Musaka sa zeljem ( i o nastavniku istorije)

Kako je prijatno iznenađenje ova musaka sa zeljem! Da nije bilo hiperprodukcije zelja u mojoj bašti nikada ne bi se setila da napravim ovo divno jelo. A pravila sam ga već više puta ovog proleća. Kad ga poslužite uz kiselo mleko, to je obavezan prilog, i uz mladi luk iz bašte, doživećete tako dobro poznato osećanje, podjednako lepo kao kad jedete sarmice od zelja.

Nastavnik istorije

Mi smo nedavno kupili karte za Srbiju i saznavši za naš odlazak razredni mog sina nas je zamolio da mu tamo kupimo ikonu. Kaže da je nedavno počeo da se interesuje za religiju. Pitala sam kojeg bi sveca voleo na ikoni, ne zna tačno. Posle mi je moja prijateljica, kuma naše dece, koja se bavi ikonopisom i koja će mu oslikati ikonu, dala ideju da to bude sveti Andreja Prvozvani, pošto se nastavnik zove Andrew. Čak se setila da nedaleko od nas postoji američka pravoslavna crkva posvećena tom svecu, posetila ju je kada je boravila kod nas.

Razredni je nastavnik istorije, iliti social studies, kako se ovde zove predmet. Vrlo je mlad, prošle godine je magistrirao i počeo da radi u našoj školi. Čini mi se da je procvetao u tom okruženju, deca ga vole, pogotovo dečaci, koji inače retko kad imaju priliku da imaju muškog nastavnika. Pričam vam o njemu jer je Endrju iz nekog razloga veoma fasciniran Srbijom i uz to je retko dobar nastavnik. Još ranije me je pitao da starijim đacima u školi držim predavanje o Srbiji, i ja sam to prihvatila, ali do toga ove školske godine nije došlo zbog kovida, ostavili smo to za sledeću godinu. Endrju na google prevodiocu prevodi često engleske fraze na srpski jezik i pokušava da komunicira sa mojom sinom na našem jeziku. Pre neki dan mi je ćerka rekla kako joj se desilo nešto vrlo neobično, kada je pomenutog nastavnika srela u hodniku, obratio joj se na srpskom jeziku. Već sam ranije pisala na blogu koliko naša škola posvećuje neobično puno pažnje srpskoj kulturi (pogledajte članke Kako smo predstavili Srbiju u američkoj školi, Srpski Božić u emigraciji), ali ovo je već novi nivo.

Pored toga što je znatiželjan Endrju je odličan nastavnik, ove školske godine moj sin je toliko naučio o antičkoj istoriji da sam ostala zatečena. Činjenica da sam mogla bez problema sa sinom da pričam o raznim detaljima iz tog perioda istorije, meni omiljenog, za mene je bila neviđena radost. Kad se samo setim kako je moj sin plakao kad je dobio svoju prvu knjigu o starogrčkim mitovima, i to od srpskog Deda Mraza za Božić, a sada jedva čeka da odemo u posetu antičkim iskopinama na leto. Čak su radili i ranu istoriju Vizantije, na Zapadu je zanimanje za nju vrlo retko, često se dovodi u pitanje da li je to uopšte nastavak Rimskog carsta, ali o tome neki drugi put. Amerikanci imaju vrlo oskudno znanje istorije, čak i oni sa diplomama društvenih fakulteta, iako su stručnjaci za neku oblast, generalno vrlo malo znaju o drugim oblastima, nisu baš well-rounded. Ja mislim da je poznavanje istorije vrlo korisna stvar za život, kao i čitanje klasika, jer ti daje realnu sliku o društvu i tebi kao pojedincu u njemu. Nažalost, mnogima to fali, pa čitaju svakakve knjige popularne psihologije i primaju se na kojekakve ideologije, i udaraju o zid realnosti.

Takođe su tako imali jedan vrlo interesantan projekat, da naprave svoje porodično stablo. Pošto sam se angažovala oko toga, moram da priznam da je za mene ceo poduhvat bio jedno veoma emotivno iskustvo. Na kraju se ispostavilo da su prababa nastavnika i prababa mog sina, sa očeve strane, rođene u Austo-Ugarskoj.

Onda se setim da je mogla da bude sasvim drugačije. Prošle godine smo imali sastanak sa nastavnicima za middle school (6-8 razred) u koji je moj sin trebalo da krene. Među njima su bila dva Irca. Jedan mi se učinio kao pristojan nastavnik, ali drugi, čim je počeo da priča, odmah sam u njemu prepoznala zilota koji ne radi u školi zato što hoće da decu nauči nečemu pametnom i korisnom, već je tu da širi neku svoju ideologiju, a takve ljude čeka poseban krug pakla, jer su u pitanju mala deca veoma podložna štetnim idejama. Dobila sam neverovatnu želju na tom sastanku da ga trolujem, što sam i učinila sa velikim zadovoljstvom. Malo sam bila neprijatno iznenađena da je jednog ovakvog nastavnika škola angažovala, pošto do sada smo uvek imali samo lepo iskustvo sa njima, ali kako se nije pojavio na početku školske godine, mogla sam samo da konstatujem sa velikim olakšanjem – good riddance!

Ova školska godina je bila neubičajna, i za desetak dana će se završiti. Dok je većina roditelja, nezadovoljna kako se nastava odvijala, proklinjalo sindikate obrazovanja, političare, admistraciju i nastavnike, ja sam zahvalna našoj školi pošto je omogućila našoj deci da idu normalno u školu. Bilo je tu dosta mera predostrožnosti, ali sve je prošlo u najboljem redu. Zaista nema puno stvari u životu koja prevazilaze naša očekivanja, i zato ih treba ceniti i hvaliti. Ja sam veoma zahvalna našem nastavniku istorije, i zato ću, kada se završi školska godina, da ga pozovem kod nas na večeru, i tada ću da mu pravim srpska jela. Ko zna, možda i poseti Srbiju jednog dana.

---

Musaka sa zeljem

---

Sastojci:

1 luk srednje veličine, ili 3 malada, iseckana

1 šargarepa, iseckana

1 stabljika celera, iseckana

4 grančice timijana

2 čena belog luka, sitno iseckana

500g junećeg mlevenog mesa

So i biber prema ukusu

4 veće krompira, oljuštena i iseckana na vrlo tanke kolutove

4 veze zelja

So prema ukusu

2 kašike maslinovog ulja

3 jajeta

1 šolja kisele pavlake

100ml mleka

Priprema:

Najpre pripremite meso tako što ćete u jednoj šerpi zagrejati na srednje jakoj temperaturi 1 kašiku maslinovog ulja. Tome dodajte iseckani crni luk, grančice timijana, posle par minuta iseckanu šargarepu i celerovu stabljiku, i na kraju dodajte sitno iseckan beli luk. Posle pola sata pržanja dodajte mlevenu junetinu i kuvajte sve uz mešanje i razbijanje grudvica mesa dok ono potpuno ne pobraoni. Dodajte so i crni biber prema ukusu. Izbacite grančice timijana. Ostavite šerpu sa strane.

Očistite krompir i iseckajte ga na vrlo tanke kolutove.

Zelje operite u uklonite im nožem zadebljanja na listovima.

U činiji umutite jaja, dodajte im kiselu pavlaku, mleko, mao soli i sve dobro promešajte.

Zagrejte rernu na 190C (385F).

U kermičkom sudu za pečenje, koji ste namazali uljem, ređajte sledeće slojeve:

• najpre poređajte polovinu iseckanog krompira, pospite ga solju.
• zatim stavite polovinu mesa
• pa poređajte polovinu zelja, pospite ga sa malo ulja i posolite
• stavite poslednji red krompira, pa ga posolite
• red mesa
• zelje, posolite ga
• i na kraju preko zelja stavite ravnomerno smesu sa jajima i kiselom pavlakom

Stavite aluminijumsku foliju preko suda, a zatim musaku stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 20 minuta, dok krompir potpuno ne odmekne.

Služite musaku dok je još topla, najbolje uz kiselo mleko.