Toliko sam se puta spremala da objavim recept za fahitas na blogu, ali bih uvek odustajala, jer nije lako objasniti ovo jelo, iz naziva se teško da naslutiti šta je u pitanju, ako već niste dobro upoznati sa meksičkom kuhinjom. Opet, sigurna sam da ovo jelo ima potencijala da se primi kod nas, pre svega zbog upotrebe paprike i mesa. I nekako je lepo jelo, sveže i sa puno ukusa, idealno za leto.
Inače ovo je još jedno u nizu Tex-Mex jela, vrlo popularno u Americi. Nastalo je u prošlom veku u Teksasu, ali su ga osmislili Meksikanci koji su radili na farmama krava. Oni su od jednog posebnog komada mesa govečeta, skirt steak, pripremali ovo jelo. To je tvrđi odrezak koji se seče sa donjeg trbuha govečeta. Vremenom su fahitas počeli da prave u restoranima i popularnost ovog jela je sve više rasla. Danas se fahitas gotovo obavezno služi u svakom meksičkom restoranu. Jedan od razloga njegove privlačnosti je i način na koji se služi – često ćete ga dobiti na vrelom tiganju, na kome se meso i povrće još uvek prže, uz tortilje i mnoštvo priloga i salsi.
Mislim da je ovo jelo odlično za okupljanje prijatelja. Način na koji se služi i jede je zanimljiv i sigurna sam da će se mnogi dugo sećati ovakve gozbe.
Sve ovo možete da pripremite na grilu, ali i na šporetu, u tučanom tiganju.
To je i prilika da napravite neke od salsi, videćete i sami, to je nešto najlepše kada je u pitanju meksička kuhinja. Na blogu već odavno postoje recepti za gvakamoli, picco de gallo i salsa verde. Možete da napravite i meksički pire od pasulja kao prilog.
I tada je pravo vreme da poslužite goste koktelima kao što su Mohito i Margarita (Američki kuvar, str. 200 i 202)
Ako volite Tex-Mex kuhinju, onda pogledajte recepte i za:
1 kg goveđih odrezaka (skirt ili flank steak, komadi sa donjeg trubuha), može i teletina kao i pileće grudi
1 1/2 kašičica krupne soli
za marinadu:
1 šaka lišća od korijandera
2 čena belog luka, sitno iseckanog
100ml maslinovog ulja
2 mlada luka, iseckana
1 kašičica soli
1/2 kašičice bibera
1/2 kašičice kumina u prahu
Manja ljuta papričica, opciono
Sok od jedne limete
1 veliki luk, iseckan na rebra
3 paprike babure, žute i crvene, iseckane na tanje trake
Kukuruzne ili pšenične tortilje
Prilozi: kisela pavlaka, gvakamoli, salsa verde, picco de galo, limeta, sveže lišće korijandera, mladi luk
Priprema:
Najpre pripremite marinadu. U multipraktiku izblendajte lišće korijandera, beli i mladi luk, ljutu papriku, so, biber, kumin, maslinovo ulje i sok od limete.
Meso natapkajte papirnatim ubrusom i u njega utrljajte krupnu so.
Stavite marinadu i meso u veliku Ziploc kesu, dobro sve rukama izmešajte, i stavite sve u frižider na bar 3 sata, da meso odmekne i poprimi ukuse.
Za to vreme iseckajte povrće i pripremite salse i ostale priloge.
Izvadite meso pola sata pre nego što ćete ga peći. Možete da ga pečete na roštilju ili na šporetu, u tom slučaju najbolje na tučanom tiganju. Pecite meso u tiganju na jakoj vatri dok ne odmekne i pobraoni, oko 5 minuta sa obe strane, zavisi koliko je komad mesa debeo. Kad je meso pečeno uvijte meso u aluminijumsku foliju.
Tiganju dodajte 3 kašike marinade, crni luk, i pržite ga na umereno jakoj temperaturi dok ne odmekne, zatim dodajte iseckane paprike, i posle kuvanja oko 6 – 10 minuta, uz povremeno mešanje, sklonite tiganj sa vatre. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Dok kuvate paprike zagrejte tortilje u mikrotalasnoj, ma grilu ili u rerni.
Na kraju isecite meso na trake. I služite hranu odmah zajedno sa pripremljenim prilozima.
Takose pripremite na sledeći način – na zagrejanu tortilju poređajte par komada mesa, zatim paprike i luk, salsu, pavlaku, mladi luk i lišće korijandera i preko toga iscedite limetu.
Leti nema ništa lepše od domaćeg, tek ispečenog hleba, sa ukusom i mirisom Mediterana. Ako uz to izgleda dekorativno i lepo kao ovi hlebovi, što upšto nije teško postići, oduševljenju vaše porodice, ili gostiju, neće biti kraja.
Stecca je italijanski hleb koji se koristi za sendviče, nešto između ćabate hleba i fokače. Poslednjih meseci gledam divne kreacije na internetu koje maštoviti ljudi prave od fokače, prava umetnička dela, pa sam poželela da to isprobam na ovom hlebu. Mnogo je jednostavnije nego što izgleda, a opet je tako privlačno i lepo. Obaška što je ukus pečenog povrća i začina fenomenalan.
Još dok su hlebčići u rerni, kad krene da se širi miris pečenog testa, povrća i začina, osetićete se kao da ste negde daleko, pored mora. Iako ste verovatno morali da promenite svoje planove ovog leta, ne očajavajte, potrudite se da ulepšate sebi život malim stvarima. A ne treba vam puno da se dobro osećate. Recimo, napravite ove hlepčiće, izađite na terasu ili u dvorište, pustite neku opuštajuću muziku, okupite vaše omiljene ljude, i uživajte u životu dok konzumirate ove hlebčiće uz neki rashlađeni roze.
Čak i ako vam trenutno svet izgleda orvelovski, sve je nekako izokrenuto i u disbalansu, i to će proći, a do tada gledajte da se zaštitite lepotom.
Dekorativni italijanski hlepčići (Stecca)
Sastojci:
400g brašna + rad sa testom
1 i 1/2 kašičica soli
1/4 kašičice instant suvog kvasac
1/2 kašičice šećera
350ml mlake vode
3 kašike maslinovog ulja
Za dekoraciju: masline, vlašac, crveni i beli luk, paprike, čeri paradajz, timijan, itd
Za posip: krupna morska so
Priprema:
U jednoj većoj posudi pomešajte brašno i so. U manjoj posudi pomešajte mlaku vodu, šećer i kvasac. Kada kvasac proradi, posle par minuta, sipajte tečnost u brašno i sve mešajte kašikom par minuta, dok ne dobijete koliko-toliko sjedinjeno testo. Pokrijte testo plastičnom folijom i ostavite da narasta na sobnoj temperaturi 12-18 časova.
Sutradan izvadite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom, preklopite ga par puta, i na kraju oblikujte u loptu, nauljite ga i pokrijte plastičnom folijom, i čekajte još sat-dva da se udvostruči.
Zatim podelite testo na tri približno jednaka dela, i svaki izvucite po dužini i položite na veliki plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Svaki hleb prelijte sa po jednom kašikom malinovog ulja, i prstima ih oblikujte u vekne.
Zagrejte rernu na 260C (500F) i dok se ona greje poređajte nadev po hlebu. Slobodno dobro utisnite u testo čeri paradajz i masline, da ne bi ispali tokom pečenja. Na kraju pospite hleb krupnom morskom solju. Kada je rerna zagrejna stavite hlebove da se peku na srednjoj pregradi oko 15 minuta, najbolje da sami pažljivo posmatrate hlebove dok se peku, jer jačina rerne može da varira a njima ne treba puno vremena da budu ispečeni. Kad dobiju tamno zlatnu koricu, gotovi su.
Kad je hleb pečen ostavite ga da se malo ohladi, a onda ga služite.
Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Moja opsesija tankim hlebovima i dalje traje. Pretražujem kuvare i internet nebili našla razne interesantne varijante. Tako sam našla ovaj zanimljiv hleb sa tikvicama na nekom avganistanskom podkastu. Mnogo mi se svidela ideja, to je kao kad pravite one pljeskavice od tikvica pa preterate sa brašnom.
Pored tikvica ono što ovaj hleb čini tako posebnim je luk, koji tokom pečenja poprimi fini slatkast ukus, a tu je i jedva primetna ljutina koja dolazi od tucane parike.
Kao kad služite bilo koji drugi tanki hleb, ovaj odlično ide uz meze, dakle idealan je za umakanje u razne dipove, ali i uz meso. Evo par predloga:
500-600g brašna + rad sa testom (količina može da varira jer zavisi od veličine tikvice)
Za pečenje:
5 kašike otopljenog putera ili maslinovog ulja
Priprema:
U većoj posudi umutite jaja, dodajte im soli, prašak za pecivo, iseckan mladi i crveni luk, izrendane tikvice, tucanu papriku i sve to dobro pomešajte. Zatim počnite da dodajte brašno, količina može da varira jer zavisi od veličine tikvice. Kad ste dobili kompaktno test, oblikujte ga u loptu, nauljite i stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom i sačekajte oko 1 sata da testo odmori.
Zatim podelite testo na osam približnih komada i oblikujte ih u manje lopte. Zatim svaku loptu razvijte oklagijom u krug prečnika oko 25 cm. Nemojte da zaboravite da pospete radnu površinu brašnom.
Zagrejte tučani tiganj na srednje jaku temperaturu. Premažite ga puterom ili uljem, i u njemu pecite testo sa obe strane, dok ne bude kao na fotografijama. Pre nego što okrenete testo u tiganju premažite ga puterom ili uljem. Sve to ponovite i sa preostali testom.
Iako je blitva vrlo često na našoj trpezi, pošto raste u našoj bašti, nekako nikako da je spremim tako da se baš oduševim tim jelom. Obično to bude prilog od obarane a posle propržene blitve sa belim lukom, nekad je pomešam sa krompirom ili pirinčem, ili čak spremim fritatu ili kiš, ali to nije to. Baš zbog toga dala sam se u potragu za jelom od blitve koje će me oboriti sa nogu. I našla sam ga.
Kad budete probali ovako pripremljenu blitvu u kramstom sosu doživećete neverovatnu eksploziju ukusa, to je vrlo bogato i jedinstveno jelo. Gorgozola i orasi su fantastični sastojci. Tu je i muskatni oraščić koji obavezno ide u bešamel sos. Recept je preuzet odavde sa manjim izmenama.
Blitva u kremastom sosu sa orasima i gorgonzolom
Sastojci:
2 veze blitve, listovi i drške
4 kašike putera
1 veći luk, iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 kašike brašna
200ml mleka
200ml slatke (neutralne) pavlake
So i biber prema ukusu
1/2 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
1 kašika Marsale, ili nekog drugog slatkog vina (opciono)
3 kašike izmrvljene gorgonzole
80g tostiranih oraha, iseckanih
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
U ključaloj vodi obarite blitvu, posle par minuta kuvanja ohladite blitvu hladnom vodom i ocedite je. Zatim je iseckajte na krupnije komade.
U većem tučanom tiganju zagrejte 4 kašike putera, dodajte iseckani luk i kad on postane slatkast stavite iseckani beli luk i dinstajte sve jedan minut. Zatim dodajte 2 kašike brašna, i posle jednog minuta kuvanja uz mešanje dodajte mleko i slatku pavlaku. Mešajte i kuvajte sve još oko 5 minuta, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu, narendani muskatni oraščić i slatko vino. Ukoliko je sos suviše gust dodajte malo vode. Na kraju u bešamel stavite blitvu, gorgonzolu i iseckane orahe. Sve dobro pomešajte i stavite tiganj u rernu da se jelo zapeče, 15-20 minuta.
Blitvu u sosu služite uz pečene mlade krompiriće i meso.
Skonsi su kod nas ovog proleća najpopularnije pecivo, potpuno su zamenili mafine. I ranije smo ih voleli, ali nikada nismo osetili toliki užitak kao za vreme ove pandemije. I deca su ih prihvatila sa istim žarom, iako su u početku zazirala, jer su im ostali u sećanju skonsi iz pekara, koji umeju da budu baš suvi. Ako ste gledali poslednju sezonu serije Curb Your Enthusiasm, znate o čemu pričam:)
Kad pravim skonse stalno nešto menjam, isprobavam nove stvari, iako se tek par sastojaka koristi za njihovu pripremu. Pored obaveznog putera, mislim da mu naš jogurt daje puno na ukusu i sočnosti. Ovog puta sam stavila testo u zamrzivač pre nego što sam ga ispekla, tako se bolje zadržava oblik skonsa a i mekši su.
Pre neki dan je bio veliki praznik u Americi, Memorial Day, i mi smo za taj dan planirali mali odlazak od kuće i piknik u prirodi. Nismo hteli da idemo daleko, a i nismo bili sigurni da li su parkovi otvoreni, odlučili smo da se porodično biciklima odvezemo na drugu stranu našeg malog zaliva, do vojnog utvrđenja Fort McHenry, koji pomalo podseća na Kalemegdan, tu se nekada vodila ljuta borba Amerikanaca i Britanaca u ratu za nezavisnost. Na kraju je ispalo da su i drugi imali sličnu ideju.
Pre nego što smo dospeli do utvrđenja već smo primetili da se nešto čudno dešava, puno policijskih kola i ljudi koji nose američke zastave, kad smo im bliže prišli, videli smo da su to pristalice predsednika. To je bio mali šok, jer oni su gotovo istrebljena vrsta u Baltimoru, u kome demokrate vladaju bez prekida već pola veka. Ništa, nastavili smo dalje sve do same kapije kada su neki ljudi počeli da nas zovu i i da nam odlučno pokazuju rukama da se vratimo, verovatno smo im izgledali kao da smo sa Marsa pali. I izgleda da jesmo, jer smo mi verovatno bili jedini ljudi u gradu koji nisu znali da tu upravo treba da dođe presednik, odakle će se obratiti naciji povodom praznika. Eto, šta se dešava kad odlučiš da potpuno ignorišeš medije.
Šta smo mogli nego da se vratimo i da odlazak odložimo za neko drugo vreme. A to odlaganje stvari za posle počelo je opasno da me nervira. Kad gledam vesti iz Srbije i Evrope nekako život se vraća polako na staro, samo kod nas status quo. Čak i brojke sporo padaju. To otvaranje je ovde postalo kao neka politička, a ne praktična mera. U Americi je sada sve politizovano, sve je puno drame i ostrašćenosti. Iako se kosi sa zabranama gradonačelnika (guverner Merilenda je prepustio odluke okruzima i gradovima, kao što je i predsednik prepustio guvernirama saveznih država, slobodu odlučivanja oko mera karantina), ljudi su se otrgli kontroli, sa dolaskom lepih dana, pa i praznika, svi su izašli na ulice, u parkove, a i odvezli su se do svojih porodica koje žive u drugim državama, čak se i prave žurke ispred kuća na ivičnjaku, ili na dekovima na krovovima kuća. Doduše kod nas u kraju dominira mlad svet, pa ih potpuno razumem. Čak se i maske slabije nose, to se da primetiti svaki put kad predveče odem da trčim.
Do sada nisam srela nijednu osobu koja se čudno ponaša, ali sam saznala za značenje imena Karen, to je u slengu naziv za osobe koje idu okolo i drže predavanje o nošenju maski i slično, ili prekršaje prijavljuju policiji. Malo mi je čudno kada mi se neko približava na ulici, pa idem na drugu stranu, ili gledam u zemlju, umestu da mu se sa osmehom javim.
Za Amerikance ovo jeste jedan od najtraumatičnijih događaja, možda još od rata sa Vijetnamom. Mene kad pitaju kako se borim, ja kažem, nije toliko loše, kako nije, pa ima mnogo gorih stvari, šta na primer, pa recimo rat. I tu ih potpuno sasečem, tačno misle da preterujem, kao uostalom i moja deca, kad im pričam kroz šta smo 90-ih godina prolazili, oni misle da preuveličavam stvari. Znate da ne volim kad neko glumi žrtvu, pogotovo danas kad postoji takmičenje ko je veća žrtva, ali samo da znate vaša mama i tata su war, two dictatorships, riot, hyperinflation, and even communism survivors... oni nastavljaju da se kikoću.
Amerikance ubija to što ne mogu da rade i što ne mogu da non-stop negde zuje, ostanak kod kuće nije nešto što ih previše ispunjava. Međutim, po rekordnoj prodaji brašna da se zaključiti da su se dali u kuvanje, i ne samo to, neviđeno je porasla prodaja potrebština za bašte, a iz prve ruke znam da je kupovina stvari za kućne projekte takođe značajno porasla.
Nisu svi prošli isto tokom ove pandemije, neki udobno rade od kuće, uglavnom oni koji rade admistrativne poslove, dok su drugi izgubili posao, ili sede kod kuće i ne znaju šta ih čeka. Dok ne potroše finansijsku pomoć koju su dobili od države još uvek će biti blokade, ali posle nisam sigurna.
Inače, restriktivne mere su vrlo varirale u zavisnosti od regiona, ipak teško da i to može da se dovede u vezu za brojem zaraženih. Merilend, država u kojoj živim, ne spada u države sa najvećim posledicama, ali kada se pogledaju brojke, uopšte nije dobro, pogotovo kada se uporede sa onima iz Srbije, a ima sličan broj stanovnika.
Ali mi ovde nismo imali karantin kao u Srbiji, ovde nije bilo tako radikalno, i na kraju nije moglo, Amerikanci su vrlo osetljivi na njihova prava i slobode. Jednostavno ovde puno ljudi ima veći strah od ukidanja sloboda od strane vlasti nego od virusa, nemaju baš veliko poverenje u državu.
Ja sam odlučila da se ne nerviram oko stvari nad kojima nemam nikakvu kontrolu. Pokušavam da svoj život ispunim lepim stvarima, a jedna od njih je moja bašta. Sada je najlepša, svako jutro virnem da vidim da li se otvorio neki novi cvet. Možete ih videti na slikama.
Konačno sam počela da čitam Meditations (Samom sebi) od Marka Aurelija, mislim da je stoicizam pravi antidot današnjem nedostatku dobrog ukusa, zdravog razuma i duševnog mira.
I slušam jugoslovensku elektronsku muziku iz 80-ih. Saznala sam da postoji domaći veb sajt gde su prikupljeni zagubljeni i retki snimci autora novog talasa, vrlo interesantan projekat, pogotovo za ljubitelje i kolekcionare te vrste muzike.
Takođe, pratim ovaj odličan britanski serijal, Walking through History (Amazon Prime), pogledajte ovu epizodu o sestrama Bronte. Prelepi krajolici, puno istorije, ja već sebe vidim kako jednog dana hodam tim beskrajno zelenim pešačkim stazama pored okeana.
Skonsi sa malinama i borovnicama
Sastojci za 10 komada:
480g brašna + rad sa testom
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
115g putera, iz frižidera iseckanog na manje kocke
2 jajeta, umućena
150g šećera
200ml jogurta + za premaz
200g svežih borovnica i malina
Krupan šećer pomešan sa cimetom
Priprema:
Pomešajte brašno, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi pomešajte umućena jaja, jogurt i išećer.
U posudu sa brašnom umešajte hladni puter iseckan na manje kockice, prstima ih provlačite zajedno sa brašnom dok ne dobijete sipkavu smesu. U to sipajte tečne sastojke iz druge posude i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i formirajte pravougaonik od njega. Ravnomerno rasporedite po njemu 1/3 voća, pa ga presavijte kao pismo, ponovo ga prstima razvucite i stavite 1/3 voća, i još jednom ponovite sa preostalim voćem. I kad ste poslednji put presavili testo i razvukli ga na debljinu od oko 3 cm isecite krug kružnim kalupom, dimenzija oko 6cm, i prebacite na pleh, neka bude malo prostora između jer će tokom pečenja testo narasti. Premažite gornju površinu skonsa jogurtom i pospite krupnim šećerom koji ste pomešali sa cimetom. Stavite testo u zamrzivač na 30 minuta
Zagrejte rernu na 220C (425F). Stavite papir za pečenje na veliki tanki pleh za pečenje.
Pecite skonse oko 18-22 minuta, kad počnu da dobijaju zlatnu koricu gotovi su. Neka se malo ohlade i onda ih služite.
Ima nešto satisfying, što bi moja ćerka rekla, u razvlačenju testa, što je tanje, to je lepši osećaj pod rukama. Ovog proleća sam u više navrata imala to prijatno iskustvo, tako što sam naučila da razvlačim domaće kore, a sa ovim pecivom taj osećajaj se vratio. U pitanju je čuveno tursko pecivo, gozleme, sa finim tankim slojevima testa u koje sam udenula, sir, spanać, mladi luk i zelje.
Bila sam oduševljena rezultatom, posebno mi se svidelo to što su gozleme bile tanke. Kad budete probali ovo pecivo, znaćete o čemu pričam. Još sam ih pržila na puteru, u nedostatku ulja, pa je ukus bio savršen, ne samo tekstura.
I to igranje sa testom – razvlačanje, filovanje i preklapanje je neverovatno inspirativno.
Gozleme je tradicionalna, ulična hrana, u Turskoj, jede se obično za doručak. Osim spanaćem i sirom, puni se i mlevenom jagnjetinom, krompirom, tikvicama, plavim patlidžanom, itd, i često se peče na grilu.
Već neko vreme me fasciniraju tanki hlebovi, što se da primetiti, pogotovo oni što imaju maštovite slojeve. Ima jedan indijski tanki hleb, kulcha, vrlo sličan ovom, koji se puni sirom. Skoro sam videla i jedan tanki hleb sa izrendanim tikvicama, ali ni blizu onom slatkom američkom hlebu. Moram to uskoro da pravim.
Tursko pecivo sa spanaćem i i sirom – Gozleme
Sastojci za testo:
420g brašna + rad sa testom
1/2 kašičice soli
240 ml tople vode
2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
2 kašike kisele pavlake
1 kašika maslinovog ulja
Sastojci za punjenje:
150g domaćeg sira ili Feta sira, izgnječenog
70g izrendane mocarele
3 mlada luka, iseckana na tanke kolutove
100g spanaća (ili spanaća i zelja)
Za prženje:
4 kašike otopljenog putera ili maslinovog ulja
Priprema:
Najpre zamesite testo. Umešajte u toplu vodu kvasac i šećer, i kad kvasac počne da “radi” pomešajte tu smesu sa brašnom kojem ste dodali so. Takođe, dodajte kiselu pavlaku i maslinovo ulje. Mesite testo sve dok ne postane mekano i glatko. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite i stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom i sačekajte oko 1 – 1 1/2 sata da ono nadođe.
Za to vreme iseckajte sveži spanać, zelje, i mladi luk, i tome dodajte izmrvljeni sir.
Kad je testo nadošlo podelite ga na šest jednakih komada i oblikujte ih u manje lopte. Pokrijte ih i ostavite još 15 minuta da “odmore”.
Na radnoj površini, posutoj sa malo brašna razvucite oklagijom jednu loptu testa, zatim ispunite središnji deo filom, preklopite, i onda ponovo razvucite testo oklagijom, ali sa šavom na gore. Pogledajte kako to izgleda na slikama.
Testo pržite u tučanom tiganju koji ste zagrejali na srednje jakoj vatri. Najpre ga premažite puterom, zatim pecite testo oko 3 minuta, zatim pre nego što ga okrenete na drugu stranu premažite ga ponovo otopljenim puterom i pecite još 2-3 minuta. To isto uradite sa preostalim testom.
Ako niste do sada čuli za refried beans, evo prilike da saznate o ovom vrlo interesantnom i ukusnom meksičkom jelu, koje možete da služite kao predjelo ili kao prilog drugim jelima, najčešće mesu. Mi ga jedemo kao dip uz tortilja čips, kao što to možete da vidite na slikama. Frijoles refritos, kako se zove originalno na španskom, je veoma popularno jelo kako u meksičkoj tako i u Tex-Mex kuhinji.
Ovaj pire od pasulja najčešće se pravi od šarenog, pinto pasulja, ali može da se pravi i od crvenog, ružičastog ili crnog pasulja. Gledajte da ne koristite pasulj iz konzerve.
Nešto slično sam ranije pravila sa bobom, bessara, jelo koje dolazi iz marokanske kuhinje.
Meksički pire od pasulja ima potencijal da se vrlo lepo primi na ove naše prostore, gde je ljubav prema pasulju izuzetna, posebno među muškom populacijom. Inače, meni je meksička kuhinja izrazito muška, ljuta sa jakim začinjenim ukusima, a i ima puno mesa i mahunarki. Ako je volite, pogledajte i ovih par popularnih meksičkih jela:
Čili – jedno od najpopularnijih jela u mojoj kući (Američki kuvar str. 70)
1 kg pasulja, šareni (pinto) pasulj je nabolji – srednje veličine sa tamnijim flekama
1 veći luk, iseckan
4 grančice origana
3 kašike putera ili masti
2 kašičice slatke mlevene paprike
1 kašičica kumina
1/2 kašičice ljute mlevene paprike
3 čena belog luka, sitno iseckana
So i biber prema ukusu
Za služenje: iseckani mladi luk, naredani sir (meksički miks) ili izdrobljeni Feta sir, lišće korijandera, sok od limete i tortilja čips.
Priprema:
Dan pre potopite pasulj u dosta vode, tako će pasulj da omekša i da se kraće kuva.
Sutradan ocedite vodu u kojoj je bio pasulj, nalijte novu, i kuvajte pasulj 2-3 sata dok potpuno ne odmekne. Dodajte mu iseckan luk i origano. Dok se pasulj kuva dodavajte mu vodu, da bude oko 3 prsta iznad pasulja. Na kraju cediljkom ocedite pasulj, ali sačuvajte preostalu tečnost.
U velikom tučanom tiganju zagrejte puter ili svinjsku mast, tome dodajte iseckani beli luk, obe mlevene paprike, kumin, i posle jednog minuta prženja, uz mešanje, dodajte oceđeni pasulj. Dodajte i oko polja šolje tečnosti u kojoj se pasulj kuvao kao i so i biber prema ukusu. Smanjite vatru i alatkom za pire počnite da gnječite pasulj. Povremno dodajte još tečnosti. Ukoliko vam to gnječenje postane naporno, uzmite ručni blender pa tako završite posao.
Trebalo bi da dobijete ni previše gustu a ni previše tečnu smesu, imajte na umu da će ona tokom hlađenja da se stegne. Proverite da li je smesa dovoljno začinjena.
Služite pire od pasulja odmah, najbolje uz rendani sir (i Feta je odličan izbor), mladi luk, lišće korijandera, sok od limete, i naravno tortilja čips.
Krem brule je jedna od onih poslastica koje, iako se vrlo jednostavno prave, uvek ostavljaju naročit utisak. Da li zbog svog imena, popularnosti, ili dekorativnog serviranja, teško je reći. Upravo zbog svih nabrojanih kvaliteta često se servira u restoranima, kao i slične poslastice – čokoladni lava kolač i pana kota. Najinteresantniji detalj kod krem brula jeste spaljeni šećer po površini krema, otuda i naziv (brûlée – izgoreo). To se postiže uz pomoć kuhinjske let lampe, ali ona vam nije neophodna, možete to da uradite uz pomoć rerne, kao što sam ja to učinila.
Krem brule, kao i flan, pripada porodici kremastih (custard) poslastica, koji se prave od jaja i mleka, odnosno slatke pavlake ili kondezovanog mleka. Izvesne sličnosti ima i sa klafuti koji se sprema sa voćem.
Iako krem brule sigurno nije jedan od najeksluzivnijih francuskih poslastica, ima ih puno boljih i komplikovanijih, on se veoma lepo primio u drugim delovima sveta, valjda zato što je idealan restoranski kolač, pa je tako 80-ih godina prošlog veka doživeo veliku popularnost u Americi.
Nije lako naći restoran sa dobrim dezertima, obično se ne obraća posebna pažnja na njih, možda zato što to podrazumeva posebnog kuvara. Ako hoćete da se dobro zasladite onda to očekujte samo u dobrim poslastičarnicama. Ipak, nedostaju mi restorani ovih dana, skoro dva meseca nisam bila ni u jednom, čak nisam ni naručivala hranu. Nije mi čak ni do hrane, više mi je do iskustva, bliskosti ljudi, žagora, zveckanja posuđa, mirisa hrane, i još dosta toga.
Krem brule (Crème brûlée)
Sastojci za 6 -7 porcija:
1l slatke pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
6 žumanca
100g šećera
70g šećera za “spaljivanje”
Za služenje: razno sezonsko voće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F).
U veliki dublji pleh rasporedite činijice jer ćete krem peći uz pomoć bain-marie metoda.
U šerpi zagrejte slatku pavlaku, kad počne da ključa skiniti je sa šporeta. Dodajte ekstrakt vanile.
U drugoj posudi mikserom mutite jaja i šećer dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu.
Tome počnite postepeno da dodajete zagrejanu slatku pavlaku uz konstantno mešanje. Na kraju ravnomerno rasporedite smesu po činijicama. U pleh dodajte kipuću vodu do pola visine činijica. Stavite sve u rernu i pecite oko 45 minuta. Krem po ivici treba da se zgusne, u sredini je ok da bude mekan.
Pošto ste krem brule izvadili iz rerne, pokrijte činijice folijom i stavite u frižider da se ohladi, oko 3 sata.
Pre služenja pospite kašiku šećera po kremu, pa ga sagorite uz pomoć kuhinjske let lampe, ili stavite činijice u rernu na opciju broil (kao što sam ja to radila), ili napravite karamel pa ga izlomite kad se ohladi i stavite po kremu.
Kad pravite dan za danom jedne te iste zemičke to je siguran znak da je u pitanju opasno dobro pecivo. Kad izvadite ove zemičke iz rerne, prosto morate da se istopite od lepote, tako rumene, upletene, mirisne i nestvarno mekane, vraćaju veru u život.
Ima nešto vrlo privlačno u zemičkama, valjda zato što izgledaju kao majušni hlebovi. Mogu da budu vrlo interesantne, u raznim oblicima, upletene kao ove ili preklopljene, punjene ili sa raznim posipima i premazima. Recimo ove knotted rolls se često premažu otopljenim puterom u kome se kratko pržio beli luk, i onda se tome doda iseckani peršun. Zamislite kako je to dobro!
Možete da od njih pravite sendviče, ali toliko su lepe da mogu same da se jedu. I sutradan su mekane, ali ako hoćete da im povretite svežinu stavite ih u toster pre služenja.
Trebalo mi je dosta vremena da smislim adekvatan prevod za ove zemičke, ne znam da li je nejsrećniji naziv – zemičke pletenice, ali se sigurno lako pamti. Ako mislite da imate bolji, javite mi.
Smorila sam se, ne mogu više da se nosim sa time da mi svaki dan izgleda kao iz filma Groundhog Day. Najdepresivniji su mi odlasci u prodavnicu, na trenutak zaboravim šta se dešava oko mene slušajući muziku i pevušeći (sa maskom valja ne može niko da me čuje), i onda krene preko razglasa robotizovan glas koji naređuje obavezno rastojanje među mušterijama. Vrlo uznemiravajuće. Imam neku baš nabudženu masku, čudi me da me uopšte ljudi prepoznaju sa njom, koja mi opasno pritiska nos, a ne smem da je dodirujem. Već vidno iznervirana dolazim do rafa gde se prodaje brašno, i imam šta da vidim, opet je skroz prazan, a moje zalihe kod kuće se rapidno smanjuju. Znam, može da se naruči preko interneta, već sam se nameračila da kupim jedan džak, verovali ili ne, ali dugo se čeka na isporuku. Ne mogu da verujem, kao da su se svi setili da nešto mese ovih dana.
Ulazim u kola, pali se radio, i kreću vesti, momentalno menjam stanicu, imala sam loše mišljenje o medijima i pre korone, ali sada su probili dno. Ja čuvam svoje živce, izbegavam kakofoniju svakojakih mišljenja, ne paničim, razumem da je situacija nova i kompleksna, i da nema preciznih predviđanja i jednostavnih rešenja.
Na putu do kuće primećujem da grad veoma lepo izgleda, ozeleneo je, nikada nije bio čistiji, doduše i dalje ljudi šetaju okolo, ali ne u velikom broju. Setila sam onih dosadnih izveštaja, kako eto priroda je odahnula zbog ljudi koji su u karantinu, ispada da su uvek ljudi loši, a priroda je dobra. Pa i virusi su priroda, pa nema ništa poetičnog, lepog i korisnog od njih. Ne ugrožava samo čovek prirodu, već i priroda uporno ugrožava čoveka. Na kraju, nisu svi ljudi isti, ima nas raznih.
Najuznemiravajuće je to kad dođeš kući, i dok odlažeš kupljene namirnice, shvatiš da je nemoguće eleminisati prisustvo virusa, uz sve mere predostrožnosti, ko zna, možda se baš nekoliko njih zakačilo za rotkvice koje sam kupila u prodavnici.
Ukoliko ste ljubitelj zemički onda pogledajte recepte i za sledeće:
Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da radi dodajte isečen puter, ostavite ga tu da malo omekša, zatim dodajte ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.
Ovu smesu dodajte brašnu u koji ste stavili so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malo ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, oko 1 1/2 sat.
Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se zemičke spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.
Podelite testo na 18 jednakih komada, koristite vagu (svaki komad bi trebalo da teži oko 73g). Testo oblikujte u lopticu, tako što ćete povlačiti testo ka unutra, gladak deo testa okrenite na gore, a onda ih ređajte po plehu. Loptice od testa pokrijte plastičnom folijom.
Pospite radnu površinu sa malo brašna, uzmite lopticu testa i razvucite je u krak dug oko 20 cm, a onda napravite pletenicu prateći instrukcije sa slika.
Važno je da prvi krak koji uvlačite u rupu (slika D) dobro zavučete, i onda lepo izvučete na gore drugi krak (slika E), da se prvi ne izvuče tokom narastanja i pečenja.
Poređajte upleteno testo na jedan ili dva pleha. Pokrijte ga i sačekajte 1 sat da testo ponovo nadođe.
Zagrejte rernu na 195C (385F).
Pre nego što testo stavite u rernu premažite testo umućenim jajetom i pospite ga susamom, makom ili čurekotom (Nigella seeds). Pecite testo oko 22 minuta dok ne dobije boju kao na slikama.
