Kad je u pitanju italijanska kuhinja sigurna sam da većini ljudi ono što prvo padne na pamet jesu – pica, ćufte, špagete bolonjeze i lazanja. Zajedničko svim ovim jelim je to što mogu da nahrane puno ljudi, nisu komplikovana i skupa, zatim, šire radost i dobro raspoloženje, svi ih vole, pa i deca, tako da su odličan izbor kada pravite ručak za veći broj gostiju različitog uzrasta. Jednostavno, sa ovim jelima ne možete da pogrešite.
Lazanja je verovatno najzahtevnije jelo od svih navedenih, ali samo dok ne ovladate njenim pravljenjem. Kao i mnoga druga italijanska jela, i ovo se pravi od raznih ostataka hrane, može da se čuva u zamrzivaču, i svakim danom je sve ukusnije.
Jedan od razloga zašto se lazanja našla na mom blogu je taj što je ovo drugačiji recept od onog koji je opšte prihvaćen kod nas, u ovu lazanju ne ide bešamel sos. Ovaj recept je sa juga Italije, odakle je poreklom lazanja. U međuvremenu je u severnim oblastima Italije (Emilija-Romanja) dodat bešamel sos, kojeg smo na kraju i mi prihvatili. U Americi je preovladao uticaj južnjačkog načina pripreme lazanje.
Postoje četiri osnovna sastojka za lazanje – testenina, meso, sir i paradajz. U lazanju možete dodati razne druge sastojke, na kraju možete da je napravite samo od povrća.
Testenina
Za pravljenje lazanje koristi se široka i rava, pa i naborana, testenina. Neko je prethodno skuva, ta sam. To isključivo radim jer u tom slučaju pasta se poveća i tada tri komada testenine savršeno pokrivaju posudu u kojoj pravim lazanju.
Meso
Originalno južnjačka lazanja sadrži italijanske kobasice i ćuftice, umesto severnjačkog sosa sa mesom, koga rado zovemo sos bolonjeze. Imam i mali trik u vezi tog sosa, obavezno stavite u njega crno vino.
Sir
U ovom receptu se koriste tri vrste sira: rikota, mocarela i parmezan. Kada budete probali ovu lazanju shvatićete da prisustvo ova tri sira potpuno ima smisla, nikakvi kačkavalji ne mogu da ih zamene. Možete da koristite i rendanu mocarelu, ali meni je bolja sveža, i to uglavnom zbog teksture.
Paradajz
Za pravljenje bolonjez sosa najčešće koristim pire od paradajza iz konzerve, pogotovo zimi, ali vi možete da koristite svež paradajz, kuvani paradajz ili iseckani paradajz iz konzerve, šta vam je već dostupno.
Lazanja
Sastojci:
12 listova testenine za lazanje
1 kašika maslinovog ulja
1 veliki luk, iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckana
1 kašika sušenog origana
1 kašičica istucanog semena komorača, opciono
1/2 kg mlevenog junećeg mesa
1400g pirea od paradajza
1 i 2/3 kašičice soli
1/2 kašičice bibera
1 šolja vode ili supe
1/2 šolje crnog vina (najbolje merlo)
1 šaka svežeg peršuna, sitno iseckanog
Par listova bosiljka, iseckanog
1 šolja sveže izrendanog parmezana
400g sveže mocarele, iseckane na režnjeve
400g rikota sira (recept za njegovu pripremu pogledajte ovde)
Priprema:
Najpre napravite sos bolonjeze. U većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte mu iseckan luk, dinstajte ga par minuta, a onda u to umešajte sušeni origano, istucano seme komorača, i iseckani beli luk. Posle 1 minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte sve uz stalno mešanje, i razbijanje grudvica mesa. Kad je meso skroz pobraonilo dodajte pire od paradajza, vodu, vino, so i biber. Kad sos počne da ključa, smanjite vatru i kuvajte 1 -1 1/2 sat uz povremeno mešanje. Pri kraju dodajte iseckani peršun i bosiljak. Sos na kraju ne bi trebalo da bude ne previše redak a ni gust.
Dok pravite sos skuvajte testenine, neka budu par minuta u posoljenoj kipućoj vodi. Kad su al dente skuvane ocedite vodu, properite ih hladnom vodom i pospite ih maslinovim ulje da se ne zalepe.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pravougaoni sud u kome će se peći lazanja, dimenzija oko 20x31cm. U njemu ravnomerno ređajte sastojke sledećim redosledom – sos bolonjeze, testenine, rikota sir, parmezan, mocarela, i tako još tri puta. Stavite sud u rernu i pecite lazanju 40 minuta.
Kad je lazanja ispečena ostavite je napolju petnaestak minuta, pospite je svežim bosiljkom, a zatim je služite, najbolje uz merlo.
Based on 18 Review(s)
12 Comments
Bas mi je drago sto si postavila recept za lazanju bez besamela. Meni je besamel prilicno tezak, tako da ga izbegavam gde god mogu. A kombinacija prilicno neutralnih rikote i mocarele sa permazanom koji ima karakter je mnogo bolja kombinacija. Moze i pekorino umesto parmezana, samo sto je to skuplja varijanta 🙂
Definitno su sirevi ukusniji od bešamela. Pekorino sir je zanimljiv, pošto je od ovčijeg sira, kada stavim njega umesto parmezana u ćufte, imam osećaj kao da sam ćufte pravila od jagnjetine a ne od junetine.
To što si opisala za ćuftice mesa i ricottu nisam ni ja znala iako živim u Italiji već duže vreme. Moja komšinica koja je iz Napulja kaže da oni tako prave lazanju. Ja pravim isto lazanju bez bez bešamela, jer me je tako naučila moja tetka koja je ceo život provela u Italiji u Rimu. Naime ona je samo gore stavljala bešamel, tek toliko da se uhvati korica. Meni je isto bešamel izuzetno jak. Ja za razliku od tebe pečem lazanje samo 20 minuta i ne stavljam origano i seme komorača. Ali to je sad stvar tehnike.
Tako se originalno pravi na jugu Italije, to je lako proveriti. Nije bešamel loš, nego je dodatni posao, a i ovako se kalorije drže pod kontrolom:) Rikota je odlična u lazanji, taman joj daje tu neku kremastu teksturu koja joj nedostaje bez bešamela. Moj muž je oduševljen ovim način pripreme lazanje, i rekao mi je da ništa ne menjam:)
Kad su ukućani zadovoljni to je najvažnije. Meni je bešamel težak,odnosno jela sam lazanje koje su bile toliko pretrpane bešamelom da mi se smučilo. Probaću i ja da stavim rikotu. Uvek treba probati nešto novo. Italija je velika i varijacije istog recepta se menjaju. od severa do juga. Puno pozdrava tebi, divno je pročitati lepi istinit recept kao tvoj zato sam i odlučila da te sledim.
Aleksandra, pokušala sam da pronađem tvoju FB stranu, ali bez uspeha. Ja više ne koristim Blogger, tako da ne znam kako drugačije da te pratim.
Postovana
Jako ste vrijedni,i pametna…
Za svaku pohvalu….
Lijep pozdrav iz Zadra
Hvala najlepše! Veliki pozdrav iz Baltimora