Domaća kuhinja, Glavna jela

Musaka sa zeljem ( i o nastavniku istorije)

6 Comments

Kako je prijatno iznenađenje ova musaka sa zeljem! Da nije bilo hiperprodukcije zelja u mojoj bašti nikada ne bi se setila da napravim ovo divno jelo. A pravila sam ga već više puta ovog proleća. Kad ga poslužite uz kiselo mleko, to je obavezan prilog, i uz mladi luk iz bašte, doživećete tako dobro poznato osećanje, podjednako lepo kao kad jedete sarmice od zelja.

Nastavnik istorije

Mi smo nedavno kupili karte za Srbiju i saznavši za naš odlazak razredni mog sina nas je zamolio da mu tamo kupimo ikonu. Kaže da je nedavno počeo da se interesuje za religiju. Pitala sam kojeg bi sveca voleo na ikoni, ne zna tačno. Posle mi je moja prijateljica, kuma naše dece, koja se bavi ikonopisom i koja će mu oslikati ikonu, dala ideju da to bude sveti Andreja Prvozvani, pošto se nastavnik zove Andrew. Čak se setila da nedaleko od nas postoji američka pravoslavna crkva posvećena tom svecu, posetila ju je kada je boravila kod nas.

Razredni je nastavnik istorije, iliti social studies, kako se ovde zove predmet. Vrlo je mlad, prošle godine je magistrirao i počeo da radi u našoj školi. Čini mi se da je procvetao u tom okruženju, deca ga vole, pogotovo dečaci, koji inače retko kad imaju priliku da imaju muškog nastavnika. Pričam vam o njemu jer je Endrju iz nekog razloga veoma fasciniran Srbijom i uz to je retko dobar nastavnik. Još ranije me je pitao da starijim đacima u školi držim predavanje o Srbiji, i ja sam to prihvatila, ali do toga ove školske godine nije došlo zbog kovida, ostavili smo to za sledeću godinu. Endrju na google prevodiocu prevodi često engleske fraze na srpski jezik i pokušava da komunicira sa mojom sinom na našem jeziku. Pre neki dan mi je ćerka rekla kako joj se desilo nešto vrlo neobično, kada je pomenutog nastavnika srela u hodniku, obratio joj se na srpskom jeziku. Već sam ranije pisala na blogu koliko naša škola posvećuje neobično puno pažnje srpskoj kulturi (pogledajte članke Kako smo predstavili Srbiju u američkoj školi, Srpski Božić u emigraciji), ali ovo je već novi nivo.

Pored toga što je znatiželjan Endrju je odličan nastavnik, ove školske godine moj sin je toliko naučio o antičkoj istoriji da sam ostala zatečena. Činjenica da sam mogla bez problema sa sinom da pričam o raznim detaljima iz tog perioda istorije, meni omiljenog, za mene je bila neviđena radost. Kad se samo setim kako je moj sin plakao kad je dobio svoju prvu knjigu o starogrčkim mitovima, i to od srpskog Deda Mraza za Božić, a sada jedva čeka da odemo u posetu antičkim iskopinama na leto. Čak su radili i ranu istoriju Vizantije, na Zapadu je zanimanje za nju vrlo retko, često se dovodi u pitanje da li je to uopšte nastavak Rimskog carsta, ali o tome neki drugi put. Amerikanci imaju vrlo oskudno znanje istorije, čak i oni sa diplomama društvenih fakulteta, iako su stručnjaci za neku oblast, generalno vrlo malo znaju o drugim oblastima, nisu baš well-rounded. Ja mislim da je poznavanje istorije vrlo korisna stvar za život, kao i čitanje klasika, jer ti daje realnu sliku o društvu i tebi kao pojedincu u njemu. Nažalost, mnogima to fali, pa čitaju svakakve knjige popularne psihologije i primaju se na kojekakve ideologije, i udaraju o zid realnosti.

Takođe su tako imali jedan vrlo interesantan projekat, da naprave svoje porodično stablo. Pošto sam se angažovala oko toga, moram da priznam da je za mene ceo poduhvat bio jedno veoma emotivno iskustvo. Na kraju se ispostavilo da su prababa nastavnika i prababa mog sina, sa očeve strane, rođene u Austo-Ugarskoj.

Onda se setim da je mogla da bude sasvim drugačije. Prošle godine smo imali sastanak sa nastavnicima za middle school (6-8 razred) u koji je moj sin trebalo da krene. Među njima su bila dva Irca. Jedan mi se učinio kao pristojan nastavnik, ali drugi, čim je počeo da priča, odmah sam u njemu prepoznala zilota koji ne radi u školi zato što hoće da decu nauči nečemu pametnom i korisnom, već je tu da širi neku svoju ideologiju, a takve ljude čeka poseban krug pakla, jer su u pitanju mala deca veoma podložna štetnim idejama. Dobila sam neverovatnu želju na tom sastanku da ga trolujem, što sam i učinila sa velikim zadovoljstvom. Malo sam bila neprijatno iznenađena da je jednog ovakvog nastavnika škola angažovala, pošto do sada smo uvek imali samo lepo iskustvo sa njima, ali kako se nije pojavio na početku školske godine, mogla sam samo da konstatujem sa velikim olakšanjem – good riddance!

Ova školska godina je bila neubičajna, i za desetak dana će se završiti. Dok je većina roditelja, nezadovoljna kako se nastava odvijala, proklinjalo sindikate obrazovanja, političare, admistraciju i nastavnike, ja sam zahvalna našoj školi pošto je omogućila našoj deci da idu normalno u školu. Bilo je tu dosta mera predostrožnosti, ali sve je prošlo u najboljem redu. Zaista nema puno stvari u životu koja prevazilaze naša očekivanja, i zato ih treba ceniti i hvaliti. Ja sam veoma zahvalna našem nastavniku istorije, i zato ću, kada se završi školska godina, da ga pozovem kod nas na večeru, i tada ću da mu pravim srpska jela. Ko zna, možda i poseti Srbiju jednog dana.

Musaka sa zeljem

Sastojci:

1 luk srednje veličine, ili 3 malada, iseckana

1 šargarepa, iseckana

1 stabljika celera, iseckana

4 grančice timijana

2 čena belog luka, sitno iseckana

500g junećeg mlevenog mesa

So i biber prema ukusu

4 veće krompira, oljuštena i iseckana na vrlo tanke kolutove

4 veze zelja

So prema ukusu

2 kašike maslinovog ulja

3 jajeta

1 šolja kisele pavlake

100ml mleka

Priprema:

Najpre pripremite meso tako što ćete u jednoj šerpi zagrejati na srednje jakoj temperaturi 1 kašiku maslinovog ulja. Tome dodajte iseckani crni luk, grančice timijana, posle par minuta iseckanu šargarepu i celerovu stabljiku, i na kraju dodajte sitno iseckan beli luk. Posle pola sata pržanja dodajte mlevenu junetinu i kuvajte sve uz mešanje i razbijanje grudvica mesa dok ono potpuno ne pobraoni. Dodajte so i crni biber prema ukusu. Izbacite grančice timijana. Ostavite šerpu sa strane.

Očistite krompir i iseckajte ga na vrlo tanke kolutove.

Zelje operite u uklonite im nožem zadebljanja na listovima.

U činiji umutite jaja, dodajte im kiselu pavlaku, mleko, mao soli i sve dobro promešajte.

Zagrejte rernu na 190C (385F).

U kermičkom sudu za pečenje, koji ste namazali uljem, ređajte sledeće slojeve:

  • najpre poređajte polovinu iseckanog krompira, pospite ga solju.
  • zatim stavite polovinu mesa
  • pa poređajte polovinu zelja, pospite ga sa malo ulja i posolite
  • stavite poslednji red krompira, pa ga posolite
  • red mesa
  • zelje, posolite ga
  • i na kraju preko zelja stavite ravnomerno smesu sa jajima i kiselom pavlakom

Stavite aluminijumsku foliju preko suda, a zatim musaku stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 20 minuta, dok krompir potpuno ne odmekne.

Služite musaku dok je još topla, najbolje uz kiselo mleko.

musaka
Continue Reading

Domaća kuhinja, Hleb i peciva

Pogačice sa čvarcima (i o našoj hrani koja mi najviše nedostaje u Americi)

2 Comments

Meni su pogačice sa čvarcima otkrovenje ovog proleće. Uopšte u poslednje vreme domaća kuhinja mi je velika inspiracija. Sviđa mi se da ponovo otkrivam stvari na koje sam skoro zaboravila, i mogu da vam kažem sa ove prostorne i vremenske distance, ukusnije su nego ikada. Ne mogu da vam opišem osećaj kada sam prvi put napravila i probala pogačice sa čvarcima, tačno je bilo kako sam zamišljala. Da budem iskrena još pre toga bila sam u velikom uzbuđenju i iščekivanju. Evo, sada ćete da saznate kako je do toga došlo.

Zimus sam oko Božića prvi put naručila online kiseli kupus za sarmu, i to poveću količinu, jer naći dobar kiseli kupus u Americi je nemoguća misija, ni Nemci, a ni stanovnici Istočne Evrope, ne umeju da naprave dobar kupus kao mi. I tako sam se upoznala sa ljudima iz firme koja ima veleprodaju i online prodaju hrane sa Balkana, Mezehub, nalazi se blizu Vašingtona. Do sada smo našu robu nabavljali u nekoj prodavničici blizu posla moga muža, ali kako je on prešao u drugu firmu, slabo smo šta imali u kući od naše hrane. Srećom sada mogu da naručim hranu sa Mezehub-a, i onda mi oni subotom isporuče tu robu na kućnu adresu, tada rade isporuku za Baltimor, tako da mi je to rešilo problem. Inače, moja deca su slaba na slatkiše i grickalice iz Srbije, uvek mi traže da im nabavim smoki, Plazmu, Mančmelo, jafu, plazmu, čokoladne bananice i the Cedevitu:) Ja sam pak zainteresovana za neke drugi stvari, ono što meni najviše nedostaje su stvari koje je vrlo teško naći ovde, ili nisu dobrog kvaliteta, a to su višnje, naše šljive, kvalitetni kiseli krastavci, i uopšte turšija, kiseli kupus, ajvar, naš beli kravlji sir i kajmak, “ljudske” domaće kore, kako za slane tako i za slatke pite, pa i čvarci i razni suhomesnati proizvodi, recimo ovde je pa skoro nemoguće naći slaninu koja može da se jede sveža. Nekad ne pomožu ni prodavnice robe uvezene iz Evrope, jer jednostavno neke proizvode mi najbolje pravimo, ili sam samo tako naučila.

U nekom trenutku vlasnik Mezehuba me je angažovao da fotografišem neku novu liniju suhomesnatih proizvoda koju su nabavili, a koja se proizvodi u Čikagu, i ja sam to oberučke prihvatila, jer takvi proizvodi, pogotovo kvalitetni, su velika retkost, a plus sam mogla da ih degustiram. I dok sam tako fotografisala svakakve đakonije (možete da ih vidite na njihovom vebsajtu), specijalitete iz raznih delova Balkana, u nekom trenutku sam izvadila čvarke iz neke kutije i odmah sam ostala bez daha. Uopšte ne znam zašto se to dogodilo, ali činjenica da je to ovde retkost i da ih nisam jela ko zna otkad, pa sam se baš uzbudila. Odjednom mi je pala ideja – moram da napravim pogačice sa čvarcima. Iskreno, nisam mogla ni da se setim njihovog ukusa, moji to nisu pravili, ali u mojoj mašti to je bio delikates and delikatesima.

Čini mi se da tek sa distance počnete da upoznajete i cenite stvari koje ste ranije uzimali zdravo za gotovo. Ja sam inače vrlo otvorena kad su strane kuhinje u pitanju, volim svašta da probam, i upravo zahvaljujući tome sam počela da ponovo otkrivam, upoznajem i uživam u domaćim stvarima. Naša kuhinja je prožeta sa toliko različitih uticaja, i to je čini vrlo interesantnom. Recimo pogačice sa čvarcima su vrlo popularne u mađarskoj kuhinji, oni ih slično prave kao mi, jedino što na površini vole da naprave nožem karakterističnu dekoraciju. Mislim da nije uopšte važno odakle je neka hrana došla, važno je da smo prepoznali da je nešto dobro i prilagodili ga našem ukusu.

Pogačice sa čvarcima

  • probala sam da napravim omiljene mi američke pogačice (biscuits) sa čvarcima, ali nisu ni blizu tako dobre kao ove naše pogačice.
  • konsultovala sam više recepata, i ovaj Majin mi se sa pravom učinio najboljim, doduše izmenila sam neke stvari.
  • u većini recepata čvarci se melju u blenderu pa se onda dobije nešto kao pasta i onda se time maže testo, ja sam izabrala da čvarke seckam zato što sam htela da se u pogačicama oseti njihova fina hrskavost.
  • slatka mlevena paprika i još više sveže krupno samleveni crni biber su fantastični dodatak pogačicama, odlično se slažu sa čvarcima. Sigurna sam da bi i dodatak ljute mlevene paprike bio interesantan.
  • testo se četiri puta presavija da bi pogačice bile višeslojne, nešto slično kao kad pravite kroasane, jedino što se umesto putera maže mast.
  • na slikama vidite pogačice koje su isecane kružnom modlom, u tom slučaju ćete imati restlove koje ne možete ponovo da premesite, najbolje da ih skupite u loptice i tako pečete. To umeju da budu posebno ukusni komadi jer su fino hrskavi. Ukoliko ne želite da imate restlove, isecite testo na kvadrate uz pomoć noža ili još bolje one alatke kojom se seče pica.
  • na slikama možete da primetite da su se neke pogačice iskrivile, to je zato što je u sobi bilo veoma toplo, da se ne bi to dogodilo, pre pečenja stavite pogačice u frižider ili zamrzivač da se stegnu.
  • možete da koristite i video koji sam vam pomenula, da vidite kako se presavija testo.

Sastojci:

500g oštrog brašna za hleb + rad sa testom

1- 1 1/4 kašičica soli

100ml toplog mleka

2 kašičice instant suvog kvasca

1 kašika šećera

1 jaje

240ml jogurta

3 pune kašike svinjske masti

200g čvaraka

2 kašičice slatke mlevene paprike

1 1/3 sveže i krupno samlevenog crnog bibera

Za premaz: 1 jaje

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, kvasac i šećer i sačekajte da kvasac počne da radi. Tome dodajte jaje, jogurt i mast i sve to promešajte.

Pomešajte brašno sa solju i tome dodajte smesu sa kvascem. Promešajte sve dok ne dobijete testo, pa ga onda mesite ručno ili mikserom dok ne postane mekano i ujednačeno. Nauljite ga i pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 1 sat da se ono udvostruči.

Za to vreme iseckajte čvarke na sitne komade.

Kada je testo naraslo prebacte ga na radnu površinu koju ste posuli sa malo brašna i oklagijom ga razvucite u veliki pravugaonik, oko 1 cm debljine. Na 2/3 testa, po širini, stavite polovinu ili celu kašiku omekšale masti pa preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera, i 1/4 iseckanih čavaraka.

Zatim presavijte testo na tri dela, kao pismo, po široj strani, tako ćete dobiti izduženi pravugaonik, pređite preko njega oklagijom da ga izjednačite. Ponovite isti proces, 2/3 testa premažite sa 1/2 kašike omekšale masti, pa preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera. Na kraju testo ponovo presavijte na tri dela, pokrijte ga plastičnom folijom, i sačekajte 15 minuta da ono odmori i opusti se.

Sada ćete da ponovite prethodni rad sa testom. Ponovo razvucite testo u oblik velikog pravougaonika, pa preko 2/3 testa stavite 1/2 kašike omekšale masti, preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera. Zatim presavijte testo, malo ga razvucite oklagijom, pa na njega stavite 1/2 kašike masti, slatku mlevenu papriku i biber. Presavijte ga poslednji put, pokrijte ga plastičnom folijo, i sačekajte 15 minuta da se ono odmori i opusti.

Ukoliko po negde čvarci probiju testo tokom razvlačenje, pospite to mesto sa malo brašna.

Sada sledi poslednje razvlačenje, razvucite testo najpre rukama pa oklagijom u obliku pravougaonika na oko dva prsta debljine. Okruglom modlom, prečnika oko 5 cm, ili nožem, ili alatkom za sečenje pice, isecajte testo. Ređajte oblikovano testo po plitkom i velikom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje, napravite razmak.

Na kraju pogačice premažite umućenim jajetom. Možete da ih stavite 20 minuta u zamrzivač da se stegnu. Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400F). Stavite pogačice da se peku 18-20 minuta, dok korica ne dobije zlatnu boju.

Služite ih dok su još tople, najbolje uz beli kravlji sir i ajvar.

Ovde pogledajte moj video kako da napravite pogačice sa čvarcima.

Continue Reading

Dezerti, Domaća kuhinja

Londonske štangle, savršeni starinski kolač

3 Comments
starinski kolač

Londonske štangle sam pravila za ovaj Uskrs, dugo sam to planirala, još od kada sam dobila recept od jedne moje čitateljke, iz njene stare sveske recepata. Kada kažem savršen kolač, stvarno tako mislim. Londonske štangle su me oduševile, sve je u njima u savršenom skladu, donja prhka kora, to je ono što se ovde zove short bread, zatim džem od kajsija kao fil, i na kraju gornja hrskava kora od belanaca i oraha koja se topi u ustima. Da, gornja kora neodoljivo podseća na orasnice.

Da nisam rešila da je vreme da malo smanjim slatkiše zbog nastupajućeg leta, sve bi ih pojela. Muž je uzeo na sebe da mi u tome pomogne, pošto je probao prvu štanglicu rekao mi je da je poslednji put jeo ovaj kolač krajem prošlog veka, kada ga je njegova baba pravila. Iskreno, ja se ne sećam ovog kolača, moja mama je pravila drugačije štanglice, žute, ili sa orasima, koje su isto tako dobre.

starinski kolač

Mislim da su se ove štanglice nekada pravile sa mašću ili margarinom, ali ne treba da vam objašnjavam koliko su ukusnije sa puterom.

Sad sam zaintrigirana da otkrijem još lepih starinskih štanglica, moram da konsultujem Veliki narodni kuvar, mnogo su mi privlačne. Nekako lepo i otmeno izgledaju, idealne da se posluže prijateljicama uz kafu.

Kad smo kod kafe i ćaskanja sa prijateljicama, ne znam kako smo do toga došle, ali poslednjih par viđenja sa istim prijateljicama su prošla uz “gledanje u šolju”. Ne sećam se kad sam to poslednji put praktikovala, možda u srednjoj školi, a i retko pijem tursku kafu, međutim, ispostavilo se da imam izvesnog talenta za to. Videćemo koliko ću još dugo moći da pogađam stvari:)

Ako ste ljubitelj sitnih kolača, ovde pogledajte kolekciju najlepših prazničnih kolača.

Londonske štangle

Sastojci

za prvu koru:

250g omekšalog putera

150g šećera

5 žumanaca na sobnoj temperaturi

1 kašika kore izrendanog limuna

1 kašičica ekstrakta vanile

375g brašna

za fil:

4-5 kašika džema od kajsije

za drugu koru:

5 belanaca na sobnoj temperaturi

200g šećera

150g mlevenih oraha

50g grubo iseckanih oraha

Priprema:

Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23cm, obložite ga papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

I kora

Mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. U to stavite izrendanu koru limuna, ekstrakt vanile, zatim žumanca, komad po komad. Na kraju umešajte brašno. Smesu prebacite na pleh i zatim je ravnomerno rasporedite po plehu. Koristite za to dublju čašu kao oklagiju. Pecite koru 20 minuta. Dok se kora peče napravite drugu koru sa belancima.

II kora

Mikserom umutite belanca i šećer u čvrst šlag, i zatim spatulom umešajte mlevene orahe.

Izvadite pleh sa donjom korom koja je delimično ispečena pa preko nje ravnomerno stavite džem od kajsija. Preko džema stavite umućena belanca sa orasima, i na kraju sve pospite krupno iseckanim orasima. Pecite kolač još 20 minuta.

Kolač potpuno ohladite pre sečenja.

Continue Reading

Hleb i peciva, Italijanska kuhinja, Party food, Začini i začinsko bilje

Domaći italijanski grisini sa 4 različita posipa

7 Comments

Ovako izgledaju grickalice koje kad počnete da grickate, nema zaustavljanja. Ne znam čak da li da vam savetujem da ih spremite za goste, jer će nestati brzinom svetlosti. Apsolutno su neodoljivi, pogotovo ako grisine spremate sa više različitih posipa.

Desno su moje rotkvice iz bašte
  • Ovi grisini/štapići su toliko zanimljivi ne samo zbog svog ukusa i teksture, već zato što možete da se igrate sa njima, kako pravljenjem različitih oblika tako i dodavanjem raznih sastojaka, pa i od različitog brašna.
  • pored ovog “uvrnutog” obliku možete da probate i onaj zaobljeni, takođe možete da ih pravite različitih dužina.
  • za posip možete da koristite razne stvari, nama se najviše dopadaju oni sa začinskim biljem, mada je i kombinacija sira i mlevene paprike takođe interesantna.
  • umesto mleka u testo možete da stavite vodu, tako više podseća na originalni recept.
  • nemojte previše da se brinete oko oblika grisina, kad se ispeku oni uvek lepo izgledaju.
  • ako želite da izgledaju deblje, ostavite ih oko 30 minuta da narastu na plehu, pre nego što uđu u rernu.
Grisini sa makom

Uhvatio me veliki neizdrž ovih dana, ne znam kako drugačije da opišem novonastalo stanje. Naravno da je proleće krivac. Kako prošlogodišnje proleće nisam pošteno osetila, ovo mi dođe kao buđenje iz nekog dugog i mučnog sna. Bila sam prošlo veče na večeri sa prijateljicama iz kluba knjige, posle pola godine sastanaka preko zooma. Sedeli smo na nekoj lepoj terasi tik uz vodu. Restoran se skoro otvorio, fensi je i skup, drži ga neka poznata kuvarica, kojoj svake godine nekako izmakne Beard Award, inače, nagrada za najbolje kuvare u Americi. Posle jučerašnje večere shvatila sam zašto je to tako.

Pošto se početna konverzacija o tome ko se čuva od kovida, a ko ne, ko se vakcinisao, a ko ne vodi brigu o drugima, i kad je takmičenje u vrlinama završeno nerešeno, počela je priča o planovima za leto, o putovanjima. Bilo je tu priče o raznim destinacijama, uglavnom onim u Americi, i kad je došao red na mene, ja sam rekla da ovog leta idem u Kaonu, i da ne mogu to da dočekam. Moji roditelji su prošlog leta počeli da grade vikendicu u našem selu, i pravo da vam kažem samo mi je to na umu, da nekako odem tamo sa porodicom. Možda otuda dolazi moj neizdrž. Nisam bila tamo više od petnaest godina, ponekad bacim pogled na google map. Stalo mi je puno da deci pokažem to moje čuveno selo u kojem sam provodila nezaboravna leta. Moje pamćenje nije najsjajnije, ali i dalje se živo sećam mnogih detalja i ljudi odatle. Neki su još živi, i važno mi je da ih deca upoznaju. Osim toga vreme je da upoznaju Srbiju, ne samo Beograd i okolinu. I ona su uzbuđena, jer sam im obećala da će videti domaće životinje, kako se muze krava, pravi sir, pokazaću im polje divljih jagoda, i vozićemo se traktorom.

Grisini sa parmezanom/pekrinom i mlevenom parikom

“Jel možemo i mi da dođemo u Kaonu?”, pitale su prijateljice. Verovatno im je moje selo zazvučalo tako egzotično i drugačije, i nekako je danas cool da pobegneš u neku daleku neiskvarenu prirodu.

Kad se sastanak priveo kraju, i tek kad smo ustale od stola, primetile smo veliki pun Mesec. Lepo je izgledao tako iznad vode i grada. “Hajde da se fotografišemo pored njega”, vadi se mobilni, i mi se stiskamo nebili sve ušle u kadar. “Stanite”, skidam masku, i kažem im da neću da se slikam sa njom, jer mi ne stoji lepo, osim toga neki su već duplo vakcinisani i celo veče smo ionako pričale bez maski. Na kraju je i ostalo društvo skinulo maske i uspesmo da nekako napravimo selfie. Posle kad smo gledali napravljenu sliku malo smo se razočarale jer ipak nismo uspele da uhvatimo Mesec.

Grisini sa začinskim biljem
Grisini sa susamom

Domaći italijanski grisini

Sastojci:

450g brašna

1 kašičica soli

250ml toplog mleka

2 1/2 kašičice suvog kvasca

2 kašičice šećera

1 žumance

70g otopljenog putera

70ml maslinovog ulja

1 belance, umućeno

Za posip:

krupna so

susam

mak

izrendani parmezan/pekorino sir, mlevena paprika

sveže začinsko bilje (ruzmarin, timijan, žalfija)

Priprema:

Najpre u toplo mleko stavite kvasac i šećer, i ostavite da kvasac počne da radi. Tome dodajte 1 umućeno žumance, otopljeni puter i maslinovo ulje.

Brašnu dodajte so, zatim sipajte smesu sa mlekom i mešajte kašikom ili mikserom za testo. Testo mesite dok ne postane glatko. Zatim ga nauljite, pokrijte i sačekajte oko 45 minuta da nadođe.

Za to vreme pripremite sastojke za posip.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva velika plitka pleha, pokrijte ih papirom za pečenje.

Kada se testo nadiglo, podelite ga na dva jednaka dela, i prvi deo razvucite oklagijom u oblik velikog pravougaonika debljine 3-5mm. Jednu polovinu pređite umućenim belancetom pa je pospite makom. Drugu polovinu takođe premažite belancetom pa je pospite susamom. Pa preko toga stavite krupnu so. Pre nego što ćete seći testo na trake, nežno prstima pritegnite semenke za testo.

Nožem, ili najbolje alatkom za sečenje pice, secite testo na trake debljine oko 1 cm. Ako želite da vam grisini budu kraći, kao moji, onda na kraju isecite trake poprečno. Svaku traku testa uvrnite rukama i položite na obloženi pleh. Napravite mali razmak između testa.

Sve ovo ponovite sa preostalom polovinom nerazvijenog testa.

Pecite grisine iz više tura. Dužina pečenja može da varira, moje si su pekli 10 minuta, ali vi za svaki slučaj proverite da li su počeli da tamne.

Uvrnuti štapići
Continue Reading

Američka kuhinja, Dezerti, Torte

Oreo čizkejk

1 Comment

Nisam nikad razumela zašto moja deca toliko vole Oreo keks, doduše i nisam neki ljubitelj kupovnog keksa. Možda sam otpor imala i zbog njegove neobično tamne boje, uglavnom totalno sam ga ignorisala.

Pre neki dan sam morala da ga napravim, jer nisam mogla nikako da ga nađem u prodavnici, zbog nekog posla kojeg sam imala, i moram da vam kažem da sam promenila mišljenje o njemu. Oreo čizkejk je stvarno odličan, moja porodica kao i prve komšije su bile oduševljene. Dobro spremljen čizkejk je sam po sebi lepa poslastica, ali Oreo keksi, kako oni u kori, tako i oni u filu, stvarno daju lep ukus i teksturu. Svi smo se složili da ovaj recept zaslužuje da se nađe na blogu.

Ako uživate u dobrom čizkejku, pogledajte i recepte za:

Oreo čizkejk

Sastojci

za koru:

16 komada Oreo keksa

60g otopljenog putera

za fil:

3 pakovanja (680g) Filadelfija krem sira, na sobnoj temperaturi

150g šećera

Prstohvat soli

3/4 šolje kisele pavlake

1 kašika ekstrakta vanile

3 jajeta

1 kašika brašna

10 komada Oreo keksa, izlomljenog

za šlag:

250ml slatke pavlake

3 kašike šećera u prahu

za dekoraciju: nekoliko komada Oreo keksa, isečenih na polovine

Priprema:

Najpre napravite koru. U multipraktiku izmrvite 16 komada Oreo keksa i tome dodajte otopljeni puter. Dobijenu smesu stavite na dno kružnog pleha, prečnika 20cm, kome se pomeraju ivice. Čašom pritegnite i ravnomerno rasporedite smesu. Pleh spolja dobro obložite aluminijumskom folijom da voda ne prodre u čizkejk, jer ćete pleh staviti u veći pleh ispunjen vodom. Tako se obično peče čizkejk.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

U multipraktiku pomešajte odmekao krem sir, šećer i so. Tomo dodajte jaja, jedno po jedno, pa kiselu pavlaku, ekstrakt vanile i brašno. Kad ste dobili ujednačenu smesu umešajte u nju oko 10 komada izlomljenog Oreo keksa. Zatim to stavite u pripremljeni pleh. Pleh stavite u veći pleh, ispunite ga kipućom vodom tako da dostigne visinu oko 2/3 manjeg pleha. Pecite čizkejk u rerni 1 sat.

Kada je čizkejk gotov ostavite ga napolju oko 30 minuta. Zatim nožem ili spatulom pređite oko ivice čizkejka, a zatim uklonite ivicu pleha. Kad se čizkejk prohladio, pokrijte ga i ostavite u frižideru da odstoji oko 8 sati.

Pre služenje napravite šlag i njime pređite preko čizkejka. Dekoraciju napravite od šlaga i sa polovinama preostalog Oreo keksa.

Continue Reading

Američka kuhinja, Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pasta

Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)

1 Comment

Najbolje zapečene makarone sa sirom sam probala još kao malo dete, u obdaništu. Ti sjajni hrskavi krajevi se nikada ne zaboravljaju. Nisam se nikada ni usudila da probam da ih slično napravim. Ali zato nisam bila obeshrabrena da probam ovu nešto drugačiju varijantu, sa paradajz sosom i drugačijim sirevima, koja vrlo podseća na italijansku kuhinju, ali je zapravo nastala u Americi. Ima tih američko-italijanskih jela ovde koliko hoćete.

Nikada, ali baš nikada, nisam kupila paradajz sos, uvek sam ga sama pravila, i vrlo sam ponosna na to. Ono što ja pravim je italijanska verzija poznata pod nazivom – marinara. Ni ja taj sos ne pravim from scratch, već koristim onaj pire od paradajza iz konzerve. Sa njim se sos napravi očas posla. Jedino što ga ja uvek na kraju izblendam ručnim blenderom, volim kad je fino ujednačen. Koristim ga za spremanje raznih jela, za testeninu u paradajz sosu, zatim spremanje ćufti, kao i za rolnice od plavog patlidžana.

Za ovaj recept sam koristila uobičajan trio sireva – rikota, mocarela, parmezan, ali vi možete da dodate sireve koji su vama na raspolaganju.

Takođe, makaronama možete da dodate isprženu svežu italijansku kobasicu, koja podseća na mleveno meso, i itekako može da bude ukusna.

Kad isečete zapečene makarone, kad se jelo ohladi, dobićete vrlo zanimljiv presek, koji ja nisam uspela da uslikam.

Ako volite zapečene makarone, onda probajte i ovo čuveno američko jelo Mac and Cheese.

Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)

Sastojci:

1 pakovanje makarona (ziti ili penne)

500ml paradajz sosa (Marinara, recept)

200g rikote (recept)

200g narendane mocarele

80g izrendanog parmezana / pekorina

2 kašike začinskog bilja (ruzmarin, origano, žalfija, majčina dučica)

So i biber prema ukusu

Priprema:

Najpre napravite paradajz sos, ovde pogledajte recept.

Zatim skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Gledajte da vam makarone budu al dente skuvane, jer će se kasnije peći u rerni.

Zagrejte rernu na 175C (350F). U sudu za pečenje pomešajte makarone sa paradajz sosom, pa tome dodajte rikotu, zatim mocarelu i parmezan/pekorino, jedan deo sačuvajte za gornji sloj.

Pecite makarone oko 25 minuta. Ako volite da jelo bude hrskavije, onda ga duže pecite.

Služite ih dok su još tople, najbolje uz salatu.

Continue Reading

Badem, Čokolada, Dezerti, Domaća kuhinja

Kolač od rogača (u potrazi za zaboravljenom namirnicom)

No Comments
kolač sa rogačem

Kolač od rogača je prvi kolač koji sam napravila u životu. Tada sam išla u osnovnu školu, pravila sam ga sa komšijom, i koristili smo recept koji se nalazio na poleđini pakovanja. Nisam mogla da se setim kakvog je ukusa bio kolač, ali znam da je rogač imao neku naročitu aromu.

Pre nekog vremena videla sam u jednoj italijanskoj radnji kesu sa velikim tamnim mahunama, pitala sam se šta bi to moglo da bude, pa sam kasnije na netu potražila reč corab, kako se zove na engleskom, i ispalo je da je to rogač, ali u mahuni, nesamleven. I dok sam razmišljala kako da ga sameljem, jer sam morala da ga imam, odjednom potreba da napravim kolač od rogača je postala moja opsesija, naišla sam na njega u ovdašnjoj online prodavnici naših proizvoda i kupila ga.

Nije mi dugo trebalo da smislim kako da ga napravim, htela sam da bude jednostavan, nisam želela da narušim aromu rogača, koja negde podseća na mak, i tako sam dobila ovaj divan kolač, koji tako lepo ide uz kafu ili čaj.

Rogač je mediteranska biljka koja se često koristila kao jeftina zamena čokoladi, kada se skuva dobije se nešto što se zove med od rogača i dosta podseća na čokoladu. Danas se koristi kao zdrava zamena brašnu u kolačima. Pošto je rogač slatkastog ukusa nemojte da preterujete sa šećerom. Rogač se lepo slaže sa pomorandžom, jabukama, kajsijama i smokvama.

Rogač je vrlo zdrava namirnica, iznenadila sam se da ima toliko dobrih svojstava, bogata je vlaknima i vitaminima, smanjuje holesterol, leči bolesti disajnih puteva, a dobra je i za probavu.

Možete ovaj kolač da napravite i u okruglom obliku, da isečete na pola i filujete džemom od kajsija. Sigurna sam da od rogača mogu da se naprave i ukusni i zdravi kolačići.

Zanimljivo je da su se zrna rogača u prošlosti koristila kao merna jedinica za zlato i dijamante, pošto su uvek istog oblika i svaki teži 0.2g. Da, jedan od naziva rogača je – karat.

Kolač od rogača

Sastojci:

100g samlevenog rogača

100g brašna od badema

100g brašna

1 kašičica praška za pecivo

1/4 kašičice soli

115g putera, na sobnoj temperaturi

120-150g šećera

3 jajeta, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

150ml jogurta

Za glazuru:

100g čokolade

1 kašika ulja

Za posip: suve kajsije, iseckane

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izdruženi pleh, dimenzija 23 x 11cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte rogač, prosejano brašno, so i prašak za pecivo.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte smesu sa brašnom.

Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite kolač u rerni oko 45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje.

Otopite čokoladu na pari i dodajte joj 1 kašiku ulja. Prelijte njome kolač i preko čokolade stavite iseckane sušene kajsije.

Služite kolač kad se čokolada stegne.

Ovih dana su mi procvetale orhideje, uvek me tako prijatno iznenade. Zaista su posebno cveće. Moram da priznam da imam više uspeha sa onim krupnijim nego sa onim sitnijim orhidejama. Rekla bih da vole sunce, kada su na prozoru, i njihovom cvetanju sigurno doprinosi i to što ih svakog leta iznesem napolju, ali u nekoj poluseni.

Continue Reading

Glavna jela, Irska kuhinja

Irska pita od kelja i pire krompira

1 Comment

Ovih dana samo mi se irska kuhinja mota po glavi. A i nekako se desilo da je danas veliki irski praznik Sveti Patrik, pa rekoh da stavim na blog recept za ovu fantastičnu irsku pitu koju sam nedavno pravila. Tražeći po netu šta da napravim od prilično dosadnog kelja, došla sam do ovog odličnog recepta, eto prilike kelju da konačno zablista.

Prošle nedelje sam fotografisala u nekom irskom restoranu/baru, i zaljubila sam se u neka jela, za koje do skoro nisam ni čula, iako je irska kuhinja vrlo bazična i ne previše inspirativna, u njoj dominiraju krompir, meso i kiseli kupus. Moguće je da je utisku doprineo i dobar kuvar. Recimo jelo Bangers and mash sanjam već danima. U pitanju su kobasice sa pire krompirom, ali to jelo je bilo tako lepo servirano sve sa sosom sa celim zrnom slačice. Šteta što ne mogu da vam pokažem kako je izgledalo.

Tačno ću tamo sledeće nedelje da organizujem klub knjige, pošto sam ovog meseca domaćica. Doduše moj izbor knjige, Madam Bovari, podrazumeva neki fine dining u francuskom restoranu, ali kobasice su pobedile.

Inače Sveti Patrik je veliki praznik u Americi. Delimično zbog velikog broja irskih imigranata, a i zbog toga što je to super povod da se ode u lokalni bar i pije pivo. Slavio se taj praznik još od vikenda, uveče je bilo dosta mladog sveta po gradu obučeno u razne kostime, zelena, pa i narandžasta boja, su dominirale, sa prepoznatljivim irskim detaljima kao što su detelina, leprekon (vilenjak), itd. Čak smo morali da sinu napravimo prepoznatljiv šešir, da ga nosi u školu, jer taj praznik uvek slave, on će biti pomenuti vilenjak koji će ići po odeljenjima i deliti slatkiše deci. U normalno vreme bi imali veliku paradu u gradu, ali ove godine kao ni prošle toga nije bilo.

Irska pita od kelja i pire krompira

Ovo jelo možete da služite kao glavno jelo ili kao prilog nekom mesu, najbolje kobasicama.

Sastojci:

1 srednja glavica kelja

za pire krompir:

65g putera

200ml toplog mleka

Soli prema ukusu

85g slanine, sitno iseckane

1 luk, iseckan na rebarca

2-3 grančice timijana (majčine dušice)

2 kašike jabukovog sirćeta

100g izrendanog čedar sira ili sličnog

2 jajeta, umućena

200g slatke (neutralne) pavlake

1 kašika putera

Priprema:

Najpre pripremite pire krompir. Ovde pogledajte kako to da uradite.

Dok se krompir kuva stavite 10 listova kelja, kojima ste nožem stanjili drške, u ključalu vodu da odmeknu, kuvajte ih oko 8 minuta. Kad su skuvani stavite ih pod hladnu vodu da zadrže lepu boju. A zatim ih natapkajte pairnatim ubrusom. Preostali kelj isecite sitno nožem, kao kad sečete kupus za salatu.

Skuvane listove poslažite preko velikog tučanog tiganja, i par komada ostavite za pokrivanje pite.

U dublji tiganj stavite sitno iseckanu slaninu i pržite je sve dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i posle par minuta dinstanja dodajte iseckani kelj. Kuvajte sve oko 20 minuta dok kelj ne omekša, uz povremeno mešanje. Na kraju dodajte so i biber prema ukusu i sirće. Sklonite tiganj sa vatre zatim tu smesu pomešajte sa pire krompirom, dodajte 2 umućena jaja, slatku pavlaku i izrendani sir.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Sad tu smesu stavite preko listova kelja kojima ste obložili tiganj. Na kraju stavite preko pirea preostale listove kelja. Preko njih stavite malecke komade putera. Pecite pitu u rerni 30-35 minuta.

Služite pite par minuta pošto je ispečena.

Continue Reading

Američka kuhinja, Dezerti

Kolač sa crvenim ribizlama (i o romanu Moja borba Karl Uvea Knausgora)

No Comments

Crvene ribizle izgledaju veoma lepo, ali kad se probaju sveže, to nije ukus koji može da vas preterano fascinira, međutim kad se stave u kolač, one dožive neverovatnu transformaciju. Iako su sitne, njihov ukus postaje tako moćan, kiseo i aromatičan, da vam je dovoljna manja količina ovog voća.

Pored toga ovaj kolač sa ribizlama veoma lepo miriše, posebno dok se peče u rerni. Zbog njega će ukućani kao hipnotisani da se upute ka kuhinji, a kolač će nestati i pre nego što se pošteno ohladi. Toliko je lep.

Moja borba – Karl Uve Knausgor

Sinoć sa završila poslednju knjigu romana Moja borba i bila sam baš uzbuđena i pod utiskom. Ima skoro tačno godinu dana kako čitam ovo delo, tako da kad god se setim korone, setiću se i Karl Ovea. U pitanju je autobiografija ovog norveškog pisca ispričana u šest knjiga, ima oko 3600 strana, bar tako kažu, ja sam zapravo sve knjige odslušala. Obožavam glas Edoarda Ballerinia, glumca koji je čitao verziju koju sam odslušala, on mi je dodatno ulepšao ovo veličanstveno štivo.

Da, razvila sam izvesnu zavisnot prema njegovom pisanju, ništa me nije zamaralo i ništa nije bilo suvišno u ovom pozamašnom delu, svi ti banalni detalji iz svakodnevnog života, piščeva razmišljanja o raznim temama, razgovori sa prijateljima, posebno sa Gajerom, eseji o drugim delima, pa i onaj o Hitlerovoj knjizi koja nosi isti naslov, sve je nekako lepo povezano i potpuno ima smisla. Karl Ove ima neverovatan dar za pripovedanje, uz to i fantastičnu memoriju. Naravno pitanje je koliko su svi detalji iz njegovog života istiniti, koliko uopšte ljudi mogu biti objektivni prema svojoj prošlosti, ali ja sam odlučila da mu verujem.

Ova knjiga je sve suprotno od onoga što prezirem u današnjoj popularnoj literaturi, sirova je i istinita, nema nikakvog moralisanja, pretencioznosti, patetike, ulepšavanja, kalkulisanja, potrebe da se dopadne. Karl Ove kad piše o svom životu opisuje puno detalja o kojima se inače ne govori, zato što su to neprijatne stvari, ali to čini priču stvarnom i privlačnom, u mnogim stvarima sam se i sama pronašla.

Karl Ove nije imao lak život, što zbog svoje samodestruktivne priorode, što zbog svoje čudne porodice, sadističkog oca i odsutne majke. Pun je kompleksa, narcisoidan, preosetljiv i komplikovan. Urođena nesigurnost mu nikada ne dozvoljava da se opusti, stalno je pod stresom, previše razmišlja i brine, uvek mu se javlja osećaj krivice, ali eto izgleda da nije bilo tolike patnje, ne bi bilo ni ovog dela. Međutim, i pored svih neprijatnosti i neugodnosti koje su mu se događale, posle velike borbe, nekako je uspeo da izađe kao pobednik, ne zbog slave i priznanja koju je vremenom stekao pišući ovo delo, već je uspeo da ostane autentičan i veran samom sebi.

Iako je glavna tema smrt njegovog oca i komplikovan odnos koji je imao sa njim, čime se bavi u prvoj knjizi, dosta piše o svom drugom braku i deci, posebno u drugoj i šestoj knjizi, meni su to bile najinteresantnije knjige. U poslednjoj knjizi piše i o svojoj novonastaloj slavi, o problemima koje je imao sa familijom posle objavljivanja knjige, naime njegov stric ga je tužio zbog širenja neistine o svojoj porodici. Inače šesta, poslednja knjiga, je i najobimnija, zapanjila sam se kad sam videla da je duža od romana Don Kihot, kojeg sam prethodno pročitala, a to nije mala knjiga.

U trećoj knjizi opisuje svoje detinjstvo i tinejdžersko doba, i to je možda najmanje interesantna knjiga od svih. U četvrtoj knjizi piše o svom jednogodišnjem boravku u jednom malom mestu na severu Norveške, gde je radio kao nastavnik. Peta knjiga se bavi njegovim nauspešnim počecima u pisanju dok je živeo u Bergenu. Kasnije se seli u Švedsku, gde ostaje da živi sa porodicom. Moram da priznam da mi je bilo vrlo interesantno to njegovo poređenje norveške i švedske kulture, za nas je to sve isto – Skandinavija.

Obećala sam sebi da neću ništa više o piscu da istražujem, jer već čitam njegovu autobiografiju, osim da vidim kako izgleda, kao i njegove žene, ali jedno veče nisam uspela da se kontrolišem pa sam otišla na Google map da vidim kako izgleda mesto u kojem je odrastao, negde na jugu Norveške, mnogo su mi se svideli njegovi opisi prirode, i taman sam virtuelno ušla u taj gradić, kad ono uz obalu mora, pored nekog Doma kulture, stoji veliki bilbord i na njemu Karl Ove, i tačno gleda u mene:)

Kolač sa crvenim ribizlama

Sastojci:

250g brašna

2 kašičice praška za pecivo

1/4 kašičice soli

115g putera, na sobnoj temperaturi

175g šećera

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

200ml jogurta

Za posip:

40g brašna

3 kašike šećera

1/2 kašičice cimeta u prahu

40g putera, na sobnoj temperaturi

180-200g svežih ribizli

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 20cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.

Najpre pripremite posip tako što ćete rukama pomešati brašno, šećer, cimet i puter.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte brašno. I zatim pažljivo umešajte ribizle, sačuvajte par da ih stavite na površinu kolača.

Smesu stavite u pripremljeni pleh, i na kraju ravnomerno rasporedite posip, i preko toga stavite par ribizli.

Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.

Continue Reading

Hleb i peciva

Zemičke punjene mocarelom

No Comments

Neko voli da pravi kiflice, dok ja najviše volim da mesim zemičke. One su moja velika strast, valjda zato što izgledaju kao mali hlepčići. Na blogu ih ima već nekoliko vrsta, zemičke sa bundevom i ljutom paprikom, zemičke sa posipom, grčke sa maslinama i začinskim biljem i zemičke pletenice, čiji recept mi je omiljen. Mekše i ukusnije testo teško ćete naći. Zato sam ga ponovo koristila za pravljenje i ovih zemički. Jedino što sam rešila da ih ovoga puta punim, i to mocarelom.

Nikada do sada nisam punila zemičke, ali skoro sam ugostila jednu dansku porodicu koja mi je donela neke mnogo ukusne danske slatke zemičke punjene marcipanom i džemom, i baš su mi se svidele, moraću uskoro da ih pravim. Tako sam dobila ideju da zemičke mogu i da se pune, do sada je moj fokus bio na tome da nađem najbolje moguće testo kao i zanimljiv posip.

Pošto je mocarela naš omiljeni sir, ko mu može odoleti kad se istopi, htela sam da probam da njega stavim u zemičke. Kako nisam mogla da se odlučim da li da stavljam suvu ili vlažnu mocarela, stavila sam obe. U zemičkama su se očekivano različito ponele, vlažnije mocarela bi nekako iscurela tokom pečenja, ali je imala lepšu teksturu. Suva mocarela nije curela ali nije se lepo topila kao prethodna. U svakom slučaju da bi doživeli taj čuveni efekat otopljene mocarele moraćete da jedete zemičke dok su još tople. Ili, da ih naknadno zagrejete u tosteru.

Što se tiče posipa opet sam se malo igrala koristeći začinsko bilje, beli luk, puter i izrendani parmezan. Međutim, najlepi deo je bila ljuta tucana paprika.

Zemičke punjene mocarelom

Sastojci:

2 1/4 kašičica suvog kvasca

2 kašike šećera

200ml toplog mleka

60g putera

60ml ulja

1 jaje, umućeno

200ml jogurta

650g brašna

1 3/4 kašičice soli

Za premaz i posip:

3 kašike otopljenenog putera

1 kašika iseckanog paršuna

1 kašika iseckanog ruzmarina

1 čen belog luka, sitno iseckan

Prstohvat soli

3 kašike izrendanog parmezana

1 kašičica tucane paprike

150-200g mocarele, iseckane na manje komade

Priprema:

Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da radi dodajte isečen puter, ostavite ga tu da malo omekša, zatim dodajte ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.

Ovu smesu dodajte brašnu u koji ste stavili so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malo ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, oko 1 1/2 sat.

Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se zemičke spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.

Podelite testo na 24 jednakih komada, koristite vagu (svaki komad bi trebalo da teži oko 50g). Testo oblikujte u lopticu, tako što ćete povlačiti testo ka unutra, a zatim testo spljoštite i u njega stavite komad mocarele, pa ga pokrijte testom i oblikujte u lopticu. Loptice od testa stavite na obloženi plitki pleh i pokrijte ih plastičnom folijom, i neka još narastaju oko 45 minuta.

Zagrejte rernu na 195C (385F).

Pre nego što testo stavite u rernu premažite testo otopljenim puterom u koji ste dodali malo soli, iseckan beli luk, peršun i ruzmarin. Na kraju testo pospite istucanom paprikom i izrendanim parmezanom. Pecite testo oko 20 minuta dok zemičke ne porumene.

Služite zemičke dok su još tople. Sutradan ih zagrejte u tosteru pre služenja.

Continue Reading