Za vikend smo bili na farmi. Obično leti ne posećujemo farme, ali ove godine smo uskraćeni za putovanja i druge aktivnost, pa smo rešili da tamo pobegnemo od svakodnevice. Glavna ideja je bila da beremo voće, jer ubrano voće je najslađe. Pogledali smo kalendar berbe, pozvali telefon na kome smo dobili informaciju šta je od voća u ponudi za taj dan, bile su to nektarine, i uputismo se ka farmi. Posle sam razmišljala šta ću sa toliko voća – nešto sam razdelila, pravila sam vrlo interesantne mafine čiji recept sledi, zatim krambl od breskvi, pa sok, i na kraju pekmez.
Farma je nekih 45 minuta vožnje od grada, u ruralnom je delu Merilenda, ogromna je, ima u ponudi čak i berbu višanja, ali smo zakasnili. Veoma je lepo uređena, ima i puno životinja, koje su mnogo simpatične, vrlo su opuštene sa ljudima.
Do voćnjaka se vozite traktorom, ako majstor nagazi na gas, može da bude vrlo uzbudljiva vožnja. Pre par godina smo ovde brali jabuke i bundeve.
A voćnjaci su nepregledni. Nekom voću je prošla sezona, a neko tek treba da sazri, kao recimo šljive. Na početku svakog reda stoje nazivi sorte voća. Nektarine koje smo mi brali su bile honey glaze sorte, i stvarno su bile nestvarno slatke i pamalo prijatno kisele, tako su lepo mirisale, i bile su pune soka, i sa izrazito crvenom korom.
Malo sam se razočarala jer nismo brali klasične breskve, ali nektarine su možda još bolje, jer imaju tvrđu i otporniju koru, sve ostalo je kao kod klasičnih breskvi.
Inače, breskve su moje omiljeno letnje voće. Uvek su imale poseban status u bašti mojih roditelja. Tako su osetljive i kratko traju, zato ih u prodavnicama gotovo uvek prodaju nezrele. Zaista je teško naći zrele i lepe breskve, obično se prepoznaju po mirisu.
Mi nismo imali veliki plac, ali naše voćke su proizvodile zavidan prinos, zahvaljujući pre svega mom tati koji uživa u tom poslu. Sećam se, leti bi svaki dan nakupili raznog voća iz bašte, nismo ništa kupovali. To mi danas deluje neverovatno, kao luksuz, ali nekada sam to uzimala zdravo za gotovo. Uvek smo imali viška voća, pa je moja mama pravila razne džemove i sokove, dok je tata pravio tri vrste rakija – od šljiva, kajsija i jabuka.
Mafini sa nektarinama i pšeničnim mekinjama
Pokušala sam da napravim mafine koji podsećaju na krisp ili krambl, otuda posip. I samo testo se razlikuje od klasičnih mafina jer sam ih pravila od pšeničnih mekinja i brašna od badema. Dobila sam na kraju mafine fine, rastresite, teksture sa divnom aromom breskvi, i zdravije od uobičajnih. Nama su se baš svideli, nadam da će i vama.
2-3 nektarina, zrelih, ali ne previše mekanih, iseckanih na manje komade
2 jajeta
120-150g šećera
120ml ulja
1 kašičica ektrakta vanile
3 kašike rikote ili kisele pavlake
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Rasporedite korpice za mafine po plehu. Najpre napravite posip, pomešajte sve sastojke sa omekšalim puterom. Zatim pomešajte mekinje i samlevene bademe, i dodajte im soli i prašak za pecivo.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, i kad se smesa udvostruči, dodajte ekstrat vanile, ulje, rikotu ili kiselu pavlaku, i na kraju smesu sa mekinjama, i varjačom sve izmešajte. Smesu rasporedite po korpicama za mafine, zatim u nju ubacujte komade breskvi, i preko toga stavite posip, a i po koji preostali komad voća.
Pecite mafine u rerni 25-27 minuta. Kad su gotovi služite ih ohlađene.
Ukoliko živite blizu okeana ili mora, i imate mogućnost da nabavite sveže morske plodove, gledajte da sami kod kuće pripremite jastoga. To je značajno jeftinija opcija nego da ga naručujete u restoranu morske hrane, gde je to često ubedljivo najskuplje jelo na meniju.
Pokazaću vam kako da jastoga spremite na najjednostavniji način, uz to kako se čisti i kako se služi. Kao što ćete videti, uopše nije komplikovano, doduše ima dosta posla oko vađenja mesa, ali što se tiče služenja zapamtite, što jednostavnije, to bolje. Otopljeni puter, limun, skuvani kukuruz ili krompir, je sve što vam treba, jer ukus jastogovog mesa, koji je zaista nešto posebno, ne treba ničim narušavati.
Nećete se preterano najesti od jastogovog mesa, jer ga nema previše, ali dugo ćete pamtiti taj neodoljiv ukus. Ipak, ako preostane mesa, zamotajte ga i čuvajte u frižideru dan-dva. Od tog mesa kasnije možete da napravite čuvene američke sendviče sa jastogom, lobster rolls, ili čorbu, lobster bisque. Ovo prvo jelo je moj apsolutni favorit, ali ga nije lako naći dobro pripremljenog.
Mi smo spremali ove jastoge sa slika pre neki dan, za godišnjicu braka. Nabavili smo šest manjih komada, što je dovoljna količina za četvoročlanu porodicu.
Ako ste ljubitelj rakova, pogledajte moje članke o krabama i gamborima.
Vrste jastoga
Jastoga ima svuda gde ima vode, ali njihov kvalitet varira od toga da li žive u toplom ili hladnom moru ili okeanu. Ovi u hladnijim krajevima su cenjeniji, posebno vrsta koja živi na istočnoj obali Kanade, i severoistočnoj obali Amerike, recimo oni iz savezne države Mejn se smatraju najukusnijim. Njih možete da vidite na slici. Ima ih i na Jadranu, ali izgledaju drugačije, bez klješta su.
Takođe, jastozi se razlikuju po debljini oklopa, kojeg s vremena na vreme menjaju. Oni sa tanjim oklopom su ukusniji, ali ih je teško transportovati, zato ćete najverovatnije u prodavnici naći one sa tvrdim oklopom.
Jastozi se razlikuju i po veličini, oni manji od oko pola kilograma imaju mekše i slađe meso od onih starijih i krupnijih.
Kupovina
Ja izbegavam da kupujem zamrznute plodove mora, ali ako vam je to jedina opcija, onda šta da se radi. Retko viđam u prodaji celog jastoga zamrznutog, radije njegov rep, u kojem inače ima najviše mesa. Čak ni kod mene nije lako naći prodavnicu u kojoj se prodaje živ jastog, iako ima puno restorana u kojima se služi.
U prodavnici će vam prodati žive jastoge koji imaju gumice preko klješta, iz razumljivog razloga, u papirnatoj kesi, i tako možete da ih čuvate u frižideru jedan dan, ali najbolje je da ih odmah spremite.
Kao i krabe, jastozi pošto uginu, ispuštaju neki enzim koji uništava meso, zato se odmah kuva ili se zamrzne za kasnije.
Način pripreme
Postoji više načina pripreme jastoga – kuvanje, grilovanje, dinstanje i kuvanje na pari. Kuvanje je najjednostavniji način, naročito za početnike.
Ima jedna neprijatana stvar u vezi spremanja jastoga a to je da morate da mu oduzmete život. Neko ih stavi živog u kipuću vodu, neko zabode oštar nož u središte njegove glave, kao što ja to radim, jer to navodno izazove trenutnu smrt.
Tokom kuvanja iz jastoga će izaći neka bela smesa, to je njegova krv. Ako se zadrži na jastogu, i to vam smeta, uklonite je krpom.
Ali pre toga morate da zagrejte vodu u velikom loncu, oko 5 litara, u to dodajte 5 kašika soli (najbolje morske). Kada voda počne da ključa ubacite jastoga ili jastoge u lonac glavom na dole. Ukoliko su od oko pola kilograma, ubacite dva komada da se kuvaju. Dužina kuvanja zavisi od veličine jastoga. Važno je da ne prekuvate meso, jer u tom slučaju neće biti glatko i sočno. Isto tako meso ne sme da bude nedovoljno pečeno. Inače, jastog tokom kuvanja potpuno promeni boju, postane crven.
Mi smo kuvali dva jastoga od pola kilograma 7 – 8 minuta. Postoje vrlo različite preporuke za vreme kuvanja jastoga, zato je možda najbolje da prvo skuvate jedan jastog i uverite se da li se dobro skuvao, pa prema tome da odredite vreme kuvanja ostalih.
Kad ste izvadili jastoga iz vode, ostavite ga par minuta da se ohladi, nemojte da ga stavljate pod hladnu vodu ili slično.
Način čišćenja
Ja ću probati da vam u slikama dočaram kako to izgleda, ali možda je najbolje da vidite kako čuveni kuvar, Gordan Remzi, to radi, pošto smo i mi bili njegovi učenici.
Vađenje mesa iz jastoga je prilično messy job, trebaće vam i par alatki, ali ne dajte se obeshrabriti.
Najpre odvojite rep od tela, blagim zavrtanjem levo-desno.
Stavite rep u krpu i rukama ga blago stiskajte dok oklop ne počne da puca.
Uklonite sav oklop sa mesa. Kao što možete da vidite na slici dobro skuvan jastog ima belo i glatko meso. Ukoliko se na mesu nađe nešto od unutrašnjih organa, uklonite to.
Meso sa glave i trupa se ne jede, jedino meso sa repa, klješta i nogu.
Skinite klješta pa ih prelomite po zglobovima.
Klješta zasecite oštrim nožem, jer ćete tako lakše da ih slomite, i izvucite meso.
Što se tiče nogu, najbolje da ih isečete makazama po zglobovima, a onda da pređete oklagijom preko svakog komada nebili istisnuli meso.
Jedan od najlepših američkih sendviča kome se radujem svakog leta. Nastao je u Novoj Engleskoj, posle mu se popularnost proširila širom zemlje. Može da se služi topao ili hladan, kao u ovom slučaju.
Salata za dva sendviča:
1 šolja mesa skuvanog jastoga, isečenog na krupnije komade
2 kašike majoneza
2 stabla celera + lišće
2 kašičice soka od limuna
2 kašike iseckanog svežeg peršuna ili vlašca
So i biber prema ukusu
Dve kifle (možete da koristite francuski baget)
Priprema:
Pomešajte sve sastojke za salatu. Kifle ili hleb isecite na pola, ali ne sve do kraja, i stavite u toster, unutra namažite puterom i ispunite salatom. Služite lobster rolls uz čips ili kukuruz.
Skoro sam otkrila ovo božanstveno jelo, kad sam ga napravila ispalo je lepše nego što sam zamišljala. Plavi patlidžan u ovom jelu briljira, punjenje od tri vrste sira (rikota, mocarela i parmezan/pekorino) se topi u ustima, a tu je i neprevaziđeni domaći sos od paradajza u kome se rolnice kuvaju dok se peku u rerni.
Zbog sličnih sastojaka ovo jelo podseća na plavi patlidžan sa parmezanom (Eggplant parmigiana), ali patlidžan ne mora da se pohuje, već se vrlo kratko peče u rerni, da bi odmekao i lakše savijao dok se prave rolnice. U Italiji ovo jelo se zove Involtini di melanzane.
Kad budete spremali ovo jelo, i ukoliko vam ostane višak materijala, recimo krajevi patlidžana, u manjoj, plitkoj, posudi poslažite red patlidžana, zatim punjenje, pa opet red patlidžana, i na kraju sve to prelijte sosom od paradajza, i tako pecite u rerni, zajedno sa rolnicama.
Iako se patlidžan sprema u raznim delovim sveta, mislim da nigde nije toliko voljen kao u indijskoj, turskoj i , naravno, italijanskoj kuhinji.
U Baltimoru postoji deo grada koji se zove Little Italy. Sastoji se od par blokova malih kuća koje se naslanjaju jedna na drugu. Iako je arhitektura zapadnoevropska, duh tog kraja veoma podseća na Mediteran. Najupečatljivija zdanja su katoličke crkve, sa kojih se čuju živahna zvona, tu je i izgralište za boćanje koje posećuju penzioneri, ima puno cveća ispred kuća kao i na malim balkonima. Živopisnosti ovog kraja doprinose i brojni murali, na jednom je čak predstavljena slika nečije babe i dede sa venčanja, verovatno preci koji su prvi došli u Ameriku. To je mesto gde se često organizuju festivali, svojevremeno sam tu prisustvola projekciji nekog filma na otvorenom, što je bilo vrlo zanimljivo iskustvo. Ljudi obilaze ovaj kraj najčešće zbog brojnih italijanskih restorana, koji, ruku na srce, i nisu baš nekog kvaliteta. Nedostaje im ona autentičnost koju ima jedno staro italijansko mesto na drugom kraju grada, gde možete da probate odličnu italijansku hranu i vidite okačene slike italijanske reprezentacije, ili stari poster mlađane Sofije Loren koja reklamira neko pivo, a neretko na televiziji su puštaju utakmice Premijer lige.
Ima još jedna zanimljivost, u “Maloj Italiji” je odrasla Nensi Pelosi, visoka funkcionerka demokratske stranke. Njen otac i brat su davno bili gradonačelnici Baltimora, jedna mala ulica je njoj posvećena.
Bila sam u tom kraju pre neki dan sa decom, hteli smo da posetimo pekaru koja se tek otvorila. Dok smo se šetali malim ulicama, deca su kukala što moraju da imaju malu letnju školu, koju im ja držim, i zašto toliko insistiram na poznavanju istorije. Setih se tada događaja od pre neki dan, koji me je veoma uznemirio. Nisu se smirili dok nisu uništili statuu Kristofera Kolumba, baš pored Little Italy, oborili su je na zemlju, a onda vukli do obale i na kraju bacili u vodu.
Slušajte, deco, danas ćemo da učimo o Kolumbu! Rekla sam im šta se desilo sa skulpturom, onom što je okružena italijanskim zastavama, oko kojih moj sin voli da se vozi biciklom, i koja u podnožju ima reljefe na kojima je predstavljen Kolumbov poduhvat. Deca su bila vidno pogođena.
Eto, vidite, da su ti ljudi koji su to uradili poznavali dobro istoriju, mislim se u sebi, i da su ih roditelji bolje vaspitali, ne bi to učinili. To nije ništa novo, ljudi su i ranije rušili spomenike. Inače, takvi ljudi se nazivaju Vandali, po jednom starom germanskom plemenu koje je bilo poznato po svom rušilačkom i varvarskom ponašanju, posebno prema umetničkim delima. Takođe, postojao je i jedan Grk u antičko doba, Herostratus, koji je hteo da bude upamećen u istoriji, i nažalost jeste, po tome što je uništio Artemidin hram u Efesu, jedno od sedam svetskih čuda.
Ali, zašto su to uradili, pitaju me deca. Zato što misle da je Kolumbo bio loš čovek, što nije daleko od istine, ali ko je bio svetac od svih tih velikih ljudi koje pamti istorija. Drugo, veoma je pogrešno suditi o ljudima koji su davno živeli po današnjim standardima. Ko zna šta će ljudi u budućnosti misliti o nama. Nekada je život ljudi bio veoma surov, pun sukoba i ratova, i to što danas imamo mogućnost da živimo u doba sa najviše mira i prosperiteta od postanka ljudskog roda, to moramo da zahvalimo svim tim ljudima iz prošlosti.
Kolumbo je uspeo da uradi u to vreme nešto nezamislivo. Da, istina je, Vikinzi su prvi plovili do obala Amerike, ali to nije promenilo tok istorije, već Kolumbov dolazak. On je najpre verovao da je zemlja okrugla, što je u to vreme bilo nepojmljivo i bogohulno, tada se verovalo da je zemlja ravna ploča. Stvarno, pitaju deca. Kako to ne znate, neki ljudi i danas veruju u to.
Verujući da je zemlja okrugla pretpostavio je da će da ako krene na zapad u jednom trenutku da naiđe na Indiju, zemlju bogatu začinama i zlatom, poznate puteve do nje su tada kontrolisali Turci Osmanlije i Portugalci, ali ispalo je da je došao u Ameriku, i do kraja života toga nije bio ni svestan, da je otrkrio novi kontinent. Kao kod svih sličnih projekte i osvajanja ideja vodilja je bila da se pronađu i otmu prirodna bogatstva. Upravo zbog toga je privoleo španskog kralja i kraljicu da finansiraju njegov projekat. Domorci iz Amerike su bili isuviše nerazvijeni, recimo na novom kontinentu još uvek nije pronađen i korišćen točak, da bi odoleli novim osvajačima, koji su bili željni bogastva i koji nisu prezali ni od čega.
Pošto Kolumbo nikada nije kročio na tlo Severne Amerike, njegov kult je u SAD postao aktuelan tek kada je nastala potreba da se italijanska zajednica u Americi poveže sa Kolumbom, i tako poboljša imidž imigranta iz Italije, koje je često ovdašnje stanovništvo diskriminisalo i videlo kao kriminalce. Zbog toga je i sagrađen Kolumbov spomenik u Americi, da se pokaže doprinos Italijana društvu Amerike, nije mala stvar Italijan iz Đenove pronašao Ameriku.
Otkrivanje spomenika sa početka ove priče je bio veliki događaj, finansirala ga je italijanska zajednica u Americi, čak je tadašnji presednik došao da tom činu prisustvuje. Bio je to Ronald Regan.
I na kraju, istorija ne može tek tako da se izbriše, ona je postojala i postojaće, ma kakva bila, ona je tu da nas nečemu nauči, da ne bi ponavljali stare greške. Kolumbo i njegov neverovatni podvig će se zauvek pamtiti.
Italijanske rolnice od patlidžana punjene rikotom i mocarelom
250g mocarele, izrendane, ili sveža iseckana na manje kocke (50 grama sačuvajte za gornji sloj)
50g parmezana ili pekorina, izrendanog (3 kašike sačuvajte za gornji sloj)
1 jaje
1/3 kašičice soli
Za posip: svež peršun, bosiljak ili vlašac
Za služenje: skuvani makaroni u paradajz sosu
Priprema:
Najpre stavite da se kuva sos od paradajza. U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Tome dodajte crni luk, pa kad on postne slatkast dodajte mu beli luk, posle jednog minuta dodajte paradajz iz konzerve. Smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte sos minumum sat vremena, na tihoj vatri, dok se ne zgusne. Posolite ga i pobiberite i pred kraj dodajte začinsko bilje. Pošto je sos skuvan izblendajte ga ručnim blenderom. Možda je bolje da sačekate da se malo ohladi.
Dok se sos kuva pripremite plavi patlidžan. Operite i osušite ga, odstranite mu vrh i kraj, i oštrim nožem secite uzdužno komade, debljine 5-8 mm. Kriške ređajte u đevđir, svaki sloj posolite, na kraju sve pritisnite nekim teškim predmetom. Tako će gorčina da izađe iz patlidžana. Posle pola sata operite komade plavog patlidžana hladnom vodom i osušite ih papirnatim ubrusom.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Uzmite veliki plitki pleh, namažite ga maslinovim uljem, pa po njemu poređajte tanke komade patlidžana u jednom sloju. Takođe, kuhinjskom četkicom premažite uljem patlidžan. Pecite patlidžan tačno 4 minuta. To ponovite sve dok ne potrošite sav patlidžan.
Na pečene komade patlidžana, širi kraj, stavite oko jednu i po kašiku punjenja od sira (sva tri sira pomešajte, dodajte umućeno jaje i so). Zarolajte patliždan i rolnice ređajte u pleh za pečenje. U moj je stalo 18 rolnica.
Prelijte rolnice polovinom sosa od paradajza koji ste napravili i stavite u zagrejanu rernu na 200C (400F) da se peče 30-35 minuta. 15 minuta pred kraj izvadite pleh iz rerne i pospite rolnice preostalom mocarelom i parmezanom/pekorinom.
Dok se rolnice peku skuvajte testeninu i na kraju je pomešajte sa preostalim sosom od paradajza.
Pošto su rolnice ispečene, pospite ih pre služenja iseckanim svežim peršunom, bosiljkom ili vlašcem.
Služite rolnice od plavog patlidžana uz makarone u paradajz sosu.
Toliko sam se puta spremala da objavim recept za fahitas na blogu, ali bih uvek odustajala, jer nije lako objasniti ovo jelo, iz naziva se teško da naslutiti šta je u pitanju, ako već niste dobro upoznati sa meksičkom kuhinjom. Opet, sigurna sam da ovo jelo ima potencijala da se primi kod nas, pre svega zbog upotrebe paprike i mesa. I nekako je lepo jelo, sveže i sa puno ukusa, idealno za leto.
Inače ovo je još jedno u nizu Tex-Mex jela, vrlo popularno u Americi. Nastalo je u prošlom veku u Teksasu, ali su ga osmislili Meksikanci koji su radili na farmama krava. Oni su od jednog posebnog komada mesa govečeta, skirt steak, pripremali ovo jelo. To je tvrđi odrezak koji se seče sa donjeg trbuha govečeta. Vremenom su fahitas počeli da prave u restoranima i popularnost ovog jela je sve više rasla. Danas se fahitas gotovo obavezno služi u svakom meksičkom restoranu. Jedan od razloga njegove privlačnosti je i način na koji se služi – često ćete ga dobiti na vrelom tiganju, na kome se meso i povrće još uvek prže, uz tortilje i mnoštvo priloga i salsi.
Mislim da je ovo jelo odlično za okupljanje prijatelja. Način na koji se služi i jede je zanimljiv i sigurna sam da će se mnogi dugo sećati ovakve gozbe.
Sve ovo možete da pripremite na grilu, ali i na šporetu, u tučanom tiganju.
To je i prilika da napravite neke od salsi, videćete i sami, to je nešto najlepše kada je u pitanju meksička kuhinja. Na blogu već odavno postoje recepti za gvakamoli, picco de gallo i salsa verde. Možete da napravite i meksički pire od pasulja kao prilog.
I tada je pravo vreme da poslužite goste koktelima kao što su Mohito i Margarita (Američki kuvar, str. 200 i 202)
Ako volite Tex-Mex kuhinju, onda pogledajte recepte i za:
1 kg goveđih odrezaka (skirt ili flank steak, komadi sa donjeg trubuha), može i teletina kao i pileće grudi
1 1/2 kašičica krupne soli
za marinadu:
1 šaka lišća od korijandera
2 čena belog luka, sitno iseckanog
100ml maslinovog ulja
2 mlada luka, iseckana
1 kašičica soli
1/2 kašičice bibera
1/2 kašičice kumina u prahu
Manja ljuta papričica, opciono
Sok od jedne limete
1 veliki luk, iseckan na rebra
3 paprike babure, žute i crvene, iseckane na tanje trake
Kukuruzne ili pšenične tortilje
Prilozi: kisela pavlaka, gvakamoli, salsa verde, picco de galo, limeta, sveže lišće korijandera, mladi luk
Priprema:
Najpre pripremite marinadu. U multipraktiku izblendajte lišće korijandera, beli i mladi luk, ljutu papriku, so, biber, kumin, maslinovo ulje i sok od limete.
Meso natapkajte papirnatim ubrusom i u njega utrljajte krupnu so.
Stavite marinadu i meso u veliku Ziploc kesu, dobro sve rukama izmešajte, i stavite sve u frižider na bar 3 sata, da meso odmekne i poprimi ukuse.
Za to vreme iseckajte povrće i pripremite salse i ostale priloge.
Izvadite meso pola sata pre nego što ćete ga peći. Možete da ga pečete na roštilju ili na šporetu, u tom slučaju najbolje na tučanom tiganju. Pecite meso u tiganju na jakoj vatri dok ne odmekne i pobraoni, oko 5 minuta sa obe strane, zavisi koliko je komad mesa debeo. Kad je meso pečeno uvijte meso u aluminijumsku foliju.
Tiganju dodajte 3 kašike marinade, crni luk, i pržite ga na umereno jakoj temperaturi dok ne odmekne, zatim dodajte iseckane paprike, i posle kuvanja oko 6 – 10 minuta, uz povremeno mešanje, sklonite tiganj sa vatre. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Dok kuvate paprike zagrejte tortilje u mikrotalasnoj, ma grilu ili u rerni.
Na kraju isecite meso na trake. I služite hranu odmah zajedno sa pripremljenim prilozima.
Takose pripremite na sledeći način – na zagrejanu tortilju poređajte par komada mesa, zatim paprike i luk, salsu, pavlaku, mladi luk i lišće korijandera i preko toga iscedite limetu.
Leti nema ništa lepše od domaćeg, tek ispečenog hleba, sa ukusom i mirisom Mediterana. Ako uz to izgleda dekorativno i lepo kao ovi hlebovi, što upšto nije teško postići, oduševljenju vaše porodice, ili gostiju, neće biti kraja.
Stecca je italijanski hleb koji se koristi za sendviče, nešto između ćabate hleba i fokače. Poslednjih meseci gledam divne kreacije na internetu koje maštoviti ljudi prave od fokače, prava umetnička dela, pa sam poželela da to isprobam na ovom hlebu. Mnogo je jednostavnije nego što izgleda, a opet je tako privlačno i lepo. Obaška što je ukus pečenog povrća i začina fenomenalan.
Još dok su hlebčići u rerni, kad krene da se širi miris pečenog testa, povrća i začina, osetićete se kao da ste negde daleko, pored mora. Iako ste verovatno morali da promenite svoje planove ovog leta, ne očajavajte, potrudite se da ulepšate sebi život malim stvarima. A ne treba vam puno da se dobro osećate. Recimo, napravite ove hlepčiće, izađite na terasu ili u dvorište, pustite neku opuštajuću muziku, okupite vaše omiljene ljude, i uživajte u životu dok konzumirate ove hlebčiće uz neki rashlađeni roze.
Čak i ako vam trenutno svet izgleda orvelovski, sve je nekako izokrenuto i u disbalansu, i to će proći, a do tada gledajte da se zaštitite lepotom.
Dekorativni italijanski hlepčići (Stecca)
Sastojci:
400g brašna + rad sa testom
1 i 1/2 kašičica soli
1/4 kašičice instant suvog kvasac
1/2 kašičice šećera
350ml mlake vode
3 kašike maslinovog ulja
Za dekoraciju: masline, vlašac, crveni i beli luk, paprike, čeri paradajz, timijan, itd
Za posip: krupna morska so
Priprema:
U jednoj većoj posudi pomešajte brašno i so. U manjoj posudi pomešajte mlaku vodu, šećer i kvasac. Kada kvasac proradi, posle par minuta, sipajte tečnost u brašno i sve mešajte kašikom par minuta, dok ne dobijete koliko-toliko sjedinjeno testo. Pokrijte testo plastičnom folijom i ostavite da narasta na sobnoj temperaturi 12-18 časova.
Sutradan izvadite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom, preklopite ga par puta, i na kraju oblikujte u loptu, nauljite ga i pokrijte plastičnom folijom, i čekajte još sat-dva da se udvostruči.
Zatim podelite testo na tri približno jednaka dela, i svaki izvucite po dužini i položite na veliki plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Svaki hleb prelijte sa po jednom kašikom malinovog ulja, i prstima ih oblikujte u vekne.
Zagrejte rernu na 260C (500F) i dok se ona greje poređajte nadev po hlebu. Slobodno dobro utisnite u testo čeri paradajz i masline, da ne bi ispali tokom pečenja. Na kraju pospite hleb krupnom morskom solju. Kada je rerna zagrejna stavite hlebove da se peku na srednjoj pregradi oko 15 minuta, najbolje da sami pažljivo posmatrate hlebove dok se peku, jer jačina rerne može da varira a njima ne treba puno vremena da budu ispečeni. Kad dobiju tamno zlatnu koricu, gotovi su.
Kad je hleb pečen ostavite ga da se malo ohladi, a onda ga služite.
Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Moja opsesija tankim hlebovima i dalje traje. Pretražujem kuvare i internet nebili našla razne interesantne varijante. Tako sam našla ovaj zanimljiv hleb sa tikvicama na nekom avganistanskom podkastu. Mnogo mi se svidela ideja, to je kao kad pravite one pljeskavice od tikvica pa preterate sa brašnom.
Pored tikvica ono što ovaj hleb čini tako posebnim je luk, koji tokom pečenja poprimi fini slatkast ukus, a tu je i jedva primetna ljutina koja dolazi od tucane parike.
Kao kad služite bilo koji drugi tanki hleb, ovaj odlično ide uz meze, dakle idealan je za umakanje u razne dipove, ali i uz meso. Evo par predloga:
500-600g brašna + rad sa testom (količina može da varira jer zavisi od veličine tikvice)
Za pečenje:
5 kašike otopljenog putera ili maslinovog ulja
Priprema:
U većoj posudi umutite jaja, dodajte im soli, prašak za pecivo, iseckan mladi i crveni luk, izrendane tikvice, tucanu papriku i sve to dobro pomešajte. Zatim počnite da dodajte brašno, količina može da varira jer zavisi od veličine tikvice. Kad ste dobili kompaktno test, oblikujte ga u loptu, nauljite i stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom i sačekajte oko 1 sata da testo odmori.
Zatim podelite testo na osam približnih komada i oblikujte ih u manje lopte. Zatim svaku loptu razvijte oklagijom u krug prečnika oko 25 cm. Nemojte da zaboravite da pospete radnu površinu brašnom.
Zagrejte tučani tiganj na srednje jaku temperaturu. Premažite ga puterom ili uljem, i u njemu pecite testo sa obe strane, dok ne bude kao na fotografijama. Pre nego što okrenete testo u tiganju premažite ga puterom ili uljem. Sve to ponovite i sa preostali testom.
Iako je blitva vrlo često na našoj trpezi, pošto raste u našoj bašti, nekako nikako da je spremim tako da se baš oduševim tim jelom. Obično to bude prilog od obarane a posle propržene blitve sa belim lukom, nekad je pomešam sa krompirom ili pirinčem, ili čak spremim fritatu ili kiš, ali to nije to. Baš zbog toga dala sam se u potragu za jelom od blitve koje će me oboriti sa nogu. I našla sam ga.
Kad budete probali ovako pripremljenu blitvu u kramstom sosu doživećete neverovatnu eksploziju ukusa, to je vrlo bogato i jedinstveno jelo. Gorgozola i orasi su fantastični sastojci. Tu je i muskatni oraščić koji obavezno ide u bešamel sos. Recept je preuzet odavde sa manjim izmenama.
Blitva u kremastom sosu sa orasima i gorgonzolom
Sastojci:
2 veze blitve, listovi i drške
4 kašike putera
1 veći luk, iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 kašike brašna
200ml mleka
200ml slatke (neutralne) pavlake
So i biber prema ukusu
1/2 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
1 kašika Marsale, ili nekog drugog slatkog vina (opciono)
3 kašike izmrvljene gorgonzole
80g tostiranih oraha, iseckanih
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
U ključaloj vodi obarite blitvu, posle par minuta kuvanja ohladite blitvu hladnom vodom i ocedite je. Zatim je iseckajte na krupnije komade.
U većem tučanom tiganju zagrejte 4 kašike putera, dodajte iseckani luk i kad on postane slatkast stavite iseckani beli luk i dinstajte sve jedan minut. Zatim dodajte 2 kašike brašna, i posle jednog minuta kuvanja uz mešanje dodajte mleko i slatku pavlaku. Mešajte i kuvajte sve još oko 5 minuta, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu, narendani muskatni oraščić i slatko vino. Ukoliko je sos suviše gust dodajte malo vode. Na kraju u bešamel stavite blitvu, gorgonzolu i iseckane orahe. Sve dobro pomešajte i stavite tiganj u rernu da se jelo zapeče, 15-20 minuta.
Blitvu u sosu služite uz pečene mlade krompiriće i meso.
Skonsi su kod nas ovog proleća najpopularnije pecivo, potpuno su zamenili mafine. I ranije smo ih voleli, ali nikada nismo osetili toliki užitak kao za vreme ove pandemije. I deca su ih prihvatila sa istim žarom, iako su u početku zazirala, jer su im ostali u sećanju skonsi iz pekara, koji umeju da budu baš suvi. Ako ste gledali poslednju sezonu serije Curb Your Enthusiasm, znate o čemu pričam:)
Kad pravim skonse stalno nešto menjam, isprobavam nove stvari, iako se tek par sastojaka koristi za njihovu pripremu. Pored obaveznog putera, mislim da mu naš jogurt daje puno na ukusu i sočnosti. Ovog puta sam stavila testo u zamrzivač pre nego što sam ga ispekla, tako se bolje zadržava oblik skonsa a i mekši su.
Pre neki dan je bio veliki praznik u Americi, Memorial Day, i mi smo za taj dan planirali mali odlazak od kuće i piknik u prirodi. Nismo hteli da idemo daleko, a i nismo bili sigurni da li su parkovi otvoreni, odlučili smo da se porodično biciklima odvezemo na drugu stranu našeg malog zaliva, do vojnog utvrđenja Fort McHenry, koji pomalo podseća na Kalemegdan, tu se nekada vodila ljuta borba Amerikanaca i Britanaca u ratu za nezavisnost. Na kraju je ispalo da su i drugi imali sličnu ideju.
Pre nego što smo dospeli do utvrđenja već smo primetili da se nešto čudno dešava, puno policijskih kola i ljudi koji nose američke zastave, kad smo im bliže prišli, videli smo da su to pristalice predsednika. To je bio mali šok, jer oni su gotovo istrebljena vrsta u Baltimoru, u kome demokrate vladaju bez prekida već pola veka. Ništa, nastavili smo dalje sve do same kapije kada su neki ljudi počeli da nas zovu i i da nam odlučno pokazuju rukama da se vratimo, verovatno smo im izgledali kao da smo sa Marsa pali. I izgleda da jesmo, jer smo mi verovatno bili jedini ljudi u gradu koji nisu znali da tu upravo treba da dođe presednik, odakle će se obratiti naciji povodom praznika. Eto, šta se dešava kad odlučiš da potpuno ignorišeš medije.
Šta smo mogli nego da se vratimo i da odlazak odložimo za neko drugo vreme. A to odlaganje stvari za posle počelo je opasno da me nervira. Kad gledam vesti iz Srbije i Evrope nekako život se vraća polako na staro, samo kod nas status quo. Čak i brojke sporo padaju. To otvaranje je ovde postalo kao neka politička, a ne praktična mera. U Americi je sada sve politizovano, sve je puno drame i ostrašćenosti. Iako se kosi sa zabranama gradonačelnika (guverner Merilenda je prepustio odluke okruzima i gradovima, kao što je i predsednik prepustio guvernirama saveznih država, slobodu odlučivanja oko mera karantina), ljudi su se otrgli kontroli, sa dolaskom lepih dana, pa i praznika, svi su izašli na ulice, u parkove, a i odvezli su se do svojih porodica koje žive u drugim državama, čak se i prave žurke ispred kuća na ivičnjaku, ili na dekovima na krovovima kuća. Doduše kod nas u kraju dominira mlad svet, pa ih potpuno razumem. Čak se i maske slabije nose, to se da primetiti svaki put kad predveče odem da trčim.
Do sada nisam srela nijednu osobu koja se čudno ponaša, ali sam saznala za značenje imena Karen, to je u slengu naziv za osobe koje idu okolo i drže predavanje o nošenju maski i slično, ili prekršaje prijavljuju policiji. Malo mi je čudno kada mi se neko približava na ulici, pa idem na drugu stranu, ili gledam u zemlju, umestu da mu se sa osmehom javim.
Za Amerikance ovo jeste jedan od najtraumatičnijih događaja, možda još od rata sa Vijetnamom. Mene kad pitaju kako se borim, ja kažem, nije toliko loše, kako nije, pa ima mnogo gorih stvari, šta na primer, pa recimo rat. I tu ih potpuno sasečem, tačno misle da preterujem, kao uostalom i moja deca, kad im pričam kroz šta smo 90-ih godina prolazili, oni misle da preuveličavam stvari. Znate da ne volim kad neko glumi žrtvu, pogotovo danas kad postoji takmičenje ko je veća žrtva, ali samo da znate vaša mama i tata su war, two dictatorships, riot, hyperinflation, and even communism survivors... oni nastavljaju da se kikoću.
Amerikance ubija to što ne mogu da rade i što ne mogu da non-stop negde zuje, ostanak kod kuće nije nešto što ih previše ispunjava. Međutim, po rekordnoj prodaji brašna da se zaključiti da su se dali u kuvanje, i ne samo to, neviđeno je porasla prodaja potrebština za bašte, a iz prve ruke znam da je kupovina stvari za kućne projekte takođe značajno porasla.
Nisu svi prošli isto tokom ove pandemije, neki udobno rade od kuće, uglavnom oni koji rade admistrativne poslove, dok su drugi izgubili posao, ili sede kod kuće i ne znaju šta ih čeka. Dok ne potroše finansijsku pomoć koju su dobili od države još uvek će biti blokade, ali posle nisam sigurna.
Inače, restriktivne mere su vrlo varirale u zavisnosti od regiona, ipak teško da i to može da se dovede u vezu za brojem zaraženih. Merilend, država u kojoj živim, ne spada u države sa najvećim posledicama, ali kada se pogledaju brojke, uopšte nije dobro, pogotovo kada se uporede sa onima iz Srbije, a ima sličan broj stanovnika.
Ali mi ovde nismo imali karantin kao u Srbiji, ovde nije bilo tako radikalno, i na kraju nije moglo, Amerikanci su vrlo osetljivi na njihova prava i slobode. Jednostavno ovde puno ljudi ima veći strah od ukidanja sloboda od strane vlasti nego od virusa, nemaju baš veliko poverenje u državu.
Ja sam odlučila da se ne nerviram oko stvari nad kojima nemam nikakvu kontrolu. Pokušavam da svoj život ispunim lepim stvarima, a jedna od njih je moja bašta. Sada je najlepša, svako jutro virnem da vidim da li se otvorio neki novi cvet. Možete ih videti na slikama.
Konačno sam počela da čitam Meditations (Samom sebi) od Marka Aurelija, mislim da je stoicizam pravi antidot današnjem nedostatku dobrog ukusa, zdravog razuma i duševnog mira.
I slušam jugoslovensku elektronsku muziku iz 80-ih. Saznala sam da postoji domaći veb sajt gde su prikupljeni zagubljeni i retki snimci autora novog talasa, vrlo interesantan projekat, pogotovo za ljubitelje i kolekcionare te vrste muzike.
Takođe, pratim ovaj odličan britanski serijal, Walking through History (Amazon Prime), pogledajte ovu epizodu o sestrama Bronte. Prelepi krajolici, puno istorije, ja već sebe vidim kako jednog dana hodam tim beskrajno zelenim pešačkim stazama pored okeana.
Skonsi sa malinama i borovnicama
Sastojci za 10 komada:
480g brašna + rad sa testom
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
115g putera, iz frižidera iseckanog na manje kocke
2 jajeta, umućena
150g šećera
200ml jogurta + za premaz
200g svežih borovnica i malina
Krupan šećer pomešan sa cimetom
Priprema:
Pomešajte brašno, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi pomešajte umućena jaja, jogurt i išećer.
U posudu sa brašnom umešajte hladni puter iseckan na manje kockice, prstima ih provlačite zajedno sa brašnom dok ne dobijete sipkavu smesu. U to sipajte tečne sastojke iz druge posude i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i formirajte pravougaonik od njega. Ravnomerno rasporedite po njemu 1/3 voća, pa ga presavijte kao pismo, ponovo ga prstima razvucite i stavite 1/3 voća, i još jednom ponovite sa preostalim voćem. I kad ste poslednji put presavili testo i razvukli ga na debljinu od oko 3 cm isecite krug kružnim kalupom, dimenzija oko 6cm, i prebacite na pleh, neka bude malo prostora između jer će tokom pečenja testo narasti. Premažite gornju površinu skonsa jogurtom i pospite krupnim šećerom koji ste pomešali sa cimetom. Stavite testo u zamrzivač na 30 minuta
Zagrejte rernu na 220C (425F). Stavite papir za pečenje na veliki tanki pleh za pečenje.
Pecite skonse oko 18-22 minuta, kad počnu da dobijaju zlatnu koricu gotovi su. Neka se malo ohlade i onda ih služite.
Ima nešto satisfying, što bi moja ćerka rekla, u razvlačenju testa, što je tanje, to je lepši osećaj pod rukama. Ovog proleća sam u više navrata imala to prijatno iskustvo, tako što sam naučila da razvlačim domaće kore, a sa ovim pecivom taj osećajaj se vratio. U pitanju je čuveno tursko pecivo, gozleme, sa finim tankim slojevima testa u koje sam udenula, sir, spanać, mladi luk i zelje.
Bila sam oduševljena rezultatom, posebno mi se svidelo to što su gozleme bile tanke. Kad budete probali ovo pecivo, znaćete o čemu pričam. Još sam ih pržila na puteru, u nedostatku ulja, pa je ukus bio savršen, ne samo tekstura.
I to igranje sa testom – razvlačanje, filovanje i preklapanje je neverovatno inspirativno.
Gozleme je tradicionalna, ulična hrana, u Turskoj, jede se obično za doručak. Osim spanaćem i sirom, puni se i mlevenom jagnjetinom, krompirom, tikvicama, plavim patlidžanom, itd, i često se peče na grilu.
Već neko vreme me fasciniraju tanki hlebovi, što se da primetiti, pogotovo oni što imaju maštovite slojeve. Ima jedan indijski tanki hleb, kulcha, vrlo sličan ovom, koji se puni sirom. Skoro sam videla i jedan tanki hleb sa izrendanim tikvicama, ali ni blizu onom slatkom američkom hlebu. Moram to uskoro da pravim.
Tursko pecivo sa spanaćem i i sirom – Gozleme
Sastojci za testo:
420g brašna + rad sa testom
1/2 kašičice soli
240 ml tople vode
2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
2 kašike kisele pavlake
1 kašika maslinovog ulja
Sastojci za punjenje:
150g domaćeg sira ili Feta sira, izgnječenog
70g izrendane mocarele
3 mlada luka, iseckana na tanke kolutove
100g spanaća (ili spanaća i zelja)
Za prženje:
4 kašike otopljenog putera ili maslinovog ulja
Priprema:
Najpre zamesite testo. Umešajte u toplu vodu kvasac i šećer, i kad kvasac počne da “radi” pomešajte tu smesu sa brašnom kojem ste dodali so. Takođe, dodajte kiselu pavlaku i maslinovo ulje. Mesite testo sve dok ne postane mekano i glatko. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite i stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom i sačekajte oko 1 – 1 1/2 sata da ono nadođe.
Za to vreme iseckajte sveži spanać, zelje, i mladi luk, i tome dodajte izmrvljeni sir.
Kad je testo nadošlo podelite ga na šest jednakih komada i oblikujte ih u manje lopte. Pokrijte ih i ostavite još 15 minuta da “odmore”.
Na radnoj površini, posutoj sa malo brašna razvucite oklagijom jednu loptu testa, zatim ispunite središnji deo filom, preklopite, i onda ponovo razvucite testo oklagijom, ali sa šavom na gore. Pogledajte kako to izgleda na slikama.
Testo pržite u tučanom tiganju koji ste zagrejali na srednje jakoj vatri. Najpre ga premažite puterom, zatim pecite testo oko 3 minuta, zatim pre nego što ga okrenete na drugu stranu premažite ga ponovo otopljenim puterom i pecite još 2-3 minuta. To isto uradite sa preostalim testom.
