Ako niste do sada čuli za refried beans, evo prilike da saznate o ovom vrlo interesantnom i ukusnom meksičkom jelu, koje možete da služite kao predjelo ili kao prilog drugim jelima, najčešće mesu. Mi ga jedemo kao dip uz tortilja čips, kao što to možete da vidite na slikama. Frijoles refritos, kako se zove originalno na španskom, je veoma popularno jelo kako u meksičkoj tako i u Tex-Mex kuhinji.
Ovaj pire od pasulja najčešće se pravi od šarenog, pinto pasulja, ali može da se pravi i od crvenog, ružičastog ili crnog pasulja. Gledajte da ne koristite pasulj iz konzerve.
Nešto slično sam ranije pravila sa bobom, bessara, jelo koje dolazi iz marokanske kuhinje.
Meksički pire od pasulja ima potencijal da se vrlo lepo primi na ove naše prostore, gde je ljubav prema pasulju izuzetna, posebno među muškom populacijom. Inače, meni je meksička kuhinja izrazito muška, ljuta sa jakim začinjenim ukusima, a i ima puno mesa i mahunarki. Ako je volite, pogledajte i ovih par popularnih meksičkih jela:
Čili – jedno od najpopularnijih jela u mojoj kući (Američki kuvar str. 70)
1 kg pasulja, šareni (pinto) pasulj je nabolji – srednje veličine sa tamnijim flekama
1 veći luk, iseckan
4 grančice origana
3 kašike putera ili masti
2 kašičice slatke mlevene paprike
1 kašičica kumina
1/2 kašičice ljute mlevene paprike
3 čena belog luka, sitno iseckana
So i biber prema ukusu
Za služenje: iseckani mladi luk, naredani sir (meksički miks) ili izdrobljeni Feta sir, lišće korijandera, sok od limete i tortilja čips.
Priprema:
Dan pre potopite pasulj u dosta vode, tako će pasulj da omekša i da se kraće kuva.
Sutradan ocedite vodu u kojoj je bio pasulj, nalijte novu, i kuvajte pasulj 2-3 sata dok potpuno ne odmekne. Dodajte mu iseckan luk i origano. Dok se pasulj kuva dodavajte mu vodu, da bude oko 3 prsta iznad pasulja. Na kraju cediljkom ocedite pasulj, ali sačuvajte preostalu tečnost.
U velikom tučanom tiganju zagrejte puter ili svinjsku mast, tome dodajte iseckani beli luk, obe mlevene paprike, kumin, i posle jednog minuta prženja, uz mešanje, dodajte oceđeni pasulj. Dodajte i oko polja šolje tečnosti u kojoj se pasulj kuvao kao i so i biber prema ukusu. Smanjite vatru i alatkom za pire počnite da gnječite pasulj. Povremno dodajte još tečnosti. Ukoliko vam to gnječenje postane naporno, uzmite ručni blender pa tako završite posao.
Trebalo bi da dobijete ni previše gustu a ni previše tečnu smesu, imajte na umu da će ona tokom hlađenja da se stegne. Proverite da li je smesa dovoljno začinjena.
Služite pire od pasulja odmah, najbolje uz rendani sir (i Feta je odličan izbor), mladi luk, lišće korijandera, sok od limete, i naravno tortilja čips.
Krem brule je jedna od onih poslastica koje, iako se vrlo jednostavno prave, uvek ostavljaju naročit utisak. Da li zbog svog imena, popularnosti, ili dekorativnog serviranja, teško je reći. Upravo zbog svih nabrojanih kvaliteta često se servira u restoranima, kao i slične poslastice – čokoladni lava kolač i pana kota. Najinteresantniji detalj kod krem brula jeste spaljeni šećer po površini krema, otuda i naziv (brûlée – izgoreo). To se postiže uz pomoć kuhinjske let lampe, ali ona vam nije neophodna, možete to da uradite uz pomoć rerne, kao što sam ja to učinila.
Krem brule, kao i flan, pripada porodici kremastih (custard) poslastica, koji se prave od jaja i mleka, odnosno slatke pavlake ili kondezovanog mleka. Izvesne sličnosti ima i sa klafuti koji se sprema sa voćem.
Iako krem brule sigurno nije jedan od najeksluzivnijih francuskih poslastica, ima ih puno boljih i komplikovanijih, on se veoma lepo primio u drugim delovima sveta, valjda zato što je idealan restoranski kolač, pa je tako 80-ih godina prošlog veka doživeo veliku popularnost u Americi.
Nije lako naći restoran sa dobrim dezertima, obično se ne obraća posebna pažnja na njih, možda zato što to podrazumeva posebnog kuvara. Ako hoćete da se dobro zasladite onda to očekujte samo u dobrim poslastičarnicama. Ipak, nedostaju mi restorani ovih dana, skoro dva meseca nisam bila ni u jednom, čak nisam ni naručivala hranu. Nije mi čak ni do hrane, više mi je do iskustva, bliskosti ljudi, žagora, zveckanja posuđa, mirisa hrane, i još dosta toga.
Krem brule (Crème brûlée)
Sastojci za 6 -7 porcija:
1l slatke pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
6 žumanca
100g šećera
70g šećera za “spaljivanje”
Za služenje: razno sezonsko voće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F).
U veliki dublji pleh rasporedite činijice jer ćete krem peći uz pomoć bain-marie metoda.
U šerpi zagrejte slatku pavlaku, kad počne da ključa skiniti je sa šporeta. Dodajte ekstrakt vanile.
U drugoj posudi mikserom mutite jaja i šećer dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu.
Tome počnite postepeno da dodajete zagrejanu slatku pavlaku uz konstantno mešanje. Na kraju ravnomerno rasporedite smesu po činijicama. U pleh dodajte kipuću vodu do pola visine činijica. Stavite sve u rernu i pecite oko 45 minuta. Krem po ivici treba da se zgusne, u sredini je ok da bude mekan.
Pošto ste krem brule izvadili iz rerne, pokrijte činijice folijom i stavite u frižider da se ohladi, oko 3 sata.
Pre služenja pospite kašiku šećera po kremu, pa ga sagorite uz pomoć kuhinjske let lampe, ili stavite činijice u rernu na opciju broil (kao što sam ja to radila), ili napravite karamel pa ga izlomite kad se ohladi i stavite po kremu.
Kad pravite dan za danom jedne te iste zemičke to je siguran znak da je u pitanju opasno dobro pecivo. Kad izvadite ove zemičke iz rerne, prosto morate da se istopite od lepote, tako rumene, upletene, mirisne i nestvarno mekane, vraćaju veru u život.
Ima nešto vrlo privlačno u zemičkama, valjda zato što izgledaju kao majušni hlebovi. Mogu da budu vrlo interesantne, u raznim oblicima, upletene kao ove ili preklopljene, punjene ili sa raznim posipima i premazima. Recimo ove knotted rolls se često premažu otopljenim puterom u kome se kratko pržio beli luk, i onda se tome doda iseckani peršun. Zamislite kako je to dobro!
Možete da od njih pravite sendviče, ali toliko su lepe da mogu same da se jedu. I sutradan su mekane, ali ako hoćete da im povretite svežinu stavite ih u toster pre služenja.
Trebalo mi je dosta vremena da smislim adekvatan prevod za ove zemičke, ne znam da li je nejsrećniji naziv – zemičke pletenice, ali se sigurno lako pamti. Ako mislite da imate bolji, javite mi.
Smorila sam se, ne mogu više da se nosim sa time da mi svaki dan izgleda kao iz filma Groundhog Day. Najdepresivniji su mi odlasci u prodavnicu, na trenutak zaboravim šta se dešava oko mene slušajući muziku i pevušeći (sa maskom valja ne može niko da me čuje), i onda krene preko razglasa robotizovan glas koji naređuje obavezno rastojanje među mušterijama. Vrlo uznemiravajuće. Imam neku baš nabudženu masku, čudi me da me uopšte ljudi prepoznaju sa njom, koja mi opasno pritiska nos, a ne smem da je dodirujem. Već vidno iznervirana dolazim do rafa gde se prodaje brašno, i imam šta da vidim, opet je skroz prazan, a moje zalihe kod kuće se rapidno smanjuju. Znam, može da se naruči preko interneta, već sam se nameračila da kupim jedan džak, verovali ili ne, ali dugo se čeka na isporuku. Ne mogu da verujem, kao da su se svi setili da nešto mese ovih dana.
Ulazim u kola, pali se radio, i kreću vesti, momentalno menjam stanicu, imala sam loše mišljenje o medijima i pre korone, ali sada su probili dno. Ja čuvam svoje živce, izbegavam kakofoniju svakojakih mišljenja, ne paničim, razumem da je situacija nova i kompleksna, i da nema preciznih predviđanja i jednostavnih rešenja.
Na putu do kuće primećujem da grad veoma lepo izgleda, ozeleneo je, nikada nije bio čistiji, doduše i dalje ljudi šetaju okolo, ali ne u velikom broju. Setila sam onih dosadnih izveštaja, kako eto priroda je odahnula zbog ljudi koji su u karantinu, ispada da su uvek ljudi loši, a priroda je dobra. Pa i virusi su priroda, pa nema ništa poetičnog, lepog i korisnog od njih. Ne ugrožava samo čovek prirodu, već i priroda uporno ugrožava čoveka. Na kraju, nisu svi ljudi isti, ima nas raznih.
Najuznemiravajuće je to kad dođeš kući, i dok odlažeš kupljene namirnice, shvatiš da je nemoguće eleminisati prisustvo virusa, uz sve mere predostrožnosti, ko zna, možda se baš nekoliko njih zakačilo za rotkvice koje sam kupila u prodavnici.
Ukoliko ste ljubitelj zemički onda pogledajte recepte i za sledeće:
Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da radi dodajte isečen puter, ostavite ga tu da malo omekša, zatim dodajte ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.
Ovu smesu dodajte brašnu u koji ste stavili so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malo ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, oko 1 1/2 sat.
Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se zemičke spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.
Podelite testo na 18 jednakih komada, koristite vagu (svaki komad bi trebalo da teži oko 73g). Testo oblikujte u lopticu, tako što ćete povlačiti testo ka unutra, gladak deo testa okrenite na gore, a onda ih ređajte po plehu. Loptice od testa pokrijte plastičnom folijom.
Pospite radnu površinu sa malo brašna, uzmite lopticu testa i razvucite je u krak dug oko 20 cm, a onda napravite pletenicu prateći instrukcije sa slika.
Važno je da prvi krak koji uvlačite u rupu (slika D) dobro zavučete, i onda lepo izvučete na gore drugi krak (slika E), da se prvi ne izvuče tokom narastanja i pečenja.
Poređajte upleteno testo na jedan ili dva pleha. Pokrijte ga i sačekajte 1 sat da testo ponovo nadođe.
Zagrejte rernu na 195C (385F).
Pre nego što testo stavite u rernu premažite testo umućenim jajetom i pospite ga susamom, makom ili čurekotom (Nigella seeds). Pecite testo oko 22 minuta dok ne dobije boju kao na slikama.
Pravljenje domaćih kora je mnogo lakše nego što izgleda. Čak je i meni, osobi koja se ne plaši izazova u kuhinji, to izgledalo kao jedan težak i nadasve veličanstven projekat. Valjda kad vidim kako se veliki i tanki komad testa, razvučen preko celog stola, talasa i preti da se svakog trenutka pocepa, odmah se obeshrabrim.
A trebalo je da probam da napravim domaće kore mnogo ranije, pogotovo kad pomislim koliko očajnih gotovih kora sam se ovde nakupovala. Da nije ovog haosa oko korona virusa, koji me je naterao da se upustim u razne projekte umesto da pratim vesti, sigurno da bih još dugo čekala da to dođe na red.
Nedavno sam napravila svoju prvu domaću pitu od domaćih kora sa sirom, pa rekoh moram sad da napravim i štrudlu sa jabukama. Moje bake i mama nisu nikada pravile domaće kore, tako da sam ja svo znanje o njihovom pravljenju pokupila iz kulinarskih emisija odakle sam usvojila par pravila kao što su – testo se uvek meša ručno, a nikako mikserom, i udara u radnu površinu da proradi gluten, u filu ne bi trebalo da bude dosta soka, tostirani orasi i prezle su zbog toga poželjni, itd.
Iskreno, nisam sigurna da li uopšte postoji neka bitna razlika između štrudli i pita, mislim da je to jedno te isto, moja mama je isto ovako pravila pitu sa jabukama, jedino što je koristila gotove kore, i rendala je jabuke, posle ću vam reći zašto ih ja drugačije sečem. Ovaj način na koji sam spremila štrudlu sa jabukama je više “bečka škola”, opet tako dobro poznat.
Kad smo kod toga, ova štrudla od jabuka je popularna širom nekadašnje teritorije Austro-Ugarske, veruje se da je nastala pod uticajem turske kuhinje. I mi smo usvojili to da su naše pite od vučenih kora nastale zahvaljujući Turcima, ali ta kulinarska tradicija postojala je u nekadašnjem Vizantijskom carastvu mnogo pre nego što su se oni pojavili i pokorili ga. Ali detaljnije o istorijatu tankih kora neki drugi put.
Evo još malo korisnih sugestija vezanih za pravljenje štrudle sa jabukama:
možete koristiti obično brašno, ali ono sa više glutena (bread flour) se pokazalo kao nešto bolje.
jabuke iseckane na četvrtine, pa na listove, su bolja opcija od onih narendanih, jer pita tako izgleda punije.
umesto tostiranih prezli možete staviti griz ili mleveni tostirani badem
orasi ili pikani takođe treba da budu tostirani.
ukoliko želite da dodate suvo grožđe, prethodno ga natopite u neki alkohol ili sok od jabuke.
puter je uvek bolja opcija od ulja.
sokom od oceđenih jabuka pređite preko štrudle koristeći kuhinjsku četkicu, negde na polovini pečenja štrudle. To će korici dati lep karamelizovan ukus.
Štrudla sa jabukama
Sastojci za 2 kore:
450g brašna (najbolje ono sa većim procentom glutena)
1/2 kašičice soli
300ml tople vode
2 kašike ulja
Sastojci za punjenje:
6 jabuka srednje veličine (najbolje je zeleni zlatni delišes, ili razne sorte zajedno)
Sok od pola limuna
200g šećera
1 1/2 kašičica cimeta
1/4 kašičica muskatnog orašćiča
1 kašika ekstrakta vanile
100g oraha, krupno iseckanih i tostiranih
100g putera
4 kašike tostiranih prezli
Za služenje: šećer u prahu i šlag
Priprema:
Možete da pogledate i ovaj video kako se pravi štrudla sa jabukama, to bi trebalo da vam dosta pomogne da razumete proces rada.
Najpre zamesite testo i to rukama. Pomešajte so i brašno i tome dodajte toplu vodu. Mesite rukama testo dok ne dobijete koliko toliko ujednačenu smesu. Prebacite ga na radnu površinu i mesite rukama oko 15 minuta. Ukoliko to radite na glatkoj površini nema potrebe da je posipate brašnom. Tokom mešanja testa par puta udarite testo o radnu površinu, čula sam da tako gluten bolje proradi u testu, a njegova uloga je ovde presudna, jer kako bi uopšte mogli da razvlačite testo da njega nema.
Na kraju oblikujte testo u loptu, nauljite ga, stavite u posudu da se tu odmori, i pokrijte plastičnom folijom. Neka tu testo odleži oko 45 minuta.
U međuvremenu pripremite punjenje. Oljuštite i očistite jabuke, isecite ih na četvrtine, a zatim na tanke listove. Iseckajte orahe i tostirajte ih kao i prezle.
Izvadite testo, podelite ga dva jednaka dela, i svaki oblikujte u loptu, pokrijte ih i ostavite tako još desetak minuta.
Prekrijte sto pamučnim stolnjakom koji više ne iznosite pred goste, što znači da po koja nova fleka od ulja mu neće smetati. Na sredini pospite malo brašna. Uzmite jednu loptu od testa, stavite je na sredinu stolnjaka i oklagijom je razvucite u obliku kruga. Namažite je uljem, pokrite folijom, i neka tako odmara još 15 minuta.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite veliki tanki pleh.
Uzmite testo i ručnim zglobovima počnite da ga razvlačite od centra ka spolja, baš kao kad razvlačite testo za picu. Zatim spusti testo na stoljnjak, zategnite ga, i onda počnite da ga razvlačite rukama sa svih strana, to radite dok ne dobijete tanko i ravnomerno testo u obliku velikog pravougaonika, koji dimenzijama odgovara vašem plehu. Isecite makazama krajeve testa, ne trebaju vam debeli delovi testa u štrudli.
Premažite celo testo otopljenim puterom koristeći kuhinjsku četkicu, malo preklopite ivice testa sa strane, pospite ga tostiranim prezlama, stavite jabuke preko 2/3 testa (ocedite ih od soka), dodajte orahe, i onda zarolajte testo dužom ivicom tako što ćete postepeno podizati stoljnjak. Prebacite testo na plitki veliki pleh koji ste obložili papirom za pečenje, takođe za prebacivanje koristite stolnjak.
To isto uradite i sa drugom korom.
Na kraju premažite kore preostalim puterom. Stavite štrudlu da se peče u rerni 35-40 minuta, na pola vreme rotirajte pleh.
Kada je štrudla gotova sačekajte da se malo prohladi, zatim je služite, najbolje uz šećer u prahu i šlag.
Odlučila sam da potrošim ove karantinske dane spremajući stvari koje su mi oduvek izgledale interesantno ali i pomalo komplikovano. Tako je na red došao ovaj čuveni tanki iranski hleb, koji je idealan za umakanje u humus, razne dipove, maslinovo ulje, i uopšte super je uz sve ono što čini bliskoistočno meze. I prilično je lak za pravljenje.
Moj muž ga s vremena na vreme kupuje u nekoj neobičnoj radnji koja se nalazi blizu njegovog posla. Nekada su u njoj prodavani isključivo balkanski proizvodi, vlasnik je bio sa naših prostora, ali u međuvremenu su je preuzeli neki ljudi sa Bliskog Istoka, radnja je ipak zadržala svoje originalno ime – Europa market. Zadržan je i stari asortiman robe, jedino što je upotpunjen sa bliskoistočnim proizvodima. I nama to sasvim odgovara. Kad muž dođe iz te radnje, pored plazme, turske kafe, ajvara, gotovih kora, zamrznutih ćevapčića, itd, on donese mnoštvo iranskih hlebova, koji su baš dugi, pa se prelamaju na pola, tako da ih mi obavezno zamrznemo. Ali, nekada dođu još uvek topli, tek isporučeni od proizvođača koji se nalazi u Pensilvaniji. Tada je iranski hleb najukusniji, obožavam da ga jedem sa labneh krem sirom.
Na tom hlebu se nalaze semenke koje se meni veoma dopadaju, trebalo mi je dosta vremena da provalim kako se zovu, i tek sam ih skoro prvi put nabavila, u pitanju je – nigella sativa, zovu ih još čurekot, crni kim ili crni kumin. Više o ovom začinu pogledajte ovde. Ako nemate to seme, susam je sasvim dovoljan.
Ovaj hleb je potekao od plemena Hazara, koji su živeli na severu nekadašnje Persije, sada ih najviše ima u Avganistanu, i nemaju veze za Pavićevim Hazarima. Iranci su to pleme zvali varvari, pa otuda naziv naan barbari.
Iranski hleb – Naan Barbari
Sastojci:
520 brašna + rad sa testom
1 1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
400ml tople vode
2 kašike maslinovog ulja
za premaz:
2 kašičice brašna
80ml kipuće vode
za posip:
1 kašika susama
1 kašika nigella sativa (crni kumin ili kim)
Priprema:
Pomešajte toplu vodu sa kvascem i malo šećera.
Pomešajte brašno i so i dodajte vodu u kojoj je proradio kvasac, i maslinovo ulje. Mesite testom dok ne postane glatko i elastično. Stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte ga i sačekajte oko sat vremena da nadođe.
Kad je testo nadošlo izvadite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom, podelite na dva približno jednaka dela, i od svakog napravite jufku, tako što ćete povlačiti testo od spolja ka unutra. Pokrijte jufke i ostavite ih da odmore oko 20 minuta.
Uključite rernu na 235C (450F), i stavite plitki pleh, dimenzija 44 x 28cm, u rernu na srednjoj rešetki da se zagreje.
Napravite glazuru za hleb tako što ćete dobro pomešati brašno i kipuću vodu. Ostavite da se ohladi.
Na dužem komadu papira za pečenje razvucite jednu jufku rukama u obliku pravougaonika, približnih dimenzija pleha u kojem će se peći hleb.
Nanesite glazuru preko testa koristeći kuhinjsku četkicu. Pospite testo polovinom susama i najdžela semenki. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte još oko 15 minuta da testo ponovo naraste. Pre nego što ćete staviti testo u rernu napravite 4-5 uzdužnih žljebova prstima obe ruke. Izvadite pažljivo ugrejani pleh i uz pomoć krajeva papira za pečenje prebacite testo na pleh.
Pecite hleb 15 – 18 minuta, tokom polovine vremena zarotirajte hleb da bi se ravnomerno ispekao.
Kad je hleb pečen obavijte ga kuhinjskom krpom, jer će se brzo osušiti. Služite hleb dok je još topao uz meze.
Čuvajte ga u velikoj plastičnoj kesi za zamrzivač. Ako je tvrd stavite ga u toster da se zagreje i omekša.
Ako volite američku pitu sa jabukama, zavolećete i ovu francusku, koja izgleda dosta drugačije, ali je veoma sličnog ukusa.
Za ovu poslasticu postoji jasno poreklo, nastala je u hotelu Tatin, kada je jedna od sestara, koje su bile vlasnice istog, igrom slučaja spremila ovu pitu. Gostima hotela se toliko dopala da su nastavili da je prave, i vremenom su je zavoleli ljudi širom sveta.
Danas postoje razne varijante, osim jabuka koriste se kruške, dunje, breskve i šljive, za koru se koristi i lisnato testo, ali je postupak okretanje pite obavezan.
Ideja da napravim ovu pitu mi se javila skoro, kad sam gledala sa ćerkom ovaj zanimljivi video o francuskom slikaru Klodu Moneu. On je u Normandiji posedovao savršeno imanje – Živerni. Pored kuće sa divnim enterijerom imao je i predivan vrt koji je sam kultivisao nebili tako imao teme za svoje slike u pleneru. Sećate se onih lokvanja iz Živernija? Međutim, u videu je bilo par zanimljivih detalja koje nisam znala o Moneu. Recimo, pored toga što je brinuo o vrtu, bio je vrlo angažovan oko pripreme jela za njegovo mnogobrojno domaćinstvo, do detalja je razrađivao dnevni jelovnik sa svojom ženom i kuvaricom. U izboru jela i poslastica se našla i ova čuvena francuska pita. To je po ko zna koji put potvrdilo moju teoriju da kreativni ljudi i estete će kad tad završiti u kuhinji, jer osmišljavanje i spremanje jela za njih je čista umetnost.
Učenje o umetnosti i poznatim slikarima je deo nastave koju sam planirala za moju ćerku. Za mog sina sam pripremila kurseve iz matematike i istorije. Tu su i časovi srpskog jezika. Kada im se zatvorila škola zbog korone virusa, ja sam tog trenutka počela da spremam svoj plan i program za moju decu, nezavisno od njihove školske nastave. Priznajem, uvek me je fascinirala ideja o homeschoolingu. Ne mogu da kažem da sam previše efikasna, imam dosta posla kod kuće, malo traljavo se realizuju moji planovi, ali ipak smo prešli dosta toga. Jedan od razloga je i to što moja deca provode dosta vremena radeći na zadacima za školu. Njihova škola je od prvog dana ozbiljno shvatila učenje na daljinu tako da nije bilo praznog hoda. Što se tiče mog sina, koji ide u peti razred, oni su ionako ove školske godine prešli na on line domaće zadatke, tako da je prelaz bio bezbolan. Osim toga on sve radi sam, ne treba mu moja pomoć.
Za razliku od njega, sa mojom ćerkom, koja ide u treći razred, stvari su bile komplikovanije. U tom uzrastu deca još nisu ovladala radom na kompjuteru, plus nas je učiteljica non-stop zasipala e-mailovima, menjale je platforme i aplikacije svakodnevno, nikako nije mogla da nađe optimalan način nastave, bilo je dosta problema. Razumem njeno oduševljenje aplikacijama sa bezbrojnim aktivnostima, ali stvari u ovakvim prilikama treba učiniti što jednostavnijim. I ne moram da radim eksperiment sa jajima u sirćetu, jer smo to radili pre par godina, i na kraju potrošila sam svo sirće u kući.
Sada je konačno škola na uskršnjem raspustu, što ne znači da su deca bez školskih zadataka, ipak pritisak je dosta manji, i sada je vreme za moju nastavu:)
Kod mene je to vrlo jednostavno, pustim im odabrane videe sa YouTube-a. Neverovatno je koliko tamo ima dobrog sadržaja, pogledajte samo ovaj fenomenalni video o Renesansi, ne moram ništa da pričam, ponekad samo napravim pauzu da dodam ili ispravim nešto, i značajno klimam glavom kada je nešto vrlo važno. Jedino matematiku radimo na Khan academy, to mi je ubedljivo najbolji veb sajt, užasavam se sajtova kao što su Prodigy, ABcya ili Freckle, jer su nepotrebno šareni i napadni. Veoma mi se dopada što deca imaju uživo nastavu preko Google Meet. Moja deca preko te i Zoom aplikacije imaju časove baleta, hora, čak i fudbala. Jedino je moja ćerka uskraćena za časove klavira, ali povremeno vežba sviranje sa mojim mužem, trebalo je da na završnom koncertu zajedno sviraju, ali verovatno od toga neće biti ništa.
Imam osećaj da se ovde život za ovih tri nedelje vratio unazad par decenija, ljudi ponovo upoznaju radosti kuvanja kod kuće, opsednuti su pravljenjem hleba, onaj od prirodnog kvasca je apsolutni hit ove pandemije, šiju se maske, sade bašte, detaljno se sređuju stanovi i kuće, čitaju se knjige, pored telekomunikacije razgovor telefonom je ponovo u modi, počeli smo čak da dobijamo pisma, danas sam se jednom mnogo obradovala.
Moja deca su dočekala celu situaciju oko korone virusa veoma pribrano, ponašaju se neuobičajeno zrelo, manje su zahtevni i trude se da sami ispune svoje vreme, čak se i manje svađaju. Već smo ranije na YouTubeu gledali sve moguće katastrofe tokom postojanja ljudske vrste, od erupcije vulkana Vezuva u Pompeji, preko pojave kuge u Evropi, ratova u prošlom veku, pa sve do havarija u Černobilju i Fukušimi, jedno vreme moj sin je bio opsednut tim temama. Čak smo skoro gledali sadržaj o španskoj groznici, baš uoči pojave korona virusa. Tako su deca shvatila da su takve pojave neizostavan deo ljudske istorije, da smo zapravo imali sreću da je poslednji, i mnogo gori virus, harao svetom pre sto godina. Moj sin je izjavio da eto on konačno ima materijala u svom kratkom desetogodišnjem životu o kojem će da priča svojoj deci, pošto smo mi, njegovi roditelji, puni takvih priča.
Da, nisam odolela, počela sam da čitam, tj. da slušam, roman Kuga, Albera Kamija. Posle toga shvatite i da nije sve tako loše, iako je život svima nama ispunjen velikom neizvesnošću. U kasno podne, kad sunce ume da bude tako slatko i zavodljivo, stavim slušalice i slušam knjigu na telefonu, dok se šetam u svom malom gradskom dvorištu, praveći stotinu krugova zamišljam, kako je komšiluk divan u ovo doba godine, ulice su pune raskošnih krošnji belih i ružičastih cvetova koji umeju tako divno da mirišu. Poslednji put sam bila izvan kuće, na ulici, pre više od nedelju dana.
Francuska pita sa jabukama –
Tarte Tatin
Sastojci:
8 manjih čvrstih jabuka, ili 6 krupnijih, oljuštenih i očišćenih, i isečenih na četvrtine (zlatni delišes, fudži, gala, greni smit)
1 1/2 kašika limunovog soka
1/2 kašičice cimeta
za koru:
180g brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera
90g hladnog putera, iseckanog na manje komade
1 veliko žumance
4-6 kašika veoma hladne vode
1 tučani tiganj, prečnika oko 23cm
Sastojci za karamel:
150g šećera
90g putera
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku ili ručno pomešajte brašno, so, šećer i iseckani puter, i kada dobijete sipkavo testo u to umešajte žumance i hladnu vodu. Nemojte da premesite testo, ono ne treba da bude glatko. Skupite ga, oblikujte u disk, uvijte u plastičnu foliju i stavite u frižider da se stvrdne.
Neki ljudi jabuke iseku dan pre, pa ih ostave u frižider, da se ocedi suvišna tečnost, ja mislim da to nije potrebno.
Isečene jabuke pospite limunovim sokom, dodajte cimet u prahu i sve pomešajte.
U tučanom tiganju zagrejte šećer dok se skroz ne istopi i dobije braon boju. U karamel umešajte puter iseckan na komade. Kad ste dobili ujednačenu smesu, smanjite temperaturu, i po karamelu pažljivo poređajte četvrtine jabuka u krug, pokrijte celu površinu sa njima.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz frižidera i oklagijom ga razvucite (pospite radnu površinu sa malo brašna). Uz pomoć velikog tanjira sličnih dimenzija kao tiganj, isecite krug od testa. Izbodite ga viljuškom svuda po površini i prebacite uz pomoć oklagije preko jabuka. Ivice testa podvijte.
Tiganj pažljivo prebacite u zagrejanu rernu. Pecite pitu oko 45 minuta.
Kada je pita gotova ostavite je u tiganju nekih desetak minuta. Preko kore stavite ravni tanjir, najbolje onaj za služenje torti, i vrlo pažljivo prevrnite pitu. Sa tiganja će da se ocedi karamel, tako da imajte to na umu. Služite pitu dok je još topla, najbolje uz sladoled od vanile.
Do pre koju godinu od domaćih jela najviše su mi nedostajale sarmice od zelja, jer je ovde bilo nemoguće naći zelje. Onda sam uspela da nađem seme za ovu biljku, posadila ga, i od tada redovno pravim ovo jelo, kao i razne druge stvari (vidi recept za čorbicu od zelja). Ove godine, već u martu, zelje je u mojoj bašti bilo spremno za kuvanje, jedva sam čekala da napravim prve sarmice za početak proleća. Bio je to mali privid normalnosti.
Zelje, ili kiseljak, kako ga još zovu, je prilično kisela i veoma delikatna biljka, i nije često najbolja zamena za ostali zeleniš (spanać, blitva, raštan). Opet, prolećne sarmice sa bilo kojim od zeleniša ne bi bile tako lepe kao sa zeljem.
Moje zelje proizvodi male listove, zato su moje sarmice tako sitne, podsećaju dosta po veličini na dolme, sarmice od lišća vinove loze.
Ove sarmice se pripremaju u rerni, ne znam ni sama kako sam došla do ovog recepta, ali mogu i da se kuvaju na šporetu, kao recimo ove Majine (tu možete da vidite i slikokaz kako se zvijaju sarmice). Možete ih peći u supi, ili da ih prekrijete smesom od jaja i kisele pavlake, mada i narendani sir dolazi u obzir.
Ukoliko vam je zavijanje sarmica naporno, onda spremite musaku od zelja, koja je jednostavna za spremanje a veoma podseća na sarmice od zelja.
Sarmice od zelja
Sastojci:
2 struka zelja
40g pirinča
1 kašika maslinovog ulja
450g mlevenog junećeg mesa
1 srednji luk, iseckan
1 čen belog luka, sitno iseckanog
1 manja šargarepa, iseckana
1 stablo celera, iseckanog
3 grančice timijana (majčine dušice), opciono
1 kašičica soli
1/2 kašičica bibera
I verzija: 1 1/5 šolja supe
II verzija: 2 jajeta + 3 kašike kisele pavlake, ili kiselog mleka
Priprema:
Zelje prelijte kipućom vodom, ne kuvajte ga jer je lišće vrlo tanko, a zatim ga ocedite, i razdvojte da se ne zalepi.
U šolju stavite pirinač sa vodom, da omekša.
U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte iseckani luk, pa posle 2-3 minuta iseckanu šargarepu, celerovo stablo i grančice timijana. Smanjite vatru, poklopite šerpu i neka se povrće krčka oko 5 minuta uz povremeno mešanje. Dodajte beli luk, i posle pola minuta dodajte mleveno meso. Tokom kuvanja razbijte grudvice mesa, dodaje so i biber. Kad je meso skroz pobraonilo, umešajte oceđeni pirinač. Posle 2-3 minuta kuvanja sklonite šerpu sa vatre, izvadite grančice timijana. Kad se smesa malo ohladila, počnite da pravite sarmice.
Zagrejte rernu na 175C (350F), i pripremite sud za pečenje u kome ćete ređati sarmice.
Za pravljenje sarmica koristite dasku za seckanje. Najpre uzmite jedan obareni list, ili dva, ukoliko su mali listovi, odstranite dršku nožem kao i deo koji ulazi u list, ukoliko je izražen. Rasporedite kašiku dve smese sa mesom, količina zavisi od veličine lista, malo preklopite uzdužne ivice lista, i onda pažljivo zarolajte sarmu, krenite od donjeg dela lista ka vrhu. Ukoliko imate dva manja lista, delimično ih preklopite i onda punite.
Sarmice treba da budu lepo zategnute. Položite ih u posudu za pečenje jednu do druge. Kada ste ih sve poređali, prelijte ih supom, ili umućenim jajima sa kiselom pavlakom, sve to pospite sa 1/4 kašičice soli, pokrijte aluminijumskom folijom i stavite da se peku oko 30 minuta, i još 15 minuta nepokrivene, dužina pečenja zavisi od veličine sarmica.
Sarmice služite odmah, najbolje uz kiselo mleko.
Ako vam preostane smesa sa mesom, možete od nje da spremite Naćos – Američki kuvar, str. 126.
Volim da pravim ovakve hlebove. Skoro mi je dovoljno samo da ih gledam i mirišem. Kao da su umetnička dela, teško mi je da u njih zabodem nož. Srećom, ovaj brioš je ovekovečen na fotografijama, njegovu lepotu videće dosta ljudi.
Posle prve faze zadivljenosti njegovim izgledom, sledi sledeća faza degustacije. Ah, kakav je to ukus, pa lagana tekstura, ne morate ništa da mažete na njega, ja sam ga jela samo uz kafu, sve ostalo narušava njegovu veličanstvenost.
Ako ste čitali moj Američki kuvar (str. 116), upoznati ste sa brioš zemičkama, kako sam ih probala, ne jedem više hamburgere ako nisu sa njima, srećom, danas se često tako služe u restoranima. Postoje različite vrste brioša sa različitim oblicima, ovaj se zove brioche de Nanterre – hleb se sastoji od obično 8 loptastih komada testa, koji se tokom pečenja spoje, karakteriše ga prepoznatljiv presek. Na slici ispod je takođe popularni oblik, brioche à tête, peče se u posebnom kalupu sa loptom testa na vrhu. Pravi ga obližnja francuska poslastičarnica u kojoj je glavni poslastičar iz Bosne.
Ako volite ovakve obogaćene hlebe, pogledajte recepte i za ove:
tajna dobrog brioša je u dugom mešenju testa i dugom narastanju
da, bolje je da ga pravite dva dana, jer to utiče na ukus hleba
najbolje je da testo mesite mikserom za testo, jer traje baš dugo
preporučujem vam da napravite dva komada, jer ne verujem da će vam išta preostati za pravljenje francuskog tosta.
Brioš
Sastojci:
530g brašna + za rad sa testom
2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice soli
125ml toplog mleka
3 kašike šećera
4 jaja
200g putera, omekšalog
Za premaz: umućeno jaje
Priprema
Prvi dan
U posudi, u kojoj ćete mešati testo, pomešajte brašno i so.
U drugoj manjoj posudici, pomešajte toplo mleko šećer i kvasac. Kad kvasac počne da bubri, posle desetak minuta, u to umešajte 4 jaja.
Ovu smesu dodajte brašnu, i zamesite testo ručno, u multipraktiku, ili najbolje mikserom za testom. Posle pet minuta mešanja, počnite da dodajete omekšao puter u manjim komadima. Kad je jedan komad potpuno umešan, dodajte sledeći, i tim redom, to bi trebalo da traje oko 10 minuta. Zatim, nastavite sa mešanjem još oko 5 minuta. Izvadite testo, stavite na radnu površinu koju ste malo posuli brašnom, oblikujte ga u loptu, stavite u vanglu i pokrijte. Posle dva sata narastanja na sobnoj temperaturi stavite ga u frižider da tamo odleži celu noć.
Drugi dan
Sutradan izvadite testo, i ostavite ga nekih sat vremena da se zagreje. Zatim ga podelite na osam delova, ne moraju da budu jednaki, napravite od njih lopte dok povlačite rukom testo nadole, da se napregne, i onda ih poređajte u dva reda po izduženom plehu, dimenzija 23 x 11. Namažite pleh puterom. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da ono naraste.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pre nego što stavite hleb da se peče, premažite ga umućenim jajetom.
Pecite hleb na srednjoj pregradi oko 45 minuta. Ako počne da gori korica, pokrijte je aluminijumskom folijom.
Pošto je hleb gotov izvadite ga iz rerne, a posle par minuta iz pleha. Kad se ohladi služite ga, uz džem i puter, i uz obaveznu kafu.
Već treći dan me smara neki virus, ali ne verujem da je korona, bar nemam tipične simptome, kod kuće sam po ceo dan sa celom porodicom, otkazali smo put za Nju Orleans, a tako mi se išlo, sa svih strana stižu uznemiravajuće vesti, ali ja sam prestala da ih slušam, zalihe smo spremili na vreme, još pre tri nedelje, znala sam da će biti haos u prodavnicama, ne paničim, prilično sam smirena, i to sve zahvaljujući projektima kojima se trenutno bavim. Nemam vremena da mislim o lošim stvarima.
Zato sam napravila ovu listu predloga za male projekte kod kuće koje će vas okupirati i relaksirati, da na najbolji način provedete ovaj čudan period, u karantinu. A tu su i ideje šta da pogledate, ili pročitate, da fino sebi ispunite vreme dok čekate povratak u normalu.
Napravite kombuhu from scratch
Priznajem, fasciniraju me nevidljivi organizmi, ne virusi, već bakterije i gljive. Umeju da budu vrlo opasni, ali opet ima ih i dobrih. Pre desetak dana sam počela da pravim kombuhu, zapravo još uvek čekam da se formira sloj gljivica i bakterija, scoby, ranije sam mislila da je to gljiva koja pluta, pa ću onda da pravim kombuha napitak. Kažu da je veoma zdrav, i ukus mu je dobar.
Recept – napravite crni ili zeleni čaj, u 1650ml vode stavite 4 kesice čaja ili jednu kašiku listića, dodajte 100g šećera, i kad se čaj malko ohladi dodajte 250ml kombuha napitka, koji možete da kupite u prodavnici. Čuvajte tečnost u velikoj tegli, dobro pokrivenoj krpom, na tamnom i toplom mestu. Za par nedelja dobićete scoby, od koga možete kasnije da napravite kombuha napitak.
Deseti dan.
Napravite hleb od domaćeg kvasca
Sličan eksperiment, kako da od brašna i vode dobijete nešto živo, što raste, i zahvaljujući čemu možete da dobijete divan hleb, kiselkastog, punog, i na kraju “prirodnog ukusa”. Vidi recept ovde.
Prvi dan.
Spremite kroasane (lisnato testo)
Projekat koji traži vreme i strpljenje, idealan za kućni karantin. Ume da donese ogromnu satisfakciju. Kad savladate pravljenje lisnatog testa, mogućnosti za dobijanje neodoljivih vrsta peciva su bezbrojne. Vidi recept na blogu.
Ne postoji moćniji osećaj od onoga kad vidite da ste nešto sami uzgajali, i da ako bude neka katastrofa, ipak nećete umreti od gladi, jer imate baštu. Naravno da preterujem, posedujem vrlo mali komad zemlje, ali svejedno to ne umanjuje osećaj da sam resourceful. Vidi baštovanstvo u gradu.
Posadite začinsko bilje
Ako pak živite u stanu, onda probajte da uzgajate začinsko bilje, na terasi ili na prozoru. Vidi začinsko bilje za početnike.
Posvetite se uzgajanju cveća
Nisam sigurna da postoji išta lepše od cveća, dovoljan je pogled na malu zelenu oazu pa da vam se momentalno popravi raspoloženje. Ako cveće iznosite ovih dana napolje, nemojte da ih stavljate na direktno sunce, bar nedelju dana.
Naučite da štrikate
Iako dolazi toplo vreme, preporučujem vam da počnete da štrikate, pogotovo ako vas sadašnja atmosfera veoma uznemirava. Ne možete da verujete koliko štrikanje smiruje. A tu je i ogromna satisfakcija kad nešto sami lepo napravite. Tutorijale za štrikanje nađite na YouTube.
Gledajte obrazovne YouTube kanale
Toliko pronalazim lepog sadržaja na YouTube da ne znam šta bih pre pogledala, evo par videa koji su mi se baš dopali. Najbolje je da ih gledate sa decom, pogotovo kratke edukativne forme na podkastu TedEd, mojoj deci baš drže pažnju.
Odličan podkast sa prilozima iz popularne filozofije.
Ako ste ljubitelj istorije antičkog doba, ta sam, uživaćete u programu koji vodi neobična Mary Beard.
Bindžujte putovanja Rika Stivsa po Evropi
Ako ne možete da putujete, ono bar možete da uživate gledajući lepote na ekranu, i da planirate gde ćete sve otići kad se završi ova pošast.
Vežbajte jogu kod kuće (Yoga camp)
Ako ste zaluđenik za jogu, i želite da je upražnjavate svaki dan, ali svaki put sa drugačijim vežbama, onda morate da probate ovaj yoga camp od 30 dana. Ja sam ga pre neki dan završila, imate još 2-3 na istom podkastu. Vežbe su umerenog intenziteta, i pomažu vam da budete fit i relaksirani.
Gledajte dobre detektivske serije
Šerlok Holms, sve sezone
Kad vidim ovu uvodnu scenu, bukvalno se naježim. Skoro sam ponovo gledala sve epizode ove serije, i stekla sam utisak da je nemoguće napraviti novu seriju Šerlok Holms koja neće izgledati kao loša kopija ove, ovo je vrh vrhova, da ne pominjem maestralnog Džeremi Breta. Naći ćete je na BritBox striming kanalu.
Inspektor Mors, sve sezone
Posle Šerloka Holmsa ovo mi je najomiljeniji detektiv. Serija se takođe prikazuje na BritBox striming kanalu. Inspektor Mors je fenomenalan karakter, pored toga što je obdaren inteligencijom i dobrim zapažanjem, ume da bude malo nezgodan i namćorast, nije tolerantan prema banalnostima i sentimentalizmu, ima vrlo istančan ukus kada je muzika u pitanju, uopšte veoma voli umetnost, i slab je na pametne i lepe žene, iako je veliki džentlmen, nema sreće sa njima.
Obratite pažnju na čarobnu muziku iz trejlera – Vivaldijeva Gloria in excelsis Deo.
Endeavour, šesta sezona
Ovo je novija serija, koja opisuje život inspektora Morsa na početku njegove karijere. Postoji još jedan spin off originalne serije, Inspektor Luis, ali meni se nije dopala. Posle loše pete sezone, sve ranije su bile dosta dobre, u šestoj sezoni serija ponovo dobija svoj prepoznatljiv kvalitet. Rekonstrukcija 70-ih, muzika, gluma, priče, baš sve je na visokom nivou. Prikazuje se na Amazon Prime.
Mindhunter, druga sezona
Kad smo kod 70-ih, na Netfliksu možete da vidite novu sezonu serije Mindhunter, baziranoj na stvarnim događajima u Americi iz tog perioda. Ja neko vreme nisam imala Netfliks, dosadio mi je, pa možda ovo nekima neće izgledati kao novitet, svejedno, ovo je visokokvalitetna serija koju morate da pogledate.
Čitajte dobre knjige
Čarobni breg – Tomas Man
Ovo je vreme da se prihvatite čitanja debelih knjižurina, pogotovu ako su u pitanju klasici, već sam ovde pisala o njoj. Baš je u duhu novonastale pandemije u svetu, samo što se bavi tuberkulozom.
A tale of Love and Darkness (Priča o ljubavi i tami) – Amos Oz
Kad sam pročitala tj. odslušala ovu knjigu, danima nisam mogla da dođem sebi, totalno me je razbila. Zamislite samo knjigu koja počinje sa rečenicom – moj komšiluk je bio kao iz neke Čehovljeve pripovetke. U pitanju je saga o jevrejskoj porodici koja je došla u sadašnji Izrael iz Istočne Evrope, prožeta je raznim pričama iz “stare” i “nove” zemlje, sa vrlo interesantnim likovima, i dosta istorijskih detalja. Pored toga roman opisuje autorovu ličnu dramu.
Olive Kitteridge/ Olive, Again – Elizabeth Trout
Jedan od retkih novijih popularnih američkih romana koji mi se baš dopao. Skoro sam čitala nastavak istog, Olive, Again, iako je bio nepotreban opet sam uživala u njemu. Obožavam glavni lik romana, namćorastu Oliv, pomalo je autistična, a u isto vreme autentična osoba, iako ne najprijatnija, to je žena sa srcem na pravom mestu. Imate na HBO mini-seriju snimljenu po ovoj knjizi, koja je odlična. Glavni glumci su savršeni u svojim ulogama.
The Goldfinch (Češljugar) / Secret History (Tajna istorija) – Donna Tartt
Tu su i još dve zanimljive knjižurine Done Tart, obe sam slušala, poslednju je čitala sama spisateljica, što i vama preporučujem.
Eleanor Oliphant is Completely Fine – Gail Honeyman
Jedna od onih laganijih knjiga, koja je bar interesantna i zabavna, za razliku od većine današnjih popularnih knjiga.
Ties – Domenico Starnone
Stil i tematika ovog kratkog romana dosta podseća na knjige Elene Ferante, što i ne čudi, jer su u pitanju muž i žena. Ako nemate uspešan brak ili vezu, bolje da ne čitate ovu knjigu.
Estoril – Dejan Tijago Stanković
Ovu knjigu sam već odavno pročitala, nego čitam sada piščevu drugu knjigu priča, Odakle sam bila, više nisam, pa sam je se setila. Vrlo interesantna priča o gostima, većina u izgnanstvu, smeštenim u hotelu Estoril na obali Atlantskog okeana u Portugalu, za vreme drugog svetskog rata. Jedan od gostiju je i Duško Popov, špijun, po čijem je liku navodno nastao fiktivni lik – Džems Bond.
Isprobala sam ovaj recept nebrojno puta, i svaki put je pečeno pile savršeno ispadalo – aromatično i sočno meso i fina hrskava korica. O mirisu koji se širi iz rerne da ne pričam. Moram dodati da je meni takođe omiljeni deo povrće koje se peče uz pile, kao i moča. Vrlo se jednostavno pravi, nema ni pola sata angažovanja, a opet dobijete sjajno jelo dostojno nedeljne trpeze.
Recept je preuzet od Ajne Garden, i dugo mi je stajao u draftu. Setila sam ga se zato što ovih dana počinjem sa serijalom – nedeljni jelovnik. Plan je da svakog petka objavim na blogu predloge za jednostavna, ukusna i hranljiva jela za sledeću sedmicu. Konačno imam dovoljno recepata za jedan takav poduhvat. Recept za pečeno pile je zbog toga morao da bude objavljen.
Izvadite pile iz frižidera pola sata pre nego što ćete ga peći. Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite sud u kome ćete peći pile, najbolje tučani sač (Dutch oven).
Natapkajte pile spolja i unutra papirnatim ubrusom.
Isecite povrće, luk, stabla celera i šargarepu na krupno. Pomešajte ga sa maslinovim uljem i rasporedite po sudu za pečenje. Nema potrebe da ga solite.
Utrljajte u pile krupnu so i biber, unutra i spolja. Zatim unutra stavite prepolovljen beli luk, limun, i buket začinskog bilja. Povežite noge kuhinjskim kanapom. Krilca zametnite iza leđa. Na kraju utrljajte prstima, ili nanesite kuhinjskom četkicom, puter svuda po površini pileta, pa i ispod kožice na grudima.
Položite pile preko povrća i stavite ga da se peče u rerni na srednjoj rešetki.
Pecite pile oko 1 1/2 sata. Povremeno ga prelijte sokovima sa dna suda.
Kada je pile ispečeno izvadite ga iz suda i uvijte u aluminijumsku foliju, neka tu odstoji 20 minuta.
Služite pečeno pile uz ispečeno povrće i moču najbolje sa pireom od krompira.
