So i biber blog

Čokolada, Dezerti, Francuska kuhinja, Torte

Savršena francuska torta Opera (sa 10 slojeva)

September 29, 2020 6 Comments

Savršena torta koju obično imate prilike da probate samo u vrhunskim francuskim restoranima i poslastičarnicama. Ipak, možete da se potrudite da je sami napravite. Nemojte da vas obeshrabre brojni detalji, mnogobrojni slojevi i delikatan izgled ove torte, mnogo je jednostavnije nego što izgleda. Ako uspešno pravite domaće torte, što često ume da se pokaže kao vrlo zahtevan zadatak, pravljenje ove torte neće vam teško pasti.

Ovu tortu sam pravila za muževljev rođendan, zahvaljujem se osobi koja mi je nju preporučila, ispunila je sva naša očekivanja. Veoma je ukusna, topi se u ustima, i izgled joj je vrlo impresivan. Ukus kafe i čokolade je dominantan i veoma prijatan, kremasti slojevi fila i lagane korice od badema se naizmenično smenjuju i proizvode vrhunski doživljaj. Sve je u savršenoj harmoniji.

Recept sam uzela od onog popularnog francuskog kuvara, Bruna Albouzea, pogledajte ovde njegov podkast. Omanuo je u opisu pravljenja fila od putera i kafe – količina sastojka je pogrešno data, i fil nije uspeo da se lepo stegne, mada je bio ukusan. Ipak mi je bilo zanimljivo kuvanje zrna kafe u mleku da bi si izvukao njen ukus. Snašla sam se, pa sam poslednji sloj pravila prema drugom receptu, koji se pokazao mnogo bolji.

Ali, bilo je zanimljivo pratiti Brunov recept, jer sam tako naučila da se ova kora od badema zove Žokond (Joconde). Zatim sam naučila da je dobro zadnju koru prekriti slojem otopljene čokolade (chablon), jer se tako čuva njena sočnost. Inače, za ovaj sloj može da se koristi i izlomljena posebna vrsta prepečenih palačinki, feuilletine, koja se meša sa čokoladom. To sigurno doprinosi lepoj teksturi.

Za ovu tortu će vam trebati velika količina čokolade – ukupno 450g. Ja sam koristila poluslatku, iako je u receptu naznačeno da to bude tamna. Svejedno je, važno je da je kvalitetna.

Iako ova torta izgleda kao neka starinska, ona je nastala tek u drugoj polovini dvadesetok veka, postoje dva kuvara koji tvrde da su je izmislili. Za neobične ime inspiracija je bila pariska Opera Garnier.

Kad smo kod ovakih raskošnih torti koje podsećaju na neko davno i lepše doba, moram da vam preporučim jedan vrhunski film koji sam gledala ovog leta – The Winslow Boy. Videla sam da se besplatno prikazuje na YouTube kanalu, možete da ga pogledate ovde. Ja sam ga gledala na Amazon Primu. Napravljen je na samom kraju prošlog veka, i potpuno nezasluženo nije stekao veću popularnost. Režirao ga je Dejvid Mamet, koristeći pozorišni komad koji je baziran na istinitom događaju sa početka prošlog veka. Sve u filmu je savršeno, posebno gluma, priča i dijalozi. Desilo mi se da sam film pogledala dva puta u roku od par dana, što mi se nikada ranije nije desilo. Eto, toliko mi se dopao. Iako je glavna priča vezana za sudski slučaj, postoji i paralelna romantična priča, ali u britanskom fazonu, sa kontrolisanim emocija, što danas itekako prija. Moram da priznam da sam kraj premotavala nekoliko puta, potpuno sam bila impresionirana završetkom.

Ima tu nekoliko vrlo važnih motiva koji nedostaju današem svetu – dostojanstvo, žrtvovanje, porodične vrednosti, borba za istinu i ono što je pravo. Obratite pažnju na mladog advokata:)

Ako volite ovako raskošne torte obratite pažnju i na ove:

Torta Opera

Sastojci

za kore (Joconde biscuit):

5 belanaca, na sobnoj temperaturi

50g šećera

1 kašičica cream of tartar, opciono

ili, 1 kašičica limunovog soka

250g brašna od badema (pogledajte ovde kako sami da ga napravite)

250g šećera u prahu

80g brašna

5 jaja, na sobnoj temperaturi

40g putera, otopljenog

za čokoladnu koricu (chablon):

100g čokolade za kuvanje

10g ulja

za krem od putera i kafe (coffee buttercream):

5 žumanaca, na sobnoj temperaturi

150g šećera

3 kašike vode

4g instant kafe

280g omekšalog putera

za ganaš (ganache):

150g čokolade za kuvanje

120g slatke pavlake

30g sirupa od kukuruza, opciono

30g putera

za sirup od kafe:

300g vode

140g šećera

5g instant kafe

za čokoladnu glazuru:

200g čokolade za kuvanje

30g ulja

Priprema:

Kore od badema

Zagrejte rernu na 230C (450F).

Pripremite dva velika plitka pravougaona pleha, dimenzija 44 x 28cm, obložite ih papirom za pečenje.

U jednoj posudi umutite belenaca sa šećerom dok ne dobijete gusti sneg. Tome tokom mućenja dodajte cream of tartar ili sok od limuna, to deluje kao stabilizator, mada možete i da izbegnete taj sastojak.

U drugoj posudi pomešajte brašno od badema, šećer u prahu i brašno.

U trećoj većoj posudi umutite dobro žumanca mikserom, zatim im postepeno dodajte smesu sa brašnom i sve mešajte varjačom. Ovoj smesi dodajte umućena belanca iz tri puta. I na kraju, postepeno umešajte otopljeni puter. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ravnomerno je rasporedite u dva pleha.

Pecite svaku koru 7 minuta, ne bi trebalo da je prepečena.

Kad su gotove kore, ohladite ih, a zatim sa njih skinite papir za pečenje.

Odstranite krajeve ukoliko su prepečeni. Lenjirom ih premerite, i onda ih presecite na pola poprečno, treba da dobijete 4 pravougaone korice jednakih dimenzija.

Čokoladna korica

Otopite čokoladu na pari ili u mikrotalasnoj, i u nju umešajte ulje. Ovu smesu stavite na jednu koru, ravnomerno je pokrijte i preko nje stavite papir za pečenje. Koru stavite u frižider da se čokolada stegne.

Krem od putera i kafe

Žumanca dobro umešajte mikserom. U šerpici zagrejte šećer vodu i kafu, i kad smesa počne da vri i penuša se, sklonite je sa vatre.

Odmah počnite da dodajete ovu smesu u tankom mlazu žumancima, dok sve mešate mikserom. Dobićete ne previše kremastu smesu koju mikserom treba da ohladite, a zatim joj postepeno dodavajte omekšao puter. Dobićete na kraju gustu kremastu smesu. Možete da je čuvate u frižideru. Pre stavljanja na tortu ostavite krem na sobnoj temperaturi.

Ganaš

Zagrejte slatku pavlaku, sklonite je sa vatre i dodajte joj iseckanu čokoladu, poklopite posudu i sačekajte par minuta, zatim smesi dodajte sirup od kukuruza (opcion) i puter i dobro je promešajte.

Surup od kafe

Zagrejte vodu u šerpici dodajte joj šećer i kafu, a zatim je ohladite.

Slaganje torte

I sloj

Prvi čokoladni sloj ste već napravili.

II sloj

Stavite prvu koru koju ste namazali otopljenom čokoladom, sa čokoladom na dole. Gornji sloj dobro premažite sirupom od kafe koristeći kuhinjsku četkicu.

III sloj

Stavite na koru trećinu krema od putera i kafe.

IV sloj

Sad stavite drugu koru, ponovo gornju stranu premažite sirupom od kafe.

V sloj

Stavite sloj ganaša.

VI sloj

Ponovo stavite koru i gornju stranu premažite sirupom do kafe.

VII sloj

Premažite koru sa trećinom krema od putera i kafe.

VIII sloj

Stavite poslednju koru, malko pritisnite celu tortu da se slojevi lepo zalepe i premažite je sirupom od kafe.

IX sloj

Stavite poslednju trećinu krema od kafe. I stavite tortu da prenoći u frižideru.

X sloj

Čokoladna glazura

Najbolje da glazuru napravite sutradan. Istopite čokoladu, pomešajte je sa uljem. Malko je rashladite i njome prelijte tortu. Koristite spatulu da lepo izravnate površinu. Možete da preostalom količinom namažete ivice, ili ih kasnije trimujte da se vide slojevi torte. Možete i da sa preostalom otopljenom čokoladu ispište opera na celoj torti, ili parčićima.

Secite tortu na parčiće koristeći topao nož, svaki put ga obrišite pre nego što počnete da sečete tortu

Torta može da se čuva u frižideru 5 dana, ili u zamrzivaču nedeljama.

Pogledajte ovde još ideja za svečane torte.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Šljive

Čokoladni kolač sa šljivama

September 18, 2020 3 Comments

Ima nešto fantastično u kombinaciji čokolade i šljiva. Kada se ta dva sastojka spoje u kolaču, to je pravi praznik za nepca. Nisam štedela na čokoladi, a bogami ni na puteru, dodala sam i cimet kolaču, jer se on tako lepo slaže sa šljivama. Na kraju sam dobila bogat i nesvakidašnje ukusan kolač.

Prošli vikend sam bila na jednom rođendanu. Bilo je to manje okupljanje u jednom restoranu. Tu sam jedino poznavala slavljenicu, moju frizerku, i njenu sestru, koju sam prvi put srela tek pre neki dan kad je došla kod mene da je fotografišem. One su iz Azerbejdžana, ali obe su likom pokupile na njihovu mamu, Ruskinju. Tek na rođendanu sam mogla da vidim kako izgledaju prave Azerbejdžanke, njihove prijateljice iz rodnog Bakua. Bila je tu i još jedna Ruskinja iz Ukrajine udata za Srbina. Na isti način kako su one meni izgledale egzotično, tako sam i ja njima. Upoznala sam ovde puno ljudi iz raznih delova sveta, ali sam i dalje uzbuđena kad treba da upoznam ljude iz nacija o kojima vrlo malo znam.

One se sve već odavno druže, kažu mi da treba da ih čujem kako obično komuniciraju kada su zajedno, na tri jezika – ruskom, azerbejdžanskom, koji je sličan turskom, i na engleskom. Nekima je bilo čudno to da ne razumem ruski jezik, ja sam im rekla da mi zvuči poznato, ali malo toga razumem, recimo mogle bi da me ogovaraju, a ja bih im se samo smeškala.

Zaista ne znam puno o njihovoj zemlji, ali sam se setila da je u Beogradu podignut spomenik nekom bitnom čoveku iz njihove zemlje. Mora da je otac sadašnjeg predsednika, kažu mi one. Odmah sam saznala da se cela porodica predsednika ponaša kao da je kraljevska, uspehu mogu samo da se nadaju oni koji su u rodbinskim vezama sa njima. Korupcija je ogromna, običan svet nema puno mogućnosti za dobar život. Vrlo uobičajna priča emigranata u Americi, inače zašto bi tražili sreću izvan svoje zemlje.

Iako je i Jugoslavija imala slično uređenje, moram da primetim da ljudi iz bivšeg Sovjetskoj Saveza imaju drugačije iskustvo kada je u pitanju njihovo odrastanje. Naša Juga bila je znatno liberalnija i bolja za život od drugih komunističkih zemalja. Za njih je naša tadašnja zemlja bila kao Mala Amerika. Njihove uspomene na taj period su dosta mračnije, često izbegavaju da pričaju o tome.

Da li si videla kako se Amerikanci lože na komunizam ovih dana, pitale su me. Složile smo se da je to proizvod dugogodišnjeg blagostanja, lošeg obrazovanja u školama i prilično naivnog pogleda na svet, i da bi bilo lepo da se Amerikanci “pelcuju” malo dužim boravkom u komunističkim zemljama, i to bez američkog pasoša.

Utom sam se setila živopisnih kulinarskih videa, na koje često nailazim na Fejsbuku, u kojima učestvuju vremešna majka i ćerka, koje žive u nekom selu u Azerbejdžanu. Kuća im je kao iz knjige Hobit, kuvaju na otvorenom razna tradicionalna jela, i to izgleda vrlo simpatično. Naravno da znaju ko su one. Pravim šalu na njihov račun, da nemaju pošten nož u kući, već sve seku nekim sataricama. Tada skrenu razgovor na temu o noževima, jer one prate srpski kulinarski kanal na YouTube-u, Almazan kitchen, na kome se prodaju slične satarice. I ispade na kraju, to smo saznali kada su pokloni za slavljenicu otvarani, da je moja frizerka upravo dobila jednu takvu za rođendan. Satarica je lepo upakovana u drvenu kutiju, koja ima na sebi izrezane detalje koji podsećaju na ambijent iz njihovih videa.

Pitala sam prisutne o njihovoj kuhinji, i one su počele da se prisećaju nekih namirnica koje je vrlo teško naći u Americi, a koje im puno nedostaju, recimo lišće jednog vrlo specijalnog planinskog korijandera, ili jedne vrste praziluka koja je mnogo finija od onog standardnog.

Isto i ja osećam prema ovim našim šljivama, slavim kada ih nađem u prodavnici. To mi se desilo pre neki dan, sva srećna odmah sam se dala u pravljenje ovog kolača sa šljivama.

I na kraju, kada smo se rastajale, zgrabiše me i izljubiše, to je kod nas običaj, u neverici pomislih u sebi – jao, korona!

Čokoladni kolač sa šljivama

Sastojci:

150g čokolade, tamne ili poluslatke

150g putera

200g brašna

35g kvalitetnog kakao praha

Prstohvat soli

1/2 kašičice cimeta u prahu

1 kašičica praška za pecivo

150g šećera

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice cimeta u prahu

150ml jogurta

5-6 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na četvrtine)

Priprema:

Najpre otopite čokoladu, koju ste izlomili na manje komade, na pari ili u mikrotalasnoj. Skinite je sa vatre i dodajte joj puter, iseckan na manje kocke, da se i on istopi. Smesa treba da se malo ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno i kakao, so, cimet i prašak za pecivo.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte rastopljenu čokololadu i puter, zatim smesu sa brašnom, i na kraju jugurt. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ređajte kriške šljiva odozgo.

Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.

Grčka, Hleb i peciva, Začini i začinsko bilje

Grčke zemičke sa maslinama i začinskim biljem

September 10, 2020 1 Comment

Nedavno sam se setila zemički sa maslinama koje sam jela u grčkim restorinama, mnogo sam ih volela, i poželela sam da ih sama napravim. Morala sam da preturam po sećanju, jer je to bilo baš davno, ali eto, toliko su me impresionirale, da ih se i dan danas sećam.

Kada sam ih iznela pred muža, zajedno sa mezetom, koje možete da vidite na slikama, on se baš obradovao, i bez problema mi je naveo mesta gde smo jeli te čuvene zemičke sa maslinama. U prošlom veku, kada smo još bili tinejdžeri po američkom zakonu, jeli smo ovakve zemičke na Naksosu. I dalje se sećam stolova restorana koji su bili postavljeni na ulici koja se strmo spuštala, bili su prekriveni plavim pepito stolnjacima. Ubrzo smo iste zemičke jeli u Atini za doručak, koji ćemo dugo pamtiti. Sledeći put smo slične zemičke sa maslinama pronašli u Beogradu, u grčkom restoranu Zorba. To je bilo u ovom veku. Voleli smo taj restoran, nalazio se kod zgrade Poštanske štedionice. One su bile nešto drugačije, imale su sušeni paradajz u sebi, pa su bile narandžaste. Sećam se jednom posle ručka, rekla sam konobaru da mi spakuje zemičke da ih odnesem kući, i kad smo krenuli skroz sam zaboravila na njih, i utom čujem konobara kako me zove trčeći za mnom, Zaboravila si zemičke! Tačno je znao koliko ih volim.

Ove zemičke se jednostavno prave, gledajte da ih spremite od oštrog brašna, koje u sebi ima više glutena, i probajte moju tehniku savijanja i oblikovanja nebili vam zemičke bile izdašne. Ne znam zašto, ali ja volim kada su zemičke približnog oblika, pa ih zato merim. Obratite pažnju na količinu vode, nemojte striktno da se držite mere koje sam navela, jer to može da varira, dosta zavisi od tipa brašna. Gledajte da vam testo ne bude ni previše meko, a ni gusto.

Što se tiče začinskog bilja, najbolje je da ga krupnije iseckate, jer ako je previše sitno nekako nije to to, ne znam šta mi bi da to uradim.

Ukoliko volite masline u pecivu pogledajte i ove recepte:

Grčke zemičke sa maslinama i začinskim biljem

Sastojci:

600g oštrog brašna za hleb

1 kašičica soli

380ml mlake vode

3 kašičice kvasca

1 kašičica šećera

2 kašike maslinovog ulja

100g crnih maslina, iseckanih

2 kašike iseckanog svežeg začinskog bilja (ruzmarin, timijan, origano)

2 kašike putera, otopljenog, za premaz

Priprema:

Umešajte kvasac i šećer u mlaku vodu. Kad kvasac počne da radi, dodajte mu maslinovo ulje i sipajte tečnost u brašno kome ste dodali so. Mesite testo ručno, ili u mikseru, oko 10 minuta. Oblikujte testo u loptu, namažite ga uljem, pokrijte plastičnom folijom, i sačekajte 1 sat da naraste.

Kad se testo udvostručilo, u njega ravnomerno umešati masline i začinsko bilje. Oblikujte testo u loptu , pokrijte i sačekajte još 15 minuta.

Podelite testo na 18 jednakih delova, svaki komad bi trebalo da teži oko 68g. Svaki komad oblikujte u loptu povlačeći krajeve ka unutra. Zatim rukama razvucite testo u manji krug i onda presavijte ga kao pismo, sa spojem na dole. Ponovite isto sa preostalim komadima testa. Ređajte testo po velikom plitkom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje, napravite razmak. Pokrijte testo krpom i sačekajte 30 minuta da zemičke nadođu.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Pre nego što ćete ubaciti testo da se peče, premažite ih otopljenim puterom. Pecite zemičke 25-30 minuta, dok ne porumene.

Američka kuhinja, gambori, Glavna jela, Meso

Gambo, popularno jelo iz Luizijane sa zaprškom

September 4, 2020 1 Comment

Pored toga što volim da spremam jela, volim puno da istražujem o hrani, i uvek me fascinira kad pronađem neku vezu između vrlo različitih kuhinja, ili kad otkrijem kako je neka hrana nastala, pa je preneta negde drugde, gde je izmenjena zbog lokalnih uticaja. Istorija hrane i kuvanja je vrlo interesantna oblast, itekako je isprepletana istorijskim zbivanjima, i to je odličan način da upoznate ne samo strane kuhinje nego i domaću.

Meni je recimo bilo interesantno to što u Americi postoji jelo sa zaprškom, zato sam i htela da vam predstavim gambo. To na prvi pogled izgleda neobično, ali kada znate da je jelo nastalo u Luizijani, koju je naseljavao veliki broj Francuza, i koji su sa sobom doneli svoju kuhinju u kojoj postoji zaprška pod imenom roux, onda to više nije čudno, kao ni činjenica da se zaprška primila i kod nas, verovatno pod uticajem francuske kuhinje.

Ipak, Francuzi ovde nisu lako mogli da spreme svoja autentična jela, jer je klima bila posve drugačija, već su svoju kuhinju počeli da prilagođavaju lokalnim uticajima. I tako ono što je u Franskoj bio riblji paprikaš (Bouillabaisse) u Luizijani je postao gambo, usled uticaja lokalnog stanovništva, bilo da su to bili Indijanci, Afrikanci, Španci ili Portugalci.

Gambo danas predstavlja ponos Nju Orleansa, glavnog grada Luizijane, zajedno sa džambalajom (američka varijanta španske paelje, vidi Američki kuvar str. 98), i ako se tamo nađete, znate šta morate da probate.

Postoji par karakterističnih stvari za gambo:

zaprška – ako niste znali, pored bele postoji i ona tamna, kao čokolada. Ona se dobija dužim kuvanjem, i time se pored nešto oslabljene gustine paprikaša postiže bogatiji ukus. Obično se dodaje ista količina masnoće i brašna. Masnoća može da bude razna – svinjska mast, puter i ulje.
okra ili bamija – povrće poreklom iz Afrike, po kome je ovo jelo dobilo naziv, i koje je i kod nas korišćeno zahvaljujući turskoj kuhinji, danas se zadržalo u Bosni. Koristi se takođe da se zgusne jelo, jer sadrži u sebi dosta sluzi, inače je neutralnog ukusa.
kajunski začin – popularna mešavina začina u kojoj dominiri mlevena crvena paprika. U receptu vidite kako se ona pravi.
“sveto trojstvo” – crni luk, stabljike celera i paprika (obično zelena) – tako ih zovu zato što ovu kombinaciju stavljaju u skoro svako jelo.
što se tiče mesa, to može da varira, kobasica je obavezna, a umesto gambora koristite piletinu.

Meni je gambo ispao nešto ređi jer sam u strahu da ne bude previše gust dosula supe više nego što je trebalo. I pored toga, bilo je ukusno, nešto drugačije od naše svakodnevne kuhinje.

Mislim da sam već pisala o tome na blogu, ili u kuvaru, da su dve glavne kuhinje u Luizijani – kreolska i kajunska. E, pa gambo vam je najpopulrnije jelo kajunske kuhinje.

Gambo

Sastojci:

Za zapršku (roux):

120g brašna

120g ulja

450g kobasice Anduj, ili bilo koje druge svinjske kobasice sa puno slatke i pomalo ljute mlevene paprike, iseckane na kolutove

1 veći luk, sitno iseckan

3 celerove stabljike, iseckane

2 velike babure paprike, iseckane

1 manja vezica svežeg peršuna, iseckanog

2 čena belog luka, sitno iseckana

1l pileće supe

2 šake okre, iseckane na kolutove, opciono

1 kašika kajunskog začina (2 1/4 kašičice slatke mlevene paprike, 1 kašičica ljute kajenske mlevene paprike, 1 kašičica soli, 1/4 kašičice bibera, 1 kašičica osušenog origana, 2 kašičice timijana (majčine dušice) i 2 kašičice belog luka u prahu)

za morski vajb: 450g gambora, očišćenih

ili, za kontinentalni vajb: 450g piletine iz supe ili ostaci od pečenog piletina, iseckana na manje komade

Za služenje: kuvani pirinač

Priprema:

Najpre napravite zapršku, roux. U šerpici zagrejte ulje i brašno na umerenoj temperaturi, i dok se sadržaj kuva sve vreme ga mešajte dok ne postane braon, nešto kao boje čokolade, to može da potraje i do 35 minuta. Nemojte da dozvolite da vam zagori. Kad je zaprška gotova sklonite je sa vatre.

U većoj posudi ispecite na srednje jakoj vatri isečene kobasice. Kad su porumenele, dodajte im iseckani crni luk, a posle par minuta iseckane stabljike celera i paprike, i iseckani peršun. Dinstajte sve oko pet minuta i na kraju dodajte beli luk. Posle pola minuta kuvanja dodajte supu, pa iseckanu okru i kajunsku mešavinu začina prema ukusu. Kuvajte gambo 30 minuta na tihoj vatri. Negde pred kraj sipajte zapršku koju ste napravili. Promešajte sve dobro. Tokom kuvanja gambo će da se zgusne, ako hoćete da bude ređi dodajte još malo supe. Proverite da li je jelo dovoljno slano.

Pet minuta pre kraja kuvanja umešajte gambore ili pileće meso u gambo, i kad pocrvene račići, znači da je jelo spremno za serviranje.

Služite ga uz kuvani pirinač.

Ove godine leto u Baltimoru nije bilo uobičajno. Ipak ponešto lepo se izrodilo iz haotične situacije prouzrokovane pandemijom, kao što su bašte ispred restorana. Počele su da niču svuda, i deo grada u kome živim je najednom oživeo, počeo je da liči na evropske gradove, recimo Beograd. Naime, zbog zabrane ručavanja u zatvorenom prostoru, restoranima je ipak dozvoljeno da iznesu stolove i stolice napolje na ivičnjake i ulice, i da tu goste ugoste. Čak su za tu priliku i neke ulice blokirane, postale su šetališta. Inače, restorani i mali biznisi su najviše pogođeni zbog virusa, svaki dan čujem kako se po neki restoran zatvorio, ili preselio iz grada.

Nije da ranije nije bilo sedenja ispred restorana i kafića, ali to nije bilo toliko masovno, sada to izgleda potpuno drugačije. Meni je uvek bilo čudno zašto Amerikanci vole da se zatvore u restorane leti, kao da ne mogu da žive bez klime. Zar nije lepše da sediš napolju, posmatraš ljude, slušaš živu muziku, gledaš lepu arhitekturu i zaliv? Ovde ume zaista da bude toplo i vlažno, ali tu je uvek vetrić sa okeana koji pirka, pogotovo uveče. Doduše to ume da izazove probleme za stanovnike koji tu žive, recimo nedostatak parking mesta.

Pošto su vlasnici restorana morali preko noći da se pobrinu za bašte, one izgledaju vrlo improvizovano, ali to su nadomestili sa puno cveća u baštama. Najneobičnije izgledaju oni fensi restorani koji su izbacili napolje glomazne stolove i stolice, koje se nikako ne uklapaju u okruženje. Neki su pak bili vrlo ambiciozni pa su dali da im se naprave konstrukcije specijalno za tu svrhu, ali za moj ukus suviše skrivaju goste, ali neko i to voli.

Meni se to toliko dopalo da se vrlo često uveče spustim do vode i uživam u šetnji okružena ljudima koji su dobro raspoloženi, svuda je neka opuštena i živahna atmosfera, nešto što je svima nama nedostajalo ove godine. Videćemo koliko će još to dugo da traje.

Američka kuhinja, Glavna jela, Roštilj, Svinjetina

Svinjska rebarca na roštilju (Kansas City Style BBQ Ribs)

August 19, 2020 3 Comments

Svinjska rebarca na američki način su poznata širom sveta, pre svega među ljubiteljima dobrog roštilja, i to sa dobrim razlogom. Nadimljeni i sočni komadi mesa sa karamelizovanom premazom BBQ sosa toliko su ukusni da potpuno shvatate izraz – prste da poližeš. Pripremanje ovog jela nije posebno teško, najveći izazov je naći odgovarajuće isečena svinjska rebra. Ako imate dobrog mesara, to vam neće biti problem. Rebra se peku na roštilju dugo, ali to vreme u iščekivanju da se rebra ispeku možete da iskoristite za druženje sa prijateljima u dvorištu, jer roštilj i tome služi.

Kad smo poslednji put pravili ova rebarca, posle jela, moj muž je bio toliko prožet nekim neobičim zadovoljstvom, iako to nije u njegovoj priordi, pohvalio se da je napravio svinjska rebra za peticu. Rekoh mu, zašto ne napišeš recept za moj blog. I bi tako.

Nije loše znati da postoji razlika između baby ribs, deo rebara koji je uz kičmu, i spare ribs, delovi rebra koji se spuštaju ka stomaku. Kada se spare ribs obrade tako što im se uklone zakrivljeni vrhovi, i trimuje višak mesa, tada se dobije zaravnjen komad mesa pravouganog obliku koji se zove Lexington style ribs. Taj deo je veoma cenjen jer na njemu ima dosta masti, pa je i meso na njemu sočnije zbog toga. Uostalom, pogledajte na videu kako se dobija taj komad mesa.

Svinjska rebarca na roštilju po receptu mog muža

Sastojci za četiri osobe:

1.5kg svinjskih rebara u komadu, što je otprilike jedan čitav niz od 10 do 13 rebara, u zavisnosti od obrade mesa i veličine životinje

Za marinadu:

1 supena kašika košer (krupne) soli

2 šolje soka od pomorandže

½ šolje soja sosa

Za mešavinu začina:

2 supene kašike smeđeg šećera

1 supena kašika slatke mlevene paprike

1 supena kašika krupno mlevenog bibera

1 supena kašika kumina u prahu

1 supena kašika košer (krupne) soli

1 kašičica belog luka u prahu

¼ kašičice kajenske ljute paprike

Priprema:

Za pripremu je potreban roštilj na ćumur sa poklopcem i termometrom.

Ukoliko to već nije učinjeno u mesari, obavezno odstranite opnu sa zadnje (manje mesnate) strane rebara. Opnu ćete prepoznati kao tanak polu-providni sloj koji se srebrnkasto presijava i prostire preko čitave površine rebara. Zavucite oštricu noža za mazanje (ili dršku od kašičice) između opne i prvog rebra i polako odvajajte opnu. Kada ste opnu odvojili sa prvog rebra uhvatite je čvrsto (uz pomoć papirnog ubrusa, da vam ne bi iskliznula iz ruke) i povucite prema drugom kraju komada mesa. Opna bi trebalo lako da se odvoji. Uklanjanjem opne ćete omogućiti da marinada i začini bolje prodru u meso, kao i poboljšati teksturu ispečenog mesa, jer se ova opna pečenjem ne može omekšati niti istopiti.

Operite čitav komad mesa i natapkajte papirnim ubrusom da ga osušite.

Pomešajte gore navedene sastojke za marinadu i potopite meso u nju. Ukoliko nemate dovoljno veliku posudu da u nju stane ceo komad mesa, ili pak ukoliko je roštilj manji, presecite meso popreko na dva dela. Zatvorite posudu plastičnom folijom i u marinadi ostavite dva do tri sata. Ukoliko meso nije sasvim potopljeno, okrećite ga u marinadi svakih 30 do 45 minuta.

Nakon što je mariniranje završeno, meso ponovo obrišite papirnim ubrusom, i ravnomerno u njega utrljajte mešavinu začina koju ste prethodno napravili mešajući gore navedene sastojke. Ovako obloženo začinima, ostavite meso nepokriveno jedan do dva sata.

Za to vreme, zapalite veću količinu kvalitetnog ćumura u roštilju. Kvalitet ćumura je bitan zato što je potrebno da drži toplotu tri sata, koliko će se meso peći. Vatru formirajte na jednoj strani roštilja, a meso ćete peći na drugoj, jer se u ovoj tehnici “roštiljanja” meso peče na indirektnoj toploti, veoma dugo, na nižoj temperaturi, i poklopljeno (ili, što bi Amerikanci rekli “low and slow”). Na tu drugu stranu, dakle ispod dela rešetke gde će se peći meso, stavite pliću posudu napunjenu vodom. Voda će tokom pečenja isparavati, održavati vazduh u roštilju vlažnim i pomoći da meso ostane sočno.

Kada tanak sloj pepela obloži brikete ćumura, roštilj je spreman za pečenje. Ukoliko volite dimljeni ukus, dodajte par iveraka suvog drveta na ćumur.

Meso stavite na rešetku, mesnatom stranom okrenutom na gore, na deo roštilja koji je što dalje od zapaljenog ćumura, i poklopite. Pecite oko tri sata, vodeći računa da je temperatura u roštilju između 110 and 135 stepeni Celzijusa. Na početku pečenja, sa još usijanim ćumurom, temperatura će sigurno biti viša od toga. Da bi je snizili, pritvorite ulazne i izlazne ventilacione otvore na roštilju. Sa umanjenim protokom vazduha usporiće se i proces sagorevanja ćumura a time smanjiti i temperatura. Imajte na umu da roštilj na ćumur neće, poput plinskog, momentalno “reagovati” na ovu promenu, već će verovatno biti potrebno nekih desetak minuta dok ne vidite kazaljku termometra kako pada.

Na sredini perioda pečenja, dakle nakon sat i po od njegovog početka, otvorite roštilj i hvataljkama okrenite meso na drugu stranu, i dalje mesnatom stranom na gore, ali tako da ona strana koja je do sada bila prema ćumuru, bude od sada dalje od njega.

Na oko 45 do 30 minuta pre kraja pečenja, izdašno premažite meso sa obe strane roštiljskim sosom (vidi recept u Američkom kuvaru, strana 118). U ovom trenutku temperatura u roštilju je dovoljno opala da meso možete staviti i direktno iznad ćumura da se sos zapeče. Ponovo poklopite roštilj.

Meso je gotovo ukoliko, kada ceo komad podignete hvataljkama za meso i oprezno ga “zaljuljajte” gore-dole, kora koja se u međuvremenu na mesu stvorila počne da puca, kao da će ceo komad mesa da se prelomi. I uistinu, dobro pripremljena rebra treba da se “sama odvajaju” i gotovo spadaju s kosti kada ih jedete.

Gotova rebra isecite popreko, tako da svako isečeno rebro ima podjednaku količinu mesa sa strane. Dodajte roštiljski sos po ukusu.

Pogledajte moj recept za BBQ sos u Američkom kuvaru, str. 118.

Američka kuhinja, Dezerti, Šljive

Kolač sa šljivama i hrskavim posipom (Streusel)

August 13, 2020 No Comments

Ovih dana sam opsednuta šljivama. Ali onim našim, koje ovde zovu Italian plums. Nigde ih nema. Uzgred, baš su mi se jele knedle sa šljivama, skoro da sam počela noću da i sanjam. Tražila sam ih po supermarketima, pa sam onda pokušala da ih naručim preko interneta, za vikend sam išla na dve pijace u nadi da ću ih naći, ali ni tamo ih nije bilo. Jedan farmer na pijaci mi je rekao da će te šljive sazreti tek krajem avgusta, i da ih tada potražim. Ko će čekati do tada? Uspela sam da na pijaci nađem dve vrste šljiva koje su donekle podsećale na one naše. Kad sam otvorila one krupnije, prijatno sam se iznenadila jarkom crvenom bojom mesa, i sa ukusom koji je dosta podsećao na naše šljive. Već sam imala na umu kakav ću kolač da napravim sa njima.

Na blogu već postoji jedan divan kolač sa šljivama, orasima i cimetom, ali htela sam da spremim kolač koji sam već ko zna koliko puta pravila ovog leta sa raznim voćem (maline, breskve, kajsije), i svaki put bi fantastično ispao. To je moj idealni recept za kolač sa svežim voćem, ne menjam ga više, osim što volim da dodam po neki mali dodatak. Ovog puta sam poželela da poradim na teksturi, dodala sam hrskavi posip, već sam zamišljala kako će da bude lepo išaran crvenom bojom šljiva.

Videla sam na Fejsbuku pre neki kolač sa šljivama koji je moja poznanica Nemica pravila, zove se Zwetschgendatschi. Sa ponosom je podelila sliku kolača, izgleda vrlo popularnog u bavarskoj kuhinji. Svi mi imamo slična osećanja kada je naša nacionalna hrana u pitanju, pogotovo kada je pravljena negde daleko. Posle sam malo istraživala o njemu, u pitanju je kolač koji ima veliku tanku koru od testa sa kvascom, preko toga su raspoređene kriške šljiva, i onda ide hrskavi posip.

E, taj posip se zove streusel, i htela sam da vam malo pričam o njemu.

On je vrlo popularan u američkoj kuhinji, doneli su ga nemački imigranti, i ovde se baš lepo primio kod raznih poslastica, koristi se kao posip za mafine, slatke pite i za popularne kolače, koje ovde zovu coffee cakes.

Sastoji se od brašna, šećera i putera, u razmeri 2:1:1, ne morate nužno da se pridržavate ovih brojki. Možete da mu dodate cimet, oraščić ili koricu od limuna, kao i koštunjavo voće (lešnici, bademi i orasi/pekani). Ukoliko koristite hladan puter, onda će posip da izgleda mrvičastije i lepše.

Kao što sto ste mogli sami da primetite, lepota struzela je u tome što poslasticama daje finu hrskavu teksturu, pa i ukus, a i dekorativan je.

U američkoj kuhinji ima nešto slično što oni zovu crumble, to vam je struzel sa ovsenim pahuljicama, i koristi se najčešće u pripremi američkih voćnih pita.

Na mom blogu možete da nađete i sledeće poslastice sa hrskavim posipom, struzel:

Kolač sa šljivama sa hrskavim posipom

Sastojci

za hrskavi posip:

50g hladnog putera, iseckanog na kockice

50g šećera

100g brašna

2 šake lešnika (badema ili oraha), krupno iseckanih

1 kašičica cimeta u prahu

Prstohvat soli

za testo:

200g brašna

Prstohvat soli

1 1/2 kašičica praška za pecivo

150g šećera

4 jaja, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

120ml ulja

2 pune kašike kisele pavlake ili rikote sira

4-5 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na kriške)

Priprema:

Najpre napravite posip. U manjoj posudi pomešajte brašno, šećer, so i cimet. Dodajte puter iseckan ka kockice pa ih prstima utrljajte u preostale sastojke. Na kraju umešajte krupno iseckane lešnike.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23 cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte ekstrakt vanile, ulje i pavlaku/rikotu, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacite kriške šljiva, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju ravnometno pospite testo posipom.

Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga.

Na kraju knedle sa šljivama su super ispale!

Plavi patlidžan, Prilog, Razno

17 najlepših jela sa plavim patlidžanom (vrste i priprema patlidžana)

August 6, 2020 6 Comments

Plavi patlidžan je vrlo interesantno i delikatno povrće, čija upotreba u kuhinji može da bude bezgranična, ipak, iz nekog razloga, nije toliko prisutan u domaćoj kuhinji. Osim korišćenja u ajvaru i đuveču, nije ga bilo u drugim jelima, bar u mojoj porodici. Meni je ranije izgledao kao veoma egzotično povrće, nekako orijentalnog izgleda, kome ne znam kako da priđem. Čak mu je i ukus naročit, bogat i kompleksan.

U našu kuhinju je došao preko Turaka, od kojih smo preuzeli naziv patlidžan, oni su pak ime uzeli od Arapa i Persijanaca (bâdenjân). U drugim delovima sveta, Kini, Indiji, Turskoj, Italiji, Francuskoj, Grčkoj, na Bliskom Istoku, itd, ovo je vrlo popularna namirnica od koje se prave razna jela, neka od njih ste već imali prilike da vidite na mom blogu. I sama sam se iznenadila kada sam videla koliko jela od plavog patlidžana sam postavila, pa sam poželela da ih sve objedinim jednim postom u kojem će ukratko biti reči o vrstama i pripremi, sve sa listom jela sa patlidžanom i linkovima ka receptima.

Patlidžan se ne jede sirov, i to mu je jedina mana. Ima i taj opor ukus, koji se eliminiše metodom koji sam dole opisala. Više o nutritivnim vrednostim patlidžana pogledajte ovde. Što se tiče kuhinjske upotrebe, meso patlidžana je kao sunđer, upija sve živo, od ulja do soseva. I ne samo to, već i ukuse drugih namirnica, pa se zato tako lepo slaže sa drugim povrćem, naročito paradajzom, paprikama i tikvicama. Ipak, maslinovo ulje, beli luk i limunov sok sa patlidžanom su najbolja moguća kombinacija.

Pošto po teksturi malo podseća na meso, patlidžan se često koristi u vegeterijanskog ishrani, kao zamena za meso. Takođe, sadrži veoma malo kalorija, pa je dobar za dijete.

Vrste plavog patlidžana

Osim onog sveprisutnog patlidžana, krupnog, sferičnog i purpurnog, postoji dosta različitih vrsta. Recimo, postoji beli patlidžan po kome je ovo povrće u američkom engleskom dobilo ime eggplant. U britanskom engleskom se koristi naziv aubergine. U Tajlandu su popularni mali okrugli patlidžani, u Indiji se takođe koriste oni sitniji. Na Dalekom Istoku koriste se izduženi, valjkastog oblika. Nešto od tih vrsta sam uspela da fotografišem, pa pogledajte kako one izgledaju.

Klasičan patlidžan

Ovo na slici je moj prvi patlidžan koji sam zasadila. Ne bih rekla da su preterano zahtevne biljke u bašti, osim što zauzimaju dosta prostora. Inače, patlidžan je u srodstvu sa krompirom i paradajzom.

Šatirani patlidžan

Mnogi smatraju da je ova vrsta patlidžana najukusnija.

Beli patlidžan

Indijski mini patlidžan

Uglavnom se koristi za pripremu raznih variva.

Kineski patlidžan

Kineski, ili japanski, patlidžan je tankog izduženog oblika, i svetlije nijanse ljubičaste, često se koristi za pripremu stir-fry jela (vidi dole recept).

Priprema plavog patlidžana

Plavi patlidžan sadrži izvesnu supstancu koja izaziva gorak ukus. Da bi se rešili toga, pre nego što počnete da ga termički obrađujete, isecite ga na kriške, posolite, i onda stavite na papirnati ubrus. Poklopite patližan daskom za seckanje, ili nečim sličnim, i na to stavite neki teški predmet. Posle pola sata isperite komade patlidžana hladnom ovodom, i dobro natapkajte papirnatim ubrusom.

Zatim možete da ga spremate po volji, da ga grilujete, pečete, pržite, pohujete i dinstante. Ono što je važno da znate, patlidžan mora dobro da se termički obradi, jedino kada je skroz mekan, onda može da se jede.

17 najlepših jela sa plavim patlidžanom

Ajvar

Znam da ima ljudi koji ne priznaju ajvar ako u njemu ima patlidžana, samo crvene paprike su dozvoljene, u mom slučaju, ja ne priznajem ajvar ako u njemu nema patlidžana. Crvene paprike, patlidžan i beli luk su neprevaziđena kombinacija.

Makedonski maližano

Zanimljiv namaz koji se sprema od pečenog plavog patlidžana i zelenih paprika. Za razliku od ajvara, ovde patlidžan dominira. Dodaje mu se senf i sirće.

Salata od grilovanog patlidžana

Ovo je gruzijska salata koja se meni neobično dopada. Grilovani komadi plavog patlidžana se preliju prelivom od maslinovog ulja i balzamika, i doda im se crveni luk, tostirani orasi i nana.

Patlidžan iz rerne

Najjednostavniji i verovatno najlepši način pripreme patlidžana.

Eggplant Parmigiana (Zapečen plavi patlidžan u paradajz sosu sa mocarelom i parmezanom)

Veoma popularno italijansko jelo u Americi. Spremljeno kod kuće je mnogo ukusnije. U njemu su objedinjeni savršeni ukusi zrelog leta.

Baba ganuš

Dobar baba ganuš nije lako napraviti, mora da se patlidžan tokom grilovanja, ili pečenja, dobro nadimi. Najbolje je da se služi uz pita hleb.

Patlidžan punjen mesom

Punjeni patlidžan na turski način (Imam bayildi)

Fantastično jelo, možda najlepšte tursko jelo koje sam ikada probala.

Punjeni patlidžan

Ukoliko želite ukusan, zdrav i hranljiv obrok onda je ovo pravo jelo za vas.

Kaponata, sicilijanska salata

Ovo je idealna salata, zapravo ceo obrok, za ljubitelje mediteranske kuhinje.

Rolince od patlidžana punjene rikotom i mocarelom

Italijanska kuhinja u svojoj punoj lepoti.

Paketići od plavog patlidžana, paradajza i mocarele

Vrlo interesantno jelo u kojoj se ponavlja kombinacija – patlidžan, paradajz, bosiljak i mocarela.

Patlidžan sa paradajzom, mocarelom i bosiljkom

Ista kombinacija sastojka ali poređana na drugačiji način.

Patlidžan sa paprikom i kinoom

Još jedno jelo od patlidžana, crvene paprike i kinoe.

Španski hrskavi pohovani patlidžan

Izuzetno jelo, najveće iznenađenje predstavlja preliv od balzamika i meda.

Ratatuj

Čuveno provansalsko jelo koje ujedinjuje patlidžan, paprike, tikvice i paradajz.

Salata od patlidžana, paprike i luka iz rerne

Vrlo jednostavno i ukusno jelo koje se brzo sprema. Feta sir se odlično slaže sa patlidžanom.

Indijsko jelo od plavog patlidžana (Baingan bharta)

Jelo koje najradije naručujem u obližnjem indijskom restoranu. Nekako ni to što ume da bude ljuto mi ne smeta.

Indijski kiselo-slatki patlidžan (Khatta meetha baingan)

Ovo jelo je veliki hit u mojoj porodici. Najbolje je da za njegovu pripremu koristite indijske mini patlidžane.

Stir-fry sa plavim patlidžanom

Pored belog luka plavi patlidžan se odlično slaže i sa sojinim sosom.

Nažalost, neka popularna jela sa plavim patlidžanom se nisu našla na spisku, pošto ih nikada nisam objavila na blogu, iako sam ih pravila i uživala u njima, recimo grčka musaka, eggplant parmigiana, i patlidžan iz rerne sa soja sosom.

Pogledajte i

vrste paprika i njihova upotreba & 22 jela sa paprikama

Američka kuhinja, Breskve, Doručak

Mafini sa nektarinama i pšeničnim mekinjama (berba nektarina)

July 30, 2020 4 Comments

Za vikend smo bili na farmi. Obično leti ne posećujemo farme, ali ove godine smo uskraćeni za putovanja i druge aktivnost, pa smo rešili da tamo pobegnemo od svakodnevice. Glavna ideja je bila da beremo voće, jer ubrano voće je najslađe. Pogledali smo kalendar berbe, pozvali telefon na kome smo dobili informaciju šta je od voća u ponudi za taj dan, bile su to nektarine, i uputismo se ka farmi. Posle sam razmišljala šta ću sa toliko voća – nešto sam razdelila, pravila sam vrlo interesantne mafine čiji recept sledi, zatim krambl od breskvi, pa sok, i na kraju pekmez.

Farma je nekih 45 minuta vožnje od grada, u ruralnom je delu Merilenda, ogromna je, ima u ponudi čak i berbu višanja, ali smo zakasnili. Veoma je lepo uređena, ima i puno životinja, koje su mnogo simpatične, vrlo su opuštene sa ljudima.

Do voćnjaka se vozite traktorom, ako majstor nagazi na gas, može da bude vrlo uzbudljiva vožnja. Pre par godina smo ovde brali jabuke i bundeve.

A voćnjaci su nepregledni. Nekom voću je prošla sezona, a neko tek treba da sazri, kao recimo šljive. Na početku svakog reda stoje nazivi sorte voća. Nektarine koje smo mi brali su bile honey glaze sorte, i stvarno su bile nestvarno slatke i pamalo prijatno kisele, tako su lepo mirisale, i bile su pune soka, i sa izrazito crvenom korom.

Malo sam se razočarala jer nismo brali klasične breskve, ali nektarine su možda još bolje, jer imaju tvrđu i otporniju koru, sve ostalo je kao kod klasičnih breskvi.

Inače, breskve su moje omiljeno letnje voće. Uvek su imale poseban status u bašti mojih roditelja. Tako su osetljive i kratko traju, zato ih u prodavnicama gotovo uvek prodaju nezrele. Zaista je teško naći zrele i lepe breskve, obično se prepoznaju po mirisu.

Mi nismo imali veliki plac, ali naše voćke su proizvodile zavidan prinos, zahvaljujući pre svega mom tati koji uživa u tom poslu. Sećam se, leti bi svaki dan nakupili raznog voća iz bašte, nismo ništa kupovali. To mi danas deluje neverovatno, kao luksuz, ali nekada sam to uzimala zdravo za gotovo. Uvek smo imali viška voća, pa je moja mama pravila razne džemove i sokove, dok je tata pravio tri vrste rakija – od šljiva, kajsija i jabuka.

Mafini sa nektarinama i pšeničnim mekinjama

Pokušala sam da napravim mafine koji podsećaju na krisp ili krambl, otuda posip. I samo testo se razlikuje od klasičnih mafina jer sam ih pravila od pšeničnih mekinja i brašna od badema. Dobila sam na kraju mafine fine, rastresite, teksture sa divnom aromom breskvi, i zdravije od uobičajnih. Nama su se baš svideli, nadam da će i vama.

Sastojci za 12 komada

za posip:

4 kašike ovsenih pahuljica

2 kašike pšeničnih mekinja

2 kašike mlevenog badema

1/2 kašičice cimeta u prahu

Prstohvat soli

50g putera, omekšalog

120g pšeničnih mekinja

60g mlevenog badema ili lešnika

1 kašičica praška za pecivo

Prstohvat soli

2-3 nektarina, zrelih, ali ne previše mekanih, iseckanih na manje komade

2 jajeta

120-150g šećera

120ml ulja

1 kašičica ektrakta vanile

3 kašike rikote ili kisele pavlake

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Rasporedite korpice za mafine po plehu. Najpre napravite posip, pomešajte sve sastojke sa omekšalim puterom. Zatim pomešajte mekinje i samlevene bademe, i dodajte im soli i prašak za pecivo.

U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, i kad se smesa udvostruči, dodajte ekstrat vanile, ulje, rikotu ili kiselu pavlaku, i na kraju smesu sa mekinjama, i varjačom sve izmešajte. Smesu rasporedite po korpicama za mafine, zatim u nju ubacujte komade breskvi, i preko toga stavite posip, a i po koji preostali komad voća.

Pecite mafine u rerni 25-27 minuta. Kad su gotovi služite ih ohlađene.

Ovi mafini su super za doručak.

Američka kuhinja, Morski plodovi

Kako da pripremite jastoga (bonus lobster rolls)

July 25, 2020 4 Comments

Ukoliko živite blizu okeana ili mora, i imate mogućnost da nabavite sveže morske plodove, gledajte da sami kod kuće pripremite jastoga. To je značajno jeftinija opcija nego da ga naručujete u restoranu morske hrane, gde je to često ubedljivo najskuplje jelo na meniju.

Pokazaću vam kako da jastoga spremite na najjednostavniji način, uz to kako se čisti i kako se služi. Kao što ćete videti, uopše nije komplikovano, doduše ima dosta posla oko vađenja mesa, ali što se tiče služenja zapamtite, što jednostavnije, to bolje. Otopljeni puter, limun, skuvani kukuruz ili krompir, je sve što vam treba, jer ukus jastogovog mesa, koji je zaista nešto posebno, ne treba ničim narušavati.

Nećete se preterano najesti od jastogovog mesa, jer ga nema previše, ali dugo ćete pamtiti taj neodoljiv ukus. Ipak, ako preostane mesa, zamotajte ga i čuvajte u frižideru dan-dva. Od tog mesa kasnije možete da napravite čuvene američke sendviče sa jastogom, lobster rolls, ili čorbu, lobster bisque. Ovo prvo jelo je moj apsolutni favorit, ali ga nije lako naći dobro pripremljenog.

Mi smo spremali ove jastoge sa slika pre neki dan, za godišnjicu braka. Nabavili smo šest manjih komada, što je dovoljna količina za četvoročlanu porodicu.

Ako ste ljubitelj rakova, pogledajte moje članke o krabama i gamborima.

Vrste jastoga

Jastoga ima svuda gde ima vode, ali njihov kvalitet varira od toga da li žive u toplom ili hladnom moru ili okeanu. Ovi u hladnijim krajevima su cenjeniji, posebno vrsta koja živi na istočnoj obali Kanade, i severoistočnoj obali Amerike, recimo oni iz savezne države Mejn se smatraju najukusnijim. Njih možete da vidite na slici. Ima ih i na Jadranu, ali izgledaju drugačije, bez klješta su.

Takođe, jastozi se razlikuju po debljini oklopa, kojeg s vremena na vreme menjaju. Oni sa tanjim oklopom su ukusniji, ali ih je teško transportovati, zato ćete najverovatnije u prodavnici naći one sa tvrdim oklopom.

Jastozi se razlikuju i po veličini, oni manji od oko pola kilograma imaju mekše i slađe meso od onih starijih i krupnijih.

Kupovina

Ja izbegavam da kupujem zamrznute plodove mora, ali ako vam je to jedina opcija, onda šta da se radi. Retko viđam u prodaji celog jastoga zamrznutog, radije njegov rep, u kojem inače ima najviše mesa. Čak ni kod mene nije lako naći prodavnicu u kojoj se prodaje živ jastog, iako ima puno restorana u kojima se služi.

U prodavnici će vam prodati žive jastoge koji imaju gumice preko klješta, iz razumljivog razloga, u papirnatoj kesi, i tako možete da ih čuvate u frižideru jedan dan, ali najbolje je da ih odmah spremite.

Kao i krabe, jastozi pošto uginu, ispuštaju neki enzim koji uništava meso, zato se odmah kuva ili se zamrzne za kasnije.

Način pripreme

Postoji više načina pripreme jastoga – kuvanje, grilovanje, dinstanje i kuvanje na pari. Kuvanje je najjednostavniji način, naročito za početnike.

Ima jedna neprijatana stvar u vezi spremanja jastoga a to je da morate da mu oduzmete život. Neko ih stavi živog u kipuću vodu, neko zabode oštar nož u središte njegove glave, kao što ja to radim, jer to navodno izazove trenutnu smrt.

Tokom kuvanja iz jastoga će izaći neka bela smesa, to je njegova krv. Ako se zadrži na jastogu, i to vam smeta, uklonite je krpom.

Ali pre toga morate da zagrejte vodu u velikom loncu, oko 5 litara, u to dodajte 5 kašika soli (najbolje morske). Kada voda počne da ključa ubacite jastoga ili jastoge u lonac glavom na dole. Ukoliko su od oko pola kilograma, ubacite dva komada da se kuvaju. Dužina kuvanja zavisi od veličine jastoga. Važno je da ne prekuvate meso, jer u tom slučaju neće biti glatko i sočno. Isto tako meso ne sme da bude nedovoljno pečeno. Inače, jastog tokom kuvanja potpuno promeni boju, postane crven.

Mi smo kuvali dva jastoga od pola kilograma 7 – 8 minuta. Postoje vrlo različite preporuke za vreme kuvanja jastoga, zato je možda najbolje da prvo skuvate jedan jastog i uverite se da li se dobro skuvao, pa prema tome da odredite vreme kuvanja ostalih.

Kad ste izvadili jastoga iz vode, ostavite ga par minuta da se ohladi, nemojte da ga stavljate pod hladnu vodu ili slično.

Način čišćenja

Ja ću probati da vam u slikama dočaram kako to izgleda, ali možda je najbolje da vidite kako čuveni kuvar, Gordan Remzi, to radi, pošto smo i mi bili njegovi učenici.

Vađenje mesa iz jastoga je prilično messy job, trebaće vam i par alatki, ali ne dajte se obeshrabriti.

Najpre odvojite rep od tela, blagim zavrtanjem levo-desno.

Stavite rep u krpu i rukama ga blago stiskajte dok oklop ne počne da puca.

Uklonite sav oklop sa mesa. Kao što možete da vidite na slici dobro skuvan jastog ima belo i glatko meso. Ukoliko se na mesu nađe nešto od unutrašnjih organa, uklonite to.

Meso sa glave i trupa se ne jede, jedino meso sa repa, klješta i nogu.

Skinite klješta pa ih prelomite po zglobovima.

Klješta zasecite oštrim nožem, jer ćete tako lakše da ih slomite, i izvucite meso.

Što se tiče nogu, najbolje da ih isečete makazama po zglobovima, a onda da pređete oklagijom preko svakog komada nebili istisnuli meso.

Služenje

Meso služite uz otopljeni puter, limun i kukuruz. Takođe, možete da ga služite uz puter sa začinskim biljem, ili domaći majonez od maslinovog ulja i ajoli.

Sendvič sa jastogom (Lobster Rolls)

Jedan od najlepših američkih sendviča kome se radujem svakog leta. Nastao je u Novoj Engleskoj, posle mu se popularnost proširila širom zemlje. Može da se služi topao ili hladan, kao u ovom slučaju.

Salata za dva sendviča:

1 šolja mesa skuvanog jastoga, isečenog na krupnije komade

2 kašike majoneza

2 stabla celera + lišće

2 kašičice soka od limuna

2 kašike iseckanog svežeg peršuna ili vlašca

So i biber prema ukusu

Dve kifle (možete da koristite francuski baget)

Priprema:

Pomešajte sve sastojke za salatu. Kifle ili hleb isecite na pola, ali ne sve do kraja, i stavite u toster, unutra namažite puterom i ispunite salatom. Služite lobster rolls uz čips ili kukuruz.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Paradajz, Plavi patlidžan, Rikota

Italijanske rolnice od patlidžana punjene rikotom i mocarelom (Eggplant rollatini)

July 17, 2020 No Comments

Skoro sam otkrila ovo božanstveno jelo, kad sam ga napravila ispalo je lepše nego što sam zamišljala. Plavi patlidžan u ovom jelu briljira, punjenje od tri vrste sira (rikota, mocarela i parmezan/pekorino) se topi u ustima, a tu je i neprevaziđeni domaći sos od paradajza u kome se rolnice kuvaju dok se peku u rerni.

Zbog sličnih sastojaka ovo jelo podseća na plavi patlidžan sa parmezanom (Eggplant parmigiana), ali patlidžan ne mora da se pohuje, već se vrlo kratko peče u rerni, da bi odmekao i lakše savijao dok se prave rolnice. U Italiji ovo jelo se zove Involtini di melanzane.

Kad budete spremali ovo jelo, i ukoliko vam ostane višak materijala, recimo krajevi patlidžana, u manjoj, plitkoj, posudi poslažite red patlidžana, zatim punjenje, pa opet red patlidžana, i na kraju sve to prelijte sosom od paradajza, i tako pecite u rerni, zajedno sa rolnicama.

Iako se patlidžan sprema u raznim delovim sveta, mislim da nigde nije toliko voljen kao u indijskoj, turskoj i , naravno, italijanskoj kuhinji.

U Baltimoru postoji deo grada koji se zove Little Italy. Sastoji se od par blokova malih kuća koje se naslanjaju jedna na drugu. Iako je arhitektura zapadnoevropska, duh tog kraja veoma podseća na Mediteran. Najupečatljivija zdanja su katoličke crkve, sa kojih se čuju živahna zvona, tu je i izgralište za boćanje koje posećuju penzioneri, ima puno cveća ispred kuća kao i na malim balkonima. Živopisnosti ovog kraja doprinose i brojni murali, na jednom je čak predstavljena slika nečije babe i dede sa venčanja, verovatno preci koji su prvi došli u Ameriku. To je mesto gde se često organizuju festivali, svojevremeno sam tu prisustvola projekciji nekog filma na otvorenom, što je bilo vrlo zanimljivo iskustvo. Ljudi obilaze ovaj kraj najčešće zbog brojnih italijanskih restorana, koji, ruku na srce, i nisu baš nekog kvaliteta. Nedostaje im ona autentičnost koju ima jedno staro italijansko mesto na drugom kraju grada, gde možete da probate odličnu italijansku hranu i vidite okačene slike italijanske reprezentacije, ili stari poster mlađane Sofije Loren koja reklamira neko pivo, a neretko na televiziji su puštaju utakmice Premijer lige.

Ima još jedna zanimljivost, u “Maloj Italiji” je odrasla Nensi Pelosi, visoka funkcionerka demokratske stranke. Njen otac i brat su davno bili gradonačelnici Baltimora, jedna mala ulica je njoj posvećena.

Bila sam u tom kraju pre neki dan sa decom, hteli smo da posetimo pekaru koja se tek otvorila. Dok smo se šetali malim ulicama, deca su kukala što moraju da imaju malu letnju školu, koju im ja držim, i zašto toliko insistiram na poznavanju istorije. Setih se tada događaja od pre neki dan, koji me je veoma uznemirio. Nisu se smirili dok nisu uništili statuu Kristofera Kolumba, baš pored Little Italy, oborili su je na zemlju, a onda vukli do obale i na kraju bacili u vodu.

Slušajte, deco, danas ćemo da učimo o Kolumbu! Rekla sam im šta se desilo sa skulpturom, onom što je okružena italijanskim zastavama, oko kojih moj sin voli da se vozi biciklom, i koja u podnožju ima reljefe na kojima je predstavljen Kolumbov poduhvat. Deca su bila vidno pogođena.

Eto, vidite, da su ti ljudi koji su to uradili poznavali dobro istoriju, mislim se u sebi, i da su ih roditelji bolje vaspitali, ne bi to učinili. To nije ništa novo, ljudi su i ranije rušili spomenike. Inače, takvi ljudi se nazivaju Vandali, po jednom starom germanskom plemenu koje je bilo poznato po svom rušilačkom i varvarskom ponašanju, posebno prema umetničkim delima. Takođe, postojao je i jedan Grk u antičko doba, Herostratus, koji je hteo da bude upamećen u istoriji, i nažalost jeste, po tome što je uništio Artemidin hram u Efesu, jedno od sedam svetskih čuda.

Ali, zašto su to uradili, pitaju me deca. Zato što misle da je Kolumbo bio loš čovek, što nije daleko od istine, ali ko je bio svetac od svih tih velikih ljudi koje pamti istorija. Drugo, veoma je pogrešno suditi o ljudima koji su davno živeli po današnjim standardima. Ko zna šta će ljudi u budućnosti misliti o nama. Nekada je život ljudi bio veoma surov, pun sukoba i ratova, i to što danas imamo mogućnost da živimo u doba sa najviše mira i prosperiteta od postanka ljudskog roda, to moramo da zahvalimo svim tim ljudima iz prošlosti.

Kolumbo je uspeo da uradi u to vreme nešto nezamislivo. Da, istina je, Vikinzi su prvi plovili do obala Amerike, ali to nije promenilo tok istorije, već Kolumbov dolazak. On je najpre verovao da je zemlja okrugla, što je u to vreme bilo nepojmljivo i bogohulno, tada se verovalo da je zemlja ravna ploča. Stvarno, pitaju deca. Kako to ne znate, neki ljudi i danas veruju u to.

Verujući da je zemlja okrugla pretpostavio je da će da ako krene na zapad u jednom trenutku da naiđe na Indiju, zemlju bogatu začinama i zlatom, poznate puteve do nje su tada kontrolisali Turci Osmanlije i Portugalci, ali ispalo je da je došao u Ameriku, i do kraja života toga nije bio ni svestan, da je otrkrio novi kontinent. Kao kod svih sličnih projekte i osvajanja ideja vodilja je bila da se pronađu i otmu prirodna bogatstva. Upravo zbog toga je privoleo španskog kralja i kraljicu da finansiraju njegov projekat. Domorci iz Amerike su bili isuviše nerazvijeni, recimo na novom kontinentu još uvek nije pronađen i korišćen točak, da bi odoleli novim osvajačima, koji su bili željni bogastva i koji nisu prezali ni od čega.

Pošto Kolumbo nikada nije kročio na tlo Severne Amerike, njegov kult je u SAD postao aktuelan tek kada je nastala potreba da se italijanska zajednica u Americi poveže sa Kolumbom, i tako poboljša imidž imigranta iz Italije, koje je često ovdašnje stanovništvo diskriminisalo i videlo kao kriminalce. Zbog toga je i sagrađen Kolumbov spomenik u Americi, da se pokaže doprinos Italijana društvu Amerike, nije mala stvar Italijan iz Đenove pronašao Ameriku.

Otkrivanje spomenika sa početka ove priče je bio veliki događaj, finansirala ga je italijanska zajednica u Americi, čak je tadašnji presednik došao da tom činu prisustvuje. Bio je to Ronald Regan.

I na kraju, istorija ne može tek tako da se izbriše, ona je postojala i postojaće, ma kakva bila, ona je tu da nas nečemu nauči, da ne bi ponavljali stare greške. Kolumbo i njegov neverovatni podvig će se zauvek pamtiti.

Italijanske rolnice od patlidžana punjene rikotom i mocarelom

Sastojci

za paradajz sos:

2 kašike maslinovog ulja

1 manji luk, iseckan

2 čena belog luka, sitno iseckana

1 stablo celera, iseckanog

So i biber prema ukusu

1 velika konzerva kuvanog paradajza

2 kašike iseckanog svežeg začinskog bilja (ruzmarin, bosiljak, timijan, žalfija)

2 veća plava patlidžana

1 kašičica soli

3-4 kašike maslinovog ulja

Za fil:

450g rikote sira

250g mocarele, izrendane, ili sveža iseckana na manje kocke (50 grama sačuvajte za gornji sloj)

50g parmezana ili pekorina, izrendanog (3 kašike sačuvajte za gornji sloj)

1 jaje

1/3 kašičice soli

Za posip: svež peršun, bosiljak ili vlašac

Za služenje: skuvani makaroni u paradajz sosu

Priprema:

Najpre stavite da se kuva sos od paradajza. U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Tome dodajte crni luk, pa kad on postne slatkast dodajte mu beli luk, posle jednog minuta dodajte paradajz iz konzerve. Smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte sos minumum sat vremena, na tihoj vatri, dok se ne zgusne. Posolite ga i pobiberite i pred kraj dodajte začinsko bilje. Pošto je sos skuvan izblendajte ga ručnim blenderom. Možda je bolje da sačekate da se malo ohladi.

Dok se sos kuva pripremite plavi patlidžan. Operite i osušite ga, odstranite mu vrh i kraj, i oštrim nožem secite uzdužno komade, debljine 5-8 mm. Kriške ređajte u đevđir, svaki sloj posolite, na kraju sve pritisnite nekim teškim predmetom. Tako će gorčina da izađe iz patlidžana. Posle pola sata operite komade plavog patlidžana hladnom vodom i osušite ih papirnatim ubrusom.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Uzmite veliki plitki pleh, namažite ga maslinovim uljem, pa po njemu poređajte tanke komade patlidžana u jednom sloju. Takođe, kuhinjskom četkicom premažite uljem patlidžan. Pecite patlidžan tačno 4 minuta. To ponovite sve dok ne potrošite sav patlidžan.

Na pečene komade patlidžana, širi kraj, stavite oko jednu i po kašiku punjenja od sira (sva tri sira pomešajte, dodajte umućeno jaje i so). Zarolajte patliždan i rolnice ređajte u pleh za pečenje. U moj je stalo 18 rolnica.

Prelijte rolnice polovinom sosa od paradajza koji ste napravili i stavite u zagrejanu rernu na 200C (400F) da se peče 30-35 minuta. 15 minuta pred kraj izvadite pleh iz rerne i pospite rolnice preostalom mocarelom i parmezanom/pekorinom.

Dok se rolnice peku skuvajte testeninu i na kraju je pomešajte sa preostalim sosom od paradajza.

Pošto su rolnice ispečene, pospite ih pre služenja iseckanim svežim peršunom, bosiljkom ili vlašcem.

Služite rolnice od plavog patlidžana uz makarone u paradajz sosu.