Uželela sam se bloga. Mislim da je ovo bio najduži period mog odsustvovanja sa njega. Najpre sam bila u takvom šoku da ga danima nisam otvarala, naravno sve vreme sam čitala vesti što na medijskim portalima što na Fejsbuku. Iako me nesreća nije derektno pogodila, ona se dogodila mnogim ljudi koje poznajem. Ja sam išla u gimnaziju u Obrenovcu. Moji su imali sreću da žive na brdu, pa nisu bili evakuisani. Kako da vam kažem, tamo oko Kolubare i Save, tamo je moj kraj. Dovoljno mi je bilo da vidim slike odande pa da se momentalno ubedačim. Onda gledam na Fejsbuku da li su svi na broju, da li se javljaju, čula sam se sa toliko ljudi kao retko do sad.
Kad vam se dese tako teške stvari u životu, pored same činjenice da vam se život promenio u trenutku, ima još jedna stvar koja vas posebno uznemirava a to je da drugima život nije stao, da su drugi ljudi bezbrižni ili se nerviraju oko malih stvari, ili recimo uživaju u lepom vremenu, raznim aktivnostim, takoreći slave život. Pomislićete da život nije fer, vama je toliko uzeo a drugima dao, ali ni vaša ljutnja ni bes ne mogu da promene činjenicu da je život takav, nekad sladak, nekad gorak, ide svojim tokom ne mareći za vaša osećanja. Kao što rekoh, mnogo mi je nedostajao blog, ali nisam htela da ga pišem upravo iz pomenutog razloga, a i bila sam u takvom stanju da mi se ništa nije radilo.
Koliko za dan dva stvari će se vratiti na svoje staro mesto, biće sve manje članaka o poplavi, sve manje komentara na Fejsbuku, i mi, koji smo imali sreću da ne budemo žrtve ove nesreće, nastavićemo svoj život po starom. Građanima Obrenovca i okolnih poplavljenih sela trebaće mnogo duže vremena da zaborave ovu pošast. A i tu je nesreća bila selektivna, najviše štete su pretrpeli oni sa stanovima u prizemlju kao i oni sa kućama, radnjama, a tek ljudske žrtve, to da ne pominjem.
 |
| Dolma. Ovde se negde uliva Kolubara u Savu. |
Posle prvobitnog šoka ja sam sebe okupirala tako što sam pravila makaronse i onda ih prodavala u svrhu pomoći nastradalima. Jedno veče sam ih odnela lepo upakovane na sastanak mog kluba knjige i svi su ih kupili osim jedne osobe. Teško mi je da opišem šta sad osećam prema njoj, sa kojom sam imala ne baš prisan ali korektan odnos, prosto ne mogu da verujem da je nije bilo blam da jedina ne učetvuje u doniranju. Možda sam bila navalentna ali stvarno ne mogu da vidim nijedan normalan razlog za njen postupak. Da je nešto na ličnom nivou uopšte me ne bi toliko uznemirilo koliko nečije nepristajanje da pomogne mom narodu.
 |
| Zabran. U daljini se vidi Barička Ada i Barič. |
Taj deo gde se reka Kolubara uliva u Savu, to je moje magično mesto. Upšte ceo taj potez oko pomenutih reka, tačnije nasip ili dolma, kako ga Obrenovčani zovu, je savršen za vožnju bicikla ili trčanje. Priroda je prelepa i za veliko čudo nije zagađena. Zabran je glavno izletište Obrenovčana, šumoviti deo uz reku Savu. Tu se ljudi i kupaju. I ja sam tu nekad kupala, čak sam se bacala u vodu sa kanapa koji je visio sa drveta. Kad pogledate ka istoku sa Zabrana videćete početak Baričke Ade, koja ima lepu peščanu plažu i do koje možete doći samo čamcem. Uvek mi je bila želja da obiđem taj deo Save čamcem ali se to nikada nije desilo.
Kad uđete u Obrenovac i skrenete desno, onda nastavite pravo, doći ćete do Zabrežja, mesta koje prilično podseća na vojvođanska sela. Kad izađete na Savu tu je ponton sa koga možete da se spuštate u vodu, a tu su i teniski tereni sa šljakom. Ako nastavite biciklom uz reku, tu inače Sava pravi okuku u obliku potkovice, izaći ćete na Zabran.
A ako skrenete levo odmah pošto ste prešli obrenovački most, naći ćete se na Kolubarskoj dolmi. Pošto nastavite biciklom dovoljno dugo, doći ćete do mesta koje se zove Jozića koliba. Meni je skoro neverovatno sećanje da smo jednog sušnog leta biciklima prelazili Kolubaru koja je više podsećala na neki potok nego na reku.
Uopšte, ceo kraj ima neki vintage šmek, kao da ste se preselili u 60-te godine prošlog veka, priroda deluje nenarušeno i pitomo. Uvek mi je bilo čudno kako ne viđam više ljudi u ovim krajevima, naročito iz Beograda, ali sa druge strane sam bila zahvalna na tome. To je kao kad pronađete neku super izolovanu plažu i ne želite da je delite ni sa kim.
 |
| Pogled na Savu i Srem sa jednog od baričkih brda (vidi se u daljini na predhodnoj fotografiji). |
Juče smo moj muž i ja ceo dan pokušavali da nađemo stari disk sa fotografijama iz Srbije, prevrnuli smo celu kuću i nismo ga našli, i ja sam već počela da tugujem za “izbrisanim” periodom moga života, mislim, ako nema fotografija onda nema ni sećanja. Pomislila sam na ljude kojima je poplava uništila sve u kući pa i fotografije. Strašno. Međutim negde oko ponoći muž je pronašao disk, pa sam uspela da ih udenem u tekst, htela sam da vidite kako je to lep kraj.
Ovaj post je napisan sa jednom namerom, a to je da vas zamolim da kad sve ovo prođe, još koliko ovog leta, verujem da će se priroda jako brzo oporaviti, posetite Obrenovac i njegovu okolinu. Zapamtite instrukcije koje sam vam dala za najlepša mesta koje tamo možete da nađete. U gradu svratite na ručak ili kafu, u centru možete da natočite obrenovačku banjsku vodu, koja je dobra za nešto, ali se više ne sećam za šta. U nekom od butika kupite neku stvarčicu, obično je značajno jeftinije nego u Beogradu, na lokalnoj pumpi napunite auto benzinom, pazarite na pijaci, napravite svoj mali doprinos lokalnoj ekonomiji, da se nekako oporavi od velikog gubitka. Verujem da će vam Obranovčani biti veoma zahvalni.
Isto to važi i za druge stradale gradove, ja pišem o Obrenovcu jer ga najbolje poznajem.
Iskreno, bila sam veoma dirnuta činjenicom da je toliko ljudi htelo da pomogne, tolika solidarnost se nije odavno videla na našim prostorima. Iako postoji puno pouka iz ovog događaja jedna je svakako ta da “obični” ljudi mogu jedni drugima najviše da pomognu. Ja verujem u male stvari, bolje društvo prave obični ljudi, oni odozdo, a ne odozgo. Njihova zajednička borba pomera stvari na bolje i tome naše društvo treba da teži. Kad ljudi shvate da je snaga u njima samima, da oni određuju svoju sudbinu, a ne država i političari, kad dobiju neophodno samopouzdanje i entuzijazam, tada će društvu kao celini da krene na bolje. Često upoređujem naše i američko društvo i mislim da je u tome najveća razlika, to je ono što ih čini bogatijim i sređenijim društvom od srpskog. Ali o tome nekom drugom prilikom.
Želim još jednom da vas zamolim da Obrenovčanima pomognete i na ovaj način. Hvala.
 |
| Kolubara u periodu sušnog leta. |
40 Comments
Skoro pa sam zaplakala citajuci ovaj post. Vrlo dobro znam o cemu govoris i osecaj kada nisi tako blizu, kada gledas nemocno na situaciju i ne mozes nista da uradis. Ali na svest ljudi mozes da utices. Ja sam sa Umke inace,moji su i dalje tamo, a tetka mi je u Obrenovcu, pa odlicno poznajem taj kraj. Proci ce i ova katastrofa, ljudi ce nastaviti sa svojim zivotima, ali rane ostaju zauvek. Zao mi je ljudi koji su morali da prezive ovakve stvari, ali sta da se radi i to je zivot. Veliki pozdrav od mene draga Ivana.
Skoro pa sam zaplakala citajuci ovaj post. Vrlo dobro znam o cemu govoris i osecaj kada nisi tako blizu, kada gledas nemocno na situaciju i ne mozes nista da uradis. Ali na svest ljudi mozes da utices. Ja sam sa Umke inace,moji su i dalje tamo, a tetka mi je u Obrenovcu, pa odlicno poznajem taj kraj. Proci ce i ova katastrofa, ljudi ce nastaviti sa svojim zivotima, ali rane ostaju zauvek. Zao mi je ljudi koji su morali da prezive ovakve stvari, ali sta da se radi i to je zivot. Veliki pozdrav od mene draga Ivana.
Ivana, pročitala sam u jednom dahu. Nisam nikada bila u Obrenovcu, ali hoću. Poslušaću te i otići ću da ga posetim. Mogu misliti kako ti je strašno bilo i milion puta sam pomislila na tebe i tvoju porodicu. Ove fotografije su nestvarno lepe i skoro se ne mogu uporediti sa slikama koje smo viđali tokom poplava. Priroda će se brzo oporaviti, ljudi znatno sporije, ali verujem da će i oni biti dovoljno jaki da se izbore. Puno te pozdravljam…
Ivana, pročitala sam u jednom dahu. Nisam nikada bila u Obrenovcu, ali hoću. Poslušaću te i otići ću da ga posetim. Mogu misliti kako ti je strašno bilo i milion puta sam pomislila na tebe i tvoju porodicu. Ove fotografije su nestvarno lepe i skoro se ne mogu uporediti sa slikama koje smo viđali tokom poplava. Priroda će se brzo oporaviti, ljudi znatno sporije, ali verujem da će i oni biti dovoljno jaki da se izbore. Puno te pozdravljam…
To što se tamo desilo je strašno, strašno je što su ljudi izgubili sve, a opet,spasili gole živote. Nikada nisam bila u Obrenovcu, ali sam pre nedelju dana tražila familiju našeg prijatelja, iz Obrenovca i zahvaljujući Milinom Kuvaru, ih pronašla.U pravu si, život ide dalje, ali ovakva nesreća se ne sme nikada zaboraviti.Pozdrav iz Kanade za tebe i sve tvoje iz Obrenovca.
To što se tamo desilo je strašno, strašno je što su ljudi izgubili sve, a opet,spasili gole živote. Nikada nisam bila u Obrenovcu, ali sam pre nedelju dana tražila familiju našeg prijatelja, iz Obrenovca i zahvaljujući Milinom Kuvaru, ih pronašla.U pravu si, život ide dalje, ali ovakva nesreća se ne sme nikada zaboraviti.Pozdrav iz Kanade za tebe i sve tvoje iz Obrenovca.
Gotovo da sam se rasplakala a ježila sam se sve vreme… tačno osećam o čemu pričaš… tu toplinu, bol… sve… Strašno je sve to, ta nepravda… Ja kao da osećam grižu savesti što imam krov nad glavom, svoj dom (kakav god da je) i sve ostalo… Ne mogu zamisliti bol tih ljudi, očaj, snagu…
Samo jednom smo bili u Zabranu ali sada… definitivno ćemo ići više…
Gotovo da sam se rasplakala a ježila sam se sve vreme… tačno osećam o čemu pričaš… tu toplinu, bol… sve… Strašno je sve to, ta nepravda… Ja kao da osećam grižu savesti što imam krov nad glavom, svoj dom (kakav god da je) i sve ostalo… Ne mogu zamisliti bol tih ljudi, očaj, snagu…
Samo jednom smo bili u Zabranu ali sada… definitivno ćemo ići više…
Oci su mi se napunile suzama citajuci tekst. Nisam nikad bila u Obrenovcu, ali na slican nacin sam i ja pratila desavanja i u Obrenovcu i u Sapcu gde nisam nikad zivela, ali za koga sam posebno vezana. Ko jednom oseti sta znaci ostati bez svoje kuce ima drugaciji pogled na svet, na ljude i na materijalne stvari. Taj gest te tvoje poznanice iz kluba knjige je za mene potpuno neshvatljiv, ali ima valjda i takvih ljudi bez trunke empatije i neke osnovne humanosti. Srecom ima mnogo, mnogo vise pozitivnih primera. Samo se nadam da se i ova nesreca nece brzo zaboraviti.
Oci su mi se napunile suzama citajuci tekst. Nisam nikad bila u Obrenovcu, ali na slican nacin sam i ja pratila desavanja i u Obrenovcu i u Sapcu gde nisam nikad zivela, ali za koga sam posebno vezana. Ko jednom oseti sta znaci ostati bez svoje kuce ima drugaciji pogled na svet, na ljude i na materijalne stvari. Taj gest te tvoje poznanice iz kluba knjige je za mene potpuno neshvatljiv, ali ima valjda i takvih ljudi bez trunke empatije i neke osnovne humanosti. Srecom ima mnogo, mnogo vise pozitivnih primera. Samo se nadam da se i ova nesreca nece brzo zaboraviti.
Ja sam iz Bariča, skoro da smo bile komšinice. Nije lako ali čovek mora da se bori. Zdravlje pre svega, sve ostalo se nekako ponovo stekne.
Ja sam iz Bariča, skoro da smo bile komšinice. Nije lako ali čovek mora da se bori. Zdravlje pre svega, sve ostalo se nekako ponovo stekne.
Moji su bili dobro, jedino što nisu imali struje, vode, telefonskih veza i interneta. Osim toga već odavno žive u stanju stalne pripravnosti, uvek su puni hrane i svega ostalo… mislim, kroz šta smo sve prošli ne čudi. Malo sam se plašila za oca jer on u takvim situacijama postaje hiperaktivan a nije da ima malo godina.
Obavezno poseti mesta koja sam navela, posebno ako voziš bicikl. Vidiš, ja sam jednom išla turistički do Pančeva:)
Moji su bili dobro, jedino što nisu imali struje, vode, telefonskih veza i interneta. Osim toga već odavno žive u stanju stalne pripravnosti, uvek su puni hrane i svega ostalo… mislim, kroz šta smo sve prošli ne čudi. Malo sam se plašila za oca jer on u takvim situacijama postaje hiperaktivan a nije da ima malo godina.
Obavezno poseti mesta koja sam navela, posebno ako voziš bicikl. Vidiš, ja sam jednom išla turistički do Pančeva:)
Hvala, Zorice. Da, obično nas te nesreće povežu sa ljudima sa kojima nismo bili dugo u kontaktu. Ali i to puno znači.
Hvala, Zorice. Da, obično nas te nesreće povežu sa ljudima sa kojima nismo bili dugo u kontaktu. Ali i to puno znači.
Mnogo je lep tekst. Dok sam pratila situaciju iz Nemacke, svak minut sam se prisecala'kako je meni bilo kad smo bezali pred poplavom i sta je bilo posle poplave. Trebalo je mnogo vremena da se oporavimo, i sad posle dvadeset i vise godina se intenzivno secamo nje. Tacno znam kako ti je bilo kad doticna osoba nije htela da kupi makarons. I ja sam ovde imala puna usta pomoci ali na zalost prazne ruke, i pored toga dijaspora se odlicno orgaizovala. S nestrpljenjem ocekujem nove postove.
Mnogo je lep tekst. Dok sam pratila situaciju iz Nemacke, svak minut sam se prisecala'kako je meni bilo kad smo bezali pred poplavom i sta je bilo posle poplave. Trebalo je mnogo vremena da se oporavimo, i sad posle dvadeset i vise godina se intenzivno secamo nje. Tacno znam kako ti je bilo kad doticna osoba nije htela da kupi makarons. I ja sam ovde imala puna usta pomoci ali na zalost prazne ruke, i pored toga dijaspora se odlicno orgaizovala. S nestrpljenjem ocekujem nove postove.
Sledeći put ponesi aparat, imaš da napraviš mnogo lepih slika. Ja jedva čekam da opet odem tamo.
Sledeći put ponesi aparat, imaš da napraviš mnogo lepih slika. Ja jedva čekam da opet odem tamo.
I ja se nadam da ljudi neće tek tako da zaborave ovu poplavu i da će izvući važne pouke, i oni ugroženi i neugroženi. Nekako se stvari jasnije vide.
I ja se nadam da ljudi neće tek tako da zaborave ovu poplavu i da će izvući važne pouke, i oni ugroženi i neugroženi. Nekako se stvari jasnije vide.
Znam, čula sam se sa mojim prijateljima iz dijaspore, i oni imaju slične priče. Negde razumem tu nezainteresovanost, valjda broj žrtava nije bio dovoljno veliki da bi se intezivno obaveštavalo o poplavama kod nas, opet ne razumem… razmišljam o tome kakve su moje reakcije kada vidim stradanja širom sveta, na FB imam puno prijatelja iz raznih delova sveta koji to kometarišu…
Znam, čula sam se sa mojim prijateljima iz dijaspore, i oni imaju slične priče. Negde razumem tu nezainteresovanost, valjda broj žrtava nije bio dovoljno veliki da bi se intezivno obaveštavalo o poplavama kod nas, opet ne razumem… razmišljam o tome kakve su moje reakcije kada vidim stradanja širom sveta, na FB imam puno prijatelja iz raznih delova sveta koji to kometarišu…
Аутор је уклонио коментар.
Аутор је уклонио коментар.
Ja sam jedna od onih koji su doživjeli poplavu ali to je tek barica ispred kuće u odnosu šta su obrenovčani i dobojlije doživjeli. Isključena struja mi je smetala samo zbog nedostatka informacija. Nekako mi najviše smeta sva ta neorganizovanost u sanacijama poplave i brizi o evakuisanim ljudima, govorim za Republiku Srpsku, i korištenje prilike za samoreklamiranje i političko prepucavanje. Za to sada, svakako, nije vrijeme.
Ja sam jedna od onih koji su doživjeli poplavu ali to je tek barica ispred kuće u odnosu šta su obrenovčani i dobojlije doživjeli. Isključena struja mi je smetala samo zbog nedostatka informacija. Nekako mi najviše smeta sva ta neorganizovanost u sanacijama poplave i brizi o evakuisanim ljudima, govorim za Republiku Srpsku, i korištenje prilike za samoreklamiranje i političko prepucavanje. Za to sada, svakako, nije vrijeme.
Drago mi je da nitko tvoj nije stradao. Strašne su poplave i ljudi su u trenutku ostali bez svega. To što život ide dalje, to te nikada ne smije žalostiti: svima nama život staje zbog nesreće, ali ne očekujemo da je stao i drugima. To je jednostavno tako i dobro da je tako. Što se one osobe tiče, koja nije ništa kupila za pomoć, možda je ona već dala toliko pomoći da je to smatrala suvišnim. Ili joj je netko stradao ili je direktno primila nekog iz poplavljenih kuća. Nikada se ne zna. I ovdje stalno stižu apeli za pomoć i pomogli smo svi, koliko smo mogli i iznad toga. Više nije moguće odgovoriti baš na svaki apel. Mene više zanima hoćemo li zaboraviti te jadne ljude za mjesec dana ili ne. Jer tek kada se vrate, tek tada će zaista vidjeti što im treba i trebati će možda još više, ali drukčije, pomoći.
Drago mi je da nitko tvoj nije stradao. Strašne su poplave i ljudi su u trenutku ostali bez svega. To što život ide dalje, to te nikada ne smije žalostiti: svima nama život staje zbog nesreće, ali ne očekujemo da je stao i drugima. To je jednostavno tako i dobro da je tako. Što se one osobe tiče, koja nije ništa kupila za pomoć, možda je ona već dala toliko pomoći da je to smatrala suvišnim. Ili joj je netko stradao ili je direktno primila nekog iz poplavljenih kuća. Nikada se ne zna. I ovdje stalno stižu apeli za pomoć i pomogli smo svi, koliko smo mogli i iznad toga. Više nije moguće odgovoriti baš na svaki apel. Mene više zanima hoćemo li zaboraviti te jadne ljude za mjesec dana ili ne. Jer tek kada se vrate, tek tada će zaista vidjeti što im treba i trebati će možda još više, ali drukčije, pomoći.
Pa komsinice, zivele smo na slicnim lokacijama. Tamo gde smo odrasle,a kasnije predjosmo obe na Lion. Vidis kako je svet mali..
Upravo tako, zdravlje je najvaznije.
Pa komsinice, zivele smo na slicnim lokacijama. Tamo gde smo odrasle,a kasnije predjosmo obe na Lion. Vidis kako je svet mali..
Upravo tako, zdravlje je najvaznije.
Ah, gde sam je sve bila:) Pozdrav i hvala još jednom za fotkice koje si mi poslala, znam te koja si:)
Ah, gde sam je sve bila:) Pozdrav i hvala još jednom za fotkice koje si mi poslala, znam te koja si:)
Slušaj, ja kad otvorim naše vesti kosa mi se diže na glavi. Nemoj sad počnem da pišem sve i svašta…
Slušaj, ja kad otvorim naše vesti kosa mi se diže na glavi. Nemoj sad počnem da pišem sve i svašta…
U pravu si, ali ne razmišljaju svi kao ti. Ne, moja drugarica nije baš imala nikakav razlog da ne donira, pre svega zato što su makaronsi bili po ceni kao oni u prodavnici, i mnogo svežiji, da ne kažem bolji. Nije sad ni važno više, možda je na dijeti:) Nadam se da se neće ova nesreća zaboraviti brzo.
U pravu si, ali ne razmišljaju svi kao ti. Ne, moja drugarica nije baš imala nikakav razlog da ne donira, pre svega zato što su makaronsi bili po ceni kao oni u prodavnici, i mnogo svežiji, da ne kažem bolji. Nije sad ni važno više, možda je na dijeti:) Nadam se da se neće ova nesreća zaboraviti brzo.
Ta sam 😉
Ta sam 😉