Nekako se baš poklopilo da pišem ovaj post uoči američkih izbora za predsednika, a svi znamo ko je bio prvi – Džordž Vašington.
Posetila sam njegovo imanje prošlog vikenda i bila oduševljena. Zašto se ova priča nalazi na mom blogu? Zato što je jedno od najlepših imanja koje sam imala prilike da posetim i zato što dosta podseća na ideal današnjeg čoveka – izgraditi nešto što će biti trijumf čovekove samodovoljnosti. Farma koja će zadovoljiti sve naše potrebe za hranom. Uz to zadovoljava potrebu čoveka da bude okružen prirodom.
Evo sad sam pronašla i članak iz Politike o ovom imanju koji sam čitala u ovo vreme pre godinu dana, on me je jednim delom motivisao da ga posetim. Članak možete da nađete ovde, dosta je informativan, jedino što se malo pretereno osvrće na Vašingtona kao robovlasnika. Nije da nije bio ali u to vreme južne države još nisu bile spremne na ukidanje robova. Posle njegove smrti njegova žena ih je oslobodila.
Možete da volite ili ne volite Ameriku ali fascinantno je kako su je par umnih ljudi, očevi Amerike, organizovali, tj. napisali Ustav, koji traje i traje, i dalje predstavalja ideal svih onih liberala i libertijanaca gde bih negde i sebe svrstala.
U današnjem političkom životu gde obično biramo manje loše, ti osnivači Amerike (George Washington, Benjamin Franklin, John Adams, Thomas Jefferson, James Madison, Alexander Hamilton, itd.) su bili istinski rodoljubi koji su imali jake principe, sjajnu viziju, dovoljno pameti i snažnu volju da ih realizuju. Ko ima vremena i želje da nešto više sazna o ovome neka odgleda seriju John Adams, gde je sjajno opisano kako je stvarana američka država, koliko je bilo otpora i muke da se stvari postave na dobar temelj. Ne zaboravite u to vreme Amerika je bila siromašna, neorganizovana unija vrlo različitih zemalja.
Pre par godina imala sam priliku da posetim i Monticello, imanje Thomasa Jefferson-a, koji ima sličan koncept kao Mount Vernon. Takođe je veoma lepo, a posebno bih izdvojila glavnu kuću, divno paladijumsko zdanje.
 |
| Vrt |
 |
 |
| Ovako se ovde razapinju stabla voća. |
Biće interesantno pratiti izbore, čak i meni koja jedva da sam pratila izbornu kampanju. Iako je jako teško reći ko će pobediti, ja znam ko bi sigurno pobedio da može ponovo da se kandiduje – Bill Clinton. Iako je nama neomiljen to je predsednik kojeg Amerikanci obožavaju, i sve mu opraštaju, jer u vreme kad je on bio na vlasti ekonomija je cvetala, a to je za njih najvažnije.
I u američkom društvu ima te podeljenosti, kao i svuda manje-više, na konzervativce i one liberalnije, republikance i demokrate. Nije cool ako se izjašnjavate kao republikanac, bar u mom društvu, pa često ljudi kažu da su za demokrate a u stvari glasaju za republikance. Njima je izgleda najvažnije koji izbor će biti dobar po ekonomiju, i ja iskreno mislim da je to i najbolji motiv, bar u krizna vremena. Ideologije su suviše komplikovane stvari a i imali smo često priliku da vidimo kako se čak i one dobre ideje izvitopere.
 |
| Kuhinja, odvojena od glavne kuće da ne bi ulazili mirisi hrane. |
Što se tiče farme ona se nalazi na severu Virdžinije, južno od grada Vašingtona, na obali reke Potomak. Ogromna je. Tu su bašte, voćnjaci, magacini, kuće, šume, štale, mlinovi, destilerija, čak i dok za čamce na reci Potomak.
Posetioci mogu da vide u potpunosti kako je izgledalo imanje u 18. veku, u vreme kada je Vašington tu živeo… još su tu ljudi u kostimima iz tog doba, sve sa životinjama. Ima i dodatnih sadržaja kao što su koncerti, razgledanje glavne kuće (propustili zbog dece), vožnja zapregom sa konjima, pravljenje kukuruznog hleba na tradicionalan način, degustacija pite od bundeve, krstarenje brodom po Potomak reci i ostale aktivnosti.
Kroz slike možete najbolje da vidite kako izgleda imanje.
 |
| Onovremenska moda |
 |
| Pogled na Pionirski vrt |
 |
| Pogled na vrt sa suprotne strane |
 |
| Kejl |
Vašington ne samo što je bio veliki vojskovođa i političar on je bio i uspešan farmer. Među prvima je uveo u to vreme napredne metode u obrađivanju zemlje, a i bavio se proizvodnjom viskija.
 |
| Tradicionalni način spremanje hleba od kukuruza – Cornbread. |
 |
| Tradicionalna pita od bundeve |
 |
| Slično se i kod nas pravila ograda |
 |
| Reka Potomak |
 |
| Malo zabave za najmlađe, koncert. |
 |
| Štale |
 |
| Šuma na imanju |
16 Comments
Krasno izgleda, ustvari koliko god su mi Amerikanci totalno neshvatljivi u nekim stvarima zemlja im je stvarno prekrasna i ima puno toga za vidjeti.
A što će tiće izbora, osim što nikako ne mogu shvatiti sistem glasanja 8ako budeš imala ikada vremena molim da za mene neuku napišeš post o tome) i mene baš zanima tko će pobijediti.
Ih, da mi je ovakvo imanje….:-)
Apolitična sam, potpuno, ali to o čemu pričaš – da je ekonomija bitan faktor izbora vlade – toga ima i sa ove strane bare. Naime, 10-ak vlada (i naša, izmešu ostalih) je pala zbog loše ekonomske situacije, tj. krize.
Inače, kada sam putovala u Ameriku, sleteli smo u Vašington i išli šatlom do Baltimora. Usput smo ostavili neke putnike u mestu koje se zove Potomac Valley, a izgleda kao iz Očajnih domaćica. I znala sam da mi je odnekuda Potomac poznato – kad ono – reka 🙂
Bila sam na Mount Vernon-u nekoliko puta i baš imam sliku tu gde si centrirala prvu fotografiju sa mamom iz neke 86 a onda ponovo iz 96. Lepo imanje, moram priznati. Njihov ustav je stvarno odlično napisan. E sad sam fascinirana da bi i dalje glasali za Klintona, jer mi imamo potpuno drugu viziju toga odavde obzirom na posledice koje smo trpeli. Arlington trebaš da posetiš, ako već nisi.
Nije bas tako komplikovano kako izgleda – svaka drzava nosi odredjeni broj elektora, uglavnom u skladu sa brojem stanovnika. Ko pobedi u nekoj drzavi nosi sve glasove elektora. Broj osvojenih elektora odlucuje pobednika. Ipak zahvaljujuci ovom sistemu izbora moze da se desi da se osvoje izbori sa ukupno manje glasova. Nadam se da sam bila dovoljno jasna:)
To oko padanje vlada u Evropi je ipak malo drugacije… Da oko reke Potpmak ima puno tih idilicnih predgradja.
Probacu da odem u Arlington. Nisam znala da si tako dugo zivela ovde. Mozes da prilozis fotografije.
E Ivana, tad nije bilo digitalnih aparata, mada je tada bilo slađe čekajući da slike stignu. Washington 85-89 sa roditeljima, a posete roditeljima svakog leta od 95-99.
Arboretum je divan, ali na proleće kad sve olista da odeš i švrljaš saa decom.
http://www.usna.usda.gov/
Drago mi je da sam naletila na ovaj blog jer obožavam ovakve putopisne postove. A šta reći, Amerika je stvarno predivna. Ja sam godinu dana živjela u Mystic, Ct i ostala zaljubljena do danas.
Mmmm, Mystic, kako misticno zvuci. Da, CT je lepa zemlja. Dobrodosla na moj blog!
Bila bi fora da skeniras i posaljes te slike…
Bili smo u arboritumu proletos i bas je lep. Ima neki japanski vrt u kome je bila izlozba prastarih bonsaia… jedan je bio iz 18. veka. Imaju i lep vrt zacina, zaista jako lepo. Htela sam da postavim slike odande na blog, ali sam zaboravila.
Super, puno ti hvala!
Meni se jako sviđa što vi u Americi imate tako puno mogućnosti da provodite slobodne dane na kvalitetan način. To nama jako fali ovde al mislim da se stvari kreću na bolje. Po Vojvodini ima toliko divnih dvoraca sa interesantnom pričom koji zjape prazni i sablasni su…
Farma je stvarno super, ima toliko edukativno-zabavnog sadržaja. Uživancija…
Ima u Vojvodini svasta da se vidi, jedino kao sto ti kazes fali "prica" tj, da se stvari organizuju. Ne bih da se upustam u duzu pricu, ali mi smo svasta dozivljavali u turizmu po Srbiji. Moram da pomenem nesrecan odlazak u Obedsku baru, gde je jedini ugostiteljski objekat bio zatvoren na mesec dana zbog godisnjeg odmora u jeku sezone. Nikad mi nije poslo za rukom da se vozim camcem po bari. Opet imam veoma prijatno iskustvo sa Palica, imaju divan Zoo vrt, Subotica je veoma interesantna… fruskogorski manastiri su isto zanimljivi… definitivno ima sta da se vidi samo neko treba da ukapira da i od toga moze lepo da se zivi.
Stvarno jeste divno, bila sam i toliko je lepo i spokojno, pogled na reku i sva priroda. Predivno!
Nataša, sigurno bi ti se svidelo i u Montičelu, ako nisi bila. Sličan je koncept.