Kako može da bude loša kad imate nežne kore od belanaca koje su fino hrskave zbog lešnika, oraha i sitnih komadića čokolade, zatim tu je uvek dobrodošao poslastičarski, iliti žuti, krem, zatim osvežavajuć sloj od malina, i na kraju sve to pokriveno čokoladnim ganašom i šlagom.

Ja sam malo izmenila originalni recept i podesila ga prema mojim mogućnostima.

Znam da se obično za fil od malina koristi puding od vanile (2 kesice), ali ja sam htela da dobijem sloj intenzivne crvene boje zato sam koristila želatin u prahu. Možete i jagode da koristite, ali maline su ipak superiornije, i zbog boje i zbog ukusa.

Poslastičarskom kremu je na blogu posvećen ceo post, ja sam veliki ljubitelj istog, i rado ga koristim, ali ovaj je poseban jer se pravi od čak deset žumanaca.

Kora i kremovi su mi lepo ispali, baš kako treba, međutim imala sam problema oko oblika torte. Naime, ja vrlo retko pravim pravougaone torte, nemam ni odgovarajući kalup, a ni tanjir za služenje. Kada sam u međuvremenu ipak odlučila da koristim ovaj uzan tanjir, koji možete da vidite na slici, i da umesto dva imam tri sloja, eto, tada je nastao problem. Morala sam ponovo da sečem i sastavljam treću, gornju koru. Zatim, ređajući slojeve, potpuno sam zaboravila da filovi ne mogu tek tako da stoje na kori, moraju nečim da se podupru da ne bi počeli da se slivaju sa strane. I na brzinu sam improvizovala kalup tako što sam isekla dva kartona iste dužine kao torta, obavila ih aluminijimskom folijom, onda ih stavila uz obe dugačke ivice torte, i na kraju obavila celu tortu folijom, da bi se te ivice držale. Eto, možda vam ovo nekada bude od pomoći.

Nažalost, bilo je kasno da dobijem lepe jednake slojeve. Čak sam i zamrzla tortu, i sutradan trimovala ivice, svejedno, to nije pomoglo. Na kraju to nije bio preveliki problem, ivice sam ionako pokrila šlagom.

Što se tiče dekoracije tu sam krenula vrlo ambiciozno, htela sam da iskoristim neki komplet za molekularnu gastronomiju, da bih na kraju koristila jednostavan trik, želatin od malina sam stavila u polusferičnu silikonsku modlu, koju sam dobila uz taj set, i nije loše ispalo.

Kapri torta

Sastojci za koru:

10 belanaca, na sobnoj temperaturi

70g šećera

80g samlevenih tostiranih oraha

80g samlevenih tostiranih lešnika

50g poluslatke čokolade, vrlo sitno iseckane

2 kašike brašna

Sastojci za želatin od malina:

700g zamrznutih malina

100ml vode

100g šećera

35g želatina u prahu

Sastojci za poslastičarski krem:

10 žumanaca

650ml mleka

2 kašike gustina

120g šećera

1 kašika ekstrakta vanile

100g putera

Sastojci za ganaš:

100g slatke pavlake

100g čokolade

Sastojci za šlag:

300ml slatke pavlake

3-4 kašike šećera u prahu

1 kesica Whip it! opciono

Priprema kore:

Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite veliki pleh za pečenje, dimenzija 44 x 28cm, obložite ga papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte samlevene orahe i lešnike, brašno i sitno iseckanu čokoladu. Mikserom mutite belanca dok postepeno dodajete šećer. Kad ste dobili gust sneg dodavajte postepeno smesu sa brašnom i samlevenim orasima i lešnicima, i čokoladom, i sve mešajte spatulom ili varjačom. Nemojte da premisete smesu, ona mora i dalje da izgleda vazdušasto. Rasporedite smesu ravnomerno po plehu, udarite ga par muta o radnu površinu da se ispune rupice testa, i pecite koru oko 15 minuta, dok ne počne da rumeni. Kada je kora ispečena, ostavite je par minuta u plehu, zatim isecite na tri jednaka dela, poprečno, i stavite na rešetku da se ohladi.

Priprema poslastičarskog krema:

U šerpici pomešajte šećer i gustin. U drugoj posudi pomešajte mleko i žumanca, i sve to stavite u šerpu sa šećerom i gustinom. Uključite vatru na jačinu 4/10, i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. U jednom trenutku krem će se zgusnuti, smanjite temperaturu i kuvajte sve uz mešanje još pola minuta-minut. Sklonite krem sa vatre dodajte mu kašiku ekstrakta vanile i puter iseckan na manje komade. Sve dobro pomešajte, pokrijte krem, i stavite ga u frižider da se ohladi.

Priprema želatina od malina:

Maline stavite u šerpu, dodajte im vodu i šećer i kuvajte ih par minuta dok se šećer ne rastopi a maline potpuno ne omekšaju. Zatim ih ocedite kroz cediljku, ako hoćete da izbegnete semenke u želeu. Zatim ponovo vratite kuli u šerpu i zagrejte ga. Da, u francuskoj kuhinji ova smesa se zove coulis de framboise. Par kašika zagrejanog kulia stavite u činijicu i tome dodajte želatin u prahu, i dobro ga promešajte, ne sme da bude grudvica. To sipajte u topli kuli, sve dobro promešajte. Ovaj želatin stavite na led ili u frižider da se prohladi, ali ne potpuno, jer će tako lakše da se nanese na koru.

Slaganje torte:

Bilo da pravite tortu sa dve ili više slojeva gledajte da koru, krem i želatin podelite na jednake delove. Ukoliko hoćete da vam torta ima pravilni oblik, koristite pravougaoni kalup ili ga sami napravite od kartona i aluminijumske folije.

Prvo stavite koru, zatim želatin od malina, i onda žuti krem, pa koru, želatin i ponovo poslastičarski krem i tim redom. Gledajte da želatin i krem spatulom lepo rasporedite u jednakom sloju. Takođe, poželjno je da poslastičarski krem nanesete dresir vrećicom.

Tortu prekrijte folijom i stavite je u frižider ili zamrzivač da prenoći.

Sutradan tortu pokrijte čokoladnim ganašom koji ćete dobiti tako što ćete u vruću slatku pavlaku staviti komadiće čokolade, i kada se oni otope, dobro sve pomešati. Ponovo stavite tortu u frižider da se ganaš stvrdne.

Na kraju napravite šlag i nanesite ga na ivice torte. Najbolje je da za to koristite dresir vrećicu. Dekorišite je odozgo malinama i šlagom.

Uživajte!

Ovde pogledajte još ideja za svečane torte.

Američka kuhinja, Dezerti, Keksi, Pistaći

Kolačići sa pistaćima, čokoladom i kardamonom (Čarobni breg)

January 29, 2020 3 Comments

Jednom sam pravila ove kolačiće mojoj prijateljici pošto znam da voli pistaće i kardamon. Međutim, dok sam ih pravila zapričale smo se, i ja sam zaboravila da zapišem količine sastojka, posle sam joj dala progrešne mere. Sada konačno mogu da joj pošaljem recept za još ukusnije kolačiće sa pistaćima, komadićima čokolade i kardamonom, u međuvremenu sam ih pravila više puta dok nisam bila potpuno zadovoljna njihovim ukusom i teksturom.

Inače, u poslednje vreme mi je baš zanimljivo da spremam razne varijante američkih kolačića sa komadićima čokolade. Čak sam i video napravila. Interesantno je koliko količina sastojaka kao i metod pravljenja utiču na njihovu teksturu i izgled. Ovog puta sam probala da otopim puter i onda da ga malko ohladim, i zaista sam zahvaljujući tome dobila lepu hrskavu teksturu. Iako više volim kad su kolačići deblji, ovoga puta sam htela da budu tanji, pa sam za testo koristila dva cela jajeta, i pekla sam ih na višoj temperaturi. Zaista su predivno ispali, danima su bili sveži i ukusni. Što se tiče ukusa ne možete da omanete ukoliko kombinujete pistaće, kardamon i čokoladu.

Pošto kolačići tako lepo idu uz čitanje knjiga, osvrnuću se na jednu posebnu knjigu koju sam skoro pročitala – “Čarobni breg” Tomasa Mana.

Čarobni breg – Tomas Man

Ja izbegavam da čitam klasike koje sam uglavnom čitala kada sam bila tinejdžerka, jer imam strah od toga da mi se više neće sviđati. Jedino sam čitala knjigu “Ana Karenjina” tri puta, i verovatno ću ponovo, jer znam da ću je uvek voleti. Neke od knjiga Tomasa Mana sam davno čitala (Budenbrokovi, Smrt u Veneciji, Tonio Kreger), i njegov stil pisanja kao i teme mi nisu strane, iako ponekad mučne ja sam uživala u njima, posebno zbog izuzetnog dara pisca da opiše stanje ljudske duše.

Pošto mi je savremena američka popularna književnost veoma dosadila, u poslednje vreme sam počela ponovo da čitam klasike. Sa jedne strane sam uživala čitajući ovu knjigu, iako je ogromna i bez previše dešavanja, a sa druge strane mučila me je bolna spoznaja koliko je današnja literatura loša, dosadna, puna stereotipa, neoriginalna, banalna, i što je najgore puno ljudi to čita i misle da je to neka visoka književnost. Ne bih ni čitala te knjige da nisam član kluba knjige, već deset godina, i zahvaljujući tome moram da se zlopatim sa ovdašnjom popularnom beletristikom. Moram da primetim da je poslednjih godina kvalitet romana veoma opao, bukvalno svi liče jedni na druge, ne možeš više da ih razlikuješ. Zajedničko svima je da su likovi u njima potpuno jednodimenzionalni, ili su baš dobri, ili su baš loši, kao karikature. Posle prvog poglavlja već znam kako će se roman završiti. Autori koriste svaku priliku da istaknu svoje viđenje sveta i da nametnu svoje vrednosti, sve mora da bude opšte prihvaćeno i u trendu, veoma se trude da izazovu simpatije kod čitalačke publike, što naravno doprinosi porastu prodaje knjige. Čitaoci se pak dobro osećaju jer znaju da su na pravoj strani, navijaju za dobre likove, koji na kraju trijumfuju, a još više im godi što su loši likovi kažnjeni. Nekada sa takva literatura smatrala kičom, a sada osvaja najprestižnije nagrade i kritika ih obožava. Sigurna sam da su nekadašnji ljubavni vikend romani bili uzbudljiviji i manje predviljivi od današnjih cenjenih romana. Kao i druge umetnosti književnost je postala velika industrija, piše se ono što većina publike traži, podilazi se jeftinom ukusu, sve je to pažljivo kalkulisano, za originalnost, istinitost, kompleksnost i suptilnost nema mesta, to je preveliki rizik.

Kad čitate “Čarobni breg” ni u jednom trenutku ne osećate da vam pisac nameće svoje viđenje, on nema potrebu da morališe, on vam iznosi priču i ostavlja vama da zaključite da li su likovi dobri ili loši. Zapravo nijedan od njegovih likova nije ni potpuno loš a ni dobar, sve je to izmešano, kao i u stvarnom životu, čak je i glavni junak knjige u neku ruku antiheroj.

Hans Kastorp je mladić sa starom dušom, siroče, na momente bezazlen, na momente mudar, radoznao, ne previše hrabar, saosećajan, pasivan, duhovit. Roman počinje njegovim dolaskom u sanatorijum za tuberkulozne, u Davosu, u poseti njegovom bolesnom rođaku. Planirao je da tu ostane tri nedelje, ali ostao je sedam godina, njegov boravak se završio sa početkom Prvog svetskog rata. Kroz njegov boravak u tom sanatorijumu upoznajemo galeriju interesantnih likova privilegovanog sloja ljudi koji su došli iz raznih delova Evrope radi lečenja. Iako sanatorijum u kome žive bolesnici, sa ne tako velikom šansom izlečenja, streptomicin će biti tek kasnije otkriven, odiše nekom posebnom atmosferom, drugačijom od one u “ravnici”, tako pacijenti nazivaju svet zdravih ljudi. Oni imaju svoj ustaljeni ritam, kao u nekakvom odmaralištu, tu sve izgleda tako izolovano i ušuškano da je teško oprostiti se od tog sveta, što se i desilo junaku romana iako je bio pa skoro izlečen. Isto sam i ja osećala dok sam završavala ovu knjigu, bilo mi je teško da se odvojim od tog sveta sa čarobnog brega.

Živeći u toj rutini glavni juna pak ne gubi vreme, puno je naučio i duhovno se razvijao, a za to su najviše zaslužni Setembrini i Nafta, njegovi neformalni učitelji, takođe gosti sanatorijuma. Svako od njih zastupa ekstremno drugačiji pristup životu, i pred svojim učenikom često polemišu o smislu života, smrti, nauci, religiji, politici, i uopšte važnim filozofskim pitanjima. To je meni bio i najinteresantniji deo, upoređivala sam koliko se toga promenilo u periodu od skoro pa sto godina, kada je ova knjiga napisana.

Tomas Man je veoma opširan u svojim opisima, bilo da je u pitanju krajolik prekriven snegom, toaleta gostiju, obroci u restoranu, često se i ponavlja, pa opet to ne umanjuje kvalitet ove knjige. Zapravo to je za mene bilo prijatno osveženje.

Ako mene pitate, bolje je ne čitati ništa nego čitati lošu literaturu. Samo kroz čitanje dobrih knjiga, iliti klasika, možete da razvijete dobar ukus, to isto važi i za druge umetnosti. Dobra knjiga ne pruža samo estetski doživljaj već zahvaljujući njoj saznajte više o sebi i drugima, nudi vam mogućnost da bolje upoznate život i da se lakše snađete u njemu.

Kolačići sa pistaćima, čokoladom i kardamonom

Sastojci za oko 24 komada:

150g pistaća, pečenih i blago posoljenih, sa odstranjenom ljuskom i samleveni u multipraktiku

150g brašna

1/2 kašičice soli

1/2 kašičica karadmona, samlevenog u avanu

1 kašičica praška za pecivo

170g putera, otopljenog i onda malo ohlađenog

150g smeđeg šećera

50g belog šećera

2 omanja jaja, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

200-250g poluslatke ili gorke čokolade, iseckane na komadiće, ili chocolate chips

Priprema:

Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene pistaće, so, prašak za pecivo i kardamon.

U drugoj posudi mikserom mutite šećer i puter, koji ste najpre potpuno otopili pa zatim delimično ohladili, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano komadiće čokolade.

Kašikom izvlačite smesu, ako nije dovoljno gusta, ostavite je malo u frižideru, oblikujte je u loptice veličine loptice za golf i stavljajte ih na obloženi pleh. Stavite pleh u zamrzivač da se testo stvrdne, oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Napravite veći prostor između loptica na plehu, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.

Pecite kolačiće oko 15 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.

Čuvajte ih u dobro zatvorenoj posudi.

Brokoli, Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Paradajz, Pasta

Italijanska testenina u paradajz sosu (Pasta Amatriciana) i rapini sa belim lukom, i o kvalitetnim sastojcima

January 21, 2020 3 Comments

Ova italijanska testenina u jednostavnom paradajz sosu je dokaz koliko su važni kvalitetni sastojci, da čak i ona najjednostavnija jela, zahvaljujući njima, mogu da imaju vrhunski ukus. Zato je najbolje pridržavati se sledeće filozofije kada je nabavka hrane u pitanju – kvalitetno, što često nije jeftino, i u manjim količinima. Ljudi često zaboravljaju da je najčešći uzrok naših problema sa težinom i narušenim zdravljem – loša i jeftina hrana u velikim količinama. Naravno da nije lako imati samokontrolu kad si okružen obiljem hrane, ali poznavanje hrane i njene pripreme sigurno da može puno da pomogne. Moja teorija je da svako ko je probao i naučio šta je dobro pripremljena hrana, sa kvalitetnim sastojcima, neće pristati da jede lošu hranu, jedino u uslovima gladi.

Sigurno da danas nije lako nabaviti kvalitetne sastojke, ako ih sami ne proizvodite, ali ako se potrudite, verovatno ćete ih naći. Sve je stvar prioriteta, kao i koliko ćete izdvojiti novca za to. Ja volim da obilazim male internacionalne radnje, imam sreće da ih je puno u mom gradu, i meni to dođe kao provod, tu mogu da svašta nađem. Poslednji put kada sam bila u omiljenoj mi italijanskoj radnji nabavila sam par vrlo interesantnih i retkih proizvoda, uvoz iz Italije, koje sam na kraju pretvorila u ovo jelo. Pored uvek toplog italijanskog hleba, kakva je to lepota, tu sam nabavila sitni italijanski luk, cipollini, divnog slatkastog ukusa, idealnog za pripremu dipova i soseva, zatim pekorino, čuveni tvrdi ovčiji sir iz Toskane intezivne arome, pa rapini, ili kako ga ovde zovu broccoli rabe, malo je reći da ga obožavam, i kao po običaju odabrala sam neku posebnu testeninu koju možete videti na slikama. U toj prodavnici kupujem i Kinder Bueno čokoladu kao i Plazmon, originalnu italijansku Plazmu, ako niste znali odakle je našla potekla. I ugledala sam nešto što podseća na slaninu u komadu, to se u Americi retko kad viđa, i kada sam pročitala naziv – guanciale, setila sam se da je to specijalna slanina koja se koristi za pripremu karbonare. Nisam ni gledala cenu, bila sam srećna što uopšte može da se ovde nađe tako nešto. Kad sam došla kući onda je počelo moje istraživanje o toj naročitoj slanini.

Slanina vs pančeta vs guanciale

Negde sam već pisala da naša i italijanska pančeta se razlikuju, dok se naša dimi, njihova se suši na vazduhu. Zatim naša pančeta podrazumeva slaninu sa dosta mesnatog dela, italijanska izgleda kao naša standardna slanina, ali u drugačijoj formi, zarolana je, i onda se tako seče na tanke šnite. Ono što im je zajedničko je to da se i obična slanina i pančeta seku sa svinjskog stomaka.

Guanciale se pak seče sa svinjskog obraza, i otuda njen drugačiji oblik i tekstura, ali i ukus. Čak se po njenoj kori utrlja dosta bibera i začinskog bilja. Postoje dva čuvena italijanska jela sa testeninama – karbonara i amatriciana, za čiju pripremu se koristi guanciale slanina. Ova slanina je masnija i raskošnijeg ukusa od pančeta, ali ukusi im nisu toliko različiti da ne bi bili dobra zamena jedna drugoj.

Kao što sam više puta pominjala, američka slanina je loša, uvek se prodaje iseckane na šnite, nikada se ne jede sveža, već ispečena ili ispržena. Da li zbog raznih državnih regulacija oko njene pripreme, ili zbog nedostatka znanja i interesovanja, sem sporadičnih malih manufaktura, američki suhomesnati proizvodi su miljama inferiorniji od onih u Evropi, govorim o njenom južnom i istočnom delu.

Rapini sa belim lukom i maslinovim uljem

Greota je ne služiti testeninu u paradajz sosu bez ovog čarobnog priloga. Rapini volim da ponekad dodam integralnoj testenini sa kobasicama (ovde možete da vidite kako izgleda), ali ovo je ubedljivo najčešći način na koji ga spremam. Ima u njemu nešto tako neovoljivo.

Stavite svežanj, koji možete grubo da isečete, da se kuva u ključaloj i posoljenoj vodi, oko 4-5 minuta. Kad je skuvan, pospite ga hladnom vodom i iscedite u đevđiru.

U šerpi zagrejte 3 kašike maslinovog ulja, dodajte mu 3-4 čena iseckanog belog luka i posle jednog minuta pržejna, pre nego što počne da menja boju, dodajte mu oceđeni rapini. Posolite i pobiberite ga po ukusu. Kuvajte sve oko 2-3 minuta uz mešanje. Služite odmah uz limun.

Italijanska testenina u paradajz sosu (Pasta Amatriciana)

Originalno se za pripremu ovog jela koriste šuplji špageti, bucatini, ali i razni drugi mogu da prođu. Takođe, smatra se da sos ne treba da sadrži luk, beli i crni, ja pak ne mogu da zamislim sos bez njih. U sos možete da dodate i belo vino. Ukoliko nemate pekorino sir, koristite parmezan. I da, gledajte ako možete da nabavite San Marzanos paradajz u konzervi, on je najbolji.

Sastojci:

1 paket (1/2kg) kvalitetne italijanske testenine (špagete ili makaroni)

2 kašike maslinovog ulja

125g sitno iseckane slanine (pančeta ili guanciale)

1 srednje veličine luk, sitino iseckan

3 manja čena belog luka, sitno iseckan

1 velika konzerva (800g) kuvanog paradajza, ceo ili samleven

1/2 kašičice sveže samleven crni biber

50g sveže izrendanog pekorino sira ili parmezana + 20g za serviranje

Tucana ljuta paprika, opciono

* dodajte i soli ukoliko vam sos nije dovoljno slan

Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje u šerpi na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckanu slaninu i pržite je sve dok se mast iz nje ne istopi i postane hrskava. Dodajte slanini iseckani luk, kad postane slatkast, dodajte iseckani beli luk, i posle jednog minuta dodajte paradajz iz konzerve. Smanjite vatru, dodajte mleveni biber, i kuvajte sos 15 – 20 minuta uz povremeno mešanje, dok se ne zgusne.

U međuvremenu zagrejte pun lonac vode do ključanja, zatim dodajte testeninu i kuvajte je po instrukcijama sa pakovanja dok ne bude al dente.

Zahvatite jednu manju šolju vode u kojoj se kuvala testenina, pa je dodajte sosu. Kad je testenina gotova, procedite je i stavite je u sos. Sve dobro promešajte, zajedno sa izrendanim sirom, i kuvajte još minut-dva. Sklonite šerpu sa vatre, servirajte testeninu na tanjire, pospite je preostalim izrendanim sirom i ljutom tucanom paprikom.

Služite jelo uz crno vino, najbolje kijanti ili zinfandel.

Čokolada, Dezerti

Čokoladne praline (sa marcipanom, kesten pireom i ganašom) i tempiranje čokolade

January 14, 2020 2 Comments

Čokoladne praline su bile moj omiljeni projekat ove zime. Možete zamislite moje oduševljenje kada sam prvi put tresnula kalup o radnu površinu i kada su iz njega poispadale praline, savršenog oblika i sjaja. Vidi, kao da su iz bombonjere izvađene! Ovo si ti stvarno sama napravila, bile su reči moga muža. Naravno!

Ne mogu da kažem da je pravljenje pralina komplikovan proces, ali traži znanje i malo prakse. Ono što je najvažnije, i najlepše, u vezi pravljenja čokoladnih pralina je mogućnost da se beskrajno igrate sa ukusima, pa i da ih dekorišete na razne načine. Čak možete da ih napravite posne, kao što sam ih ja prvi put pravila.

Možete da ih služite na raznim okupljanjima, umesto klasičnih kolača, a i super su za pravljenje poklončića. Takođe, možda nekom padne na pamet da započne biznis njihovom proizvodnjom, što da ne, bombonjere sa novim i zanimljivim sastojcima, moderno upakovane, su veoma privlačan pokon.

Čokoladne praline je naziv za poslastice koje spolja imaju “tvrdu” školjku od čokolade, a unutra su ispunjene punjenjem mekše tekture. Potiču iz Belgije, gde su nastale početkom dvadesetog veka. Inače, izraz praline u francuskoj kuhinji se koristi za smesu od karamela i badema (ovde pogledajte kako se pravi), a u američkoj kuhinji tako se naziva poslastica koja se pravi od karamela, slatke pavlake i pikana.

Ako ste veliki ljubitelj čokolade i volite ovakve projekte, pogledajte i ovaj zanimljiv slaktiš na blogu – Čokolada sa raznim ukusima.

Čokolada

Za pravljenje ove poslastice najvažniji sastojak je čokolada tj. njeno tempiranje. Naime, neće svaka čokolada da se otopi a da kad se ohladi bude u istom obliku kao pre topljenja. Glavni krivac tome je termička obrada koja narušava prvobitnu strukture molekala čokolade. Zbog toga se vrši tempiranje čokolade, postupak koji osigurava da kada se čokolada otopi i ohladi bude ponovo čvrsta, lepe boje i sjaja, i da možete da je lepo prelomite.

Čokoladne praline možete praviti sa tamnom, mlečnom pa i belom čokoladom, ali najvažnije je da se čokolada sastoji od minimum 32% putera od kakaa. Kao što možete da pretpostavite na tržištu se nalaze čokolade raznog kvaliteta, neke i nisu prave čokolade, i teško je utvrditi kako će se ponašati prilikom topljenja, kao najzahtevnija je sigurno bela čokolada. Zato morate biti veoma pažljivi prilikom njihovog odabira. Ja recimo samo koristim ovu vegansku čokoladu, potpuno mi odgovara njen gorak ukus, i vrlo se lepo tempira, što nije bio slučaj kada sam pravila praline sa drugim čokoladama za kuvanje.

Pored čokolade za pripremu čokoladnih pralina vama trebaju i sledeće alatke:

Kalupi – mogu da budu raznih oblika kao i napravljeni od raznih materijala, ja bih vam prepuručila one silikonse, lakše se praline vade iz njih.

Papir za pečenje – sa njega se najbolje sklanja otpoljena i stvrdnuta čokolada.

Spatula – obavezna alatka, pored one plastične za mešanje čokolade, treba vam i ona široka metalna za uklanjanje čokolade sa kalupa.

Dupli sud – duboka staklena vatrostalna činija koja se stavlja u šerpu, ispunjenu vodom, ali da ne dodiruje stakleni sud, u kome će se topiti čokolada. Inače, voda nikako ne sme da upadne u čokoladu.

Dresir vrećica – sa njome ćete stavljati punjenje u kalupe obložene čokoladom.

Da, tu je i punjenje o čemu će kasnije biti reči.

Tempiranje čokolade

Najpre pripremite potrebne sastojke i alatke za tempiranje čokolade.

Postoje bar tri načina za tempiranje čokolade, ali ja ću vam opisati onaj koji ja koristim, i to bez termometra, pošto me mrzi da ga nabavim.

Dupli sud, koji je opisan gore, stavite na ringlu dok ne zagrejete vodu, ali ne do ključanja, i u staklenu posudu stavite izlomljenu čokoladu, i to dve trećine ukupne količine čokolade.

Kada je čokolada otopljena, i kada je dostigla temperaturu između 40C i 45C, sklonite je sa vatre. U nju ćete da umešate preostalu trećinu čokolade, ali postepeno, i to manje komade. Na taj način će se narušena struktura molekula čokolade vratiti na staro stanje. Kada ste umešali svu preostalu čokoladu, pošto se u međuvremenu ohladila, vratite ponovo čokoladu na vatru, oko desetak sekundi, dok ne dosegne temperaturu od oko 30C.

Sipajte kašikom otopljenu čokoladu u udubljenje u kalupu, a onda više puta blago zarotirajte kalup da bi se pokrila cela unutrašnja površina udubljenja.

Ukoliko želite da imate dekoraciju na vrhu pralina, pospite udubljenja prahom dehidriranog voća ili stavite ukrasne perlice, i onda tek stavite čokoladu u kalup.

Udarite par puta kalup po radnoj površini da bi bili sigurni da je čokolada ušla u svaki deo. Ocedite deo čokolade u činiju sa preostalom čokoladom, i onda kalup skroz izokrenite nebili se rešili preostalog viška čokolade, najbolje na papir za pečenje.

Treba da pokrijete udubljenja tankim slojem čokolade, ostatak sa kalupa uklonite spatulom. Stavite kalup u zamrzivač, i posle 3 minuta ga izvadite. Za to vreme od one čokolade što je preostala na papiru, koja se u međuvremenu ohladila možete da utvrdite da li ste dobro tempirali čokoladu, ako se lepo stvrdla i ima sjaj znači da jeste.

Punjenje čokoladnih pralina

Punjenje je najbolje da napravite dan unapred i čuvate u frižideru. Ja volim da punim praline sledećim sastojcima:

Marcipan – kako da napravite domaći pogledajte ovde. Ja čak volim da mu dodam prah od dehidriranih malina ili otopljenu čokoladu. Pre nego što ih stavite u udubljenja ispunjena tankim slojem čokolade, od njih napravite manje loptice, a onda ih blago utisnite u udubljenja prstima, marcipan ne sme da izlazi iz udubljenja, već da bude 2-3 milimetra ispod linije, tu će stati donji čokoladni sloj pralina.

Pire od kestena – malo neubičajni sastojak za čokoladne praline, ali vrlo zanimljiv. Napravite nešto gušći pire od kestena, ovde pogledajte kako, a ako hoćete posnu varijantu kestenje kuvajte i bademovom mleku.

Ganaš – ovo je najčešći način za punjenje pralina. Pored čokolade i slatke pavlake, možete da dodate i razne ukuse, kao što je liker od višanja, ili pomorandže (Grand Marnier), burbon, rum, pa i rakiju, takođe, dodajte instant kafu, vanilu, cimet, itd. Recept pogledajte ovde. Ganaš stavite u dresir kesicu i sačekajte da se malo ugreje pre nego što ga istisnete u kalupe.

okoladne praline 3 (1 of 1) — Čokoladne praline sa marcipanom

Kad ste ispunili udubljenja, zatvorite ih otopljenom čokoladom, ona bi trebalo da i dalje bude tečna. Uklonite spatulom višak čokolade, i kalup stavite u frižider na 10 minuta da se sve dobro stvrdne.

Na kraju istresite praline iz kalupa. Čuvajte ih u kutiji, na hladnom mestu, ne u frižideru.

Sa preostalom čokoladom ponovite ceo postupak, otopite je, dodajte trećinu čokolade, i tim redom.

Za tridesetak pralina vam je potrebno oko 300g čokolade.

okoladne praline 5 (1 of 1) — Čokoladne praline sa pireom od kestena

Glavna jela, Jabuke, Meso, Svinjetina

Pečenica iz rerne sa dunjama i jabukama

January 6, 2020 3 Comments

Predivno jelo, kao stvoreno na božićni ručak. Dunje i jabuke se sjajno slažu sa svinjetinom (pečenica je za ovakve prilike najbolji izbor), dodajte tome začinsko bilje, med i predivan sos od sajdera, i dobićete jedno zaista posebno jelo.

Mnogo volim miris dunja, zimi su uvek izložene u mojoj trpezariji, gde im je u početku jedina uloga de lepo mirišu. Kad odlučim da mogu da budu i od neke druge koristi, onda od njih pravim kompot ili ovo jelo. Probala sam dunje i u drugim jelima, recimo paprikaš sa dunjama, pa piletinu iz rerne sa dunjama, ali ovo je ipak najbolje jelo.

Teško je poverovati, ali ovaj komad mesa, na slici, je moja porodica savlađivala dva dana, i kao po običaju drugog dana jelo je bilo najukusnije.

Par saveta, ukoliko se odlučite da pravite ovo jelo:

komad pečenice (svinjski kare) može da bude mnogo veći, u tom slučaju meso duže pecite, i dodajte voće kasnije. Kilogram mesa pecite 50-60 minuta.
ljutika, kozjak, ili shallot, je luk koji je nezamenljiv za ovakvu vrstu jela, ukoliko pak ne možete da ga nabavite koristite crveni luk, ili na kraju običan luk.
sos je zvezda ovog ovog jela, ukoliko ne možete da nabavite sajder, ubacite u sokovnik jabuke, i koristite sok koji ste dobili.
umesto dunja i jabuka, uvek možete da stavite iseckanu šargarepu, celerove stabljike, krompir, pa i komorač.

Pečenica iz rerne sa dunjama i jabukama

Sastojci:

1 kg (i više) pečenice, trimovane i uvezane

Krupna so i biber prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

2 kašike putera

3 ljutike (shallot) ili nekog drugog sitnijeg luka, iseckane na tanja rebra

2 manje jabuke, očišćene iznutra i iseckane na kriške

3 dunje, očišćene iznutra i iseckane na kriške

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice bibera

5 grančice timijana

2 grančice ruzmarina

2 kašike meda

Za sos:

240ml sajdera (nefiltrirani sok od jabuke)

2 kašike senfa, najbolje dižonskog

2 kašike jabukovog sirćeta

2 kašike putera

Priprema:

Izvadite meso pola sata pre pečenja. Zagrejte rernu na 200C (400F). U meso obilato utrljajte krupnu so i sveže samleven crni biber.

Zagrejte maslinovo ulje u tučanom tiganju na srednje jakoj vatri. U njemu ćete propržiti komad mesa sa svih strana, par minuta, dok korica ne pobraoni. Stavite meso u posudu u kojoj će se peći, ako je veći komad mesa, stavite ga odmah u rernu da se peče.

U već korišćeni tučani tiganj stavite puter, pa na tome propržite najpre luk, na srednje jakoj vatri, pa tome dodajte timijan i ruzmarin, iseckane dunje i jabuke, so i biber. Dinstajte sve uz povremeno mešanje, oko 10 minuta. Na kraju sve to ravnemerno izručite u sud u kome se peče meso, i sve prelijte medom.

Dok se meso i voće peku napravite sos.

U tučanani tiganj, koji ste koristili, nemojte još da ge perete, sipajte sajder i kuvajte ga na umerenoj vatri dok se ne redukuje, oko 20 minuta. Na kraju dodajte senf i jabukovo sirće, i u to umešajte puter.

Pecite meso 50-60 minuta. Kad je gotovo, izvadite ga iz rerne i uvijte ga u aluminijumsku foliju, nek tu odleži 5 minuta.

Služite jelo odmah, isecite meso na kriške, dodajte mu dunje i jabuke i sve prelijte sosem. Kao prilog možete da koristite pire krompirili kus-kus.

Najbolje je da jelo služite uz Rizling, Sauvignon Blanc ili Pinot Noir.

Čokolada, Dezerti, Kestenje

Mont Blanc, novogodišnja poslastica sa pireom od kestena

December 31, 2019 3 Comments

Moram da priznam da sam pripremajući Mont Blanc kolač toliko uživala, kako u njegovom osmišljavanju tako i u realizaciji, što se sigurno da primetiti, da je posle degustacija istog došla kao bonus. Zamislite samo kakav je to ugođaj kad zagrizete ovaj kolač, pire od kestena je sam po sebi retka i izvrsna poslastica, ali u kombinaciji sa ganašom od čokolade, koji vas čeka sakriven unutra, je vrlo prijatno iznenađenje, i još tome dodajte hrskavu teksturu nežnih puslica. Meni ovaj kolač izgleda kao savršen izbor za doček Nove godine, a vama?

Kao što i sami vidite, ovaj čuveni francuski kolač veoma je atraktivnog izgleda, i zaista podseća na planinu – zbog toga je i dobio ime Mont Blanc, po najvišem planinskom vrhu u Evropi. Postoje razne verzije, doduše pire od kestena je obavezan sastojak, a ovo je moja.

Umesto puslica možete da koristite korpice od testa za tart, pâte sablée, a umesto ganaša običan šlag. Kolač služite odmah pošto ste ga napravili, jer puslice će se istopiti zbog vlage koja dolazi iz filova.

Ako ste ljubitelj raskošnih poslastica sa pireom od kestena, onda pogledajte i ove lepote:

Pre nego što počnete da slažete kolač, morate naravno da pripremite pire od kestena, ganaš i puslice.

Pire od kestena

Ukoliko poželite da napravite pire od kestena from scratch, onda sledite instrukcije iz jednog mog ranijeg recepta. Ipak, ja vam preporučujem da nabavite u prodavnici skuvano i očišćeno kestenje, uštedeće sebi vreme i nećete se namučiti.

Sastojci za pire od kestena:

300g skuvanog i očišćenog kestena

500ml mleka

4-6 kašika šećera

1 kašika ruma, opciono

2 kašike putera

Priprema:

Istopite šećer u mleku koje se kuva, tome dodajte već skuvano i oljušteno kestenje, i na tihoj vati kuvajte sve 45 minuta uz povremeno mešanje, dok kestenje potpuno ne odmekne. Na kraju umešajte rum i puter. Štapnim blenderom izblendajte smesu dok ne dobijete glatak i gust pire. Pire od kestena možete da napravite dan ranije.

Ganaš

Alternativa ganašu je šlag.

Sastojci za ganaš:

120ml slatke pavlake

120g čokolade

50g putera

Priprema:

Zagrejte dobro slatku pavlaku i puter, i sklonite je sa vatre. Tome dodajte čokoladu iseckanu na manje komade, poklopite sve i sačekajte par minuta da se čokolada potpuno otopi, a onda na kraju dobro promešajte smesu. Ganaš možete dan unapred da spremite.

Puslice

Sastojci za puslice:

4 belanca, na sobnoj temperaturi

200g šećera

Prstohvat soli

Par kapljica zelene boje za hranu

Priprema:

Zagrejte rernu na 105C (225F). Obložite plitki pleh sa papirom za pečenje.

Mikserom mutite belanca zajedno sa prstohvatom soli na srednjoj brzini. Kad se stvori pena pojačajte brzinu i dodavajte šećer postepeno. Mutite smesu dok ne dobijete baš gust sneg, taman kad okrenete posudu sneg ne sme da padne. Ne mešajte previše jer će sneg da se razredi.

Zatim ravnomerno rasporedite kapljice zelene boje po snegu od belanaca, ne mešajte ništa, nego smesu direktno stavite u dresir vrećicu sa oblim ili zvezdastim krajem. Istiskajte smesu po plehu u vidu kružne spirale.

Pecite puslice jedan sat, a zatim ugasite rernu, i ostavite ih još oko pola sata u rerni da se dobro osuše. Čuvajte ih na suvom mestu, najbolje u zatvorenoj posudi.

Slaganje kolača

Najpre pire od kestena i ganaš stavite u odvojene dresir vrećice. Na puslicu prvo stavite odmekao ganaš, ukoliko ste ga prethodno čuvali u frižideru, po sredini. Oko ganaša stavite pire od kestena. Pospite sve šećerom u prahu i služite odmah.

Hleb i peciva, Italijanska kuhinja, Praznična hrana

Panetone, italijanski božićni hleb

December 23, 2019 No Comments

Kad dođe praznična sezona, jedna od posebnih radosti za mene je kupovina panetona, italijanskog božićnog hleba. Volim kako je lepo upakovan, i dok skidam celefon sa njega već osećam onaj mio miris pomorandže i suvog voća, i topim se dok ga umačem u kafu.

Ima ovde kod nas jedna tradicionalna italijanska radnja, stara više od sto godina, u koju je najbolje otići baš u ovo doba godine. Bili smo skoro tamo na večeri, jer tu je i mali restoran, i dok smo sedeli za stolom koji je najbliži furuni u kojoj se peče pica, to je tek poseban doživljaj topline i miline, razgledala sam izložene proizvode uvezene iz Italije, i poželela sam sve da ih kupim. Tek kako me je impresionirala gomila na kojoj su bili razni božićni hlebovi, ne zna se koji je bio lepše upakovan, jedino mi je bilo neobično što su im cene vrlo varirale, neki su bili neverovatno skupi. I tu sam rešila da ga konačno spremim sama kod kuće, našla sam dobar recept koji traži samo dva dana pravljenja, originalno spremanje panetonea od domaćeg kvasca traje nekoliko dana.

Ima par važnih stvari koje bi trebalo da znate ako se odlučite da pravite panetone:

ovaj hleb je obogaćen jajima i puterom i po tome dosta podseća na hlebove koji se prave za Božić, ili Uskrs, u drugim delovima Evrope (babka u Istočnoj Evropi, cozonak u Rumuniji i Bugarskoj, tsoureki u Grčkoj). Ja slično pravim našu česnicu, doduše ne stavljam u nju šećer i suvo voće.
panetone po pravilu treba da ima izdužen kružni oblik, koji se gore završava malom kupolom. To se postiže tako što se hleb peče u posebnom kalupu od papira za pečenje sa prepoznatljivim dizajnom, ali vi možete da ga pečete i u uskom kolupu za torte, kao što sam ja to učinila.
glavna ideja je da testo bude lagano i rastresito, a to se postiže dužim procesom nadolaženja testa, pa otuda korišćenje startera.
izbor sastojaka koji se stavlja u testo može da varira, ali za mene je ukus pomorandže obavezan, koristite izrendanu koricu pomorandže, ili komadiće kandirane pomorandže. Što se tiče suvog voća, kajsije, brusnice, grožđe, višnje i trešnje dolaze u obzir, kao i razno kandirano voće, recimo ananas i papaja. Takođe, i komadići čokolade su poželjni.

Ako panetone služite za doručak namažite ga puterom ili džemom od kajsija. Pored kafe i čaja panetone možete služiti uz neko slatko penušavo vino, ali to ako ga jedete kao dezert. Pre nego što ga poslužite zagrejte ga u tosteru. Ukoliko vam kojim slučajem ostane višak, napravite od njega francuski tost ili puding od hleba.

Kad budete pravili, i naravno degustirali, ovaj panetone, preporučujem vam da obavezno odslušate ovu kompilaciju najlepših valcera, videćete kako će vam podići raspoloženje. Totalno razmeštanje u prostoru i vremenu!

I da, izvučen je dobitnik nagradne igre Američki kuvar, nagradni paket odlazi u Niš!

Panatone

Sastojci:

1 dan (priprema startera)

85g brašna

1/4 kašičice suvog kvasca

80ml hladne vode

2 dan

Starter

280g brašna + rad sa testom

2 1/2 kašičice suvog kvasca

1 kašičica soli

2 jajeta, umućena

60g putera, otopljenog

60ml vode

80g šećera

1 1/2 kašičica ekstrakta vanile

1 kašika likera od pomorandže, Grand Marnier, opciono

140g suvih kajsija, sitno iseckanih

100g suvih višanja, trešanja ili grožđa

Izrendana korica jedne veće pomorandže

Za premaz:

1 žumance + par kapi tople vode

Priprema:

Prvog dana napravite starter tako što ćete brašnu i kvascu dodati vodu. Zamesite testo, pokrijte ga i ostavite da 12-14 sati narasta, najbolje da prenoći.

Sutradan, najbolje u mikseru za testo, zamesite testo sa starterom, brašnom koje ste pomešali sa kvascem i solju, i smesom od jaja, otopljenog putera, tople vode, ekstrakta vanile, likera od pomorandže i šećera. Mesite testo 10 – 15 minuta, dok ne dobijete glatku smesu, doduše retku.

Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Oblikujte testo u loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte i čekajte oko 2 sata da ono naraste.

Kad je testo naraslo ponovo ga stavite na radnu površinu i u njega rasporedite pomešano iseckano suvo voće i izrendanu koricu pomorandže. Dok postepeno stavljate sastojke u testo, povlačite krajeve testa na gore, dok ne dobijete napregnutu loptu.

Oblikovano testo stavite u dubok okrugao pleh, prečnika oko 17 cm, koje ste obložili papirom za pečenje. Pokrijte pleh plastičnom folijom i čekajte 1 1/2 do 2 sata da se testo nadigne.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što ćete testo staviti da se peče, premažite ga umućenim žumancem i to kuhinjskom četkicom.

Hleb pecite na 200C (400F) 10 minuta na srednjoj rešetki rerne, smanjite temperaturu na 190C (375F) i pecite još deset minuta, i na kraju smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite kolač još oko 25 minuta. Tokom pečenje, negde na pola vremena, prekrijte hleb aluminijumskom folijom.

Austrijska kuhinja, Dezerti, Praznična hrana

Svečani lincer kolači

December 17, 2019 5 Comments

Sigurno ste o njima već čuli, verovatno i probali ove lincer kolače, ponos austrijske kuhinje. I zaista, to su izuzetno fini kolači, koji mogu bez problema da pariraju najlepšim austrijskim štrudlama i čokoladnim tortama. Lincer kolači se sastoje od prhkog, puterastog biskvita u kome ima i brašna od badema, bukvalno se tope u ustima. Tu je i zanosni ukus vanile i korice limuna, i kao da to nije dovoljno, između biskvita proviruje džem koji daje interesantnu aromu i izgled.

Ovi kolači su nastali u austrijskom gradu Lincu, po uzoru na lincer tart koji se pravi od istih sastojaka samo u drugačijem obliku. Smatra se da je to jedna od najstarijih evropskih poslastica.

Zbog svog dekorativnog i svečanog izgleda, tome doprinosi i efekat posutog šećera u prahu, lincer kolači se često prave za Božić.

Za njihovo pravljenje možete da koristite kalupe raznih kružnih oblika, doduše prave se i u obliku srca ili zvezde. Umesto bademovog brašna koristite brašno od lešnika. Tradicionalno se na kolač stavlja džem od malina, ali i drugi džemovi mogu da budu interesantni. Šećer u prahu se stavlja obično na gornje, probušene biskvite, pre nego što se spoje sa džemom, ali to nije toliko važno.

Verovatno i naše vanilice vode poreklo od ovog kolača. Ipak, dosta smo ih izmenili, dodali smo im puno oraha, uveli džem od kajsija kao fil i nestao je otvor kroz koji se vidi džem.

Lincer kolači

Sastojci za oko 36 kolača:

300g brašna + za rad sa testom

100g bademovog brašna

1/2 kašičice soli

340g putera, na sobnoj temperaturi

200g šećera u prahu

Istrugana korica većeg limuna

2 krupnija žumance, na sobnoj temperaturi

1 kašika ekstrakta vanile

Za fil: džem od malina, ili kajsija, ili borovnica

Za posip: šećer u prahu

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno, so i brašno od badema.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje istruganu koricu limuna, pa dodajte jedno, zatim drugo žumance, i na kraju ekstrakt vanile. Zatim u to umešajte smesu sa brašnom postepeno.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, podelite na dva dela, oblikujte u diskove, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider na sat vremena da se stvrdne.

Zagrejte rernu na 175C (350F) i pripremite dva plitka pleha obložena papirom za pečenje.

Izvadite jedan komad testa iz frižidera i na radnoj površini posutoj brašnom razvucite ga oklagijom na debljinu od oko 4 mm. Kružnim kalupima u obliku cveta, prečnika oko 5 cm, isecajte testo, a zatim ga stavljajte na obloženi pleh. Ostatak testa ponovo oblikujte u disk i stavite u frižider.

Pecite kolače na srednjoj pregradi 8-10 minuta, sve dok ne počnu da rumene po ivici. Tu morate da budete veoma pažljivi i da non-stop proveravate kolače. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade.

Sledeću turu testa isecajte sa rupom u sredini, za to možete da koristite razne predmete, ja sam koristila neku vrlo usku posudu za začine. Morate da imate jednak broj kolačića bez i sa rupom, njih će te posle spajati uz pomoć džema. Po pravilu se koristi džem od malina, ali drugi džemovi su dobrodošli. Po kolaču koristite oko 1 kašičicu džema, pokrijte središnji deo, ne uz samu ivicu.

Na kraju pospite kolače šećerom u prahu.

Čuvajte kolačiće u zatvorenoj kutiji.

Dezerti, Party food

34 najlepših prazničih sitnih kolača

December 12, 2019 5 Comments

Kad u kući zamirišu puter, čokolada, cimet, muskatni oraščić, karanfilić, đumbir, vanila, korica od limuna, burbon i rum, to samo može jedno da znači – počela je sezona prazničnih kolača!

Pravljenje kolača o praznicima je za mene vrhunska zabava. Nekada mi pravljenje kolača nije padalo na pamet, kada sam bila mlada i nisam znala šta propuštam, ali sada apsolutno uživam u tome, kao uostalom prema svemu što traži dosta znanja, trud i kreativnosti. To je prava umetnost!

Poslednjih godina rani decembarski dani mi prolaze u planiranju i osmišljavanju kolača (svake godine spremam nešto novo i drugačije), zatim pripremanju i nabavci sastojaka, i onda na kraju pravljenju i pakovanju kolača. Da, obično sve kolače podelim, to je za mene win-win situacija, ne moram da brinem o svojoj kilaži:)

Najviše kolača napravim uoči tradicionalnog komšijskog cookie swap-a, kada razmenjujemo kolače, obično se okupimo u jednom baru u našoj ulici. Kolače takođe spremam za decu u školi, kao i za prijatelje. I naravno za slavu i naš Božić.

Ovih dana uspela sam da napravim finu kolekciju sitnih prazničnih kolača koju hoću da podelim sa vama. Ima tu svačega, domaćih i stranih, tradicionalnih i modernih, klasičnih i neobičnih poslastica. To je raznolik izbor kolača sa orasima, bademima, lešnicima, pistaćima, kokosovim brašnom, suvim voćem, kestenjem, marcipanom, čokoladom, svim onim neodoljivim sastojcima koji pored mirisnih začina čine ove kolače prazničnim. Sigurna sam da će vam se dopasti!

Ovde možete da vidite video kako da napravite 4 vrste prazničnih kolačića od jednog testa.

Kliknite na nazive jela i poslastica, iznad slika, da bi našli recepte.

Božićni medenjaci

Za mene su medenjaci obavezni božićni kolači, zato što divno mirišu na cimet, oraščić, đumbir, karanfilić, vanilu, zatim, zato što možete da ih pravite u raznim oblicima, i na kraju da ih dekorišete. Obavezno se prave sa decom da bi im se usadila ljubav prema pravljenju kolača, i uopšte prema kuvanju. Možete čak da im dodate crni biber ili ušećereni đumbir. Video za pravljenje i dekoraciju božićnih medenjaka možete da pogledate ovde.

Makaronsi

Ako se poželite fensi kolačića, strpljivi ste i volite izazove u kuhinji, onda će vam spremanje makaronsa biti veliko zadovoljstvo, ako uspeju:) Pored toga što ih možete praviti u raznim bojama, možete im dodavati razne sastojke, kako testu tako i filu. Po pravilu najviše privlače pažnju servirani na tanjiru sa ostalim kolačima.

Čokoladne praline sa marcipanom i pireom od kestena

Ove jeseni sam prvi put pravila čokoladne praline, i to posne, i bila sam oduševljena kako se lako prave i kako lepo izgledaju. Odlične su za poklončiće. Samo morate da nabavite dobru čokoladu za kuvanje. Marcipan se vrlo često koristi kao fil za praline, ali pire od kestena je moja ideja, i uopšte nije loša.

Orasnice

Za orasnice sam čula tek pre par godina, nisam verovala da se nisam upoznala sa jednim tako ukusnim domaćim kolačem. Moje američke prijateljice ga obožavaju, njima je ovaj kolač neobično ukusan, fino hrskav, a uz to je i gluten free. (Recept očekujte uskoro na blogu)

Vanilice

Trebalo mi je dugo vremena da zavolim vanilice, sad razumem zašto su to kultni kolači kod nas. Ja ih ne pravim sa mašću, već sa puterom, i gledam da ako ne koristim pravu vanilu, onda da to bude kvalitetan ekstrakt vanile. I to stavljam u testo, a ne u šećer u prahu. Džem od kajsije se podrazumeva. Dodatak korice limuna testu čini kolač još ukusnijim.

Kolačići sa limunom i makom

Jednostavni kolačići koje možete da pravite u raznim oblicima, ipak zvezdasti im najbolje pristaje. Limun i mak, kao što ćete se i sami uveriti, ako rešite da pravite ove kolače, je vrlo interesantna kombinacija, sigurno ćete pomisliti u sebi, kako su dobra cela zrna maka u kolačima.

Amaretti

Amaretti su čuveni italijanski kolačići koji se prave od badema. Veoma se jednostavno spremaju, divnog su ukusa, spolja hrskavi, a unutra mekani.

Kolačići od badema sa pomorandžom – Ricciarelli

Fantastični kolačići koji se tope u ustima sa opojnim mirisom i ukusom pomorandže.

Jednostavni kolačići sa bademom

Čak i totalnim početnicima ovi kolači će lepo uspeti. Bademovo brašno možete da kupite ili sami napravite. Par dekorativnih perlica na vrhu, ili listići od badema, mogu da ih učine vizuelno vrlo interesantnim.

Kolačići od marcipana

Za ljubitelje badema, uživajte i ovim neodoljivim italijanskim kolačićima savršenog ukusa.

Žute štangle

Žute štangle, ili kako se već zovu, su najlepše štangle na svetu. Ne znam nijedan kolač sa orasima da je tako lep, kompleksan i da ima tako raskošan ukus.

Londonske štangle

Pomalo zaboravljeni domaći kolač, koji zaslužuje dosta pažnje. Njegova prhka puterasta kora, pa sloj džema od kajsija, i na kraju gornja hrskava kora od oraha i belanaca, će vas ostaviti bez daha.

Kolačići sa limunom

Hrskavi spolja, mekani unutra, sa neodoljivim ukusom limuna, ovi kolačići su sjajan dodatak bilo kojoj kolekciji sitnih kolača.

Francuski palmiers (slonovo uvo)

Ne postoji ništa tako savršeno što se sastoji samo od brašna, putera i šećera. Toliko su ovi hrskavi kolačići lepi da vam se čini da ništa lepše niste probali u životu.

Kolačići sa dekoracijom

Jedan od onih popularnih kolača koji se pre pečenja zamrznu, da bi se testo stvrdlo i tako lakše sekli. Okolo možete da ih uvaljate u raznu dekoraciju, i u tome se krije privlačnost ovih kolačića. Pored dekorativnih perlica možete koristiti sitno iseckano koštunjavo voće, mak i druge sastojke.

Kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljubcima

Za mene je ovaj američki kolač bio veliko otkrovenje, zato što se pravi sa puterom od kikirikija, koji se opet super slaže sa čokoladom (Američki kuvar str. 148).

Lincer kolači

Klasični božićni kolačići popularni širom Evrope, naročito u Nemačkoj i Austriji. Imaju divan biskvit sa bademovim brašnom i struganom koricom limuna. Oni su filovani najčešće džemom od malina, mada su džem od kajsija i borovnica takođe poželjne opcije. Kao što vidite, pravi su ukras na trpezi.

Sendvič keksi od lešnika filovani nutelom

Jedan vrlo elegantan i ukusan kolačić za ljubitelje lešnika i Nutele.

Trobojni spiralni kolači

Ako volite ekstravagantne kolače, recimo sa intezivnim bojama, onda je ovo pravi izbor za vas.

Biskoti

Ne samo što su ukusni uz kafu, nego su sjajni za transport. Ukoliko poželite da nekoga obradujete pošiljkom sa kolačima, što je inače vrlo pažljiv gest, ovo je najbolji izbor.

Jednostavni kolačići od kestena

Ovi kolačići su tako jednostavni, a opet veoma ukusni. Dosta podsećaju na pire od kestena, ali sa drugačijom teksturom. Interesantan su dodatak klasičnim kolačima.

Kolačići sa grejpfrutom

Ovi kolači su bili hit prošle godine, ove godine sam pokušala da napravim nešto slično ali sa drugačijom aromom, koristila sam limetu i bosiljak, i oduševljena sam rezultatom. Nešto slično sam pravila ranije. Osnova je klasični prhki biskvit divnog puterastog ukusa koji se bukvalno topi u ustima, ovde ga zovu shortbread. Dodatak na vrhu totalno ima smisla, kiselasta aroma preliva savršeno se slaže sa biskvitom, osim toga uvek možeti dodati fini detalj kao dekoraciju.

Kolačići sa limetom i bosiljkom

Za pravljenje ovih kolača koristite isti recept kao za prethodne kolače, osim strugane korice crvenog grejpfruta stavite izrendanu koricu jedne oveće limete i desetak listića svežeg bosiljka.

Jevrejske prhke kiflice punjene urmama i čokoladom (Rugelach)

Prhke i delikatne kiflice punjene urmama, čokoladom i orasima.

Stakleni keksi

Ovo je vrlo zanimljiv način da dekorišete praznične kolačiće. Za to su vam potrebne bombone koje se najpre usitne, pa u rerni dobiju fini izgled stakla.

Čokoladni fadž sa grilijašem

Popularni čokoladni američki slatkiš, obogaćen grilijašem od lešnika, veoma podseća na Toblerone.

Starinske kiflice sa džemom

Divne puteraste kiflice koje se tope u ustima.

Baklava

Meni su pistaći i suve brusnice mnogo moćna kombinacija, ali vi možete da koristite za pripremu baklave orahe ili bademe, ili na kraju sve zajedno. Koristite ovaj recept kao osnovnu za dalje eksperimentisanje.

Slatke salame

Ove slatke salame se vrlo jednostavno prave, ne peku se i u njih možete da stavite razno suvo i koštunjavo voće. Jedna je čokoladna salama sa orasima, keksom, suvim šljivama i pistaćima, a druga je posna i sastoji se od suvih smokvi, kajsija i lešnika.

Posne kuglice sa koštunjavim i suvim voćem

Sa kuglicama nikada nećete pogrešiti, mogu čak da se dosta unapred spreme i čuvaju u zamrzivaču. Ovo su i najzdraviji kolači sa liste. Kombinacije su bezbrojne, a ovo su neke od njih:

Kuglice sa urmama, čokoladom i orasima
Kuglice sa čokoladom, suvim višnjama i bademima
Kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima

Kolač od limuna

Za ljubitelje limuna u kolačima ne znam da li postoji lepša preporuka. Dole je kora od prhkog testa, a gore je divan osvežavajući fil, pa još posut šećerom u prahu. Možete da ga sečete i u kvadratnom obliku (Američki kuvar str. 144).

« Previous 1 … 18 19 20 21 22 … 65 Next »