Ramen je čuvena japanska supa. Svoju popularnost je doživela zahvaljujući instant varijanti. Podseća na našu supu iz kesice, samo što nije tako slana i puna je testenine. Ovoga puta se bavimo onom homemade, koja može da se napravi i od naše domaće supe.
Skoro su je moja deca upoznala, bili smo na putovanju i ostali smo bez hrane, ništa nije radilo zbog praznika, pa ni Mekdonalds, osim malog marketa u kome se prodavala ramen supa. Deci se veoma svidela, verovatno zbog velike količine testenine, pa su tražili da im napravim ramen supu po povratku kući. Ima u našem kraju restoran samo sa ramen supama, kad se malo olabave mere zaštite odvešću ih da probaju autentičnu ramen supu. I tačno znam da će im se više sviđati ova moja jednostavnija varijanta:)
Dakle, kad pravite supu, bilo od junetine ili piletine, zadržite oko 2 litre temeljca, kome ćete dodati dva dalekoistična sosa, luk, đumbir, šitaki pečurke, spanać, kinesku testeninu i meso. Tako ćete uneti zanimljivu novinu u svoj jelovnik, a dobićete ceo obrok, zdrav i ukusan.
Meni se takođe veoma sviđa ramen supa, da li ima nešto lepše od tople supice u ovo doba godine? Greje i dušu i telo.
ramen supa može da ima razne verzije, u zavisnosti od sastojaka, Japanci vole da im dodaju brojne soseve, ja sam ipak odabrala dva, koja mogu da se lako nađu
riblji sos zaista daje nešto posebno supi, tako da gledajte da ga nabavite
supa može da bude spremljena i od piletine, pa i od svinjetine, kako se originalno pravi
kao obavezan sastojak je kineska testenina, možete na slici da vidite kako ona izgleda
supi možete da dodate i drugo povrće, ovo je moja omiljena kombinacija
često se ovoj supi dodaju i cela kuvana jaja
Ukoliko volite dalekoistične supe, probajte i ove:
1750ml goveđe supe/temljeca od kostiju (ovde pogledajte kako se ona pravi)
1 kašika ulja
4 mlada luka, iseckani svetli deo (tamno zeleni deo zadržite za garnirung)
1 kašika sitno iseckanog svežeg đumbira
2 manja čena belog luka, sitno iseckanog
1 kašika sojinog sosa
1 kašika ribljeg sosa
200g tanko iseckanog junećeg mesa
120g pečuraka, najbolje šitaki, tanko iseckane
1 struk spanaća
1 pakovanje (350g) kineske testenine za supu
Za garnirung: tamno zeleni deo mladog luka iseckan na tanke uzdužne ili poprečne komade
Priprema:
Najpre napravite juneću supu, najbolje sa puno kostiju. Znate kako se pravi, meso dodajte vodi, kao i par zrna bibera, ispečeni luk, paštrnak, šargrepe, celer, so i peršun na kraju. Što je duže kuvate biće jača. Dodajte i tanko isečene komade junetine pri kraju da se skuvaju, ali možete da služite i meso koje ste kuvali uz koske.
U šerpi zagrejte jednu kašiku ulja, i dodajte iseckan mladi luk zajedno sa đumbirom. Posle 3 minuta dinstanja dodajte beli luk, i posle pola minuta dodajte juneću supu. Njoj dodajte sos od soje i riblji sos. Kuvajte supu dok ne počne da ključa. Zatim dodajte spanać, i posle 2-3 minuta ubacite testeninu, i kuvajte je 3 minuta, nikako duže.
Pripremite činije. U svaku stavite oko četvrtinu testenine, komade skuvane junetine i iseckane pečurke. Preko toga sipajte supu zajedno sa spanaćem. I na kraju dodajte iseckan mladi luk i služite supu.
Oduvek sam htela da probam ovu tortu, i kako sam ovladala umećem pravljenja marcipa, što uopšte nije neki poseban podvig, konačno je došao red da je napravim. Povod je bio moj nedavni rođendan. Znam, torta izgleda nežno i romantično, više je za neku devojčicu, nego za zrelu ženu, ali meni je bilo važno da obradujem sebe nečim lepim i posebnim.
Inače ovo je vrlo popularna švedska torta koju možete da pronađete i u Ikei.
Pravljenje ove torte nije uopšte teško, ima samo jedan detalj koji može da bude izazov, a to je pokrivanje torte marcipanom. Uspela sam nepoželjne nabore po ivici da pokrijem trakom, i na kraju je ispala zanimljivije nego sam to prvobitno planirala. Ja sam marcipanu dodala ružinu vodici i meni se to baš dopalo. Već sam više puta pisala o poslastičarskom kremu na blogu, ali ovog puta prvi put sam pravila njegovu drugačiju varijantu, diplomat krem, koji se dobija dodatkom šlaga. Svi koji su probali ovu tortu izjavili su da im se on najviše dopao.
Švedska torta Princeza
Sastojci
za poslastičarski krem:
4 žumanaca
400ml mleka
75g šećera
25g gustina
1 kašika ekstrakta vanile
1 kašika putera
za koru:
4 jaja, na sobnoj temperaturi
120g šećera
180g brašna
50g otopljenog putera
diplomat krem:
250g slatke pavlake
3 kašike šećera
Pola količine pripremljenog poslastičarskog krema
180g džema od malina ili jagoda, na sobnoj temperaturi
za marcipan:
240g brašna od badema, prosejte ga da bude vrlo fin (ovde pogledajte kako se pravi)
200 šećera u prahu
3 kašike meda
2 kašike vode
1/4 kašičice ekstrakta badema
1/2 kašike ružine vodice, opciono
Priprema:
Najpre pripremite poslastičarski krem, može i dan unapred. Pomešajte mleko i žumance. U šerpici pomešajte šećer i gustin. Tome dodajte mleko i žumance i sve zagrejte na srednje jakoj vatri, dok sve vreme mešate smesu. Kad krem počne da ključa kuvajte ga još jedan minut i sklonite krem sa vatre. U to umešajte ekstrakt vanile i puter. Kad se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite u frižider da se dobro ohladi.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pripremite kružni pleh prečnika oko 20cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Koru napravite tako što ćete mikserom umešati jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. U to spatulom ili varjačom umešajte prosejano brašno. I na kraju umešajte otopljeni puter dok sve mešate. Sipajte smesu u pripremljeni pleh i pecite je u rerni oko 25 minuta.
Kad je kora ispečena ohladite je potpuno i isecite na tri jednaka dela.
Umutite slatku pavlaku sa šećerom i kada ste dobili dobro umućen šlag dodajte mu polovinu poslastičarskog krema i sve promešajte spatulom ili varjačom.
slaganje torte:
donja kora
sloj džema
srednja kora
sloj poslastičarskog krema
gornja kora
diplomat krem, nanesite ga na tortu tako da dobijete kupolu, i njime pređite i po ivici torte
Stavite tortu u zamrzivač da se krem stvrdne, jer ćete ga pokriti marcipanom.
Napravite marcipan tako što ćete pomešati brašno od badema, šećer u prahu, med, vodu, ekstrakt badema i ružinu vodicu. Odvojte manji komad od kojeg ćete napraviti ružu. U nju stavite malo crvene boje, to ćete koristiti za pravljenje ruže. Preostali deo obojte zelenom bojom, ali gledajte da dobijete svetlu nijansu zelene. Kada ste ravnomerno umešali boju u marcipan razvucite ga oklagijom, radnu površinu pospite šećerom u prahu. Kad ste razvukli marcipan tanko, zarolajte ga oko oklagije i stavite ga pažljivo preko torte. Najbolje da pogledate ovde kako to da učinite. Isecite suvišne krajeve marcipana, ponovo ga zamesite i razvucite u tanju traku, isecite je nožem i nekim kružnim predmetom zasecite jednu stranu kao na fotografiji. Četkicom sa vodom pređite preko ivice torte, tako će se lakše zalepiti traka, i nanesite je oko cele torte, u mom slučaju je to bila iz dva dela. Od preostalog marcipana napravite lišće, dodajte još zelene boje, razvucite ga i nožem isecite listove.
Ružu ćete napraviti tako što ćete razvući oklagijom tanku traku i onda je zarolajte, ivice rukamaoblikujte, i pri dršci odstranite višak marcipana, izdužite ga i stavite ga u mali otvor koji ste prethodno napravili.
Popoverse, iliti nabujalo pecivo, nećete sresti u našoj kuhinji, ono svoje poreklo vuče iz Engleske, ali ima nešto što mene neodoljivo podseća na našu gibanicu kada se pravi sa sirom. Interesanto je to da se za spremanje ovog peciva koristi isto testo kao za palačinke. Ima nečeg tako prijatnog kada ih vidite tako nabujale, skoro da hoće da iskoče iz pleha.
Popoversi su američka verzija engleskog jorkširskog pudinga, razlika je samo u tome što se originalno englesko pecivo pravi sa goveđom močom. Inače, da li ste primetili kako Englezi nazivaju pudingom svakojake vrste peciva, pita i kolača? Pravila sam ja i jorširski puding, ali mi se nije toliko svideo kao popoversi. Američka verzija peciva sadrži začine kao i začinsko bilje, pa i sir. Može da se pravi i kao slatko pecivo i jede uz džem.
Da, na sličan način se pravi i Dutch baby, samo što se testo peče u dobro zagrejanom tučanom tiganju, i tada se dobije nešto kao velika nabujala palačinka.
Ja sam ove popoverse pravila više puta, uglavnom kada smo imali neke praznični ručkove, i moram da priznam da su mi se mnogo svideli zbog dodatka muskatnog oraščića i bibera. Super su i sutradan za doručak, tada je najbolje da ih zagrejete u tosteru.
da bi testo dobro nabujalo morate dobro da zagrejete pleh pre nego što u njega sipate testo.
sastojci za testo ne smeju da budu hladni.
dok se pecivo peče nemojte otvarati rernu.
samo da znate postoji poseban pleh za popoverse, ali i običan za mafine je sasvim odgovarajuć. Kako izgleda jedan takav pleh pogledajte ovde, kao i recept za popoverse sa grijer sirom i vlašcem.
ovaj recept je preuzet iz Bon Appetite, jedino što sam ja izostavila peršun.
Popoversi sa muskatnim oraščićem i biberom
Sastojci:
2 kašike putera
260g brašna
1 kašičica soli
1 kašičica samlevenog bibera
1 kašičica izrendanog muskatnog oraščića
3 krupnija jajeta, na sobnoj temperaturi
590ml toplog mleka
3 kašike putera, otopljenog
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F).
Pleh za mafine, ili popoverse, podmažite sa 2 kašike putera.
Testo napravite tako što ćete najpre umutiti jaja, pa tome dodati mleko, brašno, so, muskatni oraščić i biber. Ne treba previše da mešate testo.
Kada se rerna zagrejala ubacite podmazani pleh u rernu i zagrejte ga oko 5 minuta. Izvadite pleh iz rerne i u udubljenja ravnomerno sipajte testo najbolje iz one posude za merenje. Ispunite oko 3/4 udubljenja. Vratite pleh u rernu i pecite popoverse 30-35 minuta dok ne postanu kao ovakvi sa slike. Nemojte da otvarate rernu dok se pecivo peče.
Nisam bila neki ljubitelj zime sve do ovogodišnjeg zimovanja, i nisam bila ni ljubitelj hladnih napitaka u zimske dane sve dok nisam otkrila ovaj napitak sa pivom od đumbira (Moscow mule), koji se pije sa puno leda.
Kao glavni sastojak ovog koktela je pivo od đumbira. Proverila sam, ima da se kupi u Srbiji, baš isti brend koji ja koristim. Morate da znate da pivo od đumbira (ginger beer) nije isto što i ginger ale, gazirani napitak koja se pravi sa sirupom o đumbira. Pivo od đumbira mora da “vri” više dana, baš kao i samo pivo.
Pivo od đumbira sam otkrila davno kada smo jedne godine letovali na Krfu. Postoji neki čuveni kafe sa kolonadom u centru grada, gde se služi ovo bezalkoholno pivo, to je ostatak uticaja Britanaca koji su nekada imali protektorat nad ovim ostrvom.
Pivo od đumbira kupujem, i vrlo sam zadovoljno njegovim kvalitetom, ali on može i kod kuće da se napravi. Ume da bude ljutkast, kao uostalom i sam đumbir, ali ima nešto neodoljivo u njemu, moj muž i ja smo ove zime postali totalno ovisni o njemu, svaki put kad odemo u prodavnici mi ga kupimo. Pošto ume da bude vrlo jak, možete da ga razblažite ledom ili vodom. I naravno možete da napravite ovaj napitak, u koji još ide sok od limete i votka. Možete da napravite i virgin verzuju, bez votke.
Moscow mule koktel je nastao u Americi, tačnije u Los Anđelesu, četrdesetih godina prošlog veka, u svrhu promocije votke. Bio je omiljeno piće holivudske elite, a i danas je njegova popularnost velika. Obično se servira u bakarnim šoljama, ali može i u čašama.
Napitak sa pivom od đumbira (Moscow Mule)
Sastojci za jednu šolju:
200ml piva od đumbira
30ml (2 kašike) votke
15ml (1 kašika) soka od limete
Puno leda
Za služenje: par režnja limete i sveža nana
Priprema:
Iscedite sok od limete, tome dodajte votku, pa pivo od đumbira. Na kraju dodajte led, sve promešajte i dekorišite napitak sa režnjevima limete i svežom nanom.
Ideja da idem na zimovanje mi nikada ne bi pala na pamet da nije bilo korone. Odlazak na Karibe, ili čak u drugu saveznu državu, je bio suviše komplikovan, pa smo rešili da odemo na zimovanje u Merilend, gde i živimo, ali na samom zapadu, tri sata vožnje od nas. Ja sam neko ko ne voli zimu, ni sneg me ne raduje, nakupila sam se dosta hladnoće, stalno razmišljam o životu negde gde postoji samo jedno godišnje doba – leto. Ipak, posle ovog zimovanja potpuno sam promenila mišljenje o zimi, sad ne mogu da dočekam da sneg padne. Ima jedna stvar koja je najviše uticala na promenu mog stava, a to je skijanje. Ove zime sam prvi put stala na skije, i toliko sam zavolela skijanje da sada samo planiram odlazak u najbliže skijalište za vikend.
Ali najpre da vam opišem mesto u kome smo bili.
Bili smo u poznatom turističkom mestu koje se zove Deep Creek Lake, leti je to popularna destinacija zbog jezera, a zimi je mesto za skijanje. Pošto je tu drugačija klima nego u preostalom delu Merilenda, dočekao nas je sneg, što nam je puno značilo.
Bilo smo smešteni u predivnoj kolibi, koja je bila sva od drveta. I uopšte nije bila mala, imala je tri nivoa. Toliko mi se svideo untrašnji dizajn, sa puno simpatičnih detalja, da sam morala to da podelim sa vama.
Kad smo prvi put ušli u kuću, imala sam osećaj kao da sam se našla u nekom od romana Stivena Kinga (Dreamcatcher), malo sam se čudno osećala tako izolovano, u prirodi, skoro pa u šumi.
Koliba je imala dva kamina, tako da se moj muž zabavljao loženjem oba. I bilo nam je veoma lepo, napolju pada sneg, a unutra toplo, gori vatra u kaminu, prava zimska idila, baš kako mali Perica zamišlja zimovanje. Našla sam zanimljive slagalice pa sam dosta vremena provela zabavljajući se sa njima dok sam pila čaj i grickala stolen i ostale kolače koje sam prethodno kod kuće spremila. Zapravo, ja sam opsednuta slagalicama, mogla bih celu noć da ih slažem, dok ih ne završim.
Iako je u kolibi bilo šest televizora, mi smo samo slušali muziku, najpre smo krenuli sa Marijom Kalas, pa Vivaldijem, zatim Bahom, da bi završili slušajući koncerte Zdravka Čolića na jutjubu. Ja sam se upoznavala sa njegovim pesmama iz ovog veka, moram da se dobro spremim za njegov koncert kad bude dolazio u naše krajeve. Kad će to biti, ne znam, ali rekla sam sebi da ću otići.
Kuća ima i jednu prostoriju koja podseća na zatvorenu verandu, u njoj se nalazi hot tub. Ja bih više volela da su imali saunu, ali mojoj deci se ovako više dopalo.
Uspeli smo da doživimo i posetu medveda, rekla bih da je u pitanju starije meče, koje je bilo vrlo razdragano, trčalo je tamo-vamo. Tragove u snegu koje vidite su ostavila moja deca, koja su se malo pre posete igrala u snegu. Eto, malo uzbuđenja.
Zapravo pravo uzbuđenje je bilo na skijalištu. Posle jednog časa skijanja okuražila sam se da odem na malo težu stazu i završila u nekom jarku, nisam znala kako uopšte da ustanem. Kada sam prvi put silazila sa gondole, doživela sam vatreno krštenje padom na zemlju pri silasku, od čega mi je ostala poveća masnica.
Umelo je da bude baš hladno, čak je temperatura padala i do – 15C, padao je sneg i vetar je bio nemilosrdan. Ipak, i pored svega, ja sam šest sati dnevno provodila napalju, sa pauzom za toplu čokoladu i preskupu junk hranu, i to sa neverovatnim entuzijazom. Kao u transu spustila bih se niz stazu, zatim popela gondolom na vrh, i tako u nedogled. Deca i muž bi se razbežali po drugim stazama, tako da sam imala dosta vremena da budem sama sa sobom i da uživam u miru. Ćerka je sa neverovatnom lakoćom skijala posle prvog i poslednjeg časa, sin se samo u početku malo mučio sa snobordom, muž je već od ranije skijao, tako da smo se svi dobro zabavljali.
Pre puta, puno ljudi je bilo skeptično kada sam im rekla da hoću da naučim da skijam, u jednom trenutku sam shvatila i zašto. Istina je i da sam prilično fit, tako da nije bilo većih problema. Čak sam pre skijanja radila vežbe za skijanje, i redovno gledala na jutjubu skijanje za početnike. Još uvek nisam dobro savladala paralelno skijanje, ali dobila sam sigurnost, i ono što je najvažnije, uživam u tome. Nisam išla na teške staze, videla sam razne kamikaze, bila sam oprezna, ja inače nisam ljubitelj ekstremnih stvari, ali htela sam da probam. Kad upoznate stazu onda je lakše, nekad je neki deo veoma strm, ili pun snega, ili leda, i samo snagom volje, otpor osetiš čak u kukovima, odbijaš da padneš, a i ako se to desi, nije strašno, naučiš da bezbolno padneš i da sa lakoćom ustaneš. I na kraju staze osetiš veliko olakšanje, i kolena kako ti klecaju, da li od adrenalina ili od straha, ali, nije ni važno, uspeo si.
Drugi deo našeg zimovanja smo proveli u drugom mestu, bliže našoj kući. Tu već nije bilo snega, ali na skijaškim stazama je bilo onog veštačkog, i staze su nam se više dopale. Poslednji dan je palo skijanje noću, i nekako mi je tako dobro leglo, kao poslednje noćno kupanje, pre povratka kući sa letovanja.
Nisam sigurna da bi mi se zimovanje uopšte svidelo da nije bilo skijanja.
Moram da vam opišem seosku idilu kroz koju sam prolazila pri odlasku na skijalište. Iako su neke zapuštene, većina farmi, koje smo viđali uz put, su bile prelepe. Na slici je jedna od njih. Tako je lepo videti krave, konje, bikove, pa i ovce, na polju odakle puca pogled. Umorila sam se od života u gradu, a i ne bih volela da završim u predgrađu, možda je vreme za život u prirodi, na farmi.
Jedno od mojih omiljenih indijskih jela. Piletina u mirisnom i začinjenom kremastom sosu je idealna za ove januarske dane, taman da vas fino zagreje i da vas vrati u život posle duge praznične sezone.
Ja sam prvi put čula za ovo jelo u pesmi Little Miss Can’t Be Wrong, u nekoj koncertnoj verzji koju sam imala u jednoj staroj kompilaciji pesama, u originalu se ne pominje. Inače sjajna pesma iz 90-ih, to je bila poslednja decenija kada se pravila dobra muzika. I tada nisam ni znala da je u pitanju indijsko jelo, ali svejedno zvučalo mi je tako egzotično i prijatno, baš isti osećaj sam imala kada sam ga prvi put probala.
Kada smo kod indijske hrane, skoro smo bili u nekom indijskom restoranu, na putu, i super smo se proveli, atmosfera je bila pa skoro nadrealna. Hrana je bila odlična, mnogo bolja i raznovrsnija nego kod nas u gradu, i jeftinija. Ipak, veselom raspoloženju su doprineli muzički videi iz bolivudskih filmova koje su puštali na televizoru koji je bio tik pored nas. Bili smo potpuno paralisani gledajući eksploziju boja, raskošne kostime, neobične koreografije i specijalne efekate. Sve je bilo vrlo komično, tako da nismo prestajali da se smejemo. Jedino malo pokvarili utisak klipovi moderne muzike koji zvuče baš isto kao današnja popularna muzika u Americi, Srbiji ili bilo gde drugde. Loša muzika i neukus su definitivno zavladali svetom. Neobično je i to kako sve glavne glumice/pevačice imaju plave oči, i svetlog su tena, one tamnijeg su u pozadini. Onda pomislim kako se mi zlopatimo na suncu, leti na plaži, da bi izgledali tamnije, izgleda da svako voli ono što nema.
Apropo toga imam jednu pričicu iz Indije, u pitanju je porodica moje prijateljice. Njen vremešni otac rešio je da, pre nego što ode na onaj svet, po svaku cenu oženi svog sina, koji je razveden, zašao u četrdesete, pilot je ali nekako se ne snalazi najbolje sa ženama. I tražio on po sajtovima za upoznavanje sinu ženu, i konačno je našao, iz odgovarajuće kaste, doduše iz provincije je, a i zašla je u tridesetu, ali ono što je najvažnije – ima svetao ten.
Piletina Tikka Masala
Možda nije loše da se bolje upoznate sa začinima koji se stavljaju u ovo jelo, to možete da učinite ovde.
Sastojci:
1 kg pilećeg mesa sa karabataka, iseckanog na manje komade, veličine oko 3-4 cm
za marinadu:
1 kašičica soli
2 kašičice garam masale
1 kašičica kumina
1 kašičica kurkume
1/2 kašičice ljute mlevene paprike
3 čena belog luka, sitno iseckanog
1 kašika svežeg đumbira, sitno iseckanog ili izrendanog
250ml jogurta
za prženje: 2 kašike ulja
za sos:
2 kašike putera
1 luk, ili 2 ljutike (shallot), iseckanog
1 kašika svežeg đumbira, sitno iseckanog ili izrendanog
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 kašičice garam masale
1 kašičica kumina
1 kašičica kurkume
1 kašičica korijandera u prahu
1/2 kašičice ljute mlevene paprike
500ml pirea od paradajza
300ml slatke (neutralne) pavlake
2 kašičice šećera
1 kašičica soli
Crnog bibera prema ukusu
Za služenje: skuvani pirinač (najboje basmati), pogledajte ovde kako da ga dobro pripremite, i sveže lišće korijandera
Priprema:
Najpre napravite marinadu tako što ćete pomešati so, garam masalu, kumin, ljutu papriku, kurkumu sa iseckanim đumbirom, belim lukom i jogurtom. U to stavite iseckane komade piletine, dobro promešajte, pokrijte i stavite u frižider da odleži najmanje sat vremena, a može i da prenoći.
Izvadite meso i pržite ga najbolje u tučanom saču (Dutch oven), u ulju, na srednje jakoj temeraturi iz više tura, dok ne pobraoni, oko 3 minuta po strani. Meso ne treba da bude potpuno isprženo, kasnije će se još kuvati u sosu.
Kad ste ispržili meso ostavite ga sa strane i u istoj onoj šerpi u kojoj ste ga pržili spremite sos. Smanjite malo vatru, otopite puter a zatim dodajte iseckani crni luk i đumbir, pa garam masalu, kumin i korijander, kurkumu, i ljutu papriku, posle pola minuta prženja dodajte iseckani beli luk. Ubrzo sipajte paradajz pire. Gledajte da varjačom sastružete sve ono što se nahvatalo na dno suda. Kuvajte sos oko 10 minuta. Dodajte mu so i biber prema ukusu. Sklonite sos sa vatre i izblendajte ga ručnim blenderom, ali i ne morate. Vratite šerpu na vatru i dodajte joj pavlaku i šećer. Ako je sos gust dodajte mu malo vode. U to sad stavite pržene komade piletine i sve kuvajte oko 15 minuta na umerenoj vatri.
Služite piletinu u sosu zajedno sa pirinčem i iseckanim lišćem korijandera.
Ove godine nikako da dočekam naš Božić. Nisam dugo ništa posebno pravila, bila sam na zimovanju, i iskreno uželela sam praznične gozbe. Danima se čuvam i spremam za Božić. Za tu priliku sam prošlog vikenda naručila puno domaće hrane, ima neka firma blizu Vašingtona koja čak isporučuje robu na kućni prag. Baš sam se obradovala kada sam ugledala gomilu dobro poznatih proizvoda – kajmak, ajvar (konačno da probam Mama’s brend), suvo meso, filbi, jafa, smoki, medeno srce, mančmelo, petit ber, plazma, burek (baš lepo upakovan i dobrog ukusa, brend Kadino), itd. Ipak, najvažnija su mi bila dva proizvoda – kiseli kupus i suva rebarca, jer sam rešila da za Božić pravim sarmu, i to prvi put u životu, verovali ili ne, do sada ju je uvek moj muž spremao. Naručila sam čak tri vrste kiselog kupusa, nisam htela ništa da rizikujem, jedan će sigurno da valja.
Malo je neobično kad slaviš Božić dok su ga svi oko tebe proslavili pre dve nedelje, ali i to ima svojih prednosti – duža praznična sezona znači da i posle dočeka Nove godine raspoloženje nije splaslo. Ovde možete da pročitate kako izgleda naš Božić u emigraciji i kako smo ga proslavili u američkoj školi.
Kao i za trpezu na Badnje veče i ovde ćete naći zanimljive i raznovrsne predloga za dobro poznata i manje poznata jela i poslastice koje možete poslužiti za božićnu gozbu.
Kliknite na nazive jela i poslastica, iznad slika, da bi našli recepte.
Ovo su savršene pogačice, dugo mi je trebalo da ih otkrijem. Poslednji put kada sam bila u Srbiji, probala sam ih u više pekara, najbolje su bile one iz mlečnog restorana u Mrčajevcu, ali to nije bilo ni izbliza dobro kao domaće pogačice, koje su dosta drugačije, imaju divne slojeve, pa hrskave komadiće čvaraka i lepi ukus slatke mlevene paprike.
Poludela sam za podvarkom ove zime, možda zato što nisam mogla da nabavim kvalitetan kiseli kupus. Dimljeni ćureći bataci i suve šljive podvarku daju zaista poseban ukus.
Pečenica je uvek dobar izbor za Božić, ukoliko niste u mogućnosti da ispečete celo prase. Probajte da joj dodate jabuke i dunje umesto krompira, mnogo je ukusnije i zanimljivije.
Sarma i pečenica ne mogu da se zamisle bez pirea od krompira. Probajte ovog puta da u njega stavite ispečeni beli luk, videćete kako je to ukusno.
Kolači i torte
Postoji više pristupa kada su u pitanju božićne poslastice, neki misle da treba da se prave sitne kolače, neki pak prave raskošne kolače kao što su venci i kuglofi, a neki su više za tradicionalne torte. Ja sam ovde stavila razne predloge koji pokrivaju sve tri opcije.
Na linku možete da nađete poveću kolekciju prazničnih kolačića koji će zadovoljiti razne ukuse. Među njima bih ipak izdvojila dva domaća vrlo posebna kolača – Vailice i Orasnice.
Meni je ovaj kugluf posebno drag zato što se pravi sa kvascem, što mu daje vrlo kompleksan ukus, a ne sa praškom za pecivo. Tako se inače nekada pravio kuglof.
Za mene je ukus kesten pirea nešto vrlo posebno, i zaslužuje da se nađe na božićnom jelovniku. Pošto ga uopšte nije lako noći kvalitetnog, sama ga pravim.. Pire od kestena se koristi u pripremi ovog čovenog prazničnog kolača, kome je baza od puslice, a unutra je čokoladni ganaš.
Ima nešto što podjednako volim da radim kao kad spremam i degustiram hranu a to je da planiram i sastavljam jelovnik. Meni je lako, prođem kroz moju listu recepata na blogu, koju vrlo dobro poznajem, ali drugima nije tako jednostavno da se snađu, to mi je rekla prijateljica, pa sam zato rešila da ubuduće pravim kolekcije recepata za određene prilike. Ovogo puta u pitanju su predlozi za trpezu za Badnje veče. Takođe, ovde možete da pogledate ideje za božićnu trpezu.
Iako većinu stvari koje pravim su deo nekog mog utvrđenog repertoara, uvek volim da probam nešto novo, dosadno mi je da pravim uvek jedna te ista jela, pa zbog toga, kao što ćete videti, ova kolekcija je spoj tradicionalnih i ne tako tipičnih jela, koji se uklapaju u posni jelovnik za Badnje veče.
Posni kolači nisu moj forte, ali zato na blogu postoji pregršt jela sa ribom i morskim plodovima, koje obožavam, i zato je za mene trpeza na Badnje veče tako posebna. Za tu priliku redovno spremam školjke, račiće, lignje i najkvalitetniju ribu.
Kliknite na nazive jela i poslastica, iznad slika, da bi našli recepte.
Pečurke su takođe čest izbor za Badnje veče, obično izdinstam nekoliko vrsta (braon šampinjone, šitake i bukovače), ali od njih možete da spremite i supu, bistru, kao ovu na slici, ili je izblendajte ako više volite potaž.
Ne postoji puno jelo koje mogu da se spreme od boba, i ove pihtije su verovatno najbolji mogući izbor. Nemaju puno veze za klasičnim pihtijama, osim što imaju beli luk, ali su podjednako interesantan prilog. Osim toga to jeste tradicionalno jelo koje se davno spremalo kod nas za Badnje veče.
Moja omiljena vitaminska salata koja može da se koristi i za svečene gozbe. Uopšte bilo koja salata sa celerom u ovom zimskom periodu je odličan izbor.
Obožavam radič, i iz nekog razloga uvek ga služim kada imam posnu gozbu. Sviđa mi se njegov pomalo gorak ukus i predivna boja. Ništa strašno ako nemate kaki, iliti japansku jabuku, uvek možete da mu dodate iseckane kruške i naravno celer. Lepo se slaže sa prelivom od balzamika i meda. Dodajte salati tostirane orahe ili bademe.
Ovako služene ostrige su jedno od mojih omiljenih predjela. Minjonet sos je odličan, ali i uz ren ostrige su super. Za ovakve događaje obično ih kupujem u ribarnici, tako su jeftinije nego iz restorana, jedina mana im je otvaranje, ali i to može da se savlada.
Odlična posna sarma sa prazilukom, pirinčem i mlevenim orasima, i sa umetnutim suvim šljivama.
Prebranac
Prebranac je obavezno jelo za Badnje veče. Obožavam ga. Po mom mišljenju to je najlepše domaće jelo. Najveći problem je čišćenje ogrome količine luka, ali i to smo rešili upotrebom naočara za plivanje.
Pored prebranca tu je i obavezna salata od krompira. Nemam na blogu recept za nju zato što ju je jednastavno napraviti. Za promenu možete da koristite mladi ili crveni luk, i umesto alkoholnog sirćete, koristite jabukovo sirće ili limunov sok.
Takođe, možete za promenu da napravite ovaj mnogo fini restovani krompir sa repom i paštrnakom.
Ako poželite da napravite nešto vrlo posebno onda je ovaj francuski riblji paprikaš sa morskim plodovima pravi izbor za vas. Po mom mišljenju to je jedno od najlepših jela sa ribom i morskim plodovima.
Obrni-okreni, gostima se uvek najviše svidi brancin pripremljen na mediteranski način. Možete da ga pripremite samo sa belim lukom, ruzmarinom i maslinovim uljem i dobićete ribu neodoljivog ukusa.
Ovo je vrlo lep način da obradujete sebe i goste. Pogledajte kako da sami napravite marcipan, koji je posan, i kako da tempirate u ovom slučaju posnu čokoladu.
Odlična zimska pita koju možete da napravite samo sa višnjama. Pored voća tu je i korica pomorandže, burbon i mleveni badem. Umesto putera stavite ulje.
Ne znam kako vi, ali ja obožavam ovakve praznične hlebove. Ovo je jedan u nizu popularnih evropskih hlebova koji se prave za Božić. Ono što ih odlikuje je to da su obogaćeni jajima i puterom, kao recimo naša česnica, i da su puni raznog suvog i kandiranog voća, i izrendane kore limuna i pomorandže, kao italijanski panetone i ovaj stolen.
Ovog puta sam htela da napravim naročito bogat i raskošan stolen, dodala sam mu domaći marcipan i frangipane. To udvostručuje lepotu ovog hleba, i daje mu sočnost, što je bitan detalj, jer stolen ume da bude suv. Setila sam se kako je u ovom divnom vencu, još jedan praznični hleb, marcipan bio sjajan. Frangipane donekle podseća na marcipan, više o njemu možete saznati ovde. Recept sam pronašla ovde, izmenila sam ga malo, da više bude prema mom ukusu, i vrlo sam zadovoljna kako je ispao.
Ako već rešite da pravite stolen, onda nemojte da štedite na materijalu, a ni na količini. Napravite šest manjih hlebova, par zadržite za sebe, a par podelite. To je vrlo lep poklon. Mogu dugo da vam traju uvijeni u masnu hartiju, kao na slici.
Ja sam ih čak isekla na manje delove, pa sam ih pridodala kolekciji kolača koju sam podelila komšiluku, pogledajte poslednju sliku.
Nije loše da saznate i sledeće detalje vezane za pravljenje ovog stolena:
iako mislim da je marcipan obavezan sastojak stolena, ne morate da stavljate frangipane. Pošto on može da procuri, najbolje je da šav, mesto na kojem se spaja testo prilikom preklapanja, stavite na dole, a ne na gore, kao što se to obično čini.
što se tiče suvog voća izbor je na vama, ipak suve višnje i kajsije su moje omiljeno voće.
ne morate suvo voće da stavljate u alkohol, umesto toga stavite u sok od pomorandže.
ako je ikako moguće nabavite ušećerenu koru pomorandže, arančini, možete i sami da je napravite, pogledate ovde kako. To daje ovom hlebu neverovatno lep ukus.
4 kašike ruma, ili burbona, ili soka od pomorandže
1 kašičica cimeta u prahu
80g iseckanih tostiranih badema (može i pistaća)
1kg oštrog brašna (brašna za hleb)
1 kašičica soli
2 kašike suvog kvasca, ili 20g svežeg kvasca
500ml toplog mleka
50g šećera
4 jajeta, umućena
200g putera, omekšalog
Za domaći marcipan:
200g brašna od badema (ovde pogledajte kako sami da ga napravite)
200g šećera u prahu
2 kašike vode
1 1/2 kašičica ekstrakta od badema
Za frangipane:
100g šećera
100g putera
1 jaje
100g brašna od badema
25g brašna
1 kašika ruma ili burbona
Za premaz testa:
1 jaje, umućeno
Za premaz hleba:
60g otopljenog putera
Za valjanje:
300g šećera u prahu
Priprema:
Dan pre pomešajte u činiji suvo i kandirano voće sa alkoholom ili sokom, dodajte cimet, koricu limuna i sve dobro promešajte. Pokrijte činiju i stavite je u frižider.
Dan ranije možete da napravite i marcipan tako što ćete u mulitpraktiku pomešati šećer u prahu, brašno od badema, vodu i estrakt badema. Kad ste dobili ujednačenu smesu, podelite je na dva dela i od svakog dela napravite cilindričan oblik, obložite ih plastičnom folijom i čuvajte u frižideru.
Dan posle u jednoj posudi pomešajte toplo mleko, šećer i suvi kvasac, sačekajte da kvasac počne da radi.
U mikseru za testo pomešajte brašno i so i tome dodajte smesu sa kvascem u koji ste umešali jaja. Mesite sve 5 minuta i onda postepeno dodavajte omekšali puter, i mešajte sve još 5 minuta. Kad ste dobili ujednačeno i mekano testo umešajte u njega smesu sa suvim voćem i iseckane bademe i pistaće. Izvadite testo iz miksera i oblikujte u loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte i sačekajte 1-2 sata da testo nadođe.
Izvadite marcipan iz frižidera i isecite na 6 jednakih delova. Svaki komad oblikujte u valjak dug oko 15cm.
Takođe napravite frangipane. U multipraktiku pomešajte omekšao puter i šećer, i kad ste dobili kremastu smesu u to stavite jaje, i na kraju sipajte brašno od badema i obično brašno, i tome dodajte kašiku ruma ili burbona. Mešajte sve par sekundi dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Kad je testo naraslo ponovo ga stavite na radnu površinu i isecite na 6 približno jednaka dela. Svaki deo oblikujte u veknicu i pokrijte ih da odstoje oko 20 minuta, a onda svaku veknicu rukama razvucite u oblik pravougaonika.
Preko testa najpre stavite frangipane, i onda komad marcipana sa strane. Zatim pokrijte stranu sa marcipanom, pa je preklopite sa drugom stranom. Dobro spojite ivice, da ne bi frangipane iscureo, i prevrnite hleb sa porubom na dole. To uradite sa preostalim komadima testa.
Oblikovano testo stavite na pleh, po tri vekne na svaki. Pokrijte pleh plastičnom folijom i čekajte oko 45 minuta da se testo poslednji put nadigne.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Pre nego što ćete testo staviti da se peče premažite ga umućenim jajetom.
Hleb pecite oko 35 minuta. Tokom pečenje, negde na pola vremena, prekrijte hleb aluminijumskom folijom da ne izgori.
Kada je hleb gotov, ohladite ga, a zatim premažite otopljenim puterom, i na kraju ceo uvaljajte u šećer u prahu.
Rekla sam sebi da ovog decembra neću da pravim sitne praznične kolače, međutim predomislila sam se, jer će ipak biti komšijske razmene kolača, uprkos koroni. Na kraju vrlo se lako prave i tako su veseli, posebno ovi stakleni keksi, da nisam uspela da im odolim. Moram da ih dodam mojoj kolekciji prazničnih kolača. I šta drugo da radim u ovo vreme kada je sve zatvoreno i ništa se ne dešava. Doduše juče je pao prvi sneg, kao da je bio armagedon, nisi mogao čoveka da vidiš na ulici.
Ranije bi tradiconalno odlazili u jedan pab niz ulicu koji je uvek posebno dekorisan za Božić, tu bi obično popile Hot Toddy i razmenile kolače, ali ove godine neće biti okupljanja nigde, pošto je restoranima i pabovima zabranjen rad. Opet, nije da mi nije pao na pamet bar na kraju našeg bloka, koji zvanično ne radi, ali iza tamnih zavesa može da se nasluti da se unutra nešto dešava i da je puno, kao pravi speakeasy, tako su se zvala mesta koja su prodavala alkohol za vreme prohibicije.
Kao što ćete videti ovi stakleni kolači se vrlo jednostavno prave, a izuzetno su efektni, kao vitraži. Istu tehniku možete da koristite ukoliko rešite da pravite gingerbread house iliti kuću od medenjaka, za prozore. Kad stavite unutar kućice neko svetlo, znate kako lepo izgledaju ti šareni prozori, deca će biti oduševljena.
Praznični stakleni keksi
Pored recepta nije loše da pogledate moj novi video kako se prave ovi kolači, može puno da vam pomogne.
Sastojci za 4 pleha kolača:
330g brašna
1/2 kašičice soli
200g putera, na sobnoj temperaturi
100g šećera u prahu
1 jaje, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta od vanile
1 pakovanje šarenih bombona
Priprema:
U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju. U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim ekstrakt vanile. Na kraju dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.
Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15 cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne oko 2 sata.
Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite dva velika plitka pleha obložena papirom za pečenje.
Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim raznim kalupima za kolače isecajte testo i stavljajte ga na pleh. Zatim malim kalupima za kolače isecajte unutrašnjost tih oblika. Te rupe ćete ispuniti istucanim bombonama. One će se tokom pečenja istopiti i pretvoriti u obojeno staklo.
Pecite kolače oko 10 minuta, na srednjoj pregradi, izvadite ih pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Predlozi za zimski bioskop
Gledajte da za praznike lepo ispunite sebi vreme, uprkos svemu, recimo porodično gledanje filmova može da bude vrlo zanimljivo iskustvo. Napravite kokice, spremite neki lepi napitak kao što je topla čokolada, i prepustite se. Da ne bi gubili vreme tražeći filmove, setite se ove liste klasika koje se obično svima dopadaju.
Kao što ćete videti većina predloga su stari filmovi, pošto sam od novije produkcije digla ruke. Doduše skoro sam gledala jedan skorašnji holivudski film koji mi se vrlo dopao, Hillbilly Elegy, ali njemu ovde nije mesto. Ovo je lista opuštenih i zabavnih filmova koje možete porodično da gledate, mojoj deci su se veoma dopali.
Kolo sreće se okreće (1983)
Gledali smo ovaj film sa decom prošlog vikenda i verovatno ćemo se sećati njihovih rekacija do kraja života, ne zna se šta je bilo smešnije film ili oni. Rekla sam mužu da im ne pušta film od samog početka jer kad vide da je film rated, odmah se bune da ih teramo da gledaju nešto što nije prikladno za njihove godine. Onda ja izvučem onaj čuveni argument roditelja, ja sam u vašim godinama gledala ovaj film, i jel mi nešto fali? Uostalom vreme je da počnete da gledate filmove za odrasle, meni su u vašim godinama dosadili filmovi za decu.
Prancer (1989)
Ovo je moj omiljeni božićni film. Verovatno nikada niste čuli za njega, kao ni ja do prošle godine. Za mene je taj film bio posebno emotivno iskustvo, i sad se naježim kad pomislim na njega. Mada film ima srećan kraj. Devojčica koji glumi lik glavne junakinje je fantastična.
Škola roka (2004)
Ovo je legendarni film koji smo već dva puta porodično gledali. Džek Blek, glavni glumac, je genijalan u njemu. Moram da priznam da podsećam na njega kad sa sličnom strašću podučavam decu rokenrol muzici dok se kolima vraćamo iz škole i slušamo lokalnu radijsku stanicu.
Ferris Bueller’s day off (1986)
Odlična tinejdžerska komedija. Ja sam neko ko se baš kasno upoznao sa hitovima Džona Hjuza, ako možete pogledajte i druge njegove filmove iz 80-ih godina prošlog veka, meni su se veoma svideli, ipak ovaj je najbolji.
Grinč (2018)
Nisam nekih ljubitelj crtanih filmova, ali ovaj mi se baš svideo, to je sigurno jedan od poslednjih filmova koje sam gledala u bioskopu.
Gremlini (1984)
Klasik mog detinjstva. Bilo ga je lepo ponovo videti, ali ovog puta sa mojom decom.
Čovek iz Ria (1964)
Ne sećam se tačno da li se ovaj film puštao u zimskom ili letnjem bioskopu, ali ga je bilo često na televiziji kada sam bila mala. Skoro sam ga pogledala, i bila sam ponovo oduševljena. Ima lepu estetiku, puno pastelnih boja, divni egzotični predeli, scene iz Brazilije su legendarne, uzbudljiv je, baš kako treba da izgleda jedan avanturistički film. Belmondo je odličan, kao i glavna junakinja koja je bila rođena sestra Ketrin Denev.
Kolač od đumira nije ništa drugo do Gingerbread cake, jedan od najstarijih i najpopularnijih kolača u Evropi. Kao što možete da vidite ovo je mekša i deblja verzija čuvenih božićnih medenjaka, ukus je isti, jedino što je tekstura drugačija. I ovaj kolač može da se dekoriše, ili da mu se dodaju razni sastojci. Ako mu dodate džem od kajsija i čokolodanu glazuru, dobićete nešto što neodoljivo podseća na Medeno srce.
Ja sam eksperimentisala u tom pravcu pa sam tako napravila štanglice Medeno srce, možete da ih vidite dole. Dakle ovaj kolač može da se horizontalno podeli na dva dela, filuje džemom i na kraju pređe čokoladnom glazurom.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira (Gingerbread cake). Mnogo mi se sviđa zbog začina, sočnosti i oštrog ukusa đumbira.
Ono što ovaj kolač čini tako karakterističnim jesu začini, to je ona čuvena neodoljiva mešavina začina (cimet, oraščić i karanfilić). Zatim tu je i đumbir, po kome kolač nosi naziv, koji može da se koristi u vidu praha, svež izrendan ili kandirani. Ovaj začin je u Evropi bio oduvek popular, najtraženiji začin posle soli i bibera, ali se nije primio u našoj kuhinji. Verovatno jedan od razloga njegove popularnosti je i to što đumbir ima dosta lekovitih svojstava. Ako budem stigla ove zime objaviću recept za jedan zanimljiv napitak koji se zove Moscow Mule u kome je glavni sastojak pivo od đumbira. Da, i to postoji, ali nije u pitanju alkoholni napitak.
Nedostaje još jedan sastojak da bi kolač bio kompletan a to je med, ili melasa. Kao što sam već ranije objasnila melasa se koristila kao jeftina zamena za med, i dalje je popularna zato što daje kolaču tamnu boju i naročit ukus. Ako ste se ikada pitali zašto je smeđi šećer tamnije boje od običnog, to je upravo zbog prisustva melase.
Ovaj kolač ima veoma drugu tradiciju, pravio se na Bliskom Istoku, pa u staroj Grčkoj i Rimu, u srednjem veku u Evropi poprima karakteristike koje i danas ima. Postoje razni centri u kojima dominira prozvodnja ovih kolača, i svaki ima nešto specifično, da li je u pitanju oblik ili dekoracija. Liciderska srca predstavljaju jednu od varijanta ovog kolača.
Pošto su se u njega stavljali skupi sastojci bio je veoma cenjen i spreman je samo za posebne prilike kao što je Božić.
U Americi ovaj kolač ima dugu tradiciju još od kolonijalnih dana, najpoznatiji je onaj pravljen po receptu majke Džordža Vašingtona. Kao što ćete videti ovaj kolač se sprema na tipičan američki način, u smesu se na kraju umeša vrela voda, malo je čudno, ali dobija se vrlo lep i sočan kolač. Nikako ga nemojte čuvati u frižideru, već zatvorenog u hladnom špajzu. U frižideru kolač poprimi neku bezveze teksturu, uporedite slike štanglica i kolača. Po mom mišljenju kolač od đumbira je najlepši kada se služi dok je još malo topao.
Najbolji izbor za kolače je kandirani đumbir, ako ne možete da ga nabavite koristite svež ili onaj u prahu. Ovde možete da vidite kako on izgleda.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira. Mnogo mi se sviđa zbog začina, bogatog ukusa i sočnosti, i oštrog ukusa đumbira.
Štanglice Medeno srce
Kolač od đumbira sa mirisnim začinama
Sastojci:
320g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica soli
2 1/2 kašičice mešavine začina (cimet, đumbir u prahu, muskatni oraščić, karanfilić), pogledajte u Američkom kuvaru kako se ona pravi
2 kašike iseckanog kandiranog đumbira, opciono
115g omekšalog putera
100g smeđeg šećera
2 sitnija jaja
250g melase, ili meda
200ml vrele vode
Za glazuru:
100g čokolade
10ml ulja
Za dekoraciju: jestive perlice
Priprema:
Pripremite okrugli pleh prečnika 20 cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, so i začine, takođe dodajte iseckani kandirani đumbir.
U drugoj činiji najpre mikserom pomešajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu, tome dodajte melasu, i jaja, jedno po jedno. Ovoj smesi dodajte smesu sa brašnom i to postepeno. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte vrelu vodu, promešajte sve i stavite u pripremljeni pleh.
Pecite kolač 45-50 minuta. Kad je gotov posle par minuta izvadite ga iz pleha i ohladite na rešetki.
I pre nego što se skroz ohladio prelijte kolač čokoladnom glazurom koju ste napravili tako što ste na pari otopili čokoladu i pomešali sa uljem. Pospite glazuru dkekorativnim perlicama.
Kolač možete da služite i pre nego što se potpuno ohladi. Meni je tako najukusniji.
Nemojte da ga čuvate u frižideru, već ga poklopite nečim i čuvajte na hladnom mestu gde može da vam traje nekoliko dana.
Ideje za božićne poklone
Prošlog vikenda sam se bavila pravljenjem poklona za božićni bazar u školi. Naša deca i dalje normalno idu u školu, uprkos svemu, to je ovde jedinstven slučaj. Čak će biti i omiljeni dečiji događaj, kao i svake godine, nešto što ovde zovu Santa’s Workshop. To roditelji sve sami organizuju, moram da priznam da uvek budem impresionirana uloženim radom i vremenu. Tu deca od novca koje su dobili od roditelja kupuju poklone za svoju porodicu i rođake. Ume da bude vrlo slatko. Ja sam ranije pravila kolače, ali ove godine zbog mera predostožnosti, hrana ne može da se prodaje.
Mnogo su mi se svidele ove ukrasne kugle za jelku, tako da planiram da napravim sebi iste. Svašta sam u njih stavljala: neku lepu slamu, pa mahovinu, osušene kolutove pomorandže koje sam sama pravila, orahe, male šišarke, čak i neko ukrasno suvo cveće koje sam nabavila preko interneta. Deluju prirodno, čak i ovi pravljeni od vunice, pravo da vam kažem počinje da me zamara šljašteća dekoracija.
Kalupe za kolače sam individualno pakovala, i uz svaki je išao recept za božićne medenjake. Ako volite ručne radove, možda dobijete inspiraciju za poklone za nastupajuće praznike.
