Jesen volim zbog odlaska na farme. Farme volim zato što što živim u gradu i nedostaje mi selo i širina polja i pogled koji puca. Osim toga na farmi može svašta da se doživi, kao recimo vožnja traktorom, branje jabuka, ispijanje vrućeg sajdera i grickanje krofni. A za decu tek koliko ima aktivnosti.
Čula sam se skoro sa mojom mamom, i pita me šta radim, i ja joj kažem da obilazim farme, a ona će na to, ah, ja bih toliko volela da idem na te farme, ali ovde toga nema. Kako nema, mislim se u sebi, odlazak na farmu, to svuda može da se primi, pogotovo pored većih gradova. Roditelji rado vode svoju decu na takva mesta, osim ako imaju babe i dede na selu, ali to je nekad bilo.
Ako stvarno takva mesta ne postoje kod nas, eto odlične ideje za biznis. Ipak, morate imati veliko seosko gazdinstvo blizu velikog grada.
U Merilendu ima dosta takvih farmi, ljudi koji ih poseduju pored regularne proizvodnje hrane imaju par hektara na kojima su organizovane razne aktivnosti. Svaka farma ima nešto po čemu je drugačija od ostalih, neke nude veći izbor jabuka, na nekima možete da kupite odlične slatke pite, sećam se jedna koja se spcijalizovala u pravljenju krofni od sajdera, na nekoj smo imali sjajnu vožnju traktorom kroz manju reku, neke imaju odlične tematske parkove za decu, u drugima se prodaje meso sa farme, itd.
Ako ste već počeli da razmišljate o pravljenju jedne takve farme za posetioce, evo par ideja koje možete da pokupite sa američkih farmi.
Ovu su slike se jedne farme gde sam nedavno bila. Možda ima i lepših, ali meni je i ovakva dovoljno lepa i atraktivna.
Lavirint u kukuruznom polju, corn maze, je nezaobilazni detalj svake veće farme. Nekad lavirint prave od bala slame, za manju decu.
U nekima skoro da možete da se izgubite.
Takođe, veoma je popularno spuštanje niz padinu, za tu priliku se obično sedi na džakovima.
Ovo stvaranje muzike uz pomoć starih tiganja, šerpi i ostalih alatki iz kuhinje je jedan od originalnijih vidova zabave.
I onda svi sednu u traktor i voze se do polja sa bundevama ili voćnjaka.
Tu se odaberu bundeve, i one se plaćaju posebno, prema težini.
Neko, kao ja na primer, najviše voli branje jabuka. Obično je naznačeno koja je vrsta. Isto se naplaćuje prema veličini kese ili gajbice koje dobijete na ulazu.
Onda kad se umorite od svega toga, svratite u objekat u kome se pradaje razna hrana, između ostalog, pite i krofne, i tu jedete, obično uz zvuke neke kantri grupe. Zatim polako krećete kući.
Izvrnuti kolač sa jabukama
Sa jabukama koje smo doneli sa farme napravili smo ovaj kolač. Zaista ne preterujem, ovo je meni bio savršen kolač za ovo doba godine, vrlo je jednostavan, najviše vremena će vam oduzeti seckanje i ređanje jabuka. Ranije sam uvek pravila testo sa puterom kad sam pravila izvrnute kolače, kao ovaj sa ananasom, ali ono je prilično gusto, i fali mu vazdušasta tekstura, tako da sam se odlučila za ovaj sa uljem.
Iako se smeđi šećer karamelizuje tokom pečenja, pri dnu pleha, ja nisam mogla da izdržim a da ne stavim na kolač i butterscotch preliv.
1 kašičica praška za pecivo
Priprema:
Mislim da nije loše da se jabuke stave u rernu na par minuta dok ne omekšaju, a onda da se preliju testom.
U jednom sudu pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo i so.
U dubljem sudu mikserom umutite jaja i šećer dok se smesa ne utrostruči. Dodaje smesu sa brašnom, jednu polovinu, i mešajte varjačom a ne mikserom, zatim dodajte ekstrakt vanile, jogurt i ulje, i na kraju preostalu polovinu brašna.
Jabuke u plehu prelijte ovom smesom i pecite oko 40 minuta. Proverite čačkalicom da li je dovoljno pečen. Izvadite kolač iz rerne, posle par minuta pažljivo prevrnite pleh preko tanjira za služenje. Pokrijte pleh vlažnom krpom, i posle par minuta ga uklonite. Sačekajte da se kolač ohladi i onda ga služite, najbolje uz prepečene pikane, i umućenu pavlaku ili butterscotch preliv.
Čuvajte kolač u frižideru. Sutradan će testo biti vlažnije, mada to ništa ne smeta.
Based on 8 Review(s)
24 Comments
Divno! Kod nas ima nekih etno domaćinstava, ili salaša, ali se uglavnom svede na kuću i okućnicu, poneki mali zoo vrt…zaista dobra ideja, a i gostiju ne bi falilo.
E da ima ovoga kod nas ali kao sto rece mirjana sve neka mala imanja sa nekim mini zoo vrtovima. Nisam sigurna da kod nas neko i posjeduje toliku zemlju.
Znam, bila sam na nekima, ali nisu dovoljno sadržajni, više kao deo uz restoran. Traži to ipak više posla.
Kako nema zemlje, baš sada može da se kupi jeftina, toliko je ima zapuštene. I puno napuštenih gazdinstava. Evo ja znam jedan plac, idealan, na padini brda sa pogledom na Savu i Srem:)
oduvijek se divim amerikancima kako od sasvim običnoga znaju napraviti nešto posebno. Mi pak imamo toliko toga posebnoga, ali ne znamo s time ništa! Ovo je zbilja divno i sigurna sam da djeca posebno uživaju.
Što se kolača tiče, vjerujem da je super, jako volim ovakve izvrnute. Imam jabuke iz svojeg vrta, pa ću probati i ovu varijantu. obično ne posložim jabuke tako lijepo kao ti, ali ću se potruditi. 🙂
Baš kao što Laka kuharica veli imamo toliko toga posebnog a ne znamo to iskoristiti. Nije da treba izmisliti nešto novo samo kopirati što drugi rade.
Zemlja/njiva, sama po sebi, u zavisnosti od toga gde si, kosta i do deset hiljada evra po hektaru sto je velika cifra. Tebi za ovakav projekat ipak trepa dosta para. Znaci uloziti, pa se reklamirati, dok drugi cuju za tebe, prodje tu dosta vremena i stresa. A konstantno treba ulagati, dok ce zarada dolaziti jako tesko i sporo. Ima tu puno stvari koje ce uticati na taj biznis…A tacno je to da mi ne umemo pametno iskoristiti ono sto vec imamo…Evo primer Avale, toranj, Pobednik i to je to. Nikakva druga zanimacija. A recimo, brdo Tibidabo u Spaniji, Barseloni, odlican park u koji se moze ostati nekoliko sati jer ima sta da se vidi i dozivi.
Ne moraš da ih tako ređaš, možeš samo da ih staviš, onako nasumice, čak i više jabuka, ali moraju da odu u rernu na par minuta, pre nego što ih pokriješ testom.
Pa kopiraju se, ali uglavanom neke bezveze stvari, dovoljno je da pogledam našu štampu, horor! Uglavnom dobre stvari u vezi američke kulture se slabo šire.
U Vojvodini hektar moze kostati i do 15 hiljada evra…Amerika je ipak velika zemlja, tu sve drugacije funkcionise…Mada evo jedan lepi predlog http://www.ergelabata.com/ergela.html
Ono što sam ja videla u Srbiji je da se sve što je van grada prodaje u bescenje… naravno da ne može da se krene u biznis ni od čega, ali ljudi mogu i da se udruže, osim toga ima puno ljudi koji već imaju svoja gazdinstva. Ovo jeste sezonski posao, ali može uporedo da se obavlja sa nekom proizvodnjom hrane, uzgoj životinja ili biljnih kultura. Istina, pare ne dolaze preko noći, puno rada i vremena mora da se uloži, takođe, i sreća nekad presudi, ali tako je svuda. Poslednji put kad sam bila na farmi sa razredom moje ćerke, videla sam fotografije te farme iz 50-tih godina, znači to već dugo postoji. Ne moraju te farme da izgledaju veliko kao ova, mada sam bila i na većim, ima tu i do mašte, ne mora puno novca da se investira da bi se napravile lepe aktivnosti za decu. Opet to mi je bolje nego odlazak u zatvorenu igraonicu. Danas postoje i društvene mreže, tako da ne mora da bude veliko ulaganje u klasičnu promociju.
Ono što sam ja videla u Srbiji je da se sve što je van grada prodaje u bescenje… naravno da ne može da se krene u biznis ni od čega, ali ljudi mogu i da se udruže, osim toga ima puno ljudi koji već imaju svoja gazdinstva. Ovo jeste sezonski posao, ali može uporedo da se obavlja sa nekom proizvodnjom hrane, uzgoj životinja ili biljnih kultura. Istina, pare ne dolaze preko noći, puno rada i vremena mora da se uloži, takođe, i sreća nekad presudi, ali tako je svuda. Poslednji put kad sam bila na farmi sa razredom moje ćerke, videla sam fotografije te farme iz 50-tih godina, znači to već dugo postoji. Ne moraju te farme da izgledaju veliko kao ova, mada sam bila i na većim, ima tu i do mašte, ne mora puno novca da se investira da bi se napravile lepe aktivnosti za decu. Opet to mi je bolje nego odlazak u zatvorenu igraonicu. Danas postoje i društvene mreže, tako da ne mora da bude veliko ulaganje u klasičnu promociju.
Mislim da ravnica i nije neko mesto za ovakve aktivnosti, jedino Fruška Gora dolazi u obzir. Pogledaću link.
Mislim da ravnica i nije neko mesto za ovakve aktivnosti, jedino Fruška Gora dolazi u obzir. Pogledaću link.
Mislim da bi ravnica sa po kojom doljom i po kojim brdom bila idealna :))) Ovo ipak nije biznis za srednji sloj bez obzira na entuzijazam. Znaci jedino neki milioner koji i ako pukne, lakse ce podneti gubitak novca i vremena. Znaci milioner, koji se vec bavi nekim uzgojom i ima zemlju…:)
Sto se tice igraonica, ne podnosim ih, i moji klinci su odlazili tamo samo kada su isli na rodjendane. Vreme se moze mnogo lepse i zanimljivije iskoristiti, makar samo u klasicnoj setnji.
Prelepo! Mi vrlo rado i cesto idemo na farme (ovde ih zovu decije farme), koje su u Holandiji prilagodjene holandskom nacinu zivotu. Farme su obicno na rubovima gradova, nekad cak i u gradu, tako da deca i roditelji do tamo mogu da idu biciklom. U gusto naseljenoj zemlji gde je svaki kvadratni metar papreno skup i vrlo cesto otet od mora, farme su relativno male u odnosu na americke. I naravno, ulaz se ne naplacuje. Obicno, farmice imaju razne domace zivotinje, po definiciji jarice, koze, ovce, svinje, krave, konje i ponije, naravno zivinu i zeceve, koje deca mogu da hrane (uglavnom hrane jarice). Kod mene u okolini je farma gde rade ljudi sa posebnim potrebama, opstina subsidira farmu, tako da ima raznih sadrzaja. Imaju i bastice sa raznoraznim biljem i naravno cvecem (ne bi ni moglo drugacije u Holandiji). Mene najvise odusevljava kakve sve aktivnosti osmisljavaju. Jedna od najpoznatijih farmi (zato sto je sadasnja kraljica svojevremeno vodila svoju decu tamo) je nastala nakon drugog svetskog rata, mladi bracni par je dosao i tamo izrodio 11 dece i ta familija i dalje vodi farmu. Ne znam koliko su komercijalni, verovatno zarade na organskoj hrani koju uzgajaju. Mislim da za farmu nije potrebno bas puno prostora, nego ideje, puno volje, ali i novca.
Tako si lepo opisala i objasnila da mogu da zamislim predivnu sliku 🙂 A i Holandija je predivna zemlja 🙂
Ovde se i hrana za jariće naplaćuje!
Ja ipak mislim da ne treba toliko da se investira ako ljudi već poseduju zemlju, a moraš priznati da je ima previše zapuštene. Sad sam se setila mesta u selu Babe, na Kosmaju, to je nešto što pomalo podseća na ovdašnje farme, ipak nema tu previše sadržaja, ali reljef i priroda su ok. Možda to više ne radi, ne znam.
Kod nas su to agroturizmi, nisu tako veliki ali isto bude lijepo…Super kolač od jabuka
Da, to je prava reč.
1. Ne kaže se troduplo nego trostruko.
2. Ne kaže se na Facebook-u, niti putem e-mail-a, već na Facebooku i putem e-maila.
3. Zabraniti desni klik u XXI veku je kontraproduktivno. Ako mi se blog toliko dopada, da želim da pootvaram silne recepte, što da ne?
Eto, samo par saveta. Ne morate da ih objavite,
1. U pravu si, Maco, troduplo nema nikakve logike.
2. Tu već nisu u pravu, mogu da se koriste oba izraza.
3. Ne vidim nikakav problem, možete da otvorite bilo koji recept na mom blogu, kad god poželite. Ako pak neko hoće da “pozajmi” fotografiju sa mog bloga može slobodno da je kupi ovde https://www.shutterstock.com/g/Ivana+Lalicki . Ni ja ne mogu da verujem da u 21. veku ljudi kradu fotografije i tekstove sa tuđih blogova, kao da u to nije uložen rad, vreme i znanje, to što nije opipljivo ne znači da može da se tek tako “pozajmljuje”.