Milkšejk je tako tipičan američki napitak – hladan, sladak, kremast, i vrlo zavodljiv sa ekscentričnom dekoracijom. Nije ni čudo što ga deca obožavaju. Doduše, ni odrasli ne mogu da mu odole u vrelim letnjim danima.
Ima tu manu što mora odmah da se posluži, jer dekoracija sa šlagom se brzo topi, a nekad i preliva. Jednom sam tako u nekom restoranu slikala gomilu vrlo bogatih milkšejkova, i kad je to počelo da se topi i preliva, nisam mogla da verujem, za fotografisanje milkšejk je prava noćna mora. Za početak krenite sa nešto jednostavnijom, evropskom, dekoracijom, neka bude kao ova na slikama.
Američki, originalni, milkšejk je drugačiji od onoga što mi zovemo milkšejk. To je hladni napitak u koji obavezno ide sladoled od vanile, kojeg smo mi iz nekog razloga izostavili. Ono što mi zovemo milkšejk je zapravo smuti.
Tu je još jedan obavezan sastojak, a to je hladno mleko. Što se tiče recepta, ne morate uopšte da ga se striktno pridržavate, mada je neko opšte pravilo da sladoled od vanile i mleko budu u srazmeri 2:1. Ako volite gušći milkšejk, dodajte više sladoleda, i obrnuto, za ređi dodajte više mleka.
Ako ga pravite za decu, obavezno stavite šlag i razni posip da izgleda što veselije.
Pored ovih ukusa možete da napravite moge druge, razno voće i sastojci dolaze u obzir.
Američki milkšejk od vanile, čokolade i jagoda
Osnovni recept za milkšejk:
200ml hladnog mleka
400g sladoleda od vanile
Za dekoraciju: šlag, narendana čokolada, jestive perlice, izmrvljeni keks
U blender stavite hladno mleko i sladoled od vanile i preostale sastojke (vidi ispod). Izblendate sadržaj, sipajte ga u visoke čaše, stavite šlag i raznu dekoraciju, ubodite slamčicu i odmah služite.
Za čokoladni milkšejk: 50-70g tamne čokolade
Otopite čokoladu u vrućem mleku, a zatim mleko potpuno ohladite u frižideru. Umutite to sa sladoledom od vanile.
Alternativa čokoladi je čokoladni sirup.
Za milkšejk od jagoda: 100-200g jagoda
U blender stavite hladno mleko, sladoled od vanile i iseckane jagode i sve izblendajte.
Za milkšejk od vanile: 1-2 kašičice ekstrakta vanile
Dodajte ekstrakt vanile mleku i sladoledu od vanile.
Ako postoji podela torti na one zimske i letnje, Markiza torta svakako pripada ovoj poslednjoj kategoriji. Takođe, u podeli torti na one komplikovane i one jednostavne, ova torta podpada pod one vrlo lake za spremanje. Za njenu pripremu ne treba ni da uključujete rernu, piškote su tu da zamene klasične kore. Ne treba da napominjem da je najlepši deo njen fil, divan čokoladni krem sa jajima, kome su dodati puter i mleveni prepečeni lešnici.
Markiza tortu sam skoro pravila za jubilarni rođendan moje ćerke. To je bila njena želja. Probala je Markiza tortu moje prijateljice, ona je često pravi, bila je oduševljena i zamolila me je joj istu takvu napravim za njen rođendan.
Moja ćerka je nasledila moju ljubav prema pravljenju hrane. Voli svašta da proba, i zaista ume da uživa u pojedinoj hrani, i voli stalno nešto da petlja u kuhinji. Moram da priznam da ume da bude veoma naporno čišćenje za njom, ali trudim se da budem strpljiva.
Krenulo je sa spremanjem limunada, pa čajeva, sada voli da sprema smutije i da pravi čokoladne bombone. Skoro sam je uhvatila kako komšiji vršnjaku pravi “koktele”, i zapanjila sam se kada sam saznala da to nije obična igra, već joj on daje novac za to. Objasnila sam joj da to ne ide tako, pa mu je potom obećala u rođendanskoj čestitki da će mu od sada praviti besplatne “koktele” do kraja života.
Ove godine njen rođendanski poklon od nas je bio izvesna svota novca koju je mogla da potroši na bilo šta što poželi. Obećala sam joj da ću da idem sa njom u kupovinu.
Iako mi sada kupovine ne predstavljaju ni delić onog zadovoljstva koje sam nekada imala, moram da priznam da sam ovoga puta uživala. Bilo mi je interesantno da vidim šta je to što ona voli, i neki njeni izbori su me baš iznenadili. Recimo kupila je čokoladu za kuvanje u raznim bojama, kalupe za čokoladne bombone, čak i zamrznute breskve, one joj se najviše dopadaju u smutiju, kao i razne boje za njen biznis, prodaje oslikano kamenje.
Pošto mi se uvek tako lepo zahvali pošto joj kupim nešto, a i skromnica je po prirodi, ne voli puno da troši novac, uvek se nešto prebrojava i brine da ne potroši sve, zaista je zadovoljstvo ići sa njom u kupovinu. Pored toga neprestano nešto čavrlja, što ume da bude vrlo zabavno.
Počela sam da se prisećam zajedničkih šopinga sa mojom mamom, koja su trajala sve do mog polaska u srednju školu. To su bili šopinzi koji su tražili neverovatnu kondiciju i izdržljivost, jer moja mama je bila neustrašiva kada je kupovina u pitanju. Pored prodavnice obuće i odeće, čini mi se da nijednu prodavnicu nameštaja nismo zaobilazili. Neretko bi tako izgubila mamu, pa sam morala da je tražim. Naša kupovina bi krenula od Sarajevske, pa bi se uspeli uz Balkansku ulicu, i onda bi skrenule desno ka Begrađanci, ili levo ka Knez Mijalovoj ulici. Uglavnom bi na kraju kupovine, onako izmorene, sa kesama, otišle u Mek na Terazijama ili poslastičarnicu preko puta Beograđanke na minjone.
Pitam se kako će se moja ćerka prisećati naših zajedničkih kupovina, da li postoji još neka privlačnost u šopingu kad je izbor ogroman i lako je priuštiti mnogo toga. Dok se divi i pipka neku šarenu ekstenziju za kosu, kažem joj, moraš da mi nešto obećaš, šta to, mama, da ćeš uvek ostati takva kao što si sada, kako to misliš, ma ništa, mislim se u sebi, ne mogu sad da ti objašnjavam, razumećeš kad porasteš.
Markiza torta
Jedini problem kod ove torte je to što se u mnogim receptim koristi šaum od nekuvanih belanaca. Pošto salmonela može da se nađe i u njima, ja sam čak i šaum od belenaca takođe kuvala na pari. Sledeći put ću cela umućena jaja da kuvam na pari, neću da ih odvajam, sigurno će potrajati dok se krem ne zgusne, ali krem se ionako meša sa puterom koji daje dodatnu gustinu.
Tamna ili crna čokolada je moj omiljeni izbor, vi možete da koristite i one druge.
Što se tiče umakanja piškota, ja sam pre za umakanje u crnu kafu nego u mleko, jer se ona tako lepo slaže sa čokoladom.
Sastojci:
400g piškota
200 tople filter kafe ili mleka
6 jaja, na sobnoj temperaturi (odvojena žumanca i belanca)
150g-200g šećera u prahu
250g putera, na sobnoj temperaturi
250g tamne čokolade (60% kakaa)
200g mlevenih prepečenih lešnika
Za šlag:
240ml slatke pavlake
3 kašike šećera u prahu
Priprema:
Najpre namočite piškote u kafu ili mleko pa ih poređajte po plehu, uz ivicu i po dnu pleha. Pleh mora da ima ivicu koja se pomera.
Zatim napravite fil. Umutite mikserom žumanca i 150g šećera mikserom i kuvajte ih na pari, dok se krem ne stegne, dok ga sve vreme mešate mikserom ili žicom za mućenje. Sklonite žumanca sa vatre i u njih umešajte izlomljenu čokoladu, kod se ona istopi sve dobro pomešajte i sačekajte da se krem ohladi. Zatim mikserom pomešajte krem od žumanaca sa omekšalim puterom. Potom umešajte mlevene lešnike i na kraju postepeno dodajte sneg od belanaca, mešajući krem spatulom ili varjačom.
Ispunite filom kalup od piškota, možete da umetnete u fil novi red piškota namočenih u kafu ili mleko.
Pokrijte tortu i ostavite je u frižideru da prenoći.
Sutradan izvadite tortu iz kalupa, pokrijte je šlagom, i služite je.
Odavno već imam ideju da posvetim ceo post sendvičima, jer oni zaslužuju mnogo veću pažnju nego što im se pridaje. Kod nas se sendviči tretiraju kao neka obična, brza, čak i nezdrava hrana, u Americi je to sasvim druga priča, ovde oni imaju kultni status, i čak nose posebne nazive. Za neke se tačno zna ko ih je napravio i gde su nastali, recimo ovaj čizstejk sendvič je u neraskidivoj vezi sa gradom Filadelfijom.
Pojedine američke stvari nikada ne pravim kod kuće već ih jedem u restoranu, ni sama ne znam zašto je to tako, i takav je slučaj sa ovim čizstejkom. Imala sam neki angažman, trebalo je da fotografišem čistejk u raznim varijantama, i umesto da ga naručim u restoranu rešila sam da ga sama napravim. Zaista se vrlo lako sprema, dovoljan vam je tučani tiganj, a ukus ništa nije inferiorniji od onog kupovnog, naprotiv. Kako sam bila zadovoljna rezultatom, kao i moja porodica, nastavila sam da ga pravim. Iako je u pitanju sendvič možete da ga servirate za ručak, slično kao sendvič Sloppy Joe.
Što se tiče mesa obično se za čizstejk koristi rib eye stejk, odrezak sa rebara, ili čak round top, stejk sa buta. Dinstani crni luk i zelena paprika daju ovom sendviču poseban šmek, a tu je i istopljeni sir da užitak bude potpun. Inače, Amerikanci za ovaj sendvič obično koriste neki sirni preliv, Whiz, koji i nije zapravo sir, i ja sam zbog posla morala da ga kupim i koristim i moram da kažem da mi se ne dopada. Umesto njega možete da koristite pravi sir – provalone, trapist ili izrendani čedar. Ja sam ove sendviče pravila za moju decu i njihove prijatelje, kako su neka posebno izbirljiva ponegde sam izostavila sir, ali bez njega to i nije Cheesesteak.
Inače dodavala sam čizstejku razne stvari, dinstane pečurke, kobasicu, BBQ i Buffalo sos, halapinjo papričice, kao i reš ispečenu slaninu. Takođe sam pravila i čizstejk od piletine, sa svim ovim dodacima. I u svim kombinacijama mi se veoma dopada.
Ukoliko se nađete u Filadelfiji velika je verovatnoća da ćete završiti u Market Street-u gde se nalaze dva čuvena restorana u kojima se sprema čizstejk. Bukvalno se nalaze jedan nasuprot drugog i zovu se Pat’s Kings of Steak i Geno’s Steak . Možete da ih vidite na slikama koje slede.
Kad smo već kod Filadelfije moram da pomenem čuveni spomenik bokseru Rokiju Bilbau, baš negde u blizini muzejskih stepenica na kojima je trenirao pripremajući se za velike mečeve. Vajar je potpuno promašio lik Silvestra Stalonea, glumca koji je tumačio Rokija, ali zato je uspeo da napravi pljunutu kopiju mog oca. Sličnost je potpuno neverovatna, i to sa svih strana. Moja ćerka ima drugaricu u odeljenju koja je Irkinja, i ona voli da se hvali kako je njen deda bio kralj Irske, sad mojoj ćerki nije baš to pravo, i ja joj onda kažem, nije to ništa, tvoj deda Sveta je zapravo Roki.
Filadelfijski čizstejk
Sastojci za 4 sendviča:
1 rib eye stejk (juneći odrezak sa rebara), najbolje da ga zamrznete pre nego što ga vrlo tanko isečete
So i biber prema ukusu
2 kašike putera
4 kifle, isečene uzdužno na pola
1 veći luk, isečen na rebra
1 velika zelena babura paprika, iseckana na tanke komade
So i biber prema ukusu
150g topljenog sira (provalone, trapist, čedar)
Priprema:
Zagrejte dobro veliki tučani tiganj i u njemu zagrejte 1 kašiku putera. Stavite dve isečene kifle, otvorene, da se malo zapeku. Ponovite isto sa preostalim kiflama.
Zatim stavite isečeno meso u tiganj da se peče 5-7 minuta, na srednje jakoj vatri, dok ne pobraoni sa obe strane. Posolite ga i pobiberite prema ukusu. Kad je ispečeno meso izvadite ga iz tiganja i pokrijte ga aluminijumskom folijom.
Zatim stavite isečen luk i papriku da se peku. Posle 5-7 minuta kuvanja, kad odmeknu, dodajte so i biber i ispečeno meso. Promešajte sve i preko stavite sir i čekajte da se istopi. Isključite vatru i spatulom prebacite sadržaj na četiri kifle. Sendviče služite odmah.
Kako je prijatno iznenađenje ova musaka sa zeljem! Da nije bilo hiperprodukcije zelja u mojoj bašti nikada ne bi se setila da napravim ovo divno jelo. A pravila sam ga već više puta ovog proleća. Kad ga poslužite uz kiselo mleko, to je obavezan prilog, i uz mladi luk iz bašte, doživećete tako dobro poznato osećanje, podjednako lepo kao kad jedete sarmice od zelja.
Nastavnik istorije
Mi smo nedavno kupili karte za Srbiju i saznavši za naš odlazak razredni mog sina nas je zamolio da mu tamo kupimo ikonu. Kaže da je nedavno počeo da se interesuje za religiju. Pitala sam kojeg bi sveca voleo na ikoni, ne zna tačno. Posle mi je moja prijateljica, kuma naše dece, koja se bavi ikonopisom i koja će mu oslikati ikonu, dala ideju da to bude sveti Andreja Prvozvani, pošto se nastavnik zove Andrew. Čak se setila da nedaleko od nas postoji američka pravoslavna crkva posvećena tom svecu, posetila ju je kada je boravila kod nas.
Razredni je nastavnik istorije, iliti social studies, kako se ovde zove predmet. Vrlo je mlad, prošle godine je magistrirao i počeo da radi u našoj školi. Čini mi se da je procvetao u tom okruženju, deca ga vole, pogotovo dečaci, koji inače retko kad imaju priliku da imaju muškog nastavnika. Pričam vam o njemu jer je Endrju iz nekog razloga veoma fasciniran Srbijom i uz to je retko dobar nastavnik. Još ranije me je pitao da starijim đacima u školi držim predavanje o Srbiji, i ja sam to prihvatila, ali do toga ove školske godine nije došlo zbog kovida, ostavili smo to za sledeću godinu. Endrju na google prevodiocu prevodi često engleske fraze na srpski jezik i pokušava da komunicira sa mojom sinom na našem jeziku. Pre neki dan mi je ćerka rekla kako joj se desilo nešto vrlo neobično, kada je pomenutog nastavnika srela u hodniku, obratio joj se na srpskom jeziku. Već sam ranije pisala na blogu koliko naša škola posvećuje neobično puno pažnje srpskoj kulturi (pogledajte članke Kako smo predstavili Srbiju u američkoj školi, Srpski Božić u emigraciji), ali ovo je već novi nivo.
Pored toga što je znatiželjan Endrju je odličan nastavnik, ove školske godine moj sin je toliko naučio o antičkoj istoriji da sam ostala zatečena. Činjenica da sam mogla bez problema sa sinom da pričam o raznim detaljima iz tog perioda istorije, meni omiljenog, za mene je bila neviđena radost. Kad se samo setim kako je moj sin plakao kad je dobio svoju prvu knjigu o starogrčkim mitovima, i to od srpskog Deda Mraza za Božić, a sada jedva čeka da odemo u posetu antičkim iskopinama na leto. Čak su radili i ranu istoriju Vizantije, na Zapadu je zanimanje za nju vrlo retko, često se dovodi u pitanje da li je to uopšte nastavak Rimskog carsta, ali o tome neki drugi put. Amerikanci imaju vrlo oskudno znanje istorije, čak i oni sa diplomama društvenih fakulteta, iako su stručnjaci za neku oblast, generalno vrlo malo znaju o drugim oblastima, nisu baš well-rounded. Ja mislim da je poznavanje istorije vrlo korisna stvar za život, kao i čitanje klasika, jer ti daje realnu sliku o društvu i tebi kao pojedincu u njemu. Nažalost, mnogima to fali, pa čitaju svakakve knjige popularne psihologije i primaju se na kojekakve ideologije, i udaraju o zid realnosti.
Takođe su tako imali jedan vrlo interesantan projekat, da naprave svoje porodično stablo. Pošto sam se angažovala oko toga, moram da priznam da je za mene ceo poduhvat bio jedno veoma emotivno iskustvo. Na kraju se ispostavilo da su prababa nastavnika i prababa mog sina, sa očeve strane, rođene u Austo-Ugarskoj.
Onda se setim da je mogla da bude sasvim drugačije. Prošle godine smo imali sastanak sa nastavnicima za middle school (6-8 razred) u koji je moj sin trebalo da krene. Među njima su bila dva Irca. Jedan mi se učinio kao pristojan nastavnik, ali drugi, čim je počeo da priča, odmah sam u njemu prepoznala zilota koji ne radi u školi zato što hoće da decu nauči nečemu pametnom i korisnom, već je tu da širi neku svoju ideologiju, a takve ljude čeka poseban krug pakla, jer su u pitanju mala deca veoma podložna štetnim idejama. Dobila sam neverovatnu želju na tom sastanku da ga trolujem, što sam i učinila sa velikim zadovoljstvom. Malo sam bila neprijatno iznenađena da je jednog ovakvog nastavnika škola angažovala, pošto do sada smo uvek imali samo lepo iskustvo sa njima, ali kako se nije pojavio na početku školske godine, mogla sam samo da konstatujem sa velikim olakšanjem – good riddance!
Ova školska godina je bila neubičajna, i za desetak dana će se završiti. Dok je većina roditelja, nezadovoljna kako se nastava odvijala, proklinjalo sindikate obrazovanja, političare, admistraciju i nastavnike, ja sam zahvalna našoj školi pošto je omogućila našoj deci da idu normalno u školu. Bilo je tu dosta mera predostrožnosti, ali sve je prošlo u najboljem redu. Zaista nema puno stvari u životu koja prevazilaze naša očekivanja, i zato ih treba ceniti i hvaliti. Ja sam veoma zahvalna našem nastavniku istorije, i zato ću, kada se završi školska godina, da ga pozovem kod nas na večeru, i tada ću da mu pravim srpska jela. Ko zna, možda i poseti Srbiju jednog dana.
Musaka sa zeljem
Sastojci:
1 luk srednje veličine, ili 3 malada, iseckana
1 šargarepa, iseckana
1 stabljika celera, iseckana
4 grančice timijana
2 čena belog luka, sitno iseckana
500g junećeg mlevenog mesa
So i biber prema ukusu
4 veće krompira, oljuštena i iseckana na vrlo tanke kolutove
4 veze zelja
So prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
3 jajeta
1 šolja kisele pavlake
100ml mleka
Priprema:
Najpre pripremite meso tako što ćete u jednoj šerpi zagrejati na srednje jakoj temperaturi 1 kašiku maslinovog ulja. Tome dodajte iseckani crni luk, grančice timijana, posle par minuta iseckanu šargarepu i celerovu stabljiku, i na kraju dodajte sitno iseckan beli luk. Posle pola sata pržanja dodajte mlevenu junetinu i kuvajte sve uz mešanje i razbijanje grudvica mesa dok ono potpuno ne pobraoni. Dodajte so i crni biber prema ukusu. Izbacite grančice timijana. Ostavite šerpu sa strane.
Očistite krompir i iseckajte ga na vrlo tanke kolutove.
Zelje operite u uklonite im nožem zadebljanja na listovima.
U činiji umutite jaja, dodajte im kiselu pavlaku, mleko, mao soli i sve dobro promešajte.
Zagrejte rernu na 190C (385F).
U kermičkom sudu za pečenje, koji ste namazali uljem, ređajte sledeće slojeve:
najpre poređajte polovinu iseckanog krompira, pospite ga solju.
zatim stavite polovinu mesa
pa poređajte polovinu zelja, pospite ga sa malo ulja i posolite
stavite poslednji red krompira, pa ga posolite
red mesa
zelje, posolite ga
i na kraju preko zelja stavite ravnomerno smesu sa jajima i kiselom pavlakom
Stavite aluminijumsku foliju preko suda, a zatim musaku stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 20 minuta, dok krompir potpuno ne odmekne.
Služite musaku dok je još topla, najbolje uz kiselo mleko.
Meni su pogačice sa čvarcima otkrovenje ovog proleće. Uopšte u poslednje vreme domaća kuhinja mi je velika inspiracija. Sviđa mi se da ponovo otkrivam stvari na koje sam skoro zaboravila, i mogu da vam kažem sa ove prostorne i vremenske distance, ukusnije su nego ikada. Ne mogu da vam opišem osećaj kada sam prvi put napravila i probala pogačice sa čvarcima, tačno je bilo kako sam zamišljala. Da budem iskrena još pre toga bila sam u velikom uzbuđenju i iščekivanju. Evo, sada ćete da saznate kako je do toga došlo.
Zimus sam oko Božića prvi put naručila online kiseli kupus za sarmu, i to poveću količinu, jer naći dobar kiseli kupus u Americi je nemoguća misija, ni Nemci, a ni stanovnici Istočne Evrope, ne umeju da naprave dobar kupus kao mi. I tako sam se upoznala sa ljudima iz firme koja ima veleprodaju i online prodaju hrane sa Balkana, Mezehub, nalazi se blizu Vašingtona. Do sada smo našu robu nabavljali u nekoj prodavničici blizu posla moga muža, ali kako je on prešao u drugu firmu, slabo smo šta imali u kući od naše hrane. Srećom sada mogu da naručim hranu sa Mezehub-a, i onda mi oni subotom isporuče tu robu na kućnu adresu, tada rade isporuku za Baltimor, tako da mi je to rešilo problem. Inače, moja deca su slaba na slatkiše i grickalice iz Srbije, uvek mi traže da im nabavim smoki, Plazmu, Mančmelo, jafu, plazmu, čokoladne bananice i the Cedevitu:) Ja sam pak zainteresovana za neke drugi stvari, ono što meni najviše nedostaje su stvari koje je vrlo teško naći ovde, ili nisu dobrog kvaliteta, a to su višnje, naše šljive, kvalitetni kiseli krastavci, i uopšte turšija, kiseli kupus, ajvar, naš beli kravlji sir i kajmak, “ljudske” domaće kore, kako za slane tako i za slatke pite, pa i čvarci i razni suhomesnati proizvodi, recimo ovde je pa skoro nemoguće naći slaninu koja može da se jede sveža. Nekad ne pomožu ni prodavnice robe uvezene iz Evrope, jer jednostavno neke proizvode mi najbolje pravimo, ili sam samo tako naučila.
U nekom trenutku vlasnik Mezehuba me je angažovao da fotografišem neku novu liniju suhomesnatih proizvoda koju su nabavili, a koja se proizvodi u Čikagu, i ja sam to oberučke prihvatila, jer takvi proizvodi, pogotovo kvalitetni, su velika retkost, a plus sam mogla da ih degustiram. I dok sam tako fotografisala svakakve đakonije (možete da ih vidite na njihovom vebsajtu), specijalitete iz raznih delova Balkana, u nekom trenutku sam izvadila čvarke iz neke kutije i odmah sam ostala bez daha. Uopšte ne znam zašto se to dogodilo, ali činjenica da je to ovde retkost i da ih nisam jela ko zna otkad, pa sam se baš uzbudila. Odjednom mi je pala ideja – moram da napravim pogačice sa čvarcima. Iskreno, nisam mogla ni da se setim njihovog ukusa, moji to nisu pravili, ali u mojoj mašti to je bio delikates and delikatesima.
Čini mi se da tek sa distance počnete da upoznajete i cenite stvari koje ste ranije uzimali zdravo za gotovo. Ja sam inače vrlo otvorena kad su strane kuhinje u pitanju, volim svašta da probam, i upravo zahvaljujući tome sam počela da ponovo otkrivam, upoznajem i uživam u domaćim stvarima. Naša kuhinja je prožeta sa toliko različitih uticaja, i to je čini vrlo interesantnom. Recimo pogačice sa čvarcima su vrlo popularne u mađarskoj kuhinji, oni ih slično prave kao mi, jedino što na površini vole da naprave nožem karakterističnu dekoraciju. Mislim da nije uopšte važno odakle je neka hrana došla, važno je da smo prepoznali da je nešto dobro i prilagodili ga našem ukusu.
Pogačice sa čvarcima
probala sam da napravim omiljene mi američke pogačice (biscuits) sa čvarcima, ali nisu ni blizu tako dobre kao ove naše pogačice.
konsultovala sam više recepata, i ovaj Majin mi se sa pravom učinio najboljim, doduše izmenila sam neke stvari.
u većini recepata čvarci se melju u blenderu pa se onda dobije nešto kao pasta i onda se time maže testo, ja sam izabrala da čvarke seckam zato što sam htela da se u pogačicama oseti njihova fina hrskavost.
slatka mlevena paprika i još više sveže krupno samleveni crni biber su fantastični dodatak pogačicama, odlično se slažu sa čvarcima. Sigurna sam da bi i dodatak ljute mlevene paprike bio interesantan.
testo se četiri puta presavija da bi pogačice bile višeslojne, nešto slično kao kad pravite kroasane, jedino što se umesto putera maže mast.
na slikama vidite pogačice koje su isecane kružnom modlom, u tom slučaju ćete imati restlove koje ne možete ponovo da premesite, najbolje da ih skupite u loptice i tako pečete. To umeju da budu posebno ukusni komadi jer su fino hrskavi. Ukoliko ne želite da imate restlove, isecite testo na kvadrate uz pomoć noža ili još bolje one alatke kojom se seče pica.
na slikama možete da primetite da su se neke pogačice iskrivile, to je zato što je u sobi bilo veoma toplo, da se ne bi to dogodilo, pre pečenja stavite pogačice u frižider ili zamrzivač da se stegnu.
možete da koristite i video koji sam vam pomenula, da vidite kako se presavija testo.
Sastojci:
500g oštrog brašna za hleb + rad sa testom
1- 1 1/4 kašičica soli
100ml toplog mleka
2 kašičice instant suvog kvasca
1 kašika šećera
1 jaje
240ml jogurta
3 pune kašike svinjske masti
200g čvaraka
2 kašičice slatke mlevene paprike
1 1/3 sveže i krupno samlevenog crnog bibera
Za premaz: 1 jaje
Priprema:
U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, kvasac i šećer i sačekajte da kvasac počne da radi. Tome dodajte jaje, jogurt i mast i sve to promešajte.
Pomešajte brašno sa solju i tome dodajte smesu sa kvascem. Promešajte sve dok ne dobijete testo, pa ga onda mesite ručno ili mikserom dok ne postane mekano i ujednačeno. Nauljite ga i pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 1 sat da se ono udvostruči.
Za to vreme iseckajte čvarke na sitne komade.
Kada je testo naraslo prebacte ga na radnu površinu koju ste posuli sa malo brašna i oklagijom ga razvucite u veliki pravugaonik, oko 1 cm debljine. Na 2/3 testa, po širini, stavite polovinu ili celu kašiku omekšale masti pa preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera, i 1/4 iseckanih čavaraka.
Zatim presavijte testo na tri dela, kao pismo, po široj strani, tako ćete dobiti izduženi pravugaonik, pređite preko njega oklagijom da ga izjednačite. Ponovite isti proces, 2/3 testa premažite sa 1/2 kašike omekšale masti, pa preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera. Na kraju testo ponovo presavijte na tri dela, pokrijte ga plastičnom folijom, i sačekajte 15 minuta da ono odmori i opusti se.
Sada ćete da ponovite prethodni rad sa testom. Ponovo razvucite testo u oblik velikog pravougaonika, pa preko 2/3 testa stavite 1/2 kašike omekšale masti, preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera. Zatim presavijte testo, malo ga razvucite oklagijom, pa na njega stavite 1/2 kašike masti, slatku mlevenu papriku i biber. Presavijte ga poslednji put, pokrijte ga plastičnom folijo, i sačekajte 15 minuta da se ono odmori i opusti.
Ukoliko po negde čvarci probiju testo tokom razvlačenje, pospite to mesto sa malo brašna.
Sada sledi poslednje razvlačenje, razvucite testo najpre rukama pa oklagijom u obliku pravougaonika na oko dva prsta debljine. Okruglom modlom, prečnika oko 5 cm, ili nožem, ili alatkom za sečenje pice, isecajte testo. Ređajte oblikovano testo po plitkom i velikom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje, napravite razmak.
Na kraju pogačice premažite umućenim jajetom. Možete da ih stavite 20 minuta u zamrzivač da se stegnu. Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400F). Stavite pogačice da se peku 18-20 minuta, dok korica ne dobije zlatnu boju.
Služite ih dok su još tople, najbolje uz beli kravlji sir i ajvar.
Ovde pogledajte moj video kako da napravite pogačice sa čvarcima.
Londonske štangle sam pravila za ovaj Uskrs, dugo sam to planirala, još od kada sam dobila recept od jedne moje čitateljke, iz njene stare sveske recepata. Kada kažem savršen kolač, stvarno tako mislim. Londonske štangle su me oduševile, sve je u njima u savršenom skladu, donja prhka kora, to je ono što se ovde zove short bread, zatim džem od kajsija kao fil, i na kraju gornja hrskava kora od belanaca i oraha koja se topi u ustima. Da, gornja kora neodoljivo podseća na orasnice.
Da nisam rešila da je vreme da malo smanjim slatkiše zbog nastupajućeg leta, sve bi ih pojela. Muž je uzeo na sebe da mi u tome pomogne, pošto je probao prvu štanglicu rekao mi je da je poslednji put jeo ovaj kolač krajem prošlog veka, kada ga je njegova baba pravila. Iskreno, ja se ne sećam ovog kolača, moja mama je pravila drugačije štanglice, žute, ili sa orasima, koje su isto tako dobre.
Mislim da su se ove štanglice nekada pravile sa mašću ili margarinom, ali ne treba da vam objašnjavam koliko su ukusnije sa puterom.
Sad sam zaintrigirana da otkrijem još lepih starinskih štanglica, moram da konsultujem Veliki narodni kuvar, mnogo su mi privlačne. Nekako lepo i otmeno izgledaju, idealne da se posluže prijateljicama uz kafu.
Kad smo kod kafe i ćaskanja sa prijateljicama, ne znam kako smo do toga došle, ali poslednjih par viđenja sa istim prijateljicama su prošla uz “gledanje u šolju”. Ne sećam se kad sam to poslednji put praktikovala, možda u srednjoj školi, a i retko pijem tursku kafu, međutim, ispostavilo se da imam izvesnog talenta za to. Videćemo koliko ću još dugo moći da pogađam stvari:)
Ako ste ljubitelj sitnih kolača, ovde pogledajte kolekciju najlepših prazničnih kolača.
Londonske štangle
Sastojci
za prvu koru:
250g omekšalog putera
150g šećera
5 žumanaca na sobnoj temperaturi
1 kašika kore izrendanog limuna
1 kašičica ekstrakta vanile
375g brašna
za fil:
4-5 kašika džema od kajsije
za drugu koru:
5 belanaca na sobnoj temperaturi
200g šećera
150g mlevenih oraha
50g grubo iseckanih oraha
Priprema:
Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23cm, obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
I kora
Mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. U to stavite izrendanu koru limuna, ekstrakt vanile, zatim žumanca, komad po komad. Na kraju umešajte brašno. Smesu prebacite na pleh i zatim je ravnomerno rasporedite po plehu. Koristite za to dublju čašu kao oklagiju. Pecite koru 20 minuta. Dok se kora peče napravite drugu koru sa belancima.
II kora
Mikserom umutite belanca i šećer u čvrst šlag, i zatim spatulom umešajte mlevene orahe.
Izvadite pleh sa donjom korom koja je delimično ispečena pa preko nje ravnomerno stavite džem od kajsija. Preko džema stavite umućena belanca sa orasima, i na kraju sve pospite krupno iseckanim orasima. Pecite kolač još 20 minuta.
Ovako izgledaju grickalice koje kad počnete da grickate, nema zaustavljanja. Ne znam čak da li da vam savetujem da ih spremite za goste, jer će nestati brzinom svetlosti. Apsolutno su neodoljivi, pogotovo ako grisine spremate sa više različitih posipa.
Desno su moje rotkvice iz bašte
Ovi grisini/štapići su toliko zanimljivi ne samo zbog svog ukusa i teksture, već zato što možete da se igrate sa njima, kako pravljenjem različitih oblika tako i dodavanjem raznih sastojaka, pa i od različitog brašna.
pored ovog “uvrnutog” obliku možete da probate i onaj zaobljeni, takođe možete da ih pravite različitih dužina.
za posip možete da koristite razne stvari, nama se najviše dopadaju oni sa začinskim biljem, mada je i kombinacija sira i mlevene paprike takođe interesantna.
umesto mleka u testo možete da stavite vodu, tako više podseća na originalni recept.
nemojte previše da se brinete oko oblika grisina, kad se ispeku oni uvek lepo izgledaju.
ako želite da izgledaju deblje, ostavite ih oko 30 minuta da narastu na plehu, pre nego što uđu u rernu.
Grisini sa makom
Uhvatio me veliki neizdrž ovih dana, ne znam kako drugačije da opišem novonastalo stanje. Naravno da je proleće krivac. Kako prošlogodišnje proleće nisam pošteno osetila, ovo mi dođe kao buđenje iz nekog dugog i mučnog sna. Bila sam prošlo veče na večeri sa prijateljicama iz kluba knjige, posle pola godine sastanaka preko zooma. Sedeli smo na nekoj lepoj terasi tik uz vodu. Restoran se skoro otvorio, fensi je i skup, drži ga neka poznata kuvarica, kojoj svake godine nekako izmakne Beard Award, inače, nagrada za najbolje kuvare u Americi. Posle jučerašnje večere shvatila sam zašto je to tako.
Pošto se početna konverzacija o tome ko se čuva od kovida, a ko ne, ko se vakcinisao, a ko ne vodi brigu o drugima, i kad je takmičenje u vrlinama završeno nerešeno, počela je priča o planovima za leto, o putovanjima. Bilo je tu priče o raznim destinacijama, uglavnom onim u Americi, i kad je došao red na mene, ja sam rekla da ovog leta idem u Kaonu, i da ne mogu to da dočekam. Moji roditelji su prošlog leta počeli da grade vikendicu u našem selu, i pravo da vam kažem samo mi je to na umu, da nekako odem tamo sa porodicom. Možda otuda dolazi moj neizdrž. Nisam bila tamo više od petnaest godina, ponekad bacim pogled na google map. Stalo mi je puno da deci pokažem to moje čuveno selo u kojem sam provodila nezaboravna leta. Moje pamćenje nije najsjajnije, ali i dalje se živo sećam mnogih detalja i ljudi odatle. Neki su još živi, i važno mi je da ih deca upoznaju. Osim toga vreme je da upoznaju Srbiju, ne samo Beograd i okolinu. I ona su uzbuđena, jer sam im obećala da će videti domaće životinje, kako se muze krava, pravi sir, pokazaću im polje divljih jagoda, i vozićemo se traktorom.
Grisini sa parmezanom/pekrinom i mlevenom parikom
“Jel možemo i mi da dođemo u Kaonu?”, pitale su prijateljice. Verovatno im je moje selo zazvučalo tako egzotično i drugačije, i nekako je danas cool da pobegneš u neku daleku neiskvarenu prirodu.
Kad se sastanak priveo kraju, i tek kad smo ustale od stola, primetile smo veliki pun Mesec. Lepo je izgledao tako iznad vode i grada. “Hajde da se fotografišemo pored njega”, vadi se mobilni, i mi se stiskamo nebili sve ušle u kadar. “Stanite”, skidam masku, i kažem im da neću da se slikam sa njom, jer mi ne stoji lepo, osim toga neki su već duplo vakcinisani i celo veče smo ionako pričale bez maski. Na kraju je i ostalo društvo skinulo maske i uspesmo da nekako napravimo selfie. Posle kad smo gledali napravljenu sliku malo smo se razočarale jer ipak nismo uspele da uhvatimo Mesec.
Grisini sa začinskim biljemGrisini sa susamom
Domaći italijanski grisini
Sastojci:
450g brašna
1 kašičica soli
250ml toplog mleka
2 1/2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice šećera
1 žumance
70g otopljenog putera
70ml maslinovog ulja
1 belance, umućeno
Za posip:
krupna so
susam
mak
izrendani parmezan/pekorino sir, mlevena paprika
sveže začinsko bilje (ruzmarin, timijan, žalfija)
Priprema:
Najpre u toplo mleko stavite kvasac i šećer, i ostavite da kvasac počne da radi. Tome dodajte 1 umućeno žumance, otopljeni puter i maslinovo ulje.
Brašnu dodajte so, zatim sipajte smesu sa mlekom i mešajte kašikom ili mikserom za testo. Testo mesite dok ne postane glatko. Zatim ga nauljite, pokrijte i sačekajte oko 45 minuta da nadođe.
Za to vreme pripremite sastojke za posip.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva velika plitka pleha, pokrijte ih papirom za pečenje.
Kada se testo nadiglo, podelite ga na dva jednaka dela, i prvi deo razvucite oklagijom u oblik velikog pravougaonika debljine 3-5mm. Jednu polovinu pređite umućenim belancetom pa je pospite makom. Drugu polovinu takođe premažite belancetom pa je pospite susamom. Pa preko toga stavite krupnu so. Pre nego što ćete seći testo na trake, nežno prstima pritegnite semenke za testo.
Nožem, ili najbolje alatkom za sečenje pice, secite testo na trake debljine oko 1 cm. Ako želite da vam grisini budu kraći, kao moji, onda na kraju isecite trake poprečno. Svaku traku testa uvrnite rukama i položite na obloženi pleh. Napravite mali razmak između testa.
Sve ovo ponovite sa preostalom polovinom nerazvijenog testa.
Pecite grisine iz više tura. Dužina pečenja može da varira, moje si su pekli 10 minuta, ali vi za svaki slučaj proverite da li su počeli da tamne.
Nisam nikad razumela zašto moja deca toliko vole Oreo keks, doduše i nisam neki ljubitelj kupovnog keksa. Možda sam otpor imala i zbog njegove neobično tamne boje, uglavnom totalno sam ga ignorisala.
Pre neki dan sam morala da ga napravim, jer nisam mogla nikako da ga nađem u prodavnici, zbog nekog posla kojeg sam imala, i moram da vam kažem da sam promenila mišljenje o njemu. Oreo čizkejk je stvarno odličan, moja porodica kao i prve komšije su bile oduševljene. Dobro spremljen čizkejk je sam po sebi lepa poslastica, ali Oreo keksi, kako oni u kori, tako i oni u filu, stvarno daju lep ukus i teksturu. Svi smo se složili da ovaj recept zaslužuje da se nađe na blogu.
Ako uživate u dobrom čizkejku, pogledajte i recepte za:
3 pakovanja (680g) Filadelfija krem sira, na sobnoj temperaturi
150g šećera
Prstohvat soli
3/4 šolje kisele pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
3 jajeta
1 kašika brašna
10 komada Oreo keksa, izlomljenog
za šlag:
250ml slatke pavlake
3 kašike šećera u prahu
za dekoraciju: nekoliko komada Oreo keksa, isečenih na polovine
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku izmrvite 16 komada Oreo keksa i tome dodajte otopljeni puter. Dobijenu smesu stavite na dno kružnog pleha, prečnika 20cm, kome se pomeraju ivice. Čašom pritegnite i ravnomerno rasporedite smesu. Pleh spolja dobro obložite aluminijumskom folijom da voda ne prodre u čizkejk, jer ćete pleh staviti u veći pleh ispunjen vodom. Tako se obično peče čizkejk.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U multipraktiku pomešajte odmekao krem sir, šećer i so. Tomo dodajte jaja, jedno po jedno, pa kiselu pavlaku, ekstrakt vanile i brašno. Kad ste dobili ujednačenu smesu umešajte u nju oko 10 komada izlomljenog Oreo keksa. Zatim to stavite u pripremljeni pleh. Pleh stavite u veći pleh, ispunite ga kipućom vodom tako da dostigne visinu oko 2/3 manjeg pleha. Pecite čizkejk u rerni 1 sat.
Kada je čizkejk gotov ostavite ga napolju oko 30 minuta. Zatim nožem ili spatulom pređite oko ivice čizkejka, a zatim uklonite ivicu pleha. Kad se čizkejk prohladio, pokrijte ga i ostavite u frižideru da odstoji oko 8 sati.
Pre služenje napravite šlag i njime pređite preko čizkejka. Dekoraciju napravite od šlaga i sa polovinama preostalog Oreo keksa.
Najbolje zapečene makarone sa sirom sam probala još kao malo dete, u obdaništu. Ti sjajni hrskavi krajevi se nikada ne zaboravljaju. Nisam se nikada ni usudila da probam da ih slično napravim. Ali zato nisam bila obeshrabrena da probam ovu nešto drugačiju varijantu, sa paradajz sosom i drugačijim sirevima, koja vrlo podseća na italijansku kuhinju, ali je zapravo nastala u Americi. Ima tih američko-italijanskih jela ovde koliko hoćete.
Nikada, ali baš nikada, nisam kupila paradajz sos, uvek sam ga sama pravila, i vrlo sam ponosna na to. Ono što ja pravim je italijanska verzija poznata pod nazivom – marinara. Ni ja taj sos ne pravim from scratch, već koristim onaj pire od paradajza iz konzerve. Sa njim se sos napravi očas posla. Jedino što ga ja uvek na kraju izblendam ručnim blenderom, volim kad je fino ujednačen. Koristim ga za spremanje raznih jela, za testeninu u paradajz sosu, zatim spremanje ćufti, kao i za rolnice od plavog patlidžana.
Za ovaj recept sam koristila uobičajan trio sireva – rikota, mocarela, parmezan, ali vi možete da dodate sireve koji su vama na raspolaganju.
Takođe, makaronama možete da dodate isprženu svežu italijansku kobasicu, koja podseća na mleveno meso, i itekako može da bude ukusna.
Kad isečete zapečene makarone, kad se jelo ohladi, dobićete vrlo zanimljiv presek, koji ja nisam uspela da uslikam.
Ako volite zapečene makarone, onda probajte i ovo čuveno američko jelo Mac and Cheese.
Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)
Najpre napravite paradajz sos, ovde pogledajte recept.
Zatim skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Gledajte da vam makarone budu al dente skuvane, jer će se kasnije peći u rerni.
Zagrejte rernu na 175C (350F). U sudu za pečenje pomešajte makarone sa paradajz sosom, pa tome dodajte rikotu, zatim mocarelu i parmezan/pekorino, jedan deo sačuvajte za gornji sloj.
Pecite makarone oko 25 minuta. Ako volite da jelo bude hrskavije, onda ga duže pecite.
Kolač od rogača je prvi kolač koji sam napravila u životu. Tada sam išla u osnovnu školu, pravila sam ga sa komšijom, i koristili smo recept koji se nalazio na poleđini pakovanja. Nisam mogla da se setim kakvog je ukusa bio kolač, ali znam da je rogač imao neku naročitu aromu.
Pre nekog vremena videla sam u jednoj italijanskoj radnji kesu sa velikim tamnim mahunama, pitala sam se šta bi to moglo da bude, pa sam kasnije na netu potražila reč corab, kako se zove na engleskom, i ispalo je da je to rogač, ali u mahuni, nesamleven. I dok sam razmišljala kako da ga sameljem, jer sam morala da ga imam, odjednom potreba da napravim kolač od rogača je postala moja opsesija, naišla sam na njega u ovdašnjoj online prodavnici naših proizvoda i kupila ga.
Nije mi dugo trebalo da smislim kako da ga napravim, htela sam da bude jednostavan, nisam želela da narušim aromu rogača, koja negde podseća na mak, i tako sam dobila ovaj divan kolač, koji tako lepo ide uz kafu ili čaj.
Rogač je mediteranska biljka koja se često koristila kao jeftina zamena čokoladi, kada se skuva dobije se nešto što se zove med od rogača i dosta podseća na čokoladu. Danas se koristi kao zdrava zamena brašnu u kolačima. Pošto je rogač slatkastog ukusa nemojte da preterujete sa šećerom. Rogač se lepo slaže sa pomorandžom, jabukama, kajsijama i smokvama.
Rogač je vrlo zdrava namirnica, iznenadila sam se da ima toliko dobrih svojstava, bogata je vlaknima i vitaminima, smanjuje holesterol, leči bolesti disajnih puteva, a dobra je i za probavu.
Možete ovaj kolač da napravite i u okruglom obliku, da isečete na pola i filujete džemom od kajsija. Sigurna sam da od rogača mogu da se naprave i ukusni i zdravi kolačići.
Zanimljivo je da su se zrna rogača u prošlosti koristila kao merna jedinica za zlato i dijamante, pošto su uvek istog oblika i svaki teži 0.2g. Da, jedan od naziva rogača je – karat.
Kolač od rogača
Sastojci:
100g samlevenog rogača
100g brašna od badema
100g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
120-150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
150ml jogurta
Za glazuru:
100g čokolade
1 kašika ulja
Za posip: suve kajsije, iseckane
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izdruženi pleh, dimenzija 23 x 11cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte rogač, prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte smesu sa brašnom.
Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite kolač u rerni oko 45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje.
Otopite čokoladu na pari i dodajte joj 1 kašiku ulja. Prelijte njome kolač i preko čokolade stavite iseckane sušene kajsije.
Služite kolač kad se čokolada stegne.
Ovih dana su mi procvetale orhideje, uvek me tako prijatno iznenade. Zaista su posebno cveće. Moram da priznam da imam više uspeha sa onim krupnijim nego sa onim sitnijim orhidejama. Rekla bih da vole sunce, kada su na prozoru, i njihovom cvetanju sigurno doprinosi i to što ih svakog leta iznesem napolju, ali u nekoj poluseni.
