Znate ono kada kažu hleb mekan kao duša, možda su to reči koje najbolje opisuju ovaj japanski mlečni hleb. Kao da je od vazduha pravljen, ono ima istine u tome. Tako je mekan i nabujao, i kad ga uzmete u ruke neverovatno je lagan. Zaista nesvakidašnji hleb. I moram da primetim, iako nije rustičan, što ja vrlo cenim kod hleba, vrlo je ukusan. Iako izgledom dosta podseća na francuski brioš, to su dva različita hleba, jer se drugačije prave.
Ovaj japanski hleb se pravi korišćenjem Tangzhong startera, popularnom dalekoističnom tehnikom. To i nije pravi starter, u pitanju je roux testo koje se dobija kuvanjem brašna, mleka i vode. Ono pomaže da tekstura hleba bude vazdušasta i meka.
Recept koji sledi je opšte popularan na internetu, ipak, nema puno hlebova koji su ispali tako lepo kao ovaj moj. Nemam poseban savet osim da budete strpljivi i da pustite testo da narasta, vreme je vrlo bitan faktor. Takođe, gledajte da testo narasta na toplom mestu.
Prednost ovog hleba je u tome i što dugo ostaje svež, ali šansa da će vam trajati duže od dva dana je vrlo mala. Najlepši je kada se ujutro služi uz puter i neki dobar džem. Možete od istog testa da napravite i zemičke.
Ima jedan interesantna detalj vezan za nastanak hleba u Japanu – sve do kontakta sa Portugalcima i Holanđana u 16. veku, Japancima je bio potpuno nepoznat koncept hleba, jer su imali pirinač. Čak i upotreba mleka je bila strana sve do kraja 19. veka. Ovaj mlečni hleb je svoju popularnost dostigao tek krajem prošlog veka, kada je počeo da se pravi i izvan Japana.
Inače Hokaido se zove posebna vrsta mleka, ali meni se sviđa da stoji uz naziv ovog hleba.
Jedno od lepših iskustava je kad uzmete hleb u ruke, pa počnete da ga lomite, tako delikatnog i vazdušastog.
320g oštrog brašna (za hleb, sa puno glutena) + za rad za testom
1 kašičica soli
60g putera omekšalog
Jaje za premaz
Priprema:
Najpre napravite Tangzhong starter tako što ćete u malu šerpicu staviti brašno, vodu i mleko, zagrejte sve uz konstantno mešanje. Kuvajte smesu par minuta dok ne dobijte gustinu sličnu kačamaku. Sklonite starter sa vatre, pokrijte ga plastičnom folijom i sačekajte da se potpuno ohladi.
U jednoj posudi pomešajte mlako mleko, šećer i kvasac. Sačekajte da kvasac počne da radi. Tome dodajte umućeno jaje.
U drugoj posudi pomešajte brašno i so, i počnite da mu dodajete mleko sa kvascem zajedno sa starterom.
Na kraju postepeno dodavajte omekšao puter. Testo mesite mikserom oko 15 minuta. Isto to možete da radite ručno. Dobićete lepljivo i ne tako gusto testo. Na kraju ga oblikujte na radnoj površini u loptu, koristeći vrlo malo brašna, stavite u nauljenu posudu, pokrijte ga i neka narasta oko 1 – 1 1/2 sat na toplom mestu, dok se ne udvostruči.
Izvadite nadošlo testo i podelite ga na tri približna dela. Svaki deo oblikujte u loptu i pokrijte. Sada sledi faza razvlačenja, u cilju dobijanja nabujalog hleba.
Uzmite jedan komad i oklagijom ga razvucite u izduženi pravuogaonik dimenzija oko 10 x 25 cm, presavijte ga kao pismo po dužoj strani. Zatim ga ponovo razvucite u pravougaonik dimenzija oko 10 x 20 cm, i zatim zarolajte počevši od kraće strane. Prstima dobro spojite porube testa, a one sa strane povucite na na dole. To isto ponovite sa preostalim komadima testa.
Oblikovano testo poređajte u izduženi pleh dimenzija 23 x 11 x 6 cm, koji ste prethodno podmazali puterom. Pokrijte pleh platičnom folijom i sačekajte da ponovo naraste, oko sat vremena, dok testo ne počne da izlazi iz pleha.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pre nego što ćete hleb staviti da se peče pređite preko gornje površine umućenim jajetom (možete da dodate jajetu malo slatke pavlake).
Pecite hleb 35-37 minuta. Ako počne korica da gori pokrijte je aluminijumskom folijom.
Pošto se hleb ispekao posle 2-3 minuta izvadite ga iz pleha i stavite na rešetku da se ohladi.
Ako volite američku pitu sa jabukama, zavolećete i ovu pitu sa kruškama, pogotovo uz orahe i karamel sos. Istina, kruške imaju nešto drugačiji ukus i teksturu, ali podjednako su zanimljive u piti. Iz nekog razloga mene je ukus ove pite najviše podsetio na obožavane tufahije.
Verovatno ste zapitali sa čime se kruške lepo slažu, sa čime da ih uparite u poslasticama i jelima, i spisak nije uopšte tako mali – jabuke, maline, karamel sos, čokolada, orasi, bademi i lešnici, kesten, buđavi sir, đumbir, cimet, muskatni oraščić, karanfilić, ruzmarin, vanila, rum i crno vino.
Jednom sam tako jela fenomenalnu čorbu od krušaka i vanile u nekom restoranu, nikada neću zaboraviti taj ukus, eto, i to postoji.
Ako želite da date kruškama šansu, pogledajte i ove sjajne recepte na blogu:
300g brašna 220g hladnog putera, iseckanog na kockice 100ml ledeno hladne vode 2 kašike šećera 1 kašičica soli
Za punjene:
5 krušaka, koje nisu mekane (viljamovke i slične)
Sok od pola limuna
100g kašika šećera
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice đumbira u prahu
100g tostiranih iseckanih oraha
2 kašike gustina, ili 3 kašike brašna
1 jaje, umućeno, za premaz kore
Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm
Za služenje: sladoled od vanile i karamel sos
Priprema:
Najpre napravite sos od karamela, može i dan unapred. Zagrejte vodu i šećer i kuvajte sve na srednje jakoj vati, bez mešanja, sve dok smesa ne dobije tamnu amber boju. Tome dodajte slatku pavlaku, promešajte sve dobro, i kad dobijete ujednačenu smesu sklonite karamel sa vatre, i u to umešajte puteri so. Čuvajte karamel u frižideru, a pre služenja zagrejte.
Umesite koru tako što ćete promešati brašno u multipraktiku sa šećerom i soli, a onda tome dodajte iseckani hladni puter, mešajte oko 15 sekundi. Vodu dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno. Nemojte da previše mesite testo, ono treba da bude sipkavo, ne ujednačeno. Kad ste umesili testo podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat.
Oljuštite kruške i očistite od semenki, svaku polovinu isecite na pola uzdužno a zatim isecite na tanje listove. Preko krušaka stavite sok od limuna da ne bi dobile tamnu boju. Kruškama dodajte šećer, cimet, đumbir u prahu, gustin ili brašno, i isckane orahe. Sve dobro promešajte.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite voće, a preko voća stavite oko tri kašike karamela. Drugi disk takođe razvucite oklagijom. Možete da se isečete testo na tanke trake i da ih rasporedite po kruškama kao što sam ja učinila, ili ga samo zasecite na par mesta i stavite preko. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 20 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).
Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite, uz sladoled od vanile i karamel sos.
Sa sigurnošću mogu da kažem da su ovo najbolji krekeri koje sam ikada napravila, a verovatno i probala. Tako su fino tanki, hrskavi, mirisni i puni raznih ukusa. Da držim kafe obavezno bih ih služila uz kafu i čaj. Mada, odlični su i kad se služe uz sireve kao meze.
Dugo ih merkam u prodavnici, obično se nalaze lepo aranžirani uz fensi sireve, džemove i razne grickalice koje se služe za predjelo. Evo kako kupovni izgledaju, a nisu ni jeftini. Ono što me najviše fascinira je to što su tako tanki. To se postiže tako što se najpre ispeku, pa se stave u zamrzivač, i onda tanko iseku, i ponovo ispeku. Slično se prave kao italijanski biskoti. Ovde ih najčešće zovu crisps, ili thins, a ja sam im smislila srpsko ime – hrskavci.
Sigurno će vas oduševiti, pošto napravite svoje prve hrskavce, već ćete planirati sledeće. A oni se vrlo jednostavno prave, i dozvoljavaju vam da se igrate sa sastojcima, uvek možete da dodate nešto novo, pa i začine (cimet, anis, đumbir ili seme komorača mi padaju na pamet).
Ja sam im dodala melasu, to je nus proizvod koji se dobija prilikom pravljenja šećera od šećerne trske, i pored slatkosti karakterističnog ukusa, molasa daje prepoznatljivu braon boju, setite se božićnih medenjaka. Ukoliko ne možete da je nabavite koristite samo smeđi šećer, ili slad od ječma, koji je odlična zamena.
Što se tiče odabira suvog voća i koštunjavih plodova stavite ono što vam je prvi ruci, ipak, bademi su obavezni.
Takođe, možete sledeći put da ih napravite slane.
Nešto razmišljam, možda bi lepo upakovani hrskavci bili fini praznični poklon.
Hrskavci, krekeri sa suvim i koštunjavim voćem
Ovde možete da pogledate moj video kako da napravite slične slane hrskavce.
130g koštunjavog voća i semenki (sirovi bademi, lešnici, pistaći, semenke od bundeve)
130g brašna
1/2 kašičice soli
1/3 kašičice sode bikarbone
240ml mleka
2 kašike smeđeg šećera
1-2 kašike melase
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh, moj je dimenzija 23x11cm, možda je bolje da je bio uži, obložite ga papirom za pečenje.
Pomešajte brašno, sodu bikarbonu i so, i u to dodajte suvo voće i koštunjave plodove. U mleko umešajte šećer i molasu i dodajte je prethodnoj smesi. Sve dobro pomešajte i rasporedite u pleh, i pecite oko 50 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz pleha i potpuno ohladite. Zatim ga stavite u zamrzivač na jedan sat da se stvrdne.
Zagrejte rernu na 175C (250F). Pripremite velike plitke plehove, obložite ih papirom za pečenje.
Pošto se kolač stvrdnuo izvadite ga iz zamrzivača i oštrim nožem secite vrlo tanke kriške. Ređajte ih na pleh i pecite u rerni 10 -15 minuta, zavisi koliko su tanki. Najbolje da proverite sami, ukoliko korica počne da blago tamni izvadite ih iz rerne, i stavite drugu turu da se peče.
Pošto su hrskavci ispečeni ohladite ih i služite. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Ukoliko volite tradicionalnu francusku kuhinju onda ovo jelo morate da imate u svom repertoaru. Videćete, konzumiranje i pravljenje francuskog pilećeg gulaša je neverovatan gurmanski doživljaj. Zamislite samo koliko topline, divnih mirisa i ekspolozije ukusa može da vam donese jedno ovakvo jelo u hladne zimske dane.
Ovaj pileći gulaš je veoma sličan burgundskom goveđem gulašu, kojeg je, verujem, puno ljudi koji prate ovaj blog pravilo, isto se meso kuva u vinu, sastojci su skoro isti, osim što je meso različito, i umesto da se jelo peče u rerni, kuva se sve vreme na šporetu. Takođe, meso se stavlja u marinadu tj. vino, pa otuda dobija funky boju po površini.
Gledajte da za ovu priliku koristite neko kvalitetno crno vino, najbolje francusko, ja sam ga spremala sa bordoom, ili izaberiti neki bolji Pinot Noire. Ima smisla, jer je vino zvezda ovog jela.
Ja sam dugo mislila da se u ovom jelu kuva ceo petao u vinu, to je bukvalan prevod ovog jela, pa pošto nisam znala kako da nabavim petla, ja ga nisam ni spremala. Tek kad smo jednom kod prijatelja jeli ovo jelo, onda sam ukapirala da mogu da budem fleksibilnija oko odabira mesa. Iako možete da koristite sve delove pileta, najbolji izbor su bataci i karabataci. Tokom dugog kuvanja, meso baš odmekne, i počne da se odvaja od kostiju, bukvalno se topi u ustima, i sa divnim sosom od vina užitak je neprocenjiv.
Što se tiče malih lukova našla sam odličan način kako da se lako oljušte, pošto to ume da bude užasno naporno, a mnogo su lepi. Potopite ih u vrelu vodu na 2 minuta, a zatim natapkajte papirnatim ubrusom, i na kraju skinite ljusku. Imajte na umu da je to specijalna vrsta luka, ovde ga zovu pearl onion, i da nije isto što i arpadžik, sitni luk za sadnju, to sam nedavno saznala.
Što se tiče pečuraka, najbolje da koristite braon šampinjone, u ovakvim jelima su bolji od belih.
I da, jelo, pošto prenoći, je najukusnije. Dakle, sačuvajte nešto i za sutradan.
Coq au Vin, čuveni francuski pileći gulaš
Sastojci:
1 1/2kg pilećeg mesa (najbolje da izaberete batake i karabatake)
2 1/4 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
520ml suvog crnog vina (najbolje da bude neko francusko kvalitetno vino)
Dan pre, ili 2 sata pre pripreme jela, stavite komade piletine u koje ste utrljali so i biber u marinadu od vina. Najbolje da koristite ziploc kesu za to. Marinadi dodajte lovorov list i timijan.
Pošto je meso odležalo u marinadi izvadite ga pola sta pre pečenja. Natapkajte ga papirnatim ubrusom.
U veću šerpu sa debelim dnom, najbolje da to bude tučani sač (Dutch oven), najpre ispržite iseckanu slaninu, na srednje jakoj vatri, i kad postane hrskava, izvadite je iz šerpe.
U šerpu stavite piletinu da se prži, u tri ture, nemojte da previše mesa stavljate, jer ono treba brzo da dobije braon boju i hrskavu koricu. Pecite komade mesa 3-5 minuta po strani.
Pošto ste meso ispržili u šerpu stavite iseckan luk da se izdinsta, zatim tome dodajte iseckanu šargarepu i stabljike celera. Posle 5-7 minuta dodajte iseckani beli luk i kašiku koncetrata od paradajza.
I posle jednog minuta sipajte u šerpu marinadu od vina i posle pola sata kuvanja dodajte komade mesa i slaninu. Smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte sve oko 1 sat.
U tiganju zagrejte 2 kašike putera, tome dodajte mali luk, dinstajte ga oko 10 minuta, uz mešanje. Zatim dodajte iseckane pečurke i kuvajte sve dok ne ispari tečnost. Dodajte 1/4 kašičice soli i bibera.
Posle jednog sata kuvanja otvorite šerpu i kuvajte gulaš još oko pola sata. Tome dodajte izdinstani luk i pečurke. Dodajte još soli i bibera ukoliko je potrebno.
Iako podsećaju na naše slatke kiflice, jevrejske kiflice, rugelach, su značajno drugačije. Na primer, testo za ove kiflice nije kvasno već je u pitanju prhko testo sa puno putera, i sa krem sirom. Takođe i fil je drugačiji, i maže se preko celog testa tako da može da se vidi, i daje lep izgled kiflici. Inače, rugelach su verovatno najpopularniji kolači u jevrejskoj kuhinji.
Teško je dobiti uniformisani izgled ovih kiflica zato što su tako prhke, ali nemojte da vas to obeshrabri, jer im je ukus vrlo poseban, pogotovo ako koristite ovaj sjajan fil sa urmama, čokoladom i orasima.
Filovi za rugelach mogu da budu razni, obično se testo premaže džemom od kajsija, pa se pospe šećerom, cimetom, orasima i suvim grožđem. Takođe, možete da stavite mleveni mak ili čokoladu. Ipak, meni je fil, koji sam ovde koristila, vrhunski. Urme i čokolada su fantastična kombinacija i već sam je koristila za pripremu ovog finog šejka, kao i ovog kuglofa. Da bi uspeli da ga lepo premažete preko testa morate da ga malo zagrejete, da ne bi bio gust i naporan za rukovanje.
Moj muž je bio očaran ovim kiflicama, čak me je pita da li sam ih kupila u prodavnici, to mi je malo poljulalo samopuzdanje. Naravno da mogu sama da napravim rugelach. Inače, jevrejska kuhinja podseća na našu zato što ima neobičan spoj uticaja iz centralne i istočnoevropske kuhinje, koje su doneli Jevreji Aškenazi, i sa druge strane bliskoistočne kuhinje, uticaj Jevreja iz Izraela. Kad pogledate našu kuhinju i u njoj se prepliću isti ti uticaji.
Ako želite da probate još nešto iz jevrejske kuhinje, onda pogledajte sledeće recepte:
Najpre napravite testo tako što ćete mikserom umešati omekšao puter i krem sir, tome dodajte so, šećer, so i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte brašno. Dobijeno testo prebacite na radnu površinu, podelite na četiri dela, i svaki deo oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da se stvrdne na dva sata.
Napravite fil tako što ćete u multipraktiku izblendati urme i čokoladu, i tome dodajte cimet, orahe i otopljeni puter.
Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.
Izvadite jedan disk testa iz frižidera i na radnoj površini, koju ste posuli brašnom, razvucite oklagijom testo u krug, prečnika oko 30 cm. Preko testa stavite četvrtinu toplog fila, spatulom i u tankom sloju, i onda nožem ili alatkom za sečenje pice isecite krug na 12 približnih komada.
Svaki komad zarolajte počevši od šire strane dok ne dobijete oblik kiflice. Kiflice stavite u pleh, jedan je dovoljan za dva diska testa, i stavite ih u frižider na pola sata.
U međuvremenu zagrejte rernu na 175C (350F).
Pre nego što ćete staviti kiflice da se peku premažite ih umućenim jajetom.
Pecite kiflice 16-20 minuta, dok korica ne dobije zlatnu boju.
Znam, kod nas se štrudla zove pita koja se pravi sa kvasnim testom, ali štrudla je zarolana pita, bilo da su u pitanju gotove ili vučene kore ili testo sa kvascem. Nije bitno, to nije jedina stvar koja je izgubljena u prevodu, važno je da sad možete da napravite i probate nešto vrlo interesantno, ako do sada niste imali priliku da uživate u ovakvoj štrudli. Sa jedne strane ova slana štrudla deluje tako blisko, a opet je drugačija.
Ideja da napravim ovako nešto javila mi se kad sam gledala britanski kulinarski šou The Great British Bake Off, tu često prave razne engleske pite, ali sa prhkim testom, i onda u njih ubace razno povrće ili meso. Meni se to mnogo sviđa. Ali to ume da bude veliki izazov, jer je važno da punjenje ne bude suviše vlažno, ali ni suvo, i da testo bude dobro ispečeno. I ja sam poželela da nešto slično napravim, ali sa gotovim korama najpre, a onda da probam sa drugom vrstom testa. Na kraju sam našla ovaj recept, kojeg sam malo izmenila, i moram da kažem da je odličan.
Dovoljno je samo da vidite komade štrudle na tanjiru, pa da vam se vrati vera u život, a tek kad ih probate. Oduševiće vas hrskava kora i bogat ukus povrća.
I pre nego što pređete na recept nije loše da znate i sledeće stvari o ovoj štrudli:
odabir povrća može da varira, ali nije loše da uvek imate pečurke, pa i plavi partlidžan. Takođe, krompir se pokazao kao dobar sastojak, iako ga nema u originalnom receptu, umesto njega možete da stavite slatki krompir ili tikvu.
u fil može da se stavlja i meso, recimo neke dobre kobasice.
važno je da iz povrća tokom termičke obrade izađe suvišna tečnost.
začinjenost povrća je vrlo važna, trebalo bi da bude vrlo aromatično, a to se postiže maslinama, izrendanim parmezanom i začinskim biljem.
povrće možete da ispečete u rerni, umesto da ga dinstate, tako je verovatno ukusnije.
ako hoćete posnu varijantu izbacite sir, a umesto putera koristite ulje.
kore možete i sami da napravite, verovatno je tako još ukusnije, pogledajte ovde recept.
Ovih dana često dobijam poruke od prijatelja, kako si, šta se dešava tamo?
I ja ih dočekam sa odgovorom, ne znam, ne pratim više vesti uopšte, odlučila sam to da učinim u veče izbora, ukapirala sam da nema smisla da pratim ovdašnje medije kojima ništa ne verujem, meni ne treba navijanje, već tačna i nepristrasna informacija, i otišla rano u krevet. I iskreno, čuvam svoje mentalno zdravlje, mislim da je to ovog trenutka najvažnije. Ja sam kao ovaj lik na skejtbordu koji pije sok od brusnica i peva Dreams od grupe Fleetwood Mac.
Ima nešto magično u tom videu, sve se raspada oko tebe, totalni haos, ali ti nastavljaš uzdignute glave, i uživaš u momentu, i to u jednoj od najlepših pesama, koju kad slušaš kao da lebdiš, ne pristaješ da te loše emocije preplave i da postaneš očajan.
Nije ni čudo što je ovaj video postao toliko popularan kad se skoro pojavio, jer je pun nekog patosa i radosti čoveka koga život nije mazio, on je radnik u fabrici krompira i tog jutra mu se pokvario kamion na putu do posla pa je rešio da nastavi put vozeći skejtbord po autoputu, sličan vajb može da se nađe u pesmi Ide Mile lajkovačkom prugom. Tako da je pomenuta grupa preko noći ponovo postala popularna, slično kao kad je harala Amerikom 70-ih godina prošlog veka. Čudno je to što sam ja saznala za ovu grupu tek pre mesec dana, slučajno sam naletela na njihov najbolji album Rumor. Sve pesme su mi bile poznate, ali ja ništa nisam znala o toj grupi, inače, vrlo interesantnoj i posebnoj, koja je iznedrila mnoštvo velikih hitova u različitim sastavima.
Naravno da znam šta se dešava, ne trebaju mi vesti za to, ceo ovaj haos je planiran, ono što me interesuje je kako će ljudi da prežive sve ovo. Jer svuda se oseća loš vajb, kao da je sve stalo, komšija me redovno pita, Kako si? Dobro sam. Onda dodaje iznenađeno, Dobro si?Pa, jesam, lep je dan. Šta sad, treba da stane ceo svet zbog izbora. Prolazila sam kroz slične stvari, bilo je tu puno razočarenja, ali ja nad time, nažalost, nemam kontrolu.
Već mesecima osećam tu masovnu histeriju, potpomognutu pojavom korone, mnogi ljudi su na ivici, baš u lošem psihičkom stanju, kao da očekuju da će spas da stigne kad pobedi njihova opcija. Pa neće, samo će jako da udare u zid stvarnosti, pošto su sve vreme živeli u iliziji, lažnoj stvarnosti koju su im mediji stvarili. Toliko su sebe investirali u to, postali su potpuno opsednuti, da je neprijatno biti u njihovom društvu i slušati koliko su preplavljeni mržnjom, iako oskudnog znanja. Priznajem, to mi se retko dešava, ali razočarala sam se u neke ljude, jer su potpuno izgubili moralni kompas, svašta su u stanju da progutaju da bi opravdali svoju stranu.
Razumem da su ljudi vrlo strastveni kada su njihova ubeđenja u pitanju, i sama sam takva, ali neka mera mora da postoji. Muž mi je pre neki dan poslao ovu pesmu, kao stvorenu za ovaj trenutak, Turn off the news and build the garden, kad sam odslušala ovu strofu, samo sam progutala knedlu i uzdahnula. A ona ide ovako:
Turn off the news and raise your kids
Give them something to believe in
Teach them how to be good people
Give them hope that they can see
Hope that they can see
(Isključi vesti i posveti se svojoj deci,
Daj im nešto u šta će da veruju
Nauči ih da budu dobri ljudi
Daj im nadu da će moći da vide stvari onakve kakve jesu)
Juče sam odvele ćerku na hor. Sada rano pada mrak, a oni imaju probe napolju zbog virusa. U mraku, okupljeni oko jedne svetiljke, sa maskama, pevaju dok ih direktor hora prati na klavijaturama. Obažavam entuzijazam ljudi koji vode taj hor. Nedaleko od crkve, gde su probe, je moja omiljena italijanska radnja i restoran, i uvek tu svratim da kupim hleb i još po koju stvar, dok traje horska proba.
Prošlo veče u radnji je bilo baš živo, u delu gde je restoran, inače minijaturan, skupili su stolove oko kojih je grupa ljudi nešto radila sa limunovima. Odmah sam se zainteresivala da vidim šta se dešava. Kažu prave limončelo, liker od limuna. Rešavam da ostanem tu neko vreme, naručujem dupli espreso i tiramisu, i sedam za sto pored pomenutog društva, što ne znam kad sam poslednji put uradila od početka pandemije. Ali, ne mogu da propustim ovo, potpuno sam pod utiskom, i taj miris limunove kore koji se širi je tako prijatan. Posmatram ljude za stolom, nekoliko genaracija je tu, Amerikanci italijanskog porekla, deca slatkim ručicama skidaju koru sa limuna i nešto brbljaju. Prepoznala sam devojčicu koja ide u školu sa mojom decom. Svi su tako veseli, čovek prosto poželi da bude deo toga. Odjednom počinje muzika, žagor prestaje, čuje se pesma Fleetwood Maca, i više ne znam da li proživljavam stvarnost, ili lebdim.
Štrudla sa povrćem
Sastojci za jednu štrudlu:
5 listova gotovih kora (moje su tanke, jer ne mogu da nabavim deblje)
1 kašika hlebnih mrvica
100g putera, otopljenog
1 kašika maslinovog ulja
1 luk (može i 3 ljutike, ili 5 mlada luka), iseckan na rebra
1 šaka maslina, crnih ili zelenih, koštice uklonjene i iseckane
2 kašike pinjola (orasi mogu da budu dobra zamena)
2 kašike hlebnih mrvica
1 šaka izrendanog parmezana
So i biber prema ukusu
Priprema:
U šerpi, ili dubokom tiganju, zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. U to dodaje iseckan luk, i kad postane slatkast stavite i beli luk, posle pola minuta dodajte paprike, zatim krompir, pečurke, masline, začinsko bilje i dinstajte sve dok tečnost ne ispari. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu.
Isključite vatru i u povrće umešajte izrendan parmezan, hlebne mrvice i pinjole, i sačekajte da se sve malo ohladi.
Uključite rernu na 190C (375F), pripremite plitki pleh i kore.
Svaku koru premažite otopljenim puterom, pa preko toga stavite malo hlebnih mrvica. Kada ste stavili petu koru, premažite je puterom, i rasporedite povrće na jednu trećinu kora, kao na slici. Savijte krajeve kora, i dobro ih premažite puterom.
Na kraju zarolajte kore sa filom, tako da rub bude na dole. Dobijenu rolnu ponovo dobro premažite puterom, i stavite je da se peče na u zagrejanoj rerni oko 30-35 minuta.
Pošto se štrudla ispekla, ostavite je da se malo ohladi, jer je teško seći dok je topla, ali ja nisam izdržala.
Ovaj čuveni francuski tart je zaista nešto posebno, kad ga stavite u usta osetićete kako se smenjuju slojevi raznih ukusa i tekstura, hrskava puterasta kora, zatim zanosni krem sa ukusom badema, pa sočne kruške, slatka glazura od začina, i na kraju tostirani listići badema. Sve je u savršenom skladu, da vam se nameće pitanje – kada ću sledeći put probati nešto ovako lepo?
Uopšte ideja da napravite dezert sa kruškama je prilično originalna, nema puno takvih, kad se samo setim ovog fenomenalnog kolača sa kruškama, čokoladom i lešnicima, jer njihov ukus i tekstura nisu tako privlačni kao recimo od jabaka.
Kao što možete da pretpostavite pravljenje jednog ovakvog tarta traži dosta rada i strpljenja, to je pravilo kad hoćete da dobijete nešto izuzetno lepo, ali i to je deo zabave, ne samo njegova degustacija. Ali, ako ne volite komplikovane dezerte, onda napravite ovaj tart, takođe francuski.
Postoji nešto što čini ovaj tart vrlo posebnim a to je krem od badema koji se zove frangipane. Za razliku od marcipana, ovaj krem je ređi i sadrži jaja i puter. Često se koristi za pravljenje francuskih tartova, i moram da priznam da je neodoljiv.
Ovaj tart se sastoji iz nekoliko delova:
kora – u pitanju je prhka kora – pâte sablée, koja se vrlo često koristi za pravljenje tartova.
frangipane – kao što je već pomenuto, to je krem od badema.
kruške – se često pre upotrebe poširaju, i ja verujem da se to čini da bi im se ukus pojačao i zasladio, a i delimično omekšale jer se koriste kruške koje nisu mekane. Često se kuvaju i u vinu. Najbolje vrste su anžujske (Anjou) ili viljamovke (Bartlett) kruške.
glazura – kao glazura može da se koristi džem od kajsija, zagrejan i sa dodatkom malo vode, međutim ovaj redukovan sirup, koji sam koristila, je još bolji.
Pre neki dan sam se vozila Uberom, to je postala retkost od pojave korone, i kako sam nosila masku, koja je obavezna, počela sam da pevušim pesmu koja mi nije izbijala iz glave, iz nekog razloga mislim da me sa maskom ljudi ne čuju. Vazač je odmah prokomentarisao moje pevanje – sviđa mi se to što pevušiš, koja je to pesma?Nutshellod Alice in Chains. Voliš grandž muziku? Pravo da ti kažem, to sam slušala kad sam bila tinejdžerka, ali kako izbegavam ovih dana sve medije, okrenula sam se slušanju muzike, i baš mi prija to podsećanje. Zapravo u poslednje vreme počela sam da se vraćam u prošlost, valjda je to normalno kada nastupe krizna vremena, i primetila sam da nisam jedina. Takođe, čitala sam četvrtu knjigu My Struggle (Moja borba) od norveškog pisca Karl Ove Knausgarda, u kome on opisuje svoj život dok je bio tinejdžer, i to me je ponelo. Inače to je fenomenalna autobiografija, tako je originalna, potpuno sam opsednuta njome, i sigurno ću vam pisati o njoj samo da završim petu i šestu knjigu.
Zanimljivo je ponovo slušati, i čak otkrivati nove stvari, o muzici iz prve polovine devedesetih, sa velike vremenske distance i pogotovo što sada živim u Americi. Kako mi je sve to drugačije izgledalo kada sam bila tinejdžerka, opet i dan danas kad slušam muziku iz tog perioda, kad krene gitarica na početku pesme, sva se naježim, iako volim i druge žanrove. I dalje mislim da je to jedan od najboljih perioda kada je rok muzika u pitanju. Samo što mi se promenio ukus kada su bendovi u pitanju, Nirvana i Pearl Jam mi nisu više toliko zanimljivi, već Alice in Chains, koji mi je tada izgledao nekako previše mračno, nedovoljno lirski. Sada mi ta muzika deluje tako lepo i osvežavajuće, moćno, inovativno, sirovo i iskreno, sve ono što bi mogla da kažem za bilo koje umetničko delo koje mi se dopada. Nema kalkulacija, ni želje da se dopadne publici, niti šuplje ideologije, već iskrena potreba da se nešto kaže. Talenat je čudo, neko za par godina vežabajući i kopirajući druge umetnike, bez ikakvog fromalnog obrazovanja, bude u stanju da kreira nešto tako drugačije i lepo. Neverovatno je kako se u nekom trenutku sve kockice slože, sve izgleda savršeno, kao neka božija intervencija. Često se desi da se taj momenat više nikada ne ponovi u kasnijem stvaralaštvu umetnika.
Dešava mi se da mi se nekada autori koje sam veoma volela kao klinka više uopšte ne dopadaju, Alber Kami je bio poslednje razočarenje, čitala sam proletos njegovu knjigu Kuga, što se kaže – za sve postoji vreme. Opet, neke stvari mi se dopadaju na isti način, podjednako me uzbuđuju i inspirišu.
Za razliku od većine ljubitelja AIC, ja sam neko ko se pali na Jerrya Cantrella, jer on je stvarao muziku, pisao tekstove i komponovao, iako nije bio tako dobar pevač kao Layne. Odgledala sam njegov skorašnji intervju u nestvarnom enterijeru, i baš me je prijatno iznenadio, tako je nepretenciozan i uravnotežen, plus to mu dođe kao neko spokojno finale posle vrlo turbuletne mladosti. Rekla sam mužu, kad sve ovo prođe oko korone, idemo na koncert Alice in Chains, kad budu gostovali negde u blizini. Isto važi za Zdravka Čolića, suviše dugo sam ga ignorisala:)
Da se vratim na vozača Ubera. Moram da priznam da mi baš nedostaje vožnja Uberom, to je tako zanimljiv način da se izmestiš iz svoje stvarnosti i da komuniciraš sa vrlo različitim ljudima, neke vožnje su bile legendarne. Naš razgovor je išao ustaljenim tokom, pričali smo o tome kako je današanja muzika bezveze, možda zbog toga što nismo više mladi, ma ne, nije zbog toga… zapravo svuda nedostaje lepote, kud god se okreneš, a život bez lepote i nije baš nešto. Iskreno, ovo jeste jedno od bizarnijih perioda ljudske istorije. Ovde ljudi žive u obilju, većini su te neke osnovne potrebe potpuno zadovoljene, ali su nezadovoljni pošto ljudima fali neki viši smisao, mogli bismo to nazvati duhovnost, tačno se oseća taj disbalans između materijalnog i duhovnog. Nije teško primetiti, a možda je meni lakše da to vidim, pošto dolazim iz nekog drugog sveta, ljudima danas fali smisao, jasna i realna slika o sebi i svetu koji nas okružuje. A to nije lako, jer smo non-stop bombardovani svakojakim glupostima preko medija. Teško mi je da dokučim, šta je u stvari pravi razlog za nihilističko i samodestruktivno ponašanje. Eto, ti muzičari su umeli baš da mrače, vodili su vrlo destruktivne živote, ono jeste da je mnogo njih poteklo iz rasturenih porodica, ipak živeli su u Americi, u zlatno doba, kako ovde mnogi tvrde. A kad se setim moje generacije devedesetih, ideja da odeš na koncerte tih grupa je bila naučna fantastika, čak i da kupiš originalnu kasetu, a ne neku buđavu kopiju. Eh, da je samo to bio problem, nego vidiš pred svojim očima kako se celo društvo urušava, i ti tu ne možeš ništa, samo gledaš da preživiš. Mene i dan danas opsedaju traume iz tog perioda, i tek sa ove distance shvatam koliko je to sve bilo nenormalno. Život baš ume da bude nefer! A možda je to bila dobra škola života, da umeš da razumeš ljudsku priorodu, da razlikuješ dobro od lošeg, nema tu više one naivnosti, ali na kraju ojačaš.
People need meaning, dobro si to rekla. A onda je vozač kao u transu počeo da ponavlja tu rečenicu, kao da je tog trenutka doživeo neku vrstu otkrovenja. Kako si došla do tog saznanja? Razmišljam se da li da mu ne rušim doživljaj, opet ko zna šta je on konstruisao u svojoj glavi, bolje da budem iskrena sa njim, na kraju ovo ne treba da bude ništa više od neobaveznog ćaskanja. Nije to ništa novo, ništa ja to nisam smislila, to je nešto čime se ljudi bave od svog postojanja, toliko je knjiga napisano o tome, mnogo pametniji ljudi od nas su to pokušali da objasne, zato nije loše da se pročita po koji klasik. Ako dođeš do saznanja da ima toliko toga o čemu ne znaš, na dobrom si putu.
Onda sam se setila knjige Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, koju sam skoro pročitala, bila sam šokirana koliko je taj autor mogao da predvidi ono što se danas događa sa društvom, i to skoro pre sto godina. Razvoj tehnologije nije baš pogodio, ali definitivno je pronikao u naše slabosti. Kad smo već kod te knjige, nije teško prepoznati da je ona bila uzor relativno novoj knjizi Krug (The Circle, Dave Eggers), koja je vrlo uznemiravajuća, ali morate je pročitati jer pogađa suštinu današnje masovne manipulacije i kontrole.
Palo mi je na pamet da vozaču preporučim intervju sa Canetom iz Partibrejkersa, pre neki dan se pojavio na mom YouTubu feedu, i sa uživanjem sam ga odslušala. Nisam nešto pratila njegov opus, ali definitivno je autentičan lik, volim njegove poetske doskočice, ko se uramljuje, taj se usamljuje, sve vreme prosipa male životne istine. Ali vozač ne razume srpski. Šteta.
Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)
Sastojci za koru:
260g brašna
4 kašike šećera
1/2 kašičice soli
115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće
1 žumance
2 kašike veoma hladne vode
za sirup:
1 1/2 l vode
300g šećera
2-3 štapa cimeta
5-6 karanfilića
2-3 anis zvezde
1/2 limuna
4 kruške, treba vam 3, ali za svaki slučaj stavite 4 komada, ne smeju da budu mekane
Pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28 cm
Priprema kore:
U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa iseckanim hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim dodajte 1 žumance i dve kašike vode, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata. Ili, ako vas mrzi da razvlačite testo oklagijom, stavite testo u kalup za tart i onda rukama, ili uz pomoć plastične folije i nekog predmeta sa ravnim dnom, ravnomerno obložite pleh, i stavite ga u zamrzivač na pola sata.
Za to vreme poširajte kruške, odnosno skuvajte ih u sirupu.
U šerpi zakuvajte vodu sa šećerom i u to dodajte štapiće cimeta, karafilić, zvezde anisa i pola limuna. Dodajte kruške, koje se prethodno oljuštili (namažite ih limunovim sokom) i uklonili sredinu sa semenkama, i kad sirup počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sve oko 20 minuta. Zatim ugasite vatru i neka kruške ostanu u sirupu dok se on ne prohladi.
U međuvremenu napravite krem od badema. Stavite sve sastojke i dobro ih izblendajte u multipraktiku.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz zamrzivača. Preko testa stavite izgužvani papir za pečenje, a na njega oko 1/2 kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 15 minuta, a zatim izvadite pasulj i papir. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.
Ostavite koru da se ohladi.
Ispunite koru kremom sa bademom.
Kruške izvadite iz sirupa i ocedite ih na salveti.
Isecite kruške na jedake polovine, a svaku polovinu isecite poprečno na tanke listiće. Pažljivo ih prenesite i stavite u krem. Trebalo bi da se u njemu nađu šest polovina postavljene zrakasto.
Pecite tart u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (375F) oko 50 minuta. Kad je tart ispečen ostavite da se malo prohladi.
Priprema glazure:
Zadržite trećinu sirupa sve za začinima i kuvajte ga na tihoj vatri dok se tečnost ne redukuje i postane gusta i lepljiva.
Na kraju stavite toplu glazuru preko tarta koristeći kuhinjsku četkicu i pospite ga tostiranim listićima badema.
Poslednjih par meseci sam nekoliko puta pravila ovo jelo, i uvek mu je nešto malo falilo da bude savršeno, međutim poslednji put sam bila veoma zadovoljna rezultatom, pa je red da podelim recept sa vama.
Ja obožavam ćufte, ali dugo mi je trebalo da naučim dobro da ih pravim. One često mogu da budu nekako suve, loše teksture i bez ukusa. Verovatno je razlog tome što ja izbegam svinjsko mleveno meso, koje ume da bude masnije što je dobro za sočnost ćuftica. Ako koristite samo juneće meso onda gledajte da ima oko 20% masti. Ćureće meso se takođe nije dobro pokazalo, ako ga već koristite gledajte da ćufte radije pržite nego pečete u rerni. Ta sočnost može da se dobije i uz pomoć luka, ali najbolje je da ga prethodno fino propržite u ulju. Ja sam ranije stavljala svež luk, što je umelo da proizvode ne tako lepo teksturu ćuftica. Važno je i da luk bude vrlo sitno iseckan. Luk utiče i na lep ukus, ali za to su ipak najzaslužnije začinske bilje, naročito timijan ili majčina dušica, pa i peršun. Ja volim da mu dodam i izrendani parmezan, ali sam ovde to izbegla.
Što se tiče sosa tu je glavna zvezda kokosov krem, koji je sličan kokosovom mleku, ali je gušći i masniji. On daje baš prijatan i topao miris i ukus, skoro da se istopite od miline kada ga probate. Ipak, taj sos traži nešto ljuto i kiselo, zato je lepa ljutina koja dolazi od karija, i kiselost se dobija od soka od limete, nije loša ni neka turšija kao prilog.
Ako ste ljubitelj ćufti onda pogledajte i ove recepte sa sa bloga:
1 konzerva krema od kokosa (može i kokosovo mleko za ređi sos)
So i biber prema ukusu
Za služenje: skuvani pirinač, najbolje basmati, ovde pogledajte kako da ga pripremite, sok od limete, lišće korijandera ili bosiljka, ljute papričice
Priprema:
U manjoj šerpi zagrejte kašiku ulja i tome dodajte iseckani luk da se dugo dinsta na umerenoj vatri. Dodajte na kraju iseckani beli luk, i posle jednog minuta sklonite šerpu sa vatre.
Kad se luk u šerpi ohladi dodajte iseckane začine, mleveno meso, jaja, i hlebne mrvice, so i biber, i sve rukama dobro promešajte. Ukoliko je smesa retka dodajte joj još hlebnih mrvica. Stavite smesu u frižider na nekih pola sata da se stegne.
Za to vreme zagrejte rernu na 215C (420F). Pripremite plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Izvadite smesu sa mesom i rukama ih oblikujte u loptice veličine oraha.
Pecite ćufte oko 15 minuta.
U međuvremenu pripremite sos i skuvajte pirinač. U manjoj šerpi na ulju prodinstajte iseckani crni luk, tome dodajte iseckani sveži đumbir i kari, i posle par minuta dodajte iseckani beli luk. Zatim dodajte krem od kokosa ili mleko. Zagrejte sos do ključanja i onda smanjite temperaturu, nemojte dugo da ga kuvate. Dodajte soli i bibera prema ukusu. Kada su ćufte ispečene stavite ih u sos, neka se u njemu kuvaju par minuta.
Služite odmah jelo uz skuvani pirinač, limetin sok, lišće od korijandera ili bosiljka i iseckane ljute papričice.
Dok sam nedavno boravila na farmi toliko sam uživala posmatrajući polja bundeva, i ljude koji su ih skupljali, da sam poželela da ceo post na blogu posvetim ovom tako zanimljivom povrću, koje je kod nas iz nekog razloga prilično zanemareno. Možda je razlog za to što kod nas nema baš puno jela i poslastica sa tikvama i bundevama. U mojoj porodici samo se pekla bundeva i pravila se pita bundevara, koju nikada nisam uspela da zavolim. Ovo je moj mali prilog popularisanja ove namirnice, nadam se da ćete pronaći nešto po vašem ukusu.
Možda je razlog za nepopularnost tikvi i to što se kod nas ne uzgaja puno vrsta, recimo neke tikve su toliko jedinstvene da ne možete da ih zamenite ni sa jednom drugom vrstom. Jela pripremljena sa njima su zaista nešto posebno.
Postoji još razloga da koristiti bunde i tikve – veoma su zdrave. Pune su beta karotena, odličan su izvor vitamina A i C, antioksidanata, vlakana, proteina, a popravljaju i raspoloženje. Dobar su izbor i kad ste na dijeti. U njihovim semenkama, koje obožavam, su koncentrisane sve ove nutritivne vrednosti koje sam navela. Od semenki se pravi vrlo zdravo hladno ceđeno bundevino ulje. I ono što je vrlo važno bundeve i tikve su vrlo jeftine.
Kao što ćete videti u priloženoj kompilaciji recepata sa mog blogu, tikve i bundeve imaju široku upotrebu u kuhinji, možete da od njih pravite razna slana jela, kao i puno poslastica.
Postoji mnoštvo vrsta tikvi, ali ja ću se fokusirati na one najpopularnije, koje inače koristim u kuhinji.
Muskatna tikva
Ovo je vrlo naročita tikva, izduženog je oblika i ima divno narandžasto meso. Sigurno najpoznatije jelo koje se sprema od muskatne tikve je kremasta čorba koja sledi.
Ova divna čorba je moja omiljena čorba kad dođe jesen. Njena predivna boja, kremasti i topli ukus vam trenutno vraćaju veru u život. Dodatak žalfije i muskatnog oraščića je obavezan.
Žir tikva
Na engleskom se zove acorn squash, ne znam da li ju je lako naći kod nas. Vrlo je zanimljivog oblika, slatkastog i delikatnog ukusa. Odlična je za pečenje, uz začinsko bilje i rendani parmezan servirana uz sos na bazi jogurta. Takođe, od ispečene tikve možete da napravite i salatu.
Ovo je fenomenalna čorba, vrlo kompleksna i bogata, i sa divnim dodatkom prženih šitaki pečuraka sa slatkom mlevenom paprikom.
Tikva špagetara
Ovog proleća sam roditeljima poslala seme ove tikve i lepo im se primila. Posle sam morala da im objasnim kako da je spreme, jer to nije obična tikva. Kad je ispečete, njeno meso se pretvara u špagete, koje izvlačite viljuškom.
Ove špagete od tikve najlepše su kad se spreme sa maslinovim uljem, belim lukom i ruzmarinom. Možete da ih služite uz bolonjez sos takođe.
Kaboča
Japanska bundeva koja je oblično zelene boje. Ima veoma lep ukus, orašast i sladak. Može da se koristi za razna jela, između ostalog za spremanje ove kremaste čorbe.
Zemičke su moja opsesija, uvek volim da im dodam nešto novo, i ideja da ih napravim sa pireom od bundeve i sa ljutom mlevenom paprikom me je odmah zaintrigirala. Kao što vidite imaju prelepu boju. Zamislite kada ih još tople namažete krem sirom ili puterom.
Ovo je pita od bundeve dovedena na poseban nivo, i sve zahvaljujući krem siru, koji se neverovatno lepo slaže sa bundevom. Recept pogledajte u Američkom kuvaru, strana 158.
Dugo godina sam bila ovisna o ove mafine sa bundevom filovane kremom od sira iz Whole Foodsa. Uspela sam da ih rekreiram u svojoj kuhinji, i to sebi računam kao veliki uspeh. Recept za ove sa slike, koji je nešto drugačiji od onog sa bloga, pronađite u Američkom kuvaru, strana 30.
Najpopularniji jesenji napitak u Americi. Najvažniji sastojak je mešavina začina (cimet, đumbir, oraščić, karanfilić), kojeg ovde zovu pumpkin pie spice, i koji se redovno koristi za pripremu kolača i pita sa bundevom. Kada dođu hladni dani sve miriše na ovu mešavinu začina. Možete i sami da ga napravite, pogledajte recept u Američkom kuvaru, strana 188.
Kao neko ko obožava punjene paprike, pa još zapečene, kad sam ugledala ovaj recept morala sam odmah da ga napravim. Ima nešto čarobno kada se ujedine crvene paprike i sir, ali ovog puta sa dodatkom kukuruza, užitak je bio još veći.
Recept je preuzet od popularnog blogera i autora Yotama Ottolenghia, originalni recept možete videti ovde. Pošto su i paprike i kukuruz slatki, on je njima mudro dodao ukiseljene halapinjo paprike da naprave lep balans ukusa, kao i gremolatu od lišća korijandera. To su mali detalji koji jelu daju nešto posebno, tako da nemojte da ih izostavite.
Ako volite punjene paprike pogledajte i ove recepte na blogu:
3 halapinjo, ili čili papričica, iseckane na tanke kolutove
4 kašike jabukovog sirćeta
2 kašičice šećera
2 kašike maslinovog ulja
1 veći luk, iseckan na tanke kolutove
10 gračica timijana (majčine dušice)
4 crvene babure ili naše crvene paprike
3 kukuruza, ili 250g zamrznutog kukuruza (sveži kukuruz je uvek bolja opcija)
2 čena belog luka, iseckana
100ml slatke (neutralne) pavlake
50g instant palente
1 jaje
75g izrendane tvrde mocarele
75g izrendanog čedar sira
So i biber prema ukusu
1 šaka lišća korijandera, vrlo sitno iseckanog
4 kašike maslinovog ulja
1 mali čen belog luka, sitno iseckan
So i biber prema ukusu
Priprema:
U manjoj teglici pomešajte sirće i šećer. U to stavite iseckane halapinjo, ili neke druge ljute papričice, i sačekajte neko vreme da se one zakisele.
Zagrejte rernu na 200C (395F).
Pripremite veći tučani ili neki drugi tiganj sa debljim dnom. Stavite 2 kašike maslinovog ulja, pa ravnomerno rasporedite luk iseckan na kolutove i grančice timijana. Preko toga rasporedite paprike, ako su babure presecite ih na pola, ako su obične zasecite ih, ali u oba slučaja morate da izvadite semenke. Posolite paprike.
U multipraktiku pomešajte kukuruz, slatku, pavlaku, beli luk, jaje i instant palentu. U to varjačom umešajte izrendan sir, i dodajte so i biber prema ukusu. Ovom smesom punite paprike. Sipajte u tiganj oko pola šolje vode. Pecite paprike oko 30 minuta. Zatim pojačajte temperaturu rerne na 220C (425F) i pecite paprike još 20 minuta.
Dok se paprike peku pripremite gremolatu od lišća korijandera, belog luka i 4 kašike maslinovgo ulja. Dodajte so i biber prema ukusu.
Služite paprike kao prilog, ili kao glavno jelo, recimo uz salatu od rukole sa prelivom od balzamika.
