Konačno sam dobila baš dobar klafuti (clafoutis). Ranije je bio ili nedovoljno pečen ili nezadovoljavajuće teksture, ovaj je baš potaman. Unutra je divno kremast, custardy što bi se reklo na egleskom jeziku, znači da je kao čvrst krem, a spolja po ivici je hrskav, sad znate o čemu vam priča. I ukus voća. Sa malinama svaki kolač je čudesan.
Ovo je recept Džulije Čajld, u njen originalno idu trešnje, mada ovaj kolač je odličan i sa višnjama i kajsijama. Ja sam iz nekog razloga dodavala iseckane pistaće, potpuno nepotrebno, jer ovaj kolač treba da ostane jednostavan, nema potrebe dodavati još ukusa i teksture. Pospite ga samo šećerom u prahu i to će biti sasvim dovoljno.
Kolač se jede još dok je topao. Ovaj moj je nestao u roku od petnaest minuta.
O Džuliji Čajld
Ukoliko pratite moj blog već ste primetili zastupljenost recepata Džulije Čajld, to je zato što volim francusku kuhinju, i osim toga ona mi se jedan od omiljenih kulinarskih gurua. Ti recepti su:
– Đenovska torta od čokolade i malina
Ako živite u Americi onda znate da je ona neka vrsta ikone, ne samo u gastronomskom svetu već generalno u pop kulturi. Intersovanje za nju je obnovljeno poslednjih godina posle izlaska filma Julie & Julia, a i po objavljivanju njene autobiograske knjige Moj život u Francuskoj (My Life in France). Oba dela su izuzetna i preporučujem ih svakom ko se bavi kuvanjem.
Džulija Čajld je ostavila dubok trag u američkoj kulinarskoj tradiciji tako što je prenela znanja i tehnike sofisticirane francuske kuhinje Amerikancima koji su u to vreme, 50 –ih i 60-ih godina prošlog veka, znali samo za procesuiranu, brzu i neukusnu hranu. Ne zna se kako joj je to pošlo za rukom, ali njena prva knjiga Mastering the Art of French Cooking, postala je best seler, što je u to vreme bilo vrlo neuobičajno za kuvare. I dan danas se ova debela knjiga (u međuvremenu je napisala i drugi deo) smatra kulinarskom biblijom. Sa današnje tačke gledišta njeno delo je pozamašno, prepuno informacija, skoro kao enciklopedija, nažalost nema fotografija, samo crteži, i za moj ukus previše komplikovana, kao što je i sama francuska kuhinja.
Kada bih mogla da biram šta da budem u sledećem životu onda bi to sigurno bila Džulija Čajld. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bih, verujte mi, pristala da porastem njenih 188 cm i zauvek se odreknem nošenja visokih štikli: život u Parizu u mom omiljenom periodu (kraj 40-ih i početak 50-ih), kreativan i ekscentričan brak, uživanje u autentičnoj francuskoj kuhinji, uspeh i uticaj na naciju koja do nje nije ni znala šta znači kultura i umetnost kuvanja.
Džulija je rođena u veoma imućnoj porodici iz Kalifornije, što joj je omogućilo školovanje u najprestižnijim školama. Ipak, u svojoj mladosti ona nije pokazivala posebne talente niti se po bilo čemu izdvajala, bila je kako ju je njen muž opisivao prosečna i nefokusirana.
Za vreme Drugog svetskog rata radi u američkoj obaveštajnoj službi, gde u Šri Lanci upoznaje Pola Čajlda, ljubav svog života, koji će joj postati muž i koji će uticati na njena kasnija interesovanja. Bili su sjajan par, živeli su život punim plućima. On boem, umetnički i hedonistički nastrojen, ona praktična, temeljna i posvećana.
Posle rata zbog posla njenog muža odlazi u Pariz da živi što će se pokazati kao prekretnica u njenom životu. Pariz u to vreme, iako osiromašen od rata, i dalje je prepun šarma kome Džulija Čajld neće odoleti. Tamo će voditi skroman život, ali prepun prijatelja i doživljaja, a tu će steći i ogromna saznanja o kuvanju.
Prilikom putovanja u Pariz, oni brodom pristaju na obalu Normandije, gde će u jednom restoranu probati čuveno lokalno jelo Sole meunière. To jelo će ostaviti ogroman utisak na nju, posle će se pola veka kasnije prisećati svakog detalja u svojoj autobiografiji, i to se uzima kao ključni momenat u njenomj kulinarskoj karijeri.
Dok njen muž radi, ona se dosađuje u Parizu, i zato rešava da se upiše u čuvenu školu kuvanja Cordon Blue. Zatim upoznaje Louisette Bertholle i Simone Beck sa kojima će raditi na svom prvom kuvaru Mastering the Art of French Cooking. Kasnije odlazi da živi u Marsej, gde se zaljubljuje u južnofrancusku kuhinju.
Džulija, kako u životu tako i u kuvanju, imala je studiozan i temeljit pristup, a opet sa druge strane umela je tome da doda neposrednost i ono što Amerikaci zovu fun (zabavnost). Njen karakter, impozantna pojava, posvećenost i ljubav prema kuvanju i autentičnost doneće joj ogromu slavu kao autoru brojnih televizijskih emisija o kuvanju u kojima je učestvovala tokom skoro cele druge polovine dvadesetog veka. Interesantno je da joj se slava dogodila u njenim pedesetim.
Mnoge njene emisije su snimljene u njenoj kuhinji, koju je muž Pol specijalno projektovao da odgovara njenoj visini i koja se danas čuva u Smithsonian Muzeju američke istorije u Vašingtonu. Oko njene kuhinje uvek je najveća gužva što samo govori o značaju i popularnosti Džulije Čajld među Amerikancima.
Meni se učinila mala, pogotova za današnje američke standarde. Ipak, bakarne šerpe koje je puno koristila, i ostalo posuđe i pribor bih rado imala u svojoj kuhinji.
U svojim emisijama Džulija Čajld se rado odjavljivala jednom rečenicom sa kojom ću i ja da završim ovaj članak „Bon Appetit“.
Klafuti sa malinama
Sastojci:
320g malina
70g šećera
3 jajeta
Prstohvat soli
1 kašika ekstrakta vanile
65g brašna
300ml mleka
2 kašike otopljenog putera + da namažete sud za pečenje
Za posipanje: šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite sud za pečenje, prečnika oko 25cm.
Umutite mikserom jaja i šećera, pa tome dodajte brašno, mleko, ekstrakt vanile i otopljeni puter. Dobićete retku smesu. Najpre u sud stavite oko 1/3 testa i to pecite 10 minuta. Izvadite testo iz rerne i po njemu rasporedite maline, preko njih prelijte 2/3 testa i stavite da se peče još 45-50 minuta, dok ivica ne porumeni, a u sredini bude mekan, ali ne previše.
Izvadite kolač iz rerne, i ostavite ga oko 10 minuta da se ohladi. Pospite ga šećerom u prahu i služite još dok je topao.
Based on 17 Review(s)
10 Comments
I ja i ja bi htjela biti ona u sljedećem životu. Ne toliko zbog štikli jer ih ustavri čak i volim nositi nego zato jer mi se čini da je proživjela divan život.
Imala je ona svojih problema, nije joj se ostvarila želja da postane majka, ipak, uspela je da da svom životu smisao.
Julia Child je imala lep zivot, imala srecu da joj muz ima zanimljivu profesiju 🙂 . Ali, bila je autenticna i to mi se najvise svidja kod nje. Francuzi kazu da samo francuskinje znaju da spreme dobar klafuti. Sudeci po tvojim fotografijama nisu bas u pravu.
Da, bila je cool, operisana od nonsensa, istinski pasionirana hranom, i osoba sa stavom. Kad je saznala da snimaju film o njoj i blogerki Julie, bila je pomalo iznervirana, jer nije videla svrhu da je neko popularan samo zbog toga što vodi blog u kome pravi hranu po njenim receptima. Za nju to nije bila strast za hranom već popularnošću, što i nema nekog smisla.
Probao sam ovo da napravim, ali sa borovnicama posto nisam imao maline, i slavno fejlovao. Verovatno sto su borovnice vodenastije od malina, te pretpostavljam da bi trebalo staviti vise brasna… ili manje borovnica. Ukus je bio stavise i lep ali tekstura… :/ Nit je bilo kremasto nit licilo na kolac vec najpre na pihtije. Probacu jednom s malinama cim ih se docepam, ne odustajem od ovoga posto zvuci i izgleda kao savrsen kolac. 🙂
Maline su definitivno superiornijeg ukusa od borovnica, iako takođe pune tečnosti. Ja mislim da je trebalo da ostaviš kolač da se još peče. Da li je tvoj imao braon koricu po ivici? Teško je opisati tu teksturu na srpskom, to nije baš krem, najviše podseća na flan. Mislim da znam o kojoj pihtijastoj teksturi mi pričaš, tako je meni ranije ispadao klafuti, koristila sam druge recepte, i mislim da je zbog toga što ga nisam dovoljno pekla. Inače ovaj recept je dosta hvaljen po netu, ja sam ga koristila iz Džulijinog kuvara, smanjila sam šećer i dodala sam malčice putera, i maline umesto trešanja, ali osnovni recept je tu. Ovde možeš da pogledaš original, i komentare na recept, možda ti pomognu. http://www.food.com/recipe/julia-childs-cherry-clafouti-239454 Hajde, da sledeći put put uspešan:)
Odličan recept. Baš ukusno.
Hvala, Bojana!
Naidjoh na FB jednostavan tecept za Klafuti sa sljivama. I napravim. I mislim mora da je grcki recept. Dok se klafuti pekao ja sam naisla na vas tekst i uzivala u svakom slovu. Odjednom od obicnog kolaca citava prica! Naucih nesto novo, prosirih svoje horizonte i sacu uzivati i u klafutiju! Sljedeci put cu praviti po receptu kojo ste vi dali! Hvala vam od srca Ivana iz Amerike! Veliki pozdtav od jedne Minje iz Austrije!
Minja, Vaš komentar je baš simpatičan. Nadam se da vam je kolač lepo ispao, pa se javite sledeći put kad budete pravili klafuti sa malinama.